I

Danas ste zaštićeni upravo zato što ste grđeni, što vam se sudi i što ste prokleti. Zaštićeni ste zato što ste mnogo propatili. Da nije tako, odavno biste zapali u izopačenost. To vam ne otežava stvari namerno – čovekovu prirodu je teško promeniti i tako mora biti da bi se promenila njegova narav. Danas vi čak i ne posedujete savest ili razum koje je Pavle posedovao, niti imate njegovu samosvest. Uvek morate da budete grđeni i da vam se sudi da bi se vaši duhovi probudili. Grdnja i sud su nešto najbolje za vaš život. A po potrebi mora postojati i grdnja činjenicama koje dolaze do vas; tek tada ćete se potpuno predati.

II

Vaša priroda je takva da bez grdnje i proklinjanja ne biste bili voljni da pognete glavu, da popustite. Bez činjenica pred očima, ne bi bilo efekta. Suviše ste jadnog i bezvrednog karaktera! Bez grdnje i suda, bilo bi vam teško da budete osvojeni i teško da bi vaša nepravednost i neposlušnost bile prevaziđene. Vaša stara priroda je tako duboko ukorenjena. Da ste postavljeni na presto, ne biste znali svoje mesto u vaseljeni, a još manje biste znali kuda ste se uputili. Vi čak i ne znate odakle ste došli, pa kako biste onda mogli da spoznate Stvoritelja?

III

Da nema današnje blagovremene grdnje i kletvi, vaš poslednji dan bi odavno već stigao. A o vašoj sudbini i da se ne govori – zar ona nije u još neposrednijoj opasnosti? Bez ove blagovremene grdnje i suda, ko zna koliko biste postali nadmeni, ili koliko biste postali izopačeni. Ova grdnja i sud su vas doveli do današnjice i sačuvali vaše postojanje. Vi nemate apsolutno nikakvu sposobnost da kontrolišete sebe, niti da promišljate o sebi. Zar ne bi trebalo da bolje prihvatite današnju grdnju i sud? Šta vam drugo preostaje?

iz knjige „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Primena (6)”