Poglavlje 5

Glas Moga Duha je izraz Moje celokupne naravi. Razumete li? Ako vam ovo nije jasno, to je isto kao da Mi se direktno opirete. Jeste li zaista uvideli važnost svega ovoga? Da li zaista znate koliko truda i energije Ja trošim na vas? Da li se zaista usuđujete da preda Mnom otkrijete šta ste uradili i kako ste se ponašali? I još imate smelosti da Mi u lice kažete kako sebe nazivate Mojim narodom – nemate ni trunke stida, a još manje razuma! Pre ili kasnije, ljudi poput vas biće izgnani iz Moje kuće! Nemojte Me obmanjivati, pretpostavljajući da ste svedočili za Mene! Da li je to nešto što su ljudi u stanju da učine? Da od tvojih namera i ciljeva ništa nije preostalo, ti bi već odavno krenuo drugim putem. Misliš li da Ja ne znam koliko ljudsko srce može da izdrži? Odsad pa nadalje, ti po svim pitanjima moraš da uđeš u stvarnost praktičnog delovanja; neće ti više pomoći da samo pričaš prazne priče, kao što si radio u prošlosti. U prošlosti je većina vas uspevala da planduje pod Mojim krovom; tome što si danas u stanju da čvrsto stojiš na svojim nogama treba isključivo da zahvališ strogosti Mojih reči. Misliš li da Ja govorim nasumice i bez cilja? Nemoguće! Ja na sve stvari gledam sa visine i nad svime sprovodim vlast sa visine. Na isti sam način Svoje spasenje uspostavio na zemlji. Ni za tren ne prestajem da, iz Svog tajnog skrovišta, motrim na svaki čovekov pokret, na sve što ljudi govore i rade. Ljudi su za Mene poput otvorene knjige: sve ih vidim i svakog u glavu poznajem. Tajno mesto je Moje prebivalište, a čitav nebeski svod je krevet na kojem ležim. Sile Sotonine ne mogu do Mene dosegnuti, jer Ja sam prepun veličanstva, pravednosti i suda. Neizreciva se tajna krije u Mojim rečima. Dok Ja govorim, vi postajete poput zbunjene pernate divljači tek oborene u vodu ili poput upravo preplašenih beba, delujući kao da baš ništa ne znate, jer vam je duh dospeo u stanje ošamućenosti. Zašto kažem da je tajno mesto Moje prebivalište? Da li ti je poznato dublje značenje Mojih reči? Ko je od ljudi u stanju da Me spozna? Ko je u stanju da Me upozna kao što poznaje svog oca i majku? Dok počivam u Svom prebivalištu, Ja pažljivo posmatram: svi ljudi na zemlji stalno nekud žure, „putuju po svetu“ i jurcaju tamo-amo, a sve zarad svoje sudbine i vlastite budućnosti. Nijedan od njih, međutim, nema energije napretek za izgradnju Mog carstva, čak ni toliko koliko je potrebno da se udahne vazduh. Ja sam ljude stvorio i mnogo ih puta izbavio iz nedaća; svi su ti ljudi, međutim, nezahvalnici: nijedan među njima nije u stanju da nabroji sve slučajeve Mog spasenja. Prošlo je toliko godina – toliko vekova – od stvaranja sveta sve do danas; učinio sam tolika čuda i toliko sam puta ispoljio Svoju mudrost. Ipak, ljudi su izlapeli i obamrli kao da su duševno oboleli, a ponekad čak i kao da su divlje zveri koje šumom mlataraju unaokolo, bez i najmanje namere da obrate pažnju na Moje postupke. Ljudima sam mnogo puta izrekao smrtnu kaznu i osudio ih na smrt, međutim, Moj plan upravljanja niko ne može da izmeni. Stoga ljudi, u Mojim rukama, i dalje otkrivaju ono staro čega se čvrsto drže. Zahvaljujući koracima Moga dela, još jednom sam spasao vas, bića rođena u mnogočlanoj porodici koja je degenerisana, izopačena, prljava i odvratna.

Moje planirano delo i dalje napreduje bez ikakvih prekida. Nakon što smo prešli u Doba carstva i pošto sam vas, kao Svoj narod, preneo u Svoje carstvo, pred vas ću postaviti druge zahteve; naime, pred vama ću početi da objavljujem ustav prema kome ću upravljati ovom erom:

Budući da se zovete Mojim narodom, trebalo bi da možete da slavite Moje ime, odnosno, da svedočite usred kušnje. Ako iko pokuša da Me izigra i da od Mene sakrije istinu, ili da se iza Mojih leđa upusti u sumnjive poslove, svi će takvi ljudi, bez izuzetka, biti proterani i izbačeni iz Moje kuće i sačekati da se Ja obračunam s njima. Oni koji Mi u prošlosti nisu bili odani i verni, i koji danas ponovo ustaju da Me otvoreno osuđuju, takođe će biti proterani iz Moje kuće. Oni koji pripadaju Mom narodu moraju stalno da iskazuju obzir prema Mom bremenu i da traže spoznaju Mojih reči. Samo ću takve ljude prosvetiti i oni će zacelo živeti pod Mojim usmeravanjem i prosvećenjem, nikada se ne susrećući s grdnjom. One koji se, ne obazirući se na Moje breme, usredsređuju na planiranje vlastite budućnosti – to jest, one koji svojim postupcima ne nastoje da udovolje Mom srcu, već samo traže darove – ta stvorenja nalik prosjacima Ja apsolutno odbijam da upotrebim, jer takvi, od trenutka svog rođenja, nemaju predstavu šta znači iskazati obzir prema Mom bremenu. Takvim ljudima nedostaje normalan razum; oni pate od „neuhranjenosti“ mozga i moraju da odu kući po malo „okrepljenja“. Od takvih ljudi nemam nikakve koristi. Od svakog pripadnika Mog naroda zahtevaće će se da to što Me spoznaje smatra svojom dužnošću, koju mora da ispunjava do kraja, nešto poput jela, oblačenja i spavanja, nešto što se ni na trenutak ne zaboravlja, tako da će spoznaja o Meni, naposletku, postati rutinska stvar, isto kao uzimanje hrane – nešto što se radi bez napora, uvežbanim pokretom ruke. Kad su u pitanju reči koje izgovaram, svaka mora biti primljena s najdubljom verom i potpuno usvojena; ne može biti površnih polovičnih mera. Za svakog ko ne obraća pažnju na Moje reči, smatraće se da Mi se otvoreno opire; za svakog ko ne jede Moje reči, niti traži da ih spozna, smatraće se da ne obraća pažnju na Mene i biće izbačen iz Moje kuće. Ovo je stoga što Ja, kao što sam u prošlosti govorio, ne želim da zadobijem mnogo ljudi, već želim njihovu izuzetnost. Ako je od stotinu ljudi samo jedan u stanju da Me spozna kroz Moje reči, Ja ću dobrovoljno odbaciti sve ostale da bih se usredsredio na prosvećenje i prosvetljenje tog jednog čoveka. Iz ovoga se može videti da nije nužno istina da samo veliki broj ljudi može da Me ispolji i da Me proživi. Ono što želim jeste pšenica (iako joj zrna možda nisu puna), a ne kukolj (iako punoća zrna izmamljuje divljenje). Kad je reč o onima koji ne haju za traženjem, već se ponašaju nemarno, oni bi trebalo sami da odu; ne želim očima da ih vidim, da ne bi i dalje nanosili sramotu Mom imenu. Kad je reč o onome što od Svog naroda zahtevam, za sada ću se zadržati na ovim poukama i sačekaću sa uvođenjem daljih sankcija, zavisno od toga kako se okolnosti budu menjale.

U prošlosti je ogromna većina ljudi za Mene mislila da sam Sâm Bog mudrosti, upravo onaj Bog koji je prozreo duboko u ljudska srca; to je, međutim, bila samo površna priča. Da su Me ljudi uistinu spoznali, ne bi se usuđivali da tako brzopleto donose zaključke, već bi i dalje pokušavali da Me spoznaju kroz Moje reči. Tek nakon što budu dostigli fazu u kojoj će zaista moći da vide Moja dela, biće dostojni da Me nazovu Mudrim i Divnim. Vaše je znanje o Meni isuviše plitko. Toliki ljudi su Mi, kroz vekove, godinama služili i, videvši Moja dela, uistinu su spoznali ponešto o Meni. To je razlog što su oni prema Meni oduvek bili pokorni srcem, ne usuđujući se da pokažu ni najmanju nameru da Mi se usprotive zato što je toliko teško tragati za Mojim stopama. Da nije bilo Mog vođstva među tim ljudima, oni se ne bi usudili da postupaju ishitreno. Stoga su, nakon što su stekli dugogodišnje iskustvo, oni na kraju uopštili deo znanja o Meni, nazivajući Me Mudrim, Divnim i Savetnikom, govoreći da su Moje reči kao dvosekli mač, da su Moja dela velika, zapanjujuća i čudesna, da sam odenut veličanstvom, da Moja mudrost seže iznad nebeskog svoda i druge spoznaje. Danas se, međutim, vaše znanje o Meni zasniva samo na temeljima koje su oni postavili, tako da ogromna većina vas – poput papagaja – samo ponavlja reči koje su oni izgovarali. Tolikih sam vas grdnji poštedeo samo zato što imam u vidu koliko je vaše znanje o Meni plitko i koliko je bedno vaše „obrazovanje“. Uprkos tome, ogromna većina vas još uvek ne spoznaje sebe, ili pak misli da je svojim delima već dovoljno stremila ka Mojoj volji, te da je stoga izbegla Mom sudu; ili mislite da sam Ja, nakon što sam se ovaplotio, sasvim izgubio pojam o delima čovekovim, te da ste zbog toga i vi utekli Mojoj grdnji; ili smatrate da Bog u kojeg verujete ne postoji u širokim prostranstvima vaseljene, pa ste stoga bogopoznanje spustili na nivo dokolice, umesto da ga u svom srcu nosite kao dužnost koja mora da se ispuni, pri čemu ste veru u Boga koristili kao jedan od načina da prekratite vreme, koje biste inače protraćili na dokoličarenje. Da se nisam sažalio na vaš nedostatak sposobnosti, razuma i uvida, svi biste stradali usred Moje grdnje i bili zbrisani sa lica zemlje. Ja ću, ipak, prema ljudskom rodu i dalje biti popustljiv, sve dok Moje delo na zemlji ne bude dovršeno. To je nešto što svi morate da znate, te stoga prestanite da mešate dobro i loše.

25. februar 1992. godine

Prethodno: Poglavlje 4

Sledeće: Poglavlje 6

Bog može naše patnje da pretvori u blagoslove. Ako verujete u to, da li biste želeli da se pridružite našoj grupi da naučite Božje reči i tako primite Njegove blagoslove?

Podešavanja

  • Tekst
  • Teme

Jednobojno

Teme

Fontovi

Veličina fonta

Prored

Prored

Širina stranice

Sadržaj

Traži

  • Pretražite ovaj tekst
  • Pretražite ovu knjigu

Povežite se sa nama preko Mesindžera