Hristovom ljudskošću upravlja Njegovo božanstvo. Iako je u telu, Njegova ljudskost nije sasvim nalik ljudskosti čoveka u telu. On ima Svoj jedinstveni karakter, kojim takođe upravlja Njegovo božanstvo. Njegovo božanstvo je bez ikakvih slabosti; slabost Hristova se odnosi na slabost Njegove ljudskosti. Ova slabost u izvesnoj meri sputava Njegovo božanstvo, ali su takva ograničenja u određenom obimu i vremenu, i nisu bezgranična. Kada dođe vreme da se izvrši delo Njegovog božanstva, ono se izvršava bez obzira na Njegovu ljudskost. Ljudskost Hristovu potpuno usmerava Njegovo božanstvo. Sa izuzetkom normalnog života Njegove ljudskosti, na sve ostale postupke Njegove ljudskosti utiče, deluje i usmerava ih Njegovo božanstvo. Iako Hristos poseduje ljudskost, to ne remeti delo Njegovog božanstva, a to je upravo stoga što ljudskost Hristovu usmerava Njegovo božanstvo; iako Njegova ljudskost nije zrela u načinu na koji se ponaša sa drugima, to ne utiče na normalno delo Njegovog božanstva. Kada kažem da Njegova ljudskost nije iskvarena, pod tim mislim da ljudskosti Hristovoj može direktno zapovedati Njegovo božanstvo, te da On poseduje viši smisao nego običan čovek. Njegova ljudskost je najpogodnija da je usmerava božanstvo u Njegovom delu; Njegova ljudskost je najsposobnija da izrazi delo božanstva i najsposobnija da se pokori takvom delu. Dok Bog deluje u telu, On nikada ne gubi iz vida dužnost koju čovek u telu treba da ispuni; On je u stanju da iskrenim srcem obožava Boga na nebu. On ima suštinu Božju, a Njegov identitet je od Samoga Boga. Jedino što je On došao na zemlju i postao stvoreno biće, sa spoljnom ljušturom stvorenog bića i sada poseduje ljudskost koju ranije nije imao. On je u stanju da obožava Boga na nebesima; ovo je biće Samoga Boga koje čovek ne može da oponaša. Njegov identitet je Sâm Bog. On obožava Boga iz ugla tela; stoga reči „Hristos obožava Boga na nebu“ nisu pogrešne. Ono što On traži od čoveka jeste upravo Njegovo sopstveno biće; i pre nego što od ljudi to zatraži, On je već postigao sve ono što traži od čoveka. On drugima nikada ne bi postavljao zahteve kojih je On Sâm pošteđen, jer sve to predstavlja Njegovo biće. Bez obzira na to kako On obavlja Svoje delo, On se ne bi ponašao na način kojim se oglušuje o Boga. Bez obzira na to šta traži od čoveka, nijedan Njegov zahtev ne premašuje ono što čovek može da postigne. Sve što On čini jeste ono što čini volja Božja i jeste zarad Njegovog upravljanja. Hristovo božanstvo je iznad svih ljudi; dakle, On je najviši autoritet za sva stvorena bića. Ovaj autoritet je Njegovo božanstvo, odnosno, narav i biće Samoga Boga, koje određuje Njegov identitet. Prema tome, koliko god da je normalna Njegova ljudskost, nesporno je da On ima identitet Samog Boga; bez obzira na to sa kog stanovišta On govori i kako god da iskazuje poslušnost prema volji Božjoj, ne može se reći da On nije Sâm Bog. Budalasti i neupućeni ljudi normalnu ljudskost Hristovu često smatraju manom. Bez obzira na to kako On izražava i otkriva biće Svog božanstva, čovek nije u stanju da prizna da je On Hristos. I što više takav Hristos pokazuje Svoju poslušnost i skrušenost, to Ga više budalasti ljudi olako gledaju. Ima čak i onih koji prema Njemu zauzimaju stav isključivanja i prezira, a ipak te „velikane“ uzvišenih slika postavljaju na sto da ih obožavaju. Čovekovo opiranje i neposlušnost prema Bogu potiču od činjenice da se suština ovaploćenog Boga pokorava volji Božjoj, kao i iz normalne ljudskosti Hristove; ovo je izvor čovekovog opiranja i neposlušnosti prema Bogu. Da Hristos nije imao masku Svoje ljudskosti, niti tražio volju Boga Oca iz perspektive stvorenog bića, već da je umesto toga posedovao izvanrednu ljudskost, među ljudima tada verovatno ne bi bilo neposlušnosti. Čovek je uvek spreman da veruje u nevidljivog Boga na nebesima zato što Bog na nebesima nema nikakvu ljudskost, niti On čak poseduje ijednu osobinu stvorenog bića. Prema tome, čovek se prema Njemu uvek odnosi sa najvećim poštovanjem, dok prema Hristu ima prezriv stav.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Suština Hristova je u poslušnosti volji Oca nebeskog“