Kad obavlja Svoje delo, Bog ne dolazi da bi se angažovao u bilo kakvoj izgradnji ili pokretu, već da bi izvršio Svoju službu. Svako Njegovo ovaploćenje ima za cilj samo ostvarenje jedne etape dela i pokretanje novog doba. Sada je nastupilo Doba carstva, kao i obuka carstva. Ova etapa dela ne predstavlja čovekovo delo, niti se sastoji u radu na čoveku do određenog stepena, već njome treba samo da se dovrši jedan deo Božjeg dela. To što On čini nije delo čoveka i nema za cilj postizanje određenog rezultata u radu na čoveku pre nego što napusti zemlju; cilj je da se izvrši Njegova služba i dovrši delo koje On treba da učini, koje se sastoji u stvaranju odgovarajućeg uređenja za Njegovo delo na zemlji, čime On stiče slavu. Delo ovaploćenog Boga razlikuje se od dela koje obavljaju ljudi upotrebljeni od Svetog Duha. Kad Bog dođe da obavi Svoje delo na zemlji, Njega samo zanima kako da izvrši Svoju službu. Što se tiče svih ostalih stvari koje nisu povezane s Njegovom službom, On u njima gotovo da i ne učestvuje, do te mere da se čak pravi da ih ne vidi. On naprosto obavlja delo koje treba da obavi, a ponajmanje se brine za posao koji treba da uradi čovek. Delo koje On obavlja jeste samo ono delo koje se odnosi na doba u kojem se On nalazi i na službu koju treba da izvrši, a sve ostale stvari kao da su izvan Njegovog delokruga. On Sebe dodatno ne oprema osnovnim znanjima o tome kako da s ljudima živi kao jedan od njih, niti dodatno uči veštine opštenja s ljudima, niti se oprema ičim drugim što bi čoveku bilo razumljivo. Sve što čovek treba da poseduje Njega se uopšte ne tiče i On naprosto obavlja posao koji je dužan da obavi. Stoga je ovaploćeni Bog, sa čovekove tačke gledišta, toliko manjkav da čak i ne obraća pažnju na mnoge stvari koje čovek treba da poseduje, niti te stvari razume. Reklo bi se da stvari kao što su opšte znanje o životu, te načela kojima se reguliše lično ponašanje i interakcije sa drugima, nemaju s Njim nikakve veze. Ti, međutim, kod ovaploćenog Boga naprosto ne možeš da osetiš ni najmanji nagoveštaj abnormalnosti. Drugim rečima, Njegova ljudskost je tu isključivo radi održavanja Njegovog života kao normalne osobe i normalnog rasuđivanja Njegovog mozga, što Mu daje sposobnost da razlikuje ispravno od pogrešnog. Međutim, On nije opremljen ničim drugim, od svega što bi trebalo da poseduje isključivo čovek (odnosno, stvorena bića). Bog se ovaploćuje samo zato da bi izvršio Svoju sopstvenu službu. Njegovo je delo usmereno na čitavo doba – ne na jednu određenu osobu niti mesto, već na celu vaseljenu. To je smer Njegovog dela i načelo po kojem On deluje. To niko ne može da promeni i čovek u to ni na koji način ne može da se uključi. Prilikom svakog Svog ovaploćenja, On sa sobom donosi delo tog doba i nema nameru da sa čovekom živi dvadeset, trideset, četrdeset, pa čak i sedamdeset ili osamdeset godina da bi Ga čovek bolje razumeo i stekao bolji uvid o Njemu. Za tim nema nikakve potrebe! To ni na koji način ne bi produbilo čovekova znanja o suštinskoj naravi Božjoj, već bi samo učvrstilo njegove predstave i dovelo do fosilizacije čovekovih predstava i misli. Zbog toga je neophodno da svi razumete šta je delo ovaploćenog Boga. Vi svakako ne možete da ne razumete reči koje sam vam saopštio: „Ja nisam došao da bih iskusio život normalnog ljudskog bića“? Zar ste zaboravili reči: „Bog dolazi na zemlju ne zato da bi živeo životom normalnog čoveka“? Vi ne razumete svrhu Božjeg ovaploćenja, niti vam je poznato značenje pitanja: „Kako bi Bog mogao da dođe na zemlju s namerom da iskusi život stvorenog bića?“ Bog na zemlju dolazi samo da bi dovršio Svoje delo i stoga je Njegovo delo na zemlji kratkog veka. On dolazi na zemlju ne s namerom da Duha Božjeg natera da Njegovo telo od krvi i mesa odgoji u nadmoćnog čoveka koji će predvoditi crkvu. Kad Bog dođe na zemlju, to je Reč koja se ovaploćuje; čovek, međutim, ne poznaje Njegovo delo i na silu Mu pripisuje neke stvari. Ali vi svi treba da shvatite da je Bog Reč koja se ovaploćuje, a ne telo od krvi i mesa koje je Sveti Duh odgojio da bi jedno vreme igralo ulogu Boga. Sâm Bog nije produkt odgoja, već je Reč koja se ovaploćuje, i On danas zvanično obavlja Svoje delo među svima vama. Svi znate i priznajete da je Božje ovaploćenje činjenična istina, ali se ipak ponašate kao da je razumete. Niste u stanju da išta dokučite, počev od dela ovaploćenog Boga, pa sve do značaja i suštine Njegovog ovaploćenja, već samo sledite druge u olakom recitovanju napamet naučenih reči. Verujete li da je ovaploćeni Bog onakav kakvim Ga zamišljate?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Tajna ovaploćenja (3)“