Ovaploćeni Bog se ne prikazuje svim stvorenjima, već samo onom delu ljudi koji Ga slede tokom ovog perioda, kada On lično obavlja Svoje delo. On se ovaplotio samo zato da bi dovršio jednu etapu Svog dela, a ne zato da bi čoveku pokazao Svoj lik. Svoje delo, međutim, On Sâm mora da obavi, te je stoga nužno da On to učini u telu. Kad ovo delo bude dovršeno, On će otići iz sveta ljudi; On ne može dugo da ostane među ljudima, iz straha da ne stane na put budućem delu. Ono što On pokazuje mnoštvu samo su Njegova pravedna narav i svi Njegovi postupci, a ne lik dva Njegova ovaploćenja, jer se lik Božji može pokazati samo kroz Njegovu narav i ne može se zameniti likom Njegovog ovaploćenog tela. Lik Njegovog tela pokazuje se samo ograničenom broju ljudi, samo onima koji Ga slede dok Svoje delo obavlja u telu. Zbog toga se delo, koje On sada obavlja, izvršava u tajnosti. Isto tako se Isus pokazao Jevrejima samo kada je obavljao Svoje delo i nikad se nije javno pokazao nijednom drugom narodu. Stoga je On, čim je dovršio Svoje delo, odmah otišao iz ljudskog sveta i nije ostao u njemu; nakon toga, Njegovo delo je neposredno nastavio da obavlja Sveti Duh, a ne On, u liku čoveka koji se pokazao ljudima. Kad delo ovaploćenog Boga bude potpuno dovršeno, On će otići iz sveta smrtnika i nikad više neće obavljati nijedno delo slično onome koje je obavljao dok je boravio u telu. Nakon toga, celokupno delo nastaviće neposredno da obavlja Sveti Duh. Tokom ovog perioda, čovek jedva da je u stanju da vidi lik Njegovog ovaploćenog tela; On se uopšte ne pokazuje ljudima, već sve vreme ostaje skriven. Delo ovaploćenog Boga vremenski je ograničeno. Ono se obavlja u određenom dobu, periodu, naciji i među određenim ljudima. Ovo delo predstavlja samo delo tokom perioda Božjeg ovaploćenja; ono je reprezentativno za jedno doba i predstavlja delo Duha Božjeg u jednom određenom dobu, a ne celokupno Njegovo delo. Stoga se lik ovaploćenog Boga neće prikazati svim narodima. Ono što se pokazuje mnoštvu jeste pravednost Božja i Njegova celokupna narav, a ne lik dva Njegova ovaploćenja. Ljudima se ne prikazuje jedan jedini lik, a ni kombinacija dva Njegova lika. Stoga je nužno da ovaploćeno Božje telo napusti zemlju po okončanju dela koje On treba da obavi, jer On dolazi samo da bi obavio posao koji treba da obavi, a ne da bi ljudima pokazao Svoj lik. Mada je značaj ovaploćenja već dokazan time što se Bog dva puta ovaplotio, On se ipak neće otvoreno prikazati nijednom narodu koji Ga nikad ranije nije video. Isus se Jevrejima nikad više neće prikazati kao Sunce pravednosti, niti će stajati na Maslinovoj gori i javljati se svim narodima; sve što su Jevreji videli jeste portret Isusa tokom Njegovog boravka u Judeji. To je zato što se Isusovo delo u Njegovom ovaploćenju dovršilo pre dve hiljade godina; On se neće vraćati u Judeju u liku Jevrejina, a još manje će se u liku Jevrejina prikazivati nekom od neznabožačkih naroda, zato što je lik ovaploćenog Isusa samo lik Jevrejina, a ne lik Sina čovečijeg kojeg je video Jovan. Mada je svojim sledbenicima obećao da će ponovo doći, Isus se neće u liku Jevrejina jednostavno prikazati svim pripadnicima neznabožačkih naroda. Vi treba da znate da delom ovaploćenog Boga treba da otpočne novo doba. Ovo je delo ograničeno na nekoliko godina i On ne može da dovrši celokupno delo Duha Božjeg, baš kao što je Isus u liku Jevrejina mogao da Božji lik predstavlja samo dok je obavljao Svoje delo u Judeji i kao što je mogao da obavi samo delo raspeća. Tokom perioda dok je bio ovaploćen, Isus nije mogao da obavi delo okončanja doba ili uništenja čovečanstva. Stoga se On, nakon što je razapet na krst i time dovršio Svoje delo, uspeo do najvećih visina i zauvek se skrio od čoveka. Od tada pa nadalje, niko od onih odanih vernika iz neznabožačkih naroda nije mogao da ugleda pojavu Gospoda Isusa, već samo Njegov portret koji su zalepili na zid. To je samo ljudskom rukom nacrtan portret, a ne lik Boga kako se On pokazuje čoveku. Bog se neće otvoreno pokazivati mnoštvu u liku Svoja dva ovaploćena tela. Delo koje On obavlja među ljudima ima za cilj da im dozvoli da razumeju Njegovu narav. Sve se to čoveku pokazuje posredstvom obavljanja dela u različitim dobima; ostvaruje se kroz narav koju je On obznanio i delo koje je učinio, a ne kroz ispoljavanje Isusa. To znači da se lik Božji čoveku ne obznanjuje kroz Njegov ovaploćeni lik, već pre kroz delo koje obavlja ovaploćeni Bog, koji poseduje i lik i obličje; a kroz Njegovo delo pokazuje se Njegov lik i obznanjuje narav Njegova. U tome je značaj dela koje On želi da obavi u telu.

Kada delo dva Božja ovaploćenja bude privedeno kraju, On će svoju pravednu narav početi da pokazuje širom svih neverničkih država, te omogućiti mnoštvu da vidi Njegov lik. On će ispoljiti Svoju narav i na taj način razjasniti kakav svršetak očekuje različite kategorije ljudi, čime će staro doba biti u potpunosti okončano. Razlog zbog kojeg se Njegovo delo u telu ne prostire na velikom području (baš kao što je Isus svoje delo obavljao samo u Judeji, a Ja ga danas samo među vama obavljam) leži u činjenici da Njegovo delo u telu ima svoje okvire i granice. Svoje delo u liku običnog i normalnog ljudskog tela On obavlja samo kratkotrajno; On ovo ovaploćeno telo ne koristi da bi obavljao delo večnosti, niti delo pojavljivanja u državama nevernika. Delo u telu može biti ograničeno samo po obimu (kao što je delovanje samo u Judeji ili samo među vama), da bi se zatim, delovanjem unutar ovih granica, obim tog dela mogao proširiti. Naravno, ovo delo širenja treba neposredno da izvrši Njegov Duh, što znači da ono tada više neće predstavljati delo Njegovog ovaploćenog tela. Jer, delo koje se obavlja u telu ima granice i ne proteže se do svih uglova vaseljene – to nije moguće ostvariti. Delovanjem u telu, Njegov Duh obavlja delo koje tek sledi. Prema tome, delo koje se obavlja u telu ima karakter inauguracije koja se obavlja unutar određenih granica; nakon toga, Njegov Duh je taj koji nastavlja da obavlja to delo, čineći to u proširenom obimu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Tajna ovaploćenja (2)“