I

Ako ljudi mogu zaista da ostave po strani svoje preterane želje i da se vrate Bogu, onda još uvek imaju šansu za spasenje; ako čovek istinski ima srce koje žudi za Bogom, onda ga Bog neće napustiti. Čovek ne uspeva da zadobije Boga ne zato što Bog ima telesna osećanja, niti zato što Bog ne želi da Ga čovek zadobije, već stoga što čovek ne želi da zadobije Boga i zato što čovek nema srce koje usrdno traga za Bogom. Kako bi Bog mogao da prokune ijednog od onih koji Ga istinski traže? Kako bi Bog mogao da prokune nekoga ko je zdravog razuma i osetljive savesti? Kako bi onoga ko istinski obožava Boga i služi Mu mogao da proguta oganj Njegovog gneva? Kako bi onaj koji je voljan da se pokori Bogu mogao da bude izbačen iz Božje kuće? Kako bi onaj koji oseća da nikada ne može dovoljno da voli Boga mogao da živi pod Božjom kaznom? Kako bi neko ko je voljan da radi Boga ostavi sve mogao ostati bez ičega?

II

Čovek nije voljan da stremi ka Bogu, niti želi da svoj celoživotni trud posveti Bogu; umesto toga, kaže da je Bog otišao predaleko, da je previše toga što ima veze sa Bogom u neskladu sa čovekovim predstavama. Čak i da ste uložili beskrajan trud, uz ljudskost poput ove, još uvek ne biste mogli da dobijete Božje odobravanje, a da ne pominjemo činjenicu da ni ne tražite Boga. Za razliku od vas, Ja na vama ne delujem radi lične koristi, već zbog potrebe dela. Nastavite li da na ovaj način budete buntovni, tada ću zaustaviti Svoje delo i više nikada neću delovati na vama; naprotiv, Ja ću Svoje delo preneti na drugu grupu koja Mi se dopada, i time ću vas zauvek napustiti jer ne želim da vidim one koji su Mi neprijatelji. Prema tome, da li želite da budete u skladu sa Mnom ili da Mi budete neprijatelji?

iz knjige „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Ostati nepromenjen u naravi znači biti u neprijateljstvu s Bogom”