Svi zapadni ogranci treba da slušaju Moj glas:

Da li ste Mi u prošlosti bili verni? Da li ste slušali odlične reči Mojih saveta? Da li su vaše nade realistične, a ne nejasne i neodređene? Odanost ljudskog roda, ljubav ljudskog roda, vera ljudskog roda – nema ničega osim onoga što dolazi od Mene, ničega osim onoga što sam Ja darovao. Narode Moj, kada slušaš Moje reči, razumeš li Moju volju? Vidiš li Moje srce? Uprkos činjenici da ste se u prošlosti, dok ste bili na putu službe, susretali sa usponima i padovima, sa napretkom i preprekama, kao i sa prilikama u kojima ste bili u opasnosti da padnete, pa da Me čak i izdate, da li ste znali da sam vas u svakom trenutku neprestano spašavao? Da sam u svakom trenutku neprekidno puštao Svoj glas da vas dozovem i spasim? Toliko ste puta upali u Sotonine mreže; toliko puta ste se upetljali u zamke ljudskog roda; toliko puta ste propustili da se prepustite i upadali ste u beskrajne zavade jedni sa drugima. Toliko puta su vaša tela bila u Mojoj kući, dok su vaša srca bila negde daleko. Ipak, toliko puta sam ispružio Svoju ruku spasa da vas poduprem i toliko puta sam među vas bacio zrnca milosti. Toliko puta nisam mogao da gledam vaš jad posle patnje; toliko puta… Znate li to?

Međutim, danas, pod Mojim staranjem, konačno ste prevazišli sve teškoće i Ja se radujem zajedno sa vama; ovo je konkretizacija Moje mudrosti. Ipak, zapamtite ovo dobro! Ko je pao, dok ste vi sami ostali snažni? Ko je bio snažan, a da nije imao trenutke slabosti? Ko je među ljudima uživao u ijednom blagoslovu koji nije potekao od Mene? Ko je iskusio ikakve nedaće koje nisu potekle od Mene? Da li je moguće da svi oni koji Me vole dobijaju samo blagoslov? Da li je moguće da su nesreće zadesile Jova zato što Me nije voleo i umesto toga izabrao da Mi se opire? Da li je moguće da je Pavle uspeo da Mi odano služi u Mom prisustvu jer je zaista bio u stanju da Me voli? Iako se vi možete čvrsto držati Mog svedočanstva, može li među vama biti ikoga čije je svedočenje poput čistog zlata, neokaljano nečistoćama? Jesu li ljudi sposobni za istinsku odanost? To što Mi vaše svedočanstvo donosi uživanje nije u sukobu sa vašom „odanošću“, jer Ja nikada ni od koga nisam mnogo zahtevao. Pođemo li od prvobitne namere na kojoj počiva Moj plan, svi vi biste bili „oštećena roba“ – nedovoljno dobri. Nije li ovo primer onoga što sam rekao o „bacanju zrnaca milosti“? Da li je ono što vidite Moje spasenje?

Svi bi trebalo da razmislite i prisetite se: otkako ste se vratili u Moju kuću, da li Me je iko od vas spoznao kao što je to učinio Petar, ne obazirući se na svoje dobitke ili gubitke? Savršeno ste shvatili površne delove Biblije, no, da li ste usvojili njenu suštinu? Kao takav, i dalje se držiš svog „kapitala“, odbijajući da se zaista prepustiš. Kada pustim glas, kada vam govorim licem u lice, ko je među vama ikada spustio svoj zatvoreni svitak da primi životne reči koje otkrivam? Ne obraćate pažnju na Moje reči, niti ih cenite. Umesto toga ih koristite da na svoje neprijatelje pucate kao iz mitraljeza kako biste zadržali svoj položaj; ni najmanje ne pokušavate da prihvatite Moj sud da biste Me spoznali. Svako od vas upire oružje u nekog drugog; u svakoj situaciji, svi ste vi „nesebični“ i „razmišljate o dobrobiti drugih“. Niste li upravo to radili juče? A danas? Vaša se „odanost“ u izvesnoj meri povećala i svi ste vi malo iskusniji i malo zreliji; zbog toga je donekle narastao vaš „strah“ od Mene i niko „ne postupa olako“. Zašto postojite u ovom stanju večite negativnosti? Zašto se u vama nigde i nikada ne mogu pronaći pozitivni aspekti? O, narode Moj! Prošlost je davno završena; više ne smete da se držite za nju. Nakon što si juče bio postojan, danas treba da Mi pružiš svoju iskrenu odanost; povrh toga, sutra o Meni treba dobro da posvedočiš i u budućnosti ćeš naslediti Moj blagoslov. Ovo bi trebalo da razumete.

Iako pred vama nisam prisutan, Moj Duh će vam sigurno podariti blagodati. Nadam se da ćete ceniti Moje blagoslove i da ćete, oslanjajući se na njih, biti u stanju da spoznate sebe. Ne smatrajte ih svojim kapitalom; već Moje reči treba da upotrebite da ispunite sve ono što nedostaje u vama, i da iz toga izvedete svoje pozitivne elemente. Ovo je poruka koju vam ostavljam u amanet!

28. februar 1992. godine