Tri etape dela obavlja jedan Bog; to je najveća od svih vizija i to je jedini put ka spoznaji Boga. Tri etape dela mogao je da obavi jedino Sâm Bog, i jedno takvo delo nijedan čovek ne bi mogao da obavi u Njegovo ime – drugim rečima, jedino je Sâm Bog mogao Svoje sopstveno delo da obavlja od postanka do današnjeg dana. Iako su tri etape Božjeg dela obavljene u različitim dobima i na različitim mestima, i mada je svaka od tih etapa različita, sve je to delo koje obavlja jedan Bog. Ovo je najveća od svih vizija koje čovek treba da spozna i, ako je čovek u stanju da je u potpunosti razume, imaće čvrsto uporište. Najveći problem sa kojim se različite religije i veroispovesti danas suočavaju jeste to što ne poznaju delo Svetog Duha i što delo Svetog Duha ne mogu da razlikuju od dela koje ne potiče od Duha Svetoga – stoga one ne mogu da odrede da li i ovu etapu dela, poput poslednje dve etape, takođe obavlja Bog Jahve. Iako ljudi slede Boga, većina njih još uvek nije u stanju da kaže da li je to pravi put. Čoveka muči pitanje da li je ovo put pod vođstvom Boga lično i da li je Božje ovaploćenje činjenica, a većina ljudi još uvek pojma nema kako da ove stvari razluči. Oni koji slede Boga nisu u stanju da odrede put, pa stoga poruke koje su izgovorene deluju na ove ljude samo polovično i ne mogu da budu sasvim delotvorne, što onda kod takvih ljudi utiče na ulazak u život. Kada bi čovek u tri etape dela mogao da vidi kako ih je sve odreda Sâm Bog obavio u različitim vremenima, na različitim mestima i u različitim ljudima; kada bi čovek mogao da shvati da sva ta dela, iako međusobno različita, obavlja jedan Bog i da, upravo stoga što čitavo delo obavlja jedan Bog, ono mora biti ispravno i nepogrešivo, kao i da se neosporno radi o delu jednog Boga, mada je ono u neskladu sa čovekovim predstavama – kada bi, dakle, čovek mogao sa sigurnošću da kaže kako je sve to delo jednog Boga, čovekove predstave bi se tada svele na puke tričarije, koje nisu vredne pomena. Pošto su čovekove vizije nejasne i pošto čovek samo Jahvea poznaje kao Boga, a Isusa kao Gospoda, i pošto se dvoumi u vezi sa ovaploćenim Bogom današnjice, mnogi ljudi i dalje ostaju privrženi delima Jahvea i Isusa, i opsednuti predstavama o delu današnjice, pri čemu većina njih neprestano sumnja, te delo današnjice ne shvata ozbiljno. Čovek, međutim, nema nikakve predstave o poslednje dve etape dela, koje su bile nevidljive. To je zato što čovek ne razume stvarnost poslednje dve etape dela i što im nije lično svedočio. Upravo zbog toga što se ove etape dela ne mogu videti, čovek ih zamišlja kako mu se svidi; ma šta da smisli, nema činjenica kojima bi se takve maštarije mogle dokazati, niti ikoga ko bi ih mogao korigovati. Čovek razuzdava svoj temperament, zaboravlja na oprez i pušta mašti na volju; nema činjenica pomoću kojih bi se njegove maštarije mogle proveriti, te tako čovekove maštarije postaju „činjenice“, bez obzira da li za njih postoji bilo kakav dokaz. Na taj način, čovek veruje u sopstvenog, izmaštanog Boga, koji postoji samo u njegovom umu, i ne traga za stvarnim Bogom. Ako svaka osoba ima svoju vrstu vere, onda će među stotinu ljudi postojati sto vrsta verovanja. Čovek se odlikuje ovakvom verom zato što nije video stvarnost Božjeg dela, zato što ju je samo čuo ušima, ali je nije video svojim očima. Čovek je čuo legende i priče – ali je retko čuo činjenično znanje o Božjem delu. Na taj način, ljudi koji su u veri proveli svega godinu dana, do vere u Boga došli su kroz sopstvene predstave. To isto važi i za one koji čitavog svog života veruju u Boga. Oni koji ne vide činjenice nikada neće moći da pobegnu od vere zasnovane na sopstvenim predstavama o Bogu. Čovek veruje da se oslobodio okova svojih starih predstava i da je zakoračio u novo područje. Zar on ne zna da saznanja onih koji ne mogu da vide pravo lice Božje nisu ništa drugo do predstave i glasine? Čovek misli kako su njegove predstave ispravne i nepogrešive, i smatra da te predstave potiču od Boga. Kada čovek danas svedoči o Božjem delu, on zapravo oslobađa predstave koje su se u njemu godinama nagomilavale. Maštarije i zamisli iz prošlosti postale su prepreka obavljanju dela u ovoj etapi, i čoveku je postalo teško da se oslobodi takvih predstava i da opovrgne takve zamisli. Predstave o ovom delu koje su, korak po korak, obavljali mnogi od onih koji do današnjeg dana slede Boga, postajale su sve bolnije, a ovi ljudi su postepeno izgradili uporno neprijateljstvo prema ovaploćenom Bogu. Izvor ove mržnje leži u čovekovim predstavama i maštarijama. Čovekove predstave i maštarije postale su neprijatelji današnjeg dela, dela koje je u neskladu sa predstavama čoveka. To se dogodilo upravo zato što činjenice čoveku ne dozvoljavaju da pusti mašti na volju, što pritom čovek te činjenice ne može lako da opovrgne, a čovekove predstave i maštarije ne trpe postojanje činjenica i, najzad, zato što čovek uopšte i ne razmišlja o ispravnosti i istinitosti činjenica, već samo odlučno pušta na slobodu svoje predstave i upošljava sopstvenu maštu. Za ovu se grešku može samo reći da je posledica čovekovih predstava, a ne može se reći da je posledica Božjeg dela. Može čovek da zamišlja štagod mu drago, ali zato ne može otvoreno da osporava nijednu etapu Božjeg dela, niti bilo kojeg njegovog elementa; činjenica Božjeg dela je za čoveka neprikosnovena. Ti svojoj mašti možeš puštati na volju, možeš čak i da smišljaš lepe priče o delima Jahvea i Isusa, ali ne možeš da pobiješ činjenice o svakoj etapi Jahveovog i Isusovog dela; ovo je ujedno načelo i upravna odluka, i vi treba da razumete značaj ovih pitanja. Čovek smatra da je ova etapa dela nespojiva s njegovim predstavama, pri čemu to nije slučaj za dve prethodne etape dela. U svojoj mašti, čovek veruje kako se delo iz prethodne dve etape sasvim sigurno razlikuje od današnjeg dela – ali jesi li ikada pomislio da su sva načela Božjeg dela ista, da je Njegovo delo uvek praktično i da će, bez obzira o kom se dobu radi, uvek biti najezde ljudi koji se opiru i protive činjenici Njegovog dela? Svi oni koji se danas opiru i protive ovoj etapi dela, bez sumnje bi se isto tako suprotstavljali Bogu u prošlim vremenima, jer takvi će ljudi zauvek biti neprijatelji Božji. Ljudi koji poznaju činjenicu Božjeg dela gledaće na tri etape dela kao na delo jednog Boga i odbaciće svoje predstave. To su ljudi koji poznaju Boga i oni koji istinski slede Boga. Kad se celokupno Božje upravljanje bude primaklo kraju, Bog će sve stvari klasifikovati prema njihovoj vrsti. Čovek je stvoren rukom Stvoritelja koji, na kraju, čoveka mora u potpunosti vratiti pod Svoju vlast; to je zaključak ove tri etape dela. Etapa dela poslednjih dana, kao i prethodne dve etape koje su obavljene u Izraelu i Judeji, zajedno predstavljaju Božji plan upravljanja u čitavoj vaseljeni. To niko ne može da opovrgne i to je činjenica Božjeg dela. Iako ljudi nisu iskusili mnogo od ovog dela niti su mu svedočili, činjenice ostaju činjenice, i to nijedan čovek ne može da ospori. Svi oni koji veruju u Boga, u svim zemljama širom vaseljene, prihvatiće ove tri etape dela. Ako poznaješ samo jednu određenu etapu dela i ne razumeš preostale dve njegove etape, ako ne razumeš Božje delovanje u prošlim vremenima, onda ti nisi u stanju da ispričaš celu istinu o celokupnom Božjem planu upravljanja i tvoje je znanje o Bogu jednostrano, jer ti, u svojoj veri u Boga, Njega niti poznaješ, niti Ga razumeš, te stoga nisi prikladan da o Bogu svedočiš. Bez obzira na to da li je tvoje trenutno znanje o ovim stvarima duboko ili površno, vi na kraju morate steći znanje i morate biti potpuno uvereni, i svi će ljudi videti celokupno Božje delo i potčiniti se Božjoj vlasti. Po okončanju ovog dela, sve će religije postati jedno, sva stvorenja će se vratiti pod vlast Stvoritelja, sva stvorenja će obožavati jednog istinitog Boga, a sve će zle religije iščeznuti, da se više nikad ne pojave.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Poznavanje tri etape Božjeg dela je put ka spoznaji Boga“