Hristovo delo i izraz određuju Njegovu suštinu. Ono što mu je povereno On je u stanju da dovrši istinskim srcem. U stanju je da istinskim srcem obožava Boga na nebesima, i da istinskim srcem traži volju Boga Oca. Sve to je određeno Njegovom suštinom. Baš kao što je i Njegovo prirodno otkrivenje određeno Njegovom suštinom; Ja ovo nazivam Njegovim „prirodnim otkrivenjem“ zato što Njegov izraz nije imitacija, niti rezultat obrazovanja od strane ljudi, niti rezultat višegodišnjeg kultivisanja od strane ljudi. On to nije naučio niti je Sebe time ukrasio; već Mu je to svojstveno. Čovek može poricati Njegovo delo, Njegov izraz, Njegovu ljudskost i ceo život Njegove normalne ljudskosti, ali niko ne može poreći da On istinskim srcem obožava Boga na nebesima; niko ne može poreći da je On došao da ispuni volju Oca nebeskog i niko ne može poreći iskrenost s kojom On traži Boga Oca. Iako Njegova slika nije ugodna čulima, Njegov govor ne poseduje notu izuzetnosti, a Njegovo delo ne potresa zemlju i ne pomera nebo onako kako to čovek zamišlja, On je zaista Hristos, koji istinskim srcem ispunjava volju Oca nebeskog, potpuno se pokorava Ocu nebeskom i poslušan je do smrti. To je zato jer je Njegova suština suština Hristova. Čoveku je teško da poveruje u ovu istinu, ali to jeste činjenica. Nakon što Hristova služba bude potpuno ispunjena, čovek će iz Njegovog dela moći da vidi da Njegova narav i Njegovo biće predstavljaju narav i biće Boga na nebesima. U to vreme, sumiranjem celokupnog Njegovog dela može se potvrditi da je On zaista telo postalo od Reči, a ne nalik telu kod ljudi od krvi i mesa. Svaki korak Hristovog dela na zemlji ima svoj reprezentativni značaj, međutim, čovek koji doživljava stvarno delo svakog koraka nije u stanju da dokuči značaj Njegovog dela. To naročito važi za nekoliko koraka dela koje je Bog obavio u Svom drugom ovaploćenju. Većina onih koji su samo čuli ili videli Hristove reči, a koji Ga nikada nisu videli, nemaju nikakve predstave o Njegovom delu; oni koji su videli Hrista i čuli Njegove reči, i doživeli Njegovo delo, teško prihvataju Njegovo delo. Nije li to zato što izgled i normalna ljudskost Hrista nisu po ukusu čoveka? Oni koji budu prihvatili Njegovo delo nakon što je Hristos otišao neće imati takve poteškoće, jer oni samo prihvataju Njegovo delo i ne dolaze u dodir sa Hristovom normalnom ljudskošću. Ljudi nisu u stanju da odbace svoje predstave o Bogu i umesto toga Ga intenzivno proučavaju; ovo je zbog činjenice da su ljudi usredsređeni samo na Njegov izgled i nisu u stanju da prepoznaju Njegovu suštinu na osnovu Njegovog dela i Njegovih reči. Ako čovek zatvori oči pred pojavom Hrista ili izbegava da raspravlja o ljudskosti Hrista, i govori samo o Njegovom božanstvu, čije su delo i reči nedostižni svakom čoveku, tada će se čovekove predstave prepoloviti, čak i do te mere da će sve čovekove poteškoće biti rešene.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Suština Hristova je u poslušnosti volji Oca nebeskog“