I

Zahvaljujući suverenitetu i predodređenju Stvoritelja, usamljena duša koja je na početku bila bez igde ičega, dobija roditelje i porodicu, priliku da postane pripadnik ljudske rase, priliku da iskusi ljudski život i proživi ono što je ljudski svet. Ova duša dobija još i priliku da iskusi suverenitet Stvoritelja, da upozna čudesnost Stvoriteljeve tvorevine i da, povrh toga, spozna autoritet Stvoritelja i preda se istom. Uprkos tome, većina ljudi ne uspeva da ovu retku i prolaznu priliku uistinu iskoristi. Čovek troši energiju dovoljnu za čitav život boreći se protiv sudbine, sve vreme jurcajući unaokolo, pokušavajući da prehrani svoju porodicu i trčkarajući tamo-amo zarad prestiža i bogatstva.

II

Ono što ljudi cene jesu porodica, novac, slava i dobit, koje smatraju najvrednijim stvarima u životu. Svi se žale da imaju zlosrećnu sudbinu, a ipak u svom umu duboko potiskuju sva ona pitanja koja bi najviše trebalo istražiti i razumeti: zašto je čovek živ, kako čovek treba da živi, koja je vrednost i smisao ljudskog života. Oni čitav svoj život, ma koliko on trajao, provode tek u žurnoj potrazi za slavom i dobitkom, sve dok im u tome ne prohuji mladost i dok ne postanu sedi i naborani. Tako žive sve dok ne uvide da slava i dobit ne mogu da zaustave njihovo skliznuće u starost, da novac ne može da im ispuni prazninu u srcu, da niko nije izuzet od zakona rađanja, starenja, bolesti i smrti, da niko ne može izbeći ono što mu je sudbina namenila.

III

Malo pre no što će se oprostiti od ovog sveta, čovek postepeno shvata da se sve na tom svetu udaljava od njega, da više ne može da se dokopa ničega što mu je prvobitno pripadalo; tada se zaista oseća kao uplakana beba koja tek što je došla na svet, još uvek bez igde ičega, još uvek bez igde ičega. U tom trenutku čovek je primoran da počne da razmišlja o tome šta je radio u životu, šta je vrednost života, koje je značenje života, zašto je uopšte i došao na svet. I upravo u tom trenutku on sve više želi da sazna ima li zaista sledećeg života, da li Raj zaista postoji, ima li zaista kazne… IV Tek kad zaista dođe do ove tačke, čovek shvata da, kad neko kroči na ovaj svet, prvo što mora da razume jeste odakle potiču ljudska bića, zašto ljudi žive, ko ima suverenost nad ljudskom sudbinom, ko opskrbljuje čovekovo postojanje i ko ima suverenost nad njim. Ovo znanje je čovekov kapital za život i suštinska je osnova njegovog opstanka. Iako različite veštine preživljavanja, na čije savladavanje ljudi potroše sav svoj život, čoveku mogu da ponude obilje materijalnih udobnosti, one njegovom srcu nikad ne donose istinski spokoj i utehu, već, umesto toga, čovek zbog njih stalno gubi smer, teško se kontroliše i propušta priliku za prilikom da spozna smisao života; ove veštine preživljavanja stvaraju prikrivenu strepnju pred pitanjem kako se ispravno suočiti sa smrću – na taj način, čovekov život biva uništen.

iz knjige „Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni III”