Unutar Mojih reči i izjava skrivene su Moje brojne namere, međutim, ljudi od toga ništa ne znaju, niti išta razumeju; Moje reči i dalje shvataju spolja i slede ih spolja, i ne mogu da razumeju Moje srce, niti da instinktivno iz Mojih reči shvate Moju volju. Iako Svoje reči jasno iznosim, ko ih razume? Sa Siona sam došao među ljudski rod. Pošto sam Sebe zaodenuo normalnom ljudskošću i ljudskom kožom, ljudi samo spolja spoznaju Moj izgled – ali ne poznaju život koji leži u Meni, niti prepoznaju Boga Duha, već samo poznaju čoveka od krvi i mesa. Da li je moguće da je Sȃm praktični Bog nedostojan vašeg pokušaja da Ga spoznate? Da li je moguće da Sȃm praktični Bog ne zaslužuje da se potrudite da Ga „secirate“? Prezirem iskvarenost celog ljudskog roda, ali saosećam sa njegovom slabošću. Takođe orezujem staru prirodu celog ljudskog roda. Zar time što ste pripadnici Mog naroda u Kini, niste takođe i pripadnici ljudskog roda? Među celim Mojim narodom i među svim Mojim sinovima, odnosno, među onima koje sam odabrao iz celog ljudskog roda, vi pripadate najnižoj grupi. Iz tog razloga sam na vas potrošio najviše energije i uložio sam najveći napor. Zar još uvek ne cenite blagosloveni život u kome danas uživate? Stežete li srce da biste se pobunili protiv Mene i pravili svoje sopstvene planove? Da nije bilo Mog neprekidnog sažaljenja i ljubavi, ceo ljudski rod bi još odavno pao u Sotonino zarobljeništvo, pretvarajući se u „ukusne zalogaje“ u njegovim ustima. Oni koji se iskreno daju za Mene i koji Me iskreno vole, danas su, među svim ljudima, i dalje toliko retki da se mogu nabrojati na prste jedne ruke. Da li bi naziv „Moj narod“ danas mogao da bude vaše lično vlasništvo? Da li se tvoja savest naprosto ohladila kao led? Jesi li zaista dostojan da postaneš pripadnik naroda koji mi je potreban? Razmislite o prošlosti, a zatim pogledajte današnji dan – ko je od vas zadovoljio Moje srce? Ko je od vas pokazao iskrenu brigu za Moje namere? Da vas nisam prenuo, vi se i dalje ne biste probudili, već biste ostali kao zaleđeni i, opet, kao da ste u stanju hibernacije.

Usred uzburkanih talasa, ljudi vide Moj gnev; pred prizorom tamnih oblaka koji se skupljaju i valjaju, ljudi su zaprepašćeni i prestravljeni i ne znaju kuda da pobegnu, kao da su u strahu da će ih grmljavina i kiša zbrisati. Zatim, nakon što kovitlajuća snežna oluja prođe, njihovo raspoloženje postaje lako i ozareno dok uživaju u prelepom prizoru prirode. Ipak, u takvim trenucima, ko je od njih ikada iskusio bezgraničnu ljubav koju gajim prema ljudskom rodu? U njihovim je srcima samo Moj lik, ali ne i suština Moga Duha: zar Mi čovek ne prkosi otvoreno? Nakon što bura sasvim prođe, ceo ljudski rod je kao nov; kao da su, nakon oplemenjivanja kroz nedaće, ponovo zadobili svetlost i život. Niste li i vi, nakon što ste podneli Moje udarce, imali sreće da stignete do današnjeg dana? Ipak, nakon što današnji dan prođe i dođe sutrašnji, hoćete li moći da zadržite čistoću koja je usledila nakon pljuska? Hoćete li moći da zadržite privrženost koja je usledila nakon vašeg oplemenjivanja? Hoćete li moći da zadržite današnju pokornost? Može li vaša odanost da ostane postojana i nepromenljiva? Je li taj zahtev van granica onoga što čovek može da ispuni? Svakoga dana živim među ljudskim rodom i delujem zajedno sa ljudskim rodom, u njihovoj sredini, pa ipak, niko to nikad nije primetio. Da nije bilo vođstva Moga Duha, ko bi, od čitavog ljudskog roda, i dalje postojao u sadašnjem dobu? Kada kažem da živim i delujem u društvu ljudi, da li preterujem? U prošlosti sam rekao: „Ja sam stvorio ljudski rod i vodio ceo ljudski rod i zapovedao celom ljudskom rodu“; zar nije bilo zaista tako? Da li je moguće da je vaše iskustvo o ovim stvarima nedovoljno? I za sam izraz „služitelj“ bio bi vam potreban ceo život da ga rastumačite. Bez stvarnog iskustva, ljudsko biće Me nikada neće spoznati – nikada neće biti u stanju da Me spozna kroz Moje reči. Danas sam, međutim, došao lično u vašu sredinu – zar to neće biti korisnije za vaše razumevanje? Nije li Moje ovaploćenje za vas i spasenje? Da u Svojoj ličnosti nisam sišao među ljudski rod, čitav ljudski rod bi odavno bio protkan predstavama, koje bi postale Sotonino vlasništvo, jer je ono u šta veruješ samo Sotonin lik i nema baš nikakve veze sa Samim Bogom. Nije li ovo Moje spasenje?

Kada Sotona dođe pred Mene, Ja ne uzmičem pred njegovom divljom svirepošću, niti se plašim njegove grozote: naprosto ga ne primećujem. Kada Me Sotona iskušava, prozirem njegovo lukavstvo, navodeći ga da umakne postiđen i ponižen. Kada se Sotona bori sa Mnom i pokušava da otme Moj izabrani narod, sa njim vodim rat u Svom telu; i u Svom telu podržavam i usmeravam Svoj narod da lako ne posrne, niti se izgubi, i predvodim ih na svakom koraku tog puta. A kada se Sotona poražen povuče, od Svog naroda ću steći slavu i Moj narod će za Mene dati lepo i snažno svedočanstvo. Zato ću uzeti kontraste u Svom planu upravljanja i jednom za sva vremena ih izgnati u bezdan. Ovo je Moj plan; ovo je Moje delo. U vašim životima možda dođe dan kada ćeš se susresti sa takvom situacijom: da li bi sebi spremno dozvolio da padneš u Sotonino zarobljeništvo ili ćeš Meni dozvoliti da te zadobijem? Ovo je tvoja sudbina i moraš pažljivo da razmisliš o njoj.

Život u carstvu je život naroda i Samoga Boga. Ceo ljudski rod je pod Mojom brigom i zaštitom i svi su uključeni u borbu do smrti sa velikom crvenom aždajom. Kako bi dobili ovu poslednju bitku, kako bi dokrajčili veliku crvenu aždaju, svi ljudi treba da Mi prinesu celo svoje biće u Mom carstvu. „Carstvo“ o kome se ovde govori odnosi se na život koji se živi pod neposrednom upravom božanstva, u kome sam Ja pastir celom ljudskom rodu, koji neposredno prihvata Moju obuku, tako da su njihovi životi, iako još na zemlji, isti kao da su na nebu – pravo ostvarenje života na trećem nebu. Iako sam u Svom telu, ne trpim ograničenja tela. Toliko sam puta dolazio među ljude da slušam njihove molitve, i toliko sam puta, hodajući među ljudima, uživao u njihovom veličanju; iako ljudska bića nisu nikada bila svesna Mog postojanja, Ja na ovaj način i dalje obavljam Svoje delo. U Svom prebivalištu, a to je mesto na kome sam skriven – ipak, u Svom prebivalištu, pobedio sam sve Svoje neprijatelje; u Svom prebivalištu, stekao sam pravo iskustvo života na zemlji; u Svom prebivalištu, posmatram svaku čovekovu reč i postupak, i nadgledam i vodim ceo ljudski rod. Kada bi ljudski rod mogao da oseti brigu za Moje namere, i time zadovolji Moje srce i pruži Mi zadovoljstvo, Ja bih tada zasigurno blagoslovio ceo ljudski rod. Nisam li upravo ovo namenio ljudskom rodu?

Dok ljudski rod leži u komi, samo ih prasak Moje grmljavine probudi iz sna. A kada otvore oči, ovi naleti hladnog sjaja povređuju mnoge od njihovih očiju, tako da izgube osećaj za pravac, pa ne znaju odakle su došli, niti kuda idu. Većina ljudi biva pogođena zracima poput laserskih i ruši se na gomilu pod olujom, tela im odnose nadiruće bujice, ne ostavljajući za sobom ni traga. Na svetlosti, preživeli konačno mogu jasno da vide Moje lice i tek tada ponešto saznaju o Mom spoljnom izgledu, tako da se više ne usuđuju da Me gledaju direktno u lice, duboko uplašeni da Svojom grdnjom i kletvama još jednom ne udarim na njihovo telo. Toliki ljudi plaču i gorko ridaju; mnogi padaju u očaj; od krvi mnogih stvaraju se reke; mnogi postaju leševi, lebdeći besciljno tamo-amo; toliko ljudi, pronašavši svoje mesto u svetlosti, osećaju iznenadnu bol u srcu i prolivaju suze zbog dugih nesrećnih godina. Mnogi ljudi, prinuđeni svetlošću, ispovedaju svoju nečistoću i odlučuju da se reformišu. Mnogi ljudi, oslepljeni, već su izgubili radost življenja i posledično nemaju želju da primete svetlost, pa i dalje stagniraju, čekajući svoj kraj. I toliki ljudi podižu jedra života i, predvođeni svetlošću, željno iščekuju svoju sutrašnjicu… Danas, ko među ljudskim rodom ne postoji u ovom stanju? Ko ne postoji u Mojoj svetlosti? Bio ti snažan ili možda slab, kako možeš izbeći dolazak Moje svetlosti?

10. mart 1992. godine