Iako je Hristos na zemlji u stanju da deluje u ime Samog Boga, On ne dolazi s namerom da svim ljudima pokaže Svoju sliku u telu. On ne dolazi zato da bi Ga svi ljudi videli; On dolazi da bi omogućio čoveku da ga vodi Njegova ruka, a čovek time ulazi u novo doba. Uloga Hristovog tela je radi dela Samoga Boga, odnosno, radi Božjeg dela u telu, a ne da bi omogućio čoveku da u potpunosti shvati suštinu Njegovog tela. Bez obzira na to kako On deluje, ništa što On čini ne prevazilazi ono što je moguće postići telom. Bez obzira na to kako On deluje, On to čini u telu sa normalnom ljudskošću, a čoveku ne otkriva u potpunosti pravo lice Božje. Osim toga, Njegovo delo u telu nikada nije tako natprirodno ili neprocenjivo kao što čovek zamišlja. Iako Hristos predstavlja Samoga Boga u telu i lično izvršava delo koje Sâm Bog treba da obavi, On ne poriče postojanje Boga na nebesima, niti grozničavo objavljuje Svoja dela. Umesto toga, On ostaje skriven, ponizno u Svom telu. Za razliku od Hrista, oni koji lažno tvrde da su Hristos ne poseduju Njegove osobine. Kada se postavi spram nadmene i samouzvišene naravi tih lažnih Hristova, postaje očigledno od kakvog je tela zaista sazdan Hristos. Što su lažniji, to se takvi lažni Hristovi više razmeću, i više su u stanju da čine znamenja i čuda ne bi li prevarili čoveka. Lažni Hristovi nemaju osobine Božje; Hristos nije ukaljan nijednim elementom koji pripada lažnim Hristovima. Bog se ovaploćuje jedino da bi dovršio delo tela, a ne samo da bi ljudima dozvolio da Ga vide. Umesto toga, On dozvoljava da Njegovo delo potkrepi Njegov identitet, i dozvoljava da ono što otkriva svedoči o Njegovoj suštini. Njegova suština nije bez osnova; Njegov identitet nije dograbila Njegova ruka; određen je Njegovim delom i Njegovom suštinom. Iako On ima suštinu Samoga Boga i sposoban je da obavlja delo Samoga Boga, On je, ipak, i dalje telo, za razliku od Duha. On nije Bog sa osobinama Duha; On je Bog sa telesnom ljušturom. Prema tome, koliko god da je On normalan i slab, i kako god da traži volju Boga Oca, Njegovo božanstvo je nepobitno. Unutar ovaploćenog Boga postoji ne samo normalna ljudskost i njene slabosti; već postoje i čudesnost i nedokučivost Njegovog božanstva, kao i sva Njegova dela u telu. Dakle, u Hristu postoje i ljudskost i božanstvo, kako stvarno tako i praktično. Ovo ni najmanje ne predstavlja nešto prazno ili natprirodno. On dolazi na zemlju sa prvenstvenim ciljem da obavi delo; da bi obavio delo na zemlji od suštinske je važnosti da poseduje normalnu ljudskost; u suprotnom, ma kolika bila sila Njegovog božanstva, njena prvobitna uloga se ne može dobro iskoristiti. Iako je Njegova ljudskost od velike važnosti, to nije Njegova suština. Njegova suština je božanstvo; stoga, trenutak u kome On počne da vrši Svoju službu na zemlji jeste trenutak kada On počinje da izražava biće Svog božanstva. Njegova ljudskost postoji isključivo da bi podržala normalan život Njegovog tela, kako bi Njegovo božanstvo moglo da u telu normalno obavlja delo; božanstvo u potpunosti usmerava Njegovo delo. Nakon što On dovrši Svoje delo, Njegova će služba već biti ispunjena. Ono što čovek treba da zna jeste Njegovo celokupno delo, a kroz Svoje delo On omogućava čoveku da Ga spozna. Tokom Svog dela, On potpuno izražava biće Svog božanstva, a to je narav koja nije ukaljana ljudskošću, niti ukaljana mišlju i ljudskim ponašanjem. Kada bude došlo vreme u kome je sva Njegova služba okončana, On će već savršeno i potpuno izraziti narav koju treba da izrazi. Njegovo delo ne rukovodi se uputstvima nijednog čoveka; i izražavanje Njegove naravi je sasvim slobodno, ne kontroliše ga um niti ga obrađuje misao, već se otkriva prirodno. Ovo je nešto što nijedan čovek ne može postići. Čak i ako je okruženje surovo ili su uslovi nepovoljni, On je u stanju da izrazi Svoju narav u odgovarajuće vreme. Onaj koji jeste Hristos izražava biće Hristovo, dok oni koji to nisu ne poseduju Hristovu narav. Prema tome, čak i ako Mu se svi opiru ili imaju predstave o Njemu, niko na osnovu čovekovih predstava ne može poreći da je narav koju izražava Hristos ona od Boga. Svi oni koji istinskim srcem tragaju za Hristom ili namerno traže Boga, priznaće da je On Hristos na osnovu izraza Njegovog božanstva. Nikada ne bi poricali Hrista na osnovu ijednog Njegovog aspekta koji nije u skladu sa čovekovim predstavama. Iako je čovek veoma budalast, svi tačno znaju šta je volja čoveka i šta potiče od Boga. Samo je reč o tome da se mnogi ljudi svesno opiru Hristu zbog svojih namera. Da nije toga, tada nijedan čovek ne bi imao razloga da poriče postojanje Hrista, jer božanstvo koje je Hristos izrazio zaista postoji, a Njegovo se delo može videti golim okom.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Suština Hristova je u poslušnosti volji Oca nebeskog“