Bilo da ovaploćeni Bog u ovoj etapi podnosi teškoće ili obavlja Svoju službu, On to čini kako bi upotpunio značenje ovaploćenja, jer ovo je poslednje Božje ovaploćenje. Bog se može samo dvaput ovaplotiti. Ne može biti trećeg ovaploćenja. Prvo ovaploćenje bilo je muškog, a drugo ženskog roda, čime je slika tela Božjeg u čovekovom umu dovršena; ova su dva ovaploćenja već dovršila Božje delo u telu. Prvi put je ovaploćeni Bog posedovao normalnu ljudskost da bi upotpunio značenje ovaploćenja. Ovoga puta, On takođe poseduje normalnu ljudskost, ali je značenje ovog ovaploćenja drugačije: ono je dublje, a delo Njegovo ima temeljniji značaj. Razlog zbog kojeg se Bog ponovo ovaplotio jeste da upotpuni značenje ovaploćenja. Kada Bog ovu etapu Svog dela u potpunosti privede kraju, celokupno značenje ovaploćenja, odnosno, Božjeg dela u telu, biće potpuno i više neće biti nikakvog posla koji treba da se obavi u telu. To, drugim rečima, znači da se Bog, odsad pa nadalje, nikad više neće vraćati u telo da bi obavljao Svoje delo. Bog delo ovaploćenja izvršava samo zato da bi ljudski rod spasao i usavršio. Drugim rečima, ovaploćenje za Boga nipošto nije uobičajeno, osim kad treba da obavi Svoje delo. Time što se zarad Svog dela ovaploti, On Sotoni pokazuje da je Bog telo, normalna osoba, obična osoba – ali da On ipak može trijumfalno da ovlada svetom, da porazi Sotonu, da iskupi ljudski rod, da osvoji čovečanstvo! Delo Sotonino ima za cilj da čovečanstvo iskvari, dok je Božji cilj spasenje ljudskog roda. Sotona čoveka zatvara u bezdanu jamu, a Bog ga iz nje izbavlja. Sotona sve ljude primorava da ga obožavaju, dok ih Bog potčinjava Svojoj vlasti, jer je On Gospod stvaranja. Celokupno ovo delo ostvaruje se kroz dva Božja ovaploćenja. U suštini, Njegovo telo predstavlja uniju ljudskog i božanskog, i poseduje normalnu ljudskost. Bog, dakle, bez ovaploćenog tela Božjeg, ne bi mogao da postigne rezultate čovekovog spasenja, a bez normalne ljudskosti tela Njegovog, Njegovo delo u telu ove rezultate još uvek ne bi moglo da postigne. Suština Božjeg ovaploćenja ogleda se u tome da On mora posedovati normalnu ljudskost; u suprotnom bi ono bilo protivno prvobitnoj nameri Boga da se ovaploti.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Suština tela nastanjenog Bogom“