Budite pronicljivi prema stvarima duha, pažljivi prema Mojoj reči i zaista sposobni da posmatrate Moj Duh i Moje biće, i Moju reč i Moje biće, kao nerazdvojivu celinu, tako da svi ljudi mogu da Mi udovolje u Mom prisustvu. Kročio sam na sve što postoji, gledao sam preko ogromnog prostranstva vaseljene i hodao sam među svim ljudima, kušajući slatkoću i gorčinu među ljudima – ipak, čovek Me nikada nije zaista spoznao, nikada na Mene nije obraćao pažnju tokom Mojih putovanja. Budući da sam bio tih i nikada nisam izvodio natprirodna dela, niko Me nikada nije zaista video. Današnji dan je drugačiji od prošlosti: radiću stvari koje nikada nisu viđene još od vremena postanja, govoriću reči koje se vekovima nisu čule, jer tražim da Me svi ljudi spoznaju u telu. Ovo su koraci Mog upravljanja, međutim, čovek to ni najmanje ne može da nasluti. Iako sam govorio jasno, ljudi su i dalje zbunjeni; do njih je teško dopreti. Nije li to čovekova niskost? Zar to nije upravo ono što želim da ispravim? Godinama u čoveku nisam ništa radio; uprkos neposrednom kontaktu sa Mojim ovaploćenim telom, godinama niko nikada nije čuo glas koji je dolazio direktno iz Mog božanstva. Tako da je neizbežno da ljudima nedostaje znanje o Meni, premda to nije uticalo na njihovu ljubav prema Meni tokom vremena. Danas sam, međutim, u vama izvršio čudesno delo, delo koje je nedokučivo i nesamerljivo, i izgovorio sam mnoge reči. Pa ipak, u takvim okolnostima, još uvek ima mnogo onih koji Mi se direktno opiru u Mom prisustvu. Dozvoli da ti sada navedem nekoliko primera.

Svakodnevno se molite neodređenom Bogu, pokušavajući da dokučite Moje namere i razumete smisao života. Ipak, kada ste suočeni sa Mojim rečima, vi na njih gledate drugačije; posmatrate Moje reči i Duh kao celinu, a Moje biće ipak odbacujete, verujući da je osoba kao što sam Ja suštinski nesposobna da izgovori takve reči, da njih usmerava Moj Duh. Šta je sa tvojim znanjem u takvim okolnostima? U Moje reči veruješ u određenoj meri, a ipak imaš predstave različitog stepena strogosti prema telu kojim Sebe zaodevam. Provodiš svaki dan proučavajući ga i kažeš: „Zašto On radi stvari na takav način? Da li zaista dolaze od Boga? Nemoguće! On se mnogo ne razlikuje od mene – i On je normalna, obična osoba.“ Kako se takve okolnosti mogu objasniti?

Ko od vas ne poseduje prethodno navedeno? Ko nije zaokupljen takvim stvarima? Čini se da su to stvari kojih se držiš kao da su predmeti lične imovine, nikada ne želeći da ih ispustiš. Još i manje tragaš za tim da radiš na sebi; umesto toga čekaš da Ja to Sȃm učinim. Istini za volju, nijedna osoba koja ne traži ne spoznaje Me sa lakoćom. Reči kojima vas učim nisu isprazne. Jer za tvoje potrebe mogu da ti navedem još jedan primer iz druge perspektive.

Kada se pomene Petar, ljudi ne prestaju da o njemu govore dobre stvari. Istog trena se prisete kako se triput odrekao Boga, kako je Boga iskušavao vršeći službu za Sotonu i kako je na kraju bio razapet naglavačke za Boga i tako dalje. Sada ću se usredsrediti na to da vam opišem kako Me je Petar spoznao i kakav je bio njegov konačan kraj. Petar je bio dobrog kova, međutim, njegove okolnosti nisu bile kao Pavlove: njegovi roditelji su Me progonili, bili su demoni koje je bio zaposednuo Sotona i, posledično, Petra nisu ništa naučili o Bogu. Petar je bio pametan, nadaren i obožavan od strane svojih roditelja odmalena. Pa ipak, kao odrasla osoba postao im je neprijatelj, jer nikada nije prestao da traga za znanjem o Meni, a kasnije im je okrenuo leđa. Bilo je to stoga što je, iznad svega, verovao da su nebo i zemlja i sva stvorenja u rukama Svemogućeg i da sve pozitivne stvari dolaze od Boga i da direktno iz Njega proizilaze, bez Sotoninog uplitanja. Suprotstavljanje Petrovih roditelja pružilo mu je veće znanje o Mojoj dobroti i milosti, pojačavajući time njegovu želju da Me traži. On se nije usredsredio samo na to da jede i pije Moje reči, već, povrh toga, na to da dokuči Moje namere i uvek je u svom srcu bio oprezan. Kao rezultat toga, uvek je u svom duhu bio osetljiv i stoga je u svemu što je činio bio u skladu sa Mojim namerama. Da bi sebe podsticao, neprekidno je bio usredsređen na neuspehe ljudi u prošlosti, duboko se plašeći da ne bude uhvaćen u zamku neuspeha. I tako se on usredsredio i na usvajanje vere i ljubavi svih onih koji su kroz vreme voleli Boga. Na ovaj način – ne samo u negativnim aspektima, već mnogo važnije, u pozitivnim aspektima – on se razvijao mnogo brže, tako da je njegovo znanje postalo najveće od svih u Mom prisustvu. Dakle, nije teško zamisliti kako je sve što je imao predao u Moje ruke, kako se čak odrekao donošenja odluka o hrani, odevanju, spavanju i mestu gde je živeo, i umesto toga uživao u Mom bogatstvu vodeći se time da Mi u svemu udovolji. Podvrgao sam ga brojnim kušnjama – kušnjama, naravno, zbog kojih je bio polumrtav – ali usred stotina ovih kušnji, u Mene nikada nije izgubio veru niti se osećao razočaranim u Mene. Čak i kada sam rekao da sam ga napustio, on ipak nije bio obeshrabren, već je nastavio da Me voli na praktičan način i u skladu sa prethodnim načelima primene. Rekao sam mu da ga neću hvaliti iako Me voli, da ću ga na kraju baciti u Sotonine ruke. Međutim, usred takvih kušnji, kušnji koje nisu udarale na njegovo telo, već su bile u rečima, on se Meni, ipak, molio i rekao: „O, Bože! Među nebom i zemljom i svim stvorenjima, postoji li ijedan čovek , ijedna stvarili ijedan događajkoji nije u rukama Tebe, Svemogućeg? Kada si Ti milostiv prema meni, moje se srce veoma raduje Tvojoj milosti. Kada mi Ti sudiš, ma koliko da sam nedostojan, bolje shvatam nedokučivost Tvojih dela, jer si Ti ispunjen autoritetom i mudrošću. Iako moje telo trpi nedaće, moj duh je utešen. Kako da ne hvalim Tvoju mudrost i dela? Čak i kada bih umro nakon što Te spoznam, kako da to ne učinim tako rado i srećno? Svemogući! Zar zaista ne želiš da mi dozvoliš da Te vidim? Jesam li zaista nepodoban da primim Tvoj sud? Da li je moguće da u meni postoji nešto što Ti ne želiš da vidiš?“ Iako, tokom takvih kušnji, Petar nije mogao tačno da dokuči Moje namere, bilo je očito da je bio ponosan i počastvovan što ga Ja koristim (iako je primio Moj sud kako bi ljudski rod mogao da vidi Moje veličanstvo i gnev) i da ga ove kušnje nisu uznemiravale. Zbog svoje odanosti preda Mnom i zbog Mog blagoslova njega, on je bio primer i uzor čoveku hiljadama godina. Nije li to upravo ono što bi trebalo da podražavate? Razmišljajte dugo i duboko o tome zašto sam tako nadugačko pričao o Petru; ovo bi trebalo da budu načela prema kojima postupate.

Iako Me malo ljudi spoznaje, Ja Svoj gnev ne iskaljujem na čoveka, jer ljudi su toliko manjkavi i teško im je da dostignu nivo koji od njih tražim. Tako sam prema čoveku bio tolerantan hiljadama godina, sve do danas, a ipak se nadam da zbog Moje tolerancije nećete biti blagi prema sebi. Preko Petra bi trebalo da Me spoznate i da Me tražite; od svih njegovih podviga trebalo bi da budete prosvećeni kao nikada ranije i da tako dostignete carstva koja čovek prethodno nije nikada dostigao. Širom svemira i nebeskog svoda, među svim što je na nebesima i zemlji, sve stvoreno na zemlji i na nebesima ulaže sav svoj napor u Moju poslednju etapu dela. Sigurno ne želite da budete posmatrači kojima naređuju sile Sotone? Sotona je uvek prisutan i u ljudskim srcima proždire znanje o Meni, škrgućući zubima i stiskajući kandže u svojim poslednjim samrtnim mukama. Da li u ovom trenutku želite da postanete plen njegovih lukavih smicalica? Da li u trenutku kada je Moje delo konačno dovršeno želite da uništite svoj život? Čekate li da Ja još jednom pokažem Svoju tolerantnost? Traganje za spoznajom o Meni je ključno, ali je usredsređenost na primenu nužna. Moje reči vam se neposredno otkrivaju i nadam se da možete da sledite Moje vođstvo i da više nemate planova i ambicija za sebe.

27. februar 1992. godine