Delo poslednjih dana sastoji se u razdvajanju svih prema vrsti i u zaključivanju Božjeg plana upravljanja, jer taj trenutak je blizu i dan Božji je došao. Sve koji ulaze u Njegovo carstvo – sve koji su Mu do samog kraja odani – Bog uvodi u doba Samoga Boga. Pa ipak, pre dolaska doba Samoga Boga, Božje delo nije u posmatranju ljudskih dela niti u ispitivanju njihovog načina života, već u sudu ljudskom buntovništvu, jer Bog će pročistiti sve one koji stupe pred Njegov presto. Svi koji su do dana današnjega sledili Božje stope stupaju pred presto Božji, pa je tako svaka osoba koja prihvati Božje delo u njegovoj krajnjoj etapi predmet Božjeg pročišćenja. Drugim rečima, svi koji prihvate završnu etapu Božjeg dela predmet su Božjeg suda.

U sudu o kome je bilo reči u prošlosti, a koji započinje u kući Božjoj, „sud“ se odnosi na današnji Božji sud svima onima koji u poslednjim danima stupe pred Njegov presto. Možda postoje oni koji veruju u takva natprirodna zamišljanja poput ovoga: po dolasku poslednjih dana, Bog će na nebesima podići veliki sto zastrt belim stolnjakom, a zatim će, sedeći na velikom prestolu, dok svi ljudi kleče na zemlji, otkriti grehe svakog od njih i time utvrditi da li će se oni uzneti u raj ili će biti poslati dole u jezero ognja i sumpora. Kakva god čovekova zamišljanja bila, ona ne mogu da promene suštinu Božjeg dela. Čovekove zamisli nisu ništa drugo do tvorevine njegovih misli poteklih iz čovekovog mozga, sakupljenih i sastavljenih u celinu od onoga što je čovek video i čuo. Zato kažem, ma koliko te zamišljene slike bile sjajne, one su samo slike iz stripova, te ne mogu da zamene plan Božjeg dela. Na kraju krajeva, čoveka je iskvario Sotona, pa kako bi mogao da dokuči misli Božje? Čovek zamišlja Božje delo suda kao nešto nadrealno. On veruje da pošto Sam Bog obavlja delo suda, Njegovo delo mora biti ogromnih razmera i neshvatljivo smrtnicima, te da mora odzvanjati nebesima i potresati zemlju, a ako nije tako, kako bi to moglo biti Božje delo suda? On veruje da, pošto je to delo suda, prilikom njegovog obavljanja Bog mora biti posebno zadivljujuć i veličanstven, a da oni kojima se sudi moraju da jauču u suzama i da na kolenima preklinju za milost. Takav bi prizor zasigurno bio upečatljiv, te veoma uzbudljiv… Svi zamišljaju da je Božje delo suda čudesno. Međutim, znaš li da je Bog odavno započeo sa delom suda nad ljudima, dok si ti još bio ušuškan u bezvoljnom dremežu? Da će u vreme kada ti misliš da je Bog zvanično započeo delo suda, On već iznova napraviti nebo i zemlju? Možda ćeš u to vreme tek početi da shvataš značenje života, ali će te, dok si još u dubokom snu, Božje nemilosrdno delo kažnjavanja poslati pravo u pakao. Tek tada ćeš iznenada shvatiti da je Božje delo suda već završeno.

Ne gubimo dragoceno vreme i ne govorimo više o tim gnusnim i mrskim temama. Hajde da umesto toga govorimo o tome od čega se sud sastoji. Na pomen reči „sud“ verovatno ćeš pomisliti na reči koje je Jahve govorio kako bi podučio ljude u svim regionima, te na Isusove reči ukora upućene farisejima. Uprkos njihovoj strogosti, te reči nisu bile Božji sud nad čovekom, već samo reči koje je Bog izgovorio u različitim okruženjima, odnosno u raznim kontekstima. One nisu ni nalik rečima koje Hristos izgovara u poslednjim danima dok sudi čoveku. Hristos poslednjih dana koristi razne istine kako bi čoveka podučio, kako bi razotkrio njegovu suštinu, te detaljno analizirao čovekove reči i dela. Te reči sadrže različite istine, poput one o čovekovoj dužnosti, o tome kako čovek treba bude pokoran Bogu, o tome kako treba da bude odan Bogu, o načinu na koji bi čovek trebalo da proživi normalnu ljudskost; kao i mudrost i narav Božju, i tome slično. Sve te reči upućene su čovekovoj suštini i njegovoj iskvarenoj naravi. Posebno su reči koje razotkrivaju kako se čovek gnuša Boga i odbacuje Ga izgovorene na način da je čovek otelotvorenje Sotone i neprijateljske sile uperene protiv Boga. Dok obavlja Svoje delo suda, Bog ne razjašnjava čovekovu prirodu u samo nekoliko reči, već je razotkriva i dugoročno orezuje. Svi ti različiti metodi razotkrivanja i orezivanja ne mogu da se zamene običnim rečima, već istinom koje je čovek u potpunosti lišen. Samo metodi poput navedenih mogu se nazvati sudom, a samo takvim sudom čovek može biti potčinjen i potpuno uveren po pitanju Boga i, povrh toga, može steći istinsko znanje o Njemu. Delo suda donosi čoveku shvatanje pravog lica Božjeg i istinu o njegovoj sopstvenoj buntovnosti. Delo suda dozvoljava čoveku da u dobroj meri stekne razumevanje Božjih namera, svrhe Božjeg dela, te njemu neshvatljivih tajni. Takođe mu dozvoljava da prepozna i spozna sopstvenu iskvarenu suštinu i osnovne uzroke te iskvarenosti, kao i da otkrije sopstveno ruglo. Svi ovi efekti nastaju delom suda, jer je suština ovog dela zapravo delo otvaranja istine, puta i života Božjeg svima onima koji u Njega veruju. To delo je delo suda koje Bog obavlja. Ako ove istine ne smatraš važnima, ako samo smišljaš načine kako bi im izmakao ili pronašao novi izlaz da ih zaobiđeš, tada kažem da si veliki grešnik. Ako veruješ u Boga, a ipak ne tražiš ni istinu ni namere Božje, niti voliš put koji te približava Njemu, tada kažem da si ti onaj koji pokušava da izbegne sud, te da si marioneta i izdajnik koji beži od velikog belog prestola. Bog neće poštedeti nikoga od pobunjenika koji izmaknu Njegovom pogledu. Takvi ljudi biće još strože kažnjeni. Oni koji izađu pred Boga da im sudi, a pritom su bili pročišćeni, zauvek će živeti u carstvu Božjem. Naravno, to je nešto što pripada budućnosti.

Delo suda je delo koje pripada samo Bogu, pa On, prirodno, mora Sȃm da ga obavi. Čovek ne može umesto Njega da ga obavi. Pošto sud predstavlja korišćenje istine zarad osvajanja ljudskog roda, nema sumnje da će se Bog, ipak, pojaviti u ovaploćenom liku kako bi obavio ovo delo među ljudima. To znači da će Hristos poslednjih dana istinom podučavati ljude širom sveta i da će im sve istine objaviti. To je Božje delo suda. Mnogi imaju loš predosećaj zbog drugog ovaploćenja Božjeg, jer je ljudima teško da poveruju da bi se Bog ovaplotio kako bi obavio delo suda. Međutim, moram da ti kažem da delo Božje često umnogome nadilazi čovekova očekivanja, te je ljudskim umovima teško da ga prihvate. Jer ljudi su samo crvi na zemlji, dok je Bog Onaj vrhovni koji ispunjava vaseljenu. Čovekov um je nalik jami prljave vode u kojoj nastaju samo crvi, dok je svaka etapa dela rukovođena mislima Božjim plod Njegove mudrosti. Ljudi uvek pokušavaju da se nadmeću s Bogom, na šta mogu da odgovorim da je sasvim očigledno ko će naposletku izgubiti. Opominjem sve vas da sebe ne smatrate vrednijim od zlata. Ako drugi mogu da prihvate sud Božji, zašto ne možeš i ti? Zašto si ti bolji od drugih? Ako drugi mogu da pognu glave pred istinom, zašto ne možeš i ti? Božje delo je u nezaustavljivom zamahu. On neće ponoviti delo suda samo zbog tvojih naknadnih „doprinosa“, a tebe će sustići kajanje zbog propuštanja tako dobre prilike. Ako ne veruješ Mojim rečima, onda samo čekaj da te taj veliki beli tron na nebu osudi! Moraš znati da su svi Izraelci odbacili i porekli Isusa, ali se činjenica Isusovog iskupljenja ljudskog roda ipak proširila celom vaseljenom i do rubova zemlje. Zar to nije stvarnost koju je Bog davno napravio? Ako još uvek čekaš Isusa da te uznese u nebesa, tada kažem da si tvrdoglav komad mrtvog drveta^[a]. Isus neće priznati lažnog vernika poput tebe, koji nije veran istini i traži samo blagoslove. Naprotiv, On neće pokazati milost dok te baca u ognjeno jezero u kojem ćeš goreti desetinama hiljada godina.

Razumeš li sada šta je sud i šta je istina? Ako razumeš, opominjem te da se poslušno pokoriš sudu, jer inače nikada nećeš biti u prilici da te Bog pohvali ili da te povede u Svoje carstvo. Onih koji samo prihvataju sud ali nikada ne mogu da budu pročišćeni, odnosno onih koji pobegnu usred dela suda, Bog će se zauvek gnušati i odbaciće ih. Njihovi gresi su brojniji i teži od greha fariseja, jer su oni izdali Boga i bune se protiv Njega. Takvi ljudi koji nisu dostojni čak ni da službuju biće još strože kažnjeni, i to kaznom koja je večna. Bog neće poštedeti nijednog izdajnika koji je nekada rečima pokazao odanost, a onda Ga izdao. Takve ljude sustići će odmazda kroz kažnjavanje duha, duše i tela. Nije li upravo to otkrivenje pravedne naravi Božje? Nije li to Božja svrha u sudu čoveku i njegovom otkrivanju? Sve koji u vreme suda čine svakojaka zla dela Bog šalje na mesto koje vrvi od zlih duhova, dopuštajući tim zlim duhovima da prema želji uništavaju njihova tela, koja nakon toga zaudaraju poput leševa. To im je primerena odmazda. U njihove evidencije Bog beleži svaki greh tih nelojalnih lažnih vernika, lažnih apostola i lažnih radnika, a onda, kada za to dođe vreme, baca ih među nečiste duhove, dozvoljavajući tim nečistim duhovima da po svojoj volji skrnave njihova cela tela, kako nikada ne bi mogli da se ponovo rode, niti da ponovo vide svetlost. One licemere koji neko vreme služe ali nisu u stanju da ostanu odani do kraja, Bog ubraja među zle, pa postaju zaverenici sa zlima i deo njihove neuredne rulje, te će ih na kraju Bog uništiti. Bog ostavlja po strani i ne obraća pažnju na one koji nikada nisu bili odani Hristu ili nikada nisu doprineli svojom snagom, pa će ih tokom smene doba sve uništiti. Oni više neće postojati na zemlji, a još manje će zaslužiti odlazak u carstvo Božje. Oni koji nikada nisu bili iskreni prema Bogu, ali ih okolnosti primoravaju da se Njime tek uzgred bave, ubrajaju se među one koji obavljaju službu za Njegov narod. Samo mali broj takvih ljudi će preživeti, dok će ostali propasti zajedno sa onima čije službovanje ne zadovoljava standarde. Konačno, Bog će u svoje carstvo dovesti sve Svoje istomišljenike, narod i sinove Božje, kao i one Bogom predodređene da budu sveštenici. Oni će biti plod Božjeg dela. A kad je reč o onima koji ne mogu da budu svrstani ni u jednu kategoriju koju je odredio Bog, oni će biti ubrojani među nevernike, pa zasigurno možete da zamislite šta njih čeka. Već sam vam rekao sve što je trebalo, a put koji izaberete je samo vaš izbor. Treba da shvatite sledeće: Božje delo nikada ne čeka nikoga ko sa Njim ne može da uhvati korak, a Božja pravedna narav nema milosti ni prema kome.

a. Komad mrtvog drveta: kineski idiom koji znači „tu nema pomoći“.