Niko nije svestan Božjeg dolaska, niko ne pozdravlja Njegov dolazak,

i, štaviše, niko ne zna šta će On učiniti,

i, štaviše, niko ne zna šta će On učiniti.

Čovekov život teče kao i pre,

njegovo srce nije drugačije, a dani prolaze kao i obično.

Bog živi među nama, kao čovek nalik drugim ljudima,

kao jedan od najbeznačajnijih sledbenika i običan vernik.

On ima Svoje potrage, Svoje ciljeve;

i, štaviše, On ima božanstvo koje ne poseduju obični ljudi.

Niko nije primetio postojanje Njegovog božanstva,

i niko nije uočio razliku između Njegove suštine i suštine čoveka.

Živimo zajedno sa Njim, nesputani i neustrašivi,

jer je On u našim očima samo beznačajni vernik.

On posmatra svaki naš pokret

i sve naše misli i ideje se otkrivaju pred Njim.

Niko se ne zanima za Njegovo postojanje,

niko ništa ne zamišlja o Njegovoj ulozi i,

štaviše, niko ni najmanje ne sumnja u Njegov identitet.

Mi samo nastavljamo sa našim potragama, kao da On nema ništa sa nama…

Pa ipak, ova obična osoba, skrivena među ljudima,

obavlja novo delo našeg spasenja,

obavlja novo delo našeg spasenja.

Njegove reči i izrazi postaju sve češći.

Od utehe, ohrabrivanja, podsećanja i upozorenja,

do prekora i disciplinovanja;

od tona koji je nežan i blag, do reči žestokih i veličanstvenih –

sve to daje milost čoveku i uliva u njega strepnju.

Sve što On kaže pogađa tajne skrivene duboko u nama;

Njegove reči probadaju naša srca, probadaju naš duh

i ostavljaju nas ispunjene nepodnošljivim stidom

i mi gotovo da ne znamo gde da se sakrijemo.

Bez naše spoznaje, ovaj beznačajni čovek

nas je vodio iz jednog koraka Božjeg dela u narednе korakе.

Prolazimo bezbrojne kušnje, trpimo bezbrojne prekore i smrt nas testira.

Učimo o Božjoj pravednoj i veličanstvenoj naravi

i uživamo u Njegovoj ljubavi i milosti,

počinjemo da shvatamo Božju veliku silu i mudrost,

vidimo divotu Božju i gledamo Božju žarku želju da spase čoveka.

Prema rečima ovog običnog čoveka,

spoznajemo narav i suštinu Božju,

shvatamo Božju volju, spoznajemo priroda-suštinu čoveka

i vidimo put ka spasenju i savršenstvu.

Od tog trenutka pa nadalje, naši umovi su postali svesni,

a naš duh kao da je oživeo:

ova obična osoba, koja živi među nama i koju smo dugo odbacivali,

zar to nije Gospod Isus, koji je uvek u našim mislima,

budnim ili usnulim, i za kojim čeznemo i noću i danju?

To je On! To je zaista On!

On je naš Bog!

On je istina, put i život!

On je istina, put i život!

Omogućio nam je da ponovo živimo i da vidimo svetlost

i sprečio je da naša srca lutaju.

Vratili smo se pred Božji presto, licem u lice smo s Njim,

videli smo Njegov lik i videli smo put koji je pred nama.

iz knjige „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Dodatak 4: Posmatranje pojave Božje u Njegovom sudu i grdnji“