I

Ovaj put Svog upravljanja čovečanstvom i spasavanja ljudskog roda

Bog smatra važnijim od bilo čega drugog.

On ove stvari obavlja ne samo Svojim umom, ne samo Svojim rečima

i svakako ne sa jednim opuštenim stavom –

On sve to čini sa Njegovom namerom; ima plan, cilj i standarde.

Jasno je da ovo delo spasavanja ljudskog roda ima ogroman značaj i za Boga i za čoveka.

II

Ma koliko da je taj posao težak, prepreke velike

a ljudi slabi, i ma koliko da je snažan ljudski bunt,

ništa od toga Bogu ne pada teško.

Bog je zauzet, daje celo Svoje srce i upravlja delom koje želi da obavi.

Pored toga, On sve uređuje

i ima suverenost nad svim ljudima na kojima želi da radi

i nad celokupnim delom koje On želi da obavi –

ništa od ovoga nije nikad ranije bilo učinjeno.

Ovo je prvi put da je Bog primenio te metode

i platio tako ogromnu cenu

da sprovede ovaj veliki projekat upravljanja i spasavanja ljudskog roda.

III

Tokom obavljanja sveg ovog dela,

Bog malo po malo, bez rezerve,

izražava i ljudima izliva Svoje celo srce, sve ono što On ima i što jeste,

Svoju mudrost i svemoć, kao i svaki aspekt Svoje naravi.

Ti načini izražavanja i izlivanja su bez presedana.

U čitavoj vaseljeni, dakle,

nikada nije bilo stvorenja koja bi bila tako bliska Bogu

ili imala tako prisan odnos sa Njim,

kao što je to slučaj sa ljudima kojima Bog želi da upravlja i da ih spase.

IV

Ljudski rod kojim Bog želi da upravlja i da ga spase

zauzima najvažnije mesto u Božjem srcu;

On ovo čovečanstvo ceni iznad svega.

Uprkos tome što je zbog njega platio ogromnu cenu,

što Ga čovečanstvo stalno povređuje i što se buni protiv Njega,

On se ne žali i ne kaje se,

On ga ne napušta i ne diže ruke od njega,

već nastavlja da obavlja Svoje delo bez prestanka.

To je zato što zna da će, pre ili kasnije,

doći dan kada će ljude koji su se probudili na poziv Njegovih reči, one dirnuti,

kada će prepoznati da je On Gospod stvaranja i vratiti se na Njegovu stranu…

iz knjige „Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Božje delo, Božja narav i Sȃm Bog III”