Kao pripadnici ljudske rase i posvećeni hrišćani, svi mi imamo odgovornost i obavezu da ponudimo svoje umove i tela radi ispunjenja Božjeg naloga, jer celo naše biće došlo je od Boga i postoji zahvaljujući Božjem suverenitetu. Ako naši umovi i tela ne doprinose ispunjenju Božjeg naloga niti pravednom cilju čovečanstva, onda će se naše duše osećati nedostojnima onih koji su mučenički stradali zarad ispunjenja Božjeg naloga, i još manje dostojnima Boga, koji nam je pružio sve.

Bog je stvorio ovaj svet, On je stvorio ovo čovečanstvo i, štaviše, On je bio graditelj drevne grčke kulture i ljudske civilizacije. Samo Bog pruža utehu ovom čovečanstvu i samo Bog danonoćno brine o ovom čovečanstvu. Ljudski razvoj i napredak nerazdvojivi su od Božjeg suvereniteta, a istorija i budućnost čovečanstva neodvojive su od Božjih planova. Ako si pravi hrišćanin, sigurno ćeš poverovati u to da se uspon i pad svake zemlje ili naroda dešavaju prema Božjim planovima. Samo Bog zna sudbinu svake zemlje i svakog naroda, i samo Bog kontroliše pravac razvoja ovog čovečanstva. Ako čovečanstvo želi da ima dobru sudbinu, ako neka zemlja želi da ima dobru sudbinu, onda se čovek mora pokloniti Bogu pokazujući obožavanje, mora se pokajati i ispovediti pred Bogom, ili će čovekova sudbina i odredište postati neizbežna katastrofa.

Osvrnite se na vreme kada je Noje sagradio barku: čovečanstvo je bilo duboko iskvareno, ljudi su se bili udaljili od Božjeg blagoslova, Bog više nije brinuo o njima i izgubili su obećanja Božja. Živeli su u mraku, bez Božje svetlosti. Tada su postali raskalašni po prirodi i prepustili se groznoj izopačenosti. Takvi ljudi više nisu mogli primiti Božje obećanje; nisu bili dostojni pogledati lice Božje niti čuti Božji glas, jer su napustili Boga, odbacili sve što im je On darovao i zaboravili Božje učenje. Njihova srca su se sve više udaljavala od Boga i, a za to vreme, oni su se izopačili mimo razuma i ljudskosti i postajali su sve više zli. Sve su se više približavali smrti i potpadali pod Božji gnev i kaznu. Samo je Noje obožavao Boga i klonio se zla, tako da je on mogao da čuje Božji glas i Njegova uputstva. Sagradio je barku prema uputstvima Božjim, i u njoj sakupio sva živa bića. I tako je, kada je sve bilo spremno, Bog pustio Svoje uništenje na svet. Samo Noje i još sedam članova njegove porodice su preživeli uništenje, jer je Noje obožavao Jahvea i klonio se zla.

Vratimo se na sadašnje doba: takvi pravednici poput Noja, koji je umeo da obožava Boga i da se kloni zla, više ne postoje. Pa ipak, Bog je i dalje milostiv prema tim ljudima i još uvek im prašta tokom ove poslednje ere. Bog traži one koji čeznu za tim da im se On ukaže. On traži one koji mogu da čuju Njegove reči, one koji nisu zaboravili na Njegov nalog i koji Mu nude svoje srce i telo. On traži one koji su pred Njim pokorni kao bebe i ne opiru Mu se. Ako se posvetiš Bogu, nesputan bilo kakvom snagom ili silom, Bog će gledati na tebe s naklonošću i podariće ti Svoje blagoslove. Ako si na visokom položaju, časnog ugleda, ako imaš ogromno znanje, poseduješ veliku imovinu i podržavaju te mnogi, ali te sve to ipak ne sprečava da dođeš pred Boga kako bi prihvatio Njegov poziv i Njegov nalog i uradio ono što Bog od tebe traži, onda će sve što radiš predstavljati najsmisleniji cilj na zemlji i najpravedniji poduhvat čovečanstva. Ako odbiješ Božji poziv radi statusa i sopstvenih ciljeva, sve što radiš biće prokleto i čak prezreno od Boga. Možda si ti nekakav predsednik, naučnik, paroh ili starešina, ali bez obzira na visinu tvog položaja, ako se oslanjaš na svoje znanje i sposobnost u svojim poduhvatima, uvek ćeš doživljavati neuspeh i bićeš uvek lišen blagoslova Božjih, jer Bog ne prihvata ništa što radiš i On ne priznaje da je tvoj poduhvat pravedan, niti prihvata da radiš za dobrobit čovečanstva. On će reći da sve to radiš samo zato da bi se znanje i snaga čovečanstva koristili u cilju odbacivanja zaštite Božje od čoveka, i da bi mu se uskratili Božji blagoslovi. On će reći da ti vodiš čovečanstvo u tamu, u smrt, i ka početku neograničenog postojanja u kome je čovek izgubio Boga i Njegov blagoslov.

Otkako je čovečanstvo stvorilo društvene nauke, čovekov um zaokupljaju nauka i znanje. Nauka i znanje su tako postali alati za upravljanje čovečanstvom i više nema dovoljno prostora da čovek obožava Boga, niti više ima povoljnih uslova za obožavanje Boga. Božja pozicija je potonula još niže u ljudskom srcu. Bez Boga u svom srcu, čovekov unutrašnji svet je mračan, beznadežan i prazan. Nakon toga su mnogi naučnici društvenih nauka, istoričari i političari došli u prvi plan kako bi izneli teorije društvenih nauka, teoriju ljudske evolucije i druge teorije koje su u suprotnosti sa istinom da je Bog stvorio čoveka, kako bi srca i umove ljudi ispunili tim teorijama. I tako je sve manje onih koji veruju da je Bog stvoritelj svega, dok je onih koji veruju u teoriju evolucije sve više. Zapise o delu Božjem i Njegovim rečima iz doba Starog zaveta sve više ljudi smatra za mitove i legende. U svojim srcima, ljudi postaju ravnodušni prema dostojanstvu i veličini Boga, prema načelu da Bog postoji i da upravlja svim stvarima. Opstanak čovečanstva i sudbina zemalja i naroda više im nisu važni, a čovek živi u šupljem svetu u kom ga interesuju samo jelo, piće i potraga za zadovoljstvom… Malo ljudi preuzima na sebe obavezu da potraži mesta gde Bog danas čini Svoje delo, ili da traga za načinom na koji On upravlja i uređuje čovekovo odredište. I tako, mimo čovekovog znanja, ljudska civilizacija postaje sve manje sposobna da sledi čovekove želje, a ima čak i mnogo ljudi koji osećaju da su, živeći u takvom svetu, manje srećni od onih koji su već preminuli. Čak i ljudi koji žive u zemljama koje su nekada bile visoko civilizovane izražavaju takve pritužbe. Jer, bez Božjeg usmeravanja, koliko god da se vladari i sociolozi silno trude da sačuvaju ljudsku civilizaciju, uzaludno je. Niko ne može ispuniti prazninu u čovekovom srcu, jer niko ne može biti život čovečji, i nijedna društvena teorija ne može osloboditi čoveka od praznine koja ga je snašla. Nauka, znanje, sloboda, demokratija, slobodno vreme, komfor: sve te stvari čoveku donose samo privremenu utehu. Čak i sa njima, čovek i dalje neizbežno greši i žali se na društvene nepravde. Ove stvari ne mogu da obuzdaju čovekovu žudnju i želju za istraživanjem. To je zato što je čoveka stvorio Bog, a besmislene žrtve i istraživanja koja čovek preduzima mogu samo da dovedu do još veće nevolje i mogu samo da prouzrokuju da čovek živi u stalnom osećanju straha, ne znajući kako da se suoči sa budućnošću čovečanstva niti sa putem koji je pred njim. Čovek čak počinje da se plaši nauke i znanja, a još više osećanja praznine. Na ovom svetu, bez obzira na to da li živiš u slobodnoj zemlji ili zemlji u kojoj se ne poštuju ljudska prava, ti si potpuno nesposoban da izbegneš sudbinu čovečanstva. Bilo da si vladar ili potčinjeni, potpuno si nesposoban da se odupreš želji da istražuješ sudbinu, tajne i odredište čovečanstva, a još manje si sposoban da pobegneš od zbunjujućeg osećaja praznine. Takve pojave, koje su zajedničke čitavom čovečanstvu, sociolozi nazivaju društvenim fenomenima, ali nijedan veliki čovek ne može da istupi i da reši takve probleme. Naposletku, čovek je čovek, a nijedan čovek ne može zameniti Božji položaj i život. Čovečanstvo ne zahteva samo pravedno društvo u kojem svako ima dovoljno za hranu i u kom su svi jednaki i slobodni; ono što je čovečanstvu potrebno jesu Božje spasenje i Njegova opskrba životom. Tek kad čovek bude primio Božju opskrbu životom i Njegovo spasenje, moći će da se izleče čovekove potrebe, žudnja za istraživanjem i njegova duhovna praznina. Ako ljudi neke zemlje ili nekog naroda nisu kadri da prime spasenje i brigu Božju, takva zemlja ili nacija će koračati putem propadanja, ka tami, i Bog će ih uništiti.

Možda tvoja zemlja trenutno napreduje, ali ako dozvoliš svom narodu da se udalji od Boga, ona će sve više biti lišena Božjih blagoslova. Civilizacija tvoje zemlje će biti sve više gažena i ljudi će uskoro ustati protiv Boga i prokleti Nebo. I tako će, bez čovekove spoznaje, sudbina jedne zemlje biti uništena. Bog će podići moćne zemlje da se suprotstave zemljama koje je Bog prokleo, a možda će ih čak i izbrisati sa lica zemlje. Uspon i pad jedne zemlje i jednog naroda zavise od toga da li njeni vladari obožavaju Boga i da li vode svoj narod tako da se on približi Bogu i da Ga obožava. Pa ipak, u ovoj poslednjoj eri, pošto je onih koji istinski traže i obožavaju Boga sve manje, Bog gaji posebnu naklonost prema zemljama u kojima je hrišćanstvo državna religija. On okuplja te zemlje da bi formirao relativno pravednu svetsku zajednicu, dok ateističke zemlje i one koje ne obožavaju istinitog Boga postaju protivnici te pravedne zajednice. Na ovaj način, Bog ne samo što među ljudima ima mesto na kome će obavljati Svoje delo, već time ujedno pridobija zemlje koje su u stanju da pravedno vrše vlast, dozvoljavajući da se sankcije i ograničenja nametnu onim zemljama koje Mu se opiru. Ipak, uprkos tome, i dalje opada broj ljudi koji dolaze da se poklone Bogu, jer se čovek suviše udaljio od Njega i odavno je zaboravio na Boga. Na zemlji ostaju samo države koje postupaju pravedno i opiru se nepravdi. Ali ovo je daleko od Božjih želja, jer ni u jednoj zemlji nema vladara koji će dozvoliti Bogu da predsedava njihovim narodom i nijedna politička stranka neće okupiti svoj narod da obožava Boga; Bog je izgubio Svoje pravo mesto u srcu svake zemlje, naroda, vladajuće stranke, pa čak i u srcu svake osobe. Iako pravedne sile postoje na ovom svetu, krhka je vladavina u kojoj za Boga nema mesta u čovekovom srcu. Bez Božjeg blagoslova, politička arena će se poremetiti i neće moći da izdrži ni jedan jedini udarac. Za čovečanstvo, odsustvo Božjeg blagoslova je kao odsustvo sunca. Bez obzira na to koliko marljivo vladari doprinose svom narodu, bez obzira na to koliko pravednih konferencija čovečanstvo održava, ništa od ovoga neće preokrenuti tok niti promeniti sudbinu čovečanstva. Čovek veruje da je zemlja u kojoj su ljudi siti i obučeni, u kojoj žive zajedno u miru, dobra zemlja, i zemlja sa dobrim vođstvom. Ali Bog ne misli tako. On smatra da je zemlja u kojoj Ga niko ne obožava ona koju će On uništiti. Čovekov način razmišljanja je u prevelikoj suprotnosti sa Božjim. Dakle, ako poglavar jedne zemlje ne obožava Boga, sudbina te zemlje će biti tragična i ta zemlja neće imati budućnost.

Bog ne učestvuje u politici, ali kontroliše sudbinu zemlje ili naroda. Bog upravlja ovim svetom i čitavom vaseljenom. Čovekova sudbina i Božji plan su blisko povezani i nijedan čovek, zemlja, niti narod nisu izuzeti od Božjeg suvereniteta. Ako čovek želi da zna svoju sudbinu, on mora doći pred Boga. Bog će učiniti da oni koji Ga slede i obožavaju napreduju, a onima koji Mu se opiru i odbacuju Ga doneće propadanje i nestanak.

Setite se scene iz Biblije u kojoj je Bog uništio Sodomu i prisetite se kako je Lotova žena postala stub od soli. Pomislite na to kako su se ljudi iz Ninive pokajali za svoje grehe u kostreti i pepelu i prisetite se šta je usledilo nakon što su Jevreji prikovali Isusa za krst pre 2000 godina. Jevreji su proterani iz Izraela i razbežali se širom sveta. Mnogi su ubijeni, a ceo jevrejski narod iskusio je neviđeni bol zbog uništenja svoje države. Prikovali su Boga za krst – počinili gnusan greh – i isprovocirali Božju narav. Primorani su da plate za to što su učinili i da snose sve posledice svojih dela. Osudili su Boga, odbacili Boga i zato je moglo da ih snađe samo jedno: da ih Bog kazni. To je bila gorka posledica i katastrofa koju su njihovi vladari doneli svojoj zemlji i svom narodu.

Danas se Bog vratio u svet kako bi obavio Svoje delo. Njegova prva stanica je primer diktatorske vladavine: Kina, nepokolebljivi bastion ateizma. Bog je pridobio grupu ljudi pomoću Svoje mudrosti i moći. Tokom ovog perioda, kineska vladajuća partija Ga je progonila na sve načine i izložila Ga velikoj patnji, tako da nije imao gde da nasloni glavu, niti da pronađe utočište. Uprkos tome, Bog i dalje nastavlja delo koje namerava da učini: Njegov glas se čuje i širi jevanđelje. Niko ne može da dokuči Božju svemoć. U Kini, zemlji koja Boga smatra neprijateljem, Bog nikada nije prekinuo Svoje delo. Naprotiv, sve više ljudi prihvata Njegovo delo i reč, jer Bog spasava svakog pripadnika čovečanstva u najvećoj mogućoj meri. Mi verujemo da nijedna zemlja niti sila ne mogu stati na put onome što Bog želi da postigne. Oni koji ometaju Božje delo, opiru se reči Božjoj, remete i kvare Božji plan, na kraju će ih Bog kazniti. Onaj ko prkosi delu Božjem biće poslat u pakao; svaka zemlja koja prkosi delu Božjem, biće uništena; svaki narod koji se digne protiv dela Božjeg, biće izbrisan sa lica zemlje i prestaće da postoji. Pozivam ljude svih naroda, svih zemalja, čak i svih zanimanja, da poslušaju glas Božji, da vide delo Božje i da obrate pažnju na sudbinu čovečanstva, kako bi Boga učinili najsvetijim, najčasnijim, najvišim i jedinim predmetom obožavanja među ljudima, i kako bi omogućili da celo čovečanstvo živi po Božjem blagoslovu, kao što su Avramovi potomci živeli po obećanju Jahvea, i kao što su Adam i Eva, koje je Bog prve stvorio, živeli u Edenskom vrtu.

Delo Božje nezaustavljivo juri kao moćni talas. Niko Ga ne može zadržati i niko ne može zaustaviti Njegovo napredovanje. Samo oni koji pažljivo slušaju Njegove reči i koji Ga traže i žude za Njim, mogu ići Njegovim stopama i primiti Njegovo obećanje. One koji to ne čine zadesiće sveopšta katastrofa i zaslužena kazna.