Kada Moja otkrivenja dostignu svoj vrhunac i kada se Moj sud privede kraju, biće to trenutak kada će sav Moj narod biti otkriven i upotpunjen. Putujem u sve krajeve vaseljene sveta u stalnoj potrazi za onima koji su usklađeni sa Mojom namerom i koji su podobni za Moju upotrebu. Ko može da ustane i sarađuje sa Mnom? Ljudska ljubav prema Meni je minijaturna, a njihova vera u Mene takođe je žalosno mala. Kad na slabosti ljudi ne bih usmerio glavninu Svojih reči, oni bi se hvalili i preterivali, rezmećući se i smišljajući bombastične teorije, kao da su svemudri i sveznajući u pogledu zemaljskih stvari. Od onih koji su Mi u prošlosti bili „odani“ i od onih koji danas „stoje čvrsto“ preda Mnom, ko se još usuđuje da govori hvalisavo? Ko nije potajno oduševljen sopstvenim izgledima? Kada ljude nisam direktno razotkrivao, nisu imali gde da se sakriju i mučio ih je stid. Koliko bi tek bilo tako da sam govorio na drugačiji način? Ljudi bi imali još veći osećaj da su nešto dužni, verovali bi da ih ništa ne može izlečiti i svi bi bili čvrsto prikovani svojom pasivnošću. Kada ljudi izgube nadu, zvanično se oglašava pozdrav carstva, što je, kako su ljudi govorili, „vreme kada počinje da deluje sedmostruko pojačani Duh“. Drugim rečima, tada zvanično počinje život carstva na zemlji; tada Moje božanstvo istupa da deluje direktno (bez ikakve mentalne „obrade“). Svi ljudi grozničavo jure unaokolo, kao da su oživljeni ili probuđeni iz sna, a nakon što se probude, čude se što su se našli u takvim okolnostima. U prošlosti sam mnogo govorio o izgradnji crkve; otkrio sam mnoge tajne, ali kada je to delo dostiglo vrhunac, naglo se završilo. Međutim, izgradnja carstva je drugačija. Tek kada rat u duhovnom svetu dostigne završnu etapu, Ja iznova počinjem Svoje delo na zemlji. Odnosno, tek kada su svi ljudi na ivici povlačenja, Ja zvanično počinjem i pokrećem Svoje novo delo. Razlika između izgradnje carstva i izgradnje crkve jeste u tome što sam u izgradnji crkve delovao kroz ljudskost kojom je upravljalo božanstvo; obračunavao sam se direktno sa starom prirodom ljudi, otkrivajući direktno njihovo ruglo i razotkrivajući njihovu suštinu. Shodno tome, oni su na temelju toga spoznali sebe i tako su bili uvereni u svojim srcima i u svojim rečima. U izgradnji carstva, Ja delujem direktno kroz Svoje božanstvo i omogućavam svim ljudima da spoznaju šta Ja imam i šta jesam na temelju njihovog znanja o Mojim rečima, omogućavajući im na kraju da steknu znanje o Meni kao ovaploćenom telu. Tako se završava traganje celog ljudskog roda za neodređenim Bogom i tako oni u svojim srcima prestaju da imaju mesto za Boga na nebu; odnosno, ljudskom rodu dozvoljavam da spozna dela koja obavljam dok sam ovaploćen u telu i tako će se završiti Moje vreme na zemlji.

Izgradnja carstva je usmerena direktno na duhovni svet. Odnosno, stanje borbe u duhovnom svetu razjašnjava se neposredno među celim Mojim narodom i to je dovoljno da pokaže da je, ne samo unutar crkve, već još i više u Dobu carstva, svaka osoba neprekidno u ratu. Uprkos njihovim fizičkim telima, duhovni svet se otkriva direktno i oni dolaze u dodir sa životom duhovnog sveta. Dakle, kada počnete da budete verni, morate dobro da se pripremite za sledeći segment Mog dela. Trebalo bi da predate celo svoje srce; tek tada možete da zadovoljite Moje srce. Nije Me briga za ono što se ranije događalo u crkvi; danas je to u carstvu. U Mom planu, Sotona je sve vreme vrebao iza svakog koraka i, poput kontrasta Mojoj mudrosti, uvek je pokušavao da iznađe načine i sredstva da prekine Moj prvobitni plan. Ipak, da li bih Ja mogao da podlegnem njegovim lažljivim smicalicama? Sve što je na nebu i na zemlji služi Meni; da li bi Sotonine lažljive smicalice mogle da budu iole drugačije? Upravo tu nastupa Moja mudrost; baš to jeste ono čudesno u Mojim delima i to je načelo delovanja čitavog Mog plana upravljanja. Tokom ere izgradnje carstva, još uvek ne izbegavam Sotonine lažljive smicalice, već nastavljam da obavljam delo koje moram. Među vaseljenom i svim stvarima, za Svoj kontrast sam odabrao dela Sotone. Nije li to ispoljavanje Moje mudrosti? Nije li upravo to ono što je čudesno u Mom delu? U trenutku ulaska u Doba carstva, sva stvorenja na nebu i zemlji potpuno su preobražena, sva slave i raduju se. Da li ste vi iole drugačiji? U čijem srcu nema slasti meda? Ko ne bi da prepukne od radosti? Ko ne pleše sa oduševljenjem? Ko ne izgovara reči hvale?

Da li shvatate ciljeve i poreklo svega o čemu sam prethodno govorio i raspravljao ili to ne shvatate? Da ovo ne pitam, većina ljudi bi verovala da Ja samo brbljam i ne bi mogli da dokuče izvor Mojih reči. Ako o njima pažljivo razmislite, spoznaćete njihovu važnost. Bilo bi ti bolje da ih pažljivo pročitaš: Koje od Mojih reči ti ne idu u korist? Koje nemaju za cilj da podstaknu razvoj tvog života? Koje ne govore o stvarnosti duhovnog sveta? Većina ljudi veruje da u Mojim rečima nema mnogo smisla, da im nedostaje objašnjenje i tumačenje. Da li su Moje reči zaista toliko apstraktne i nedokučive? Da li se zaista pokoravate Mojim rečima? Da li zaista prihvatate Moje reči? Zar se prema njima ne ophodite kao da su igračke? Zar ih ne koristiš kao odeću da pokriješ svoju ružnu pojavu? Koga sam Ja lično proverio u ovom ogromnom svetu? Ko je lično čuo reči Moga Duha? Toliko ljudi opipava i traži u tami; toliko njih se moli usred nevolje; toliko njih, gladnih i promrzlih, posmatraju u nadi; a toliko njih je vezao Sotona; pa ipak, toliko njih ne zna kuda da se okrene, toliko njih Me izdaje usred svoje sreće, toliko njih je nezahvalno i toliko njih je odano Sotoninim lažljivim smicalicama. Ko je među vama Jov? Ko je Petar? Zašto sam više puta pominjao Jova? Zašto sam toliko puta navodio Petra? Jeste li ikada utvrdili koje su Moje nade za vas? Više vremena bi trebalo da provodite razmišljajući o takvim stvarima.

Petar Mi je godinama bio veran, a nikada nije gunđao niti se žalio; čak ni Jov mu nije bio ravan, a kroz vreme, svi su sveci bili daleko od Petra. On ne samo da je tražio da Me spozna, već Me je i spoznao u vreme kada je Sotona sprovodio svoje lažljive smicalice. Ovo je Petra navelo da Mi godinama služi, uvek u skladu sa Mojom voljom, i iz tog razloga Sotona ga nikada nije iskorišćavao. Petar je izvukao pouke iz Jovove vere, ali je takođe jasno uočio Jovove mane. Iako je Jov imao ogromnu veru, nedostajalo mu je znanje o stvarima u duhovnom svetu, pa je izgovorio mnoge reči koje nisu odgovarale stvarnosti; ovo pokazuje da je Jovovo znanje bilo plitko i da nije moglo da se usavrši. Stoga se Petar uvek usredsređivao na sticanje osećaja duha i uvek je obraćao pažnju na posmatranje pokretačkih sila duhovnog sveta. Posledično, on ne samo da je bio u stanju da dokuči neke Moje želje, već je imao i nešto znanja o lažljivim smicalicama Sotone. Zbog toga je njegovo znanje o Meni tokom vekova postalo veće od ičijeg drugog.

Iz Petrovog iskustva nije teško videti da ako ljudi žele da Me spoznaju, moraju da se usredsrede na pažljivo razmatranje u sopstvenom duhu. Ja ne tražim od tebe da Mi „posvetiš“ određenu količinu spolja; ovo je od sekundarnog značaja. Ako Me ne spoznaješ, onda su sva vera, ljubav i odanost o kojima govoriš samo privid; to su prazne priče, a ti ćeš zasigurno postati neko ko se preda Mnom jako hvali, ali sebe ne spoznaje. Kao takvog, Sotona će te ponovo uhvatiti u zamku i nećeš moći da se izvučeš; postaćeš sin propasti i predmet uništenja. Međutim, ako si nezainteresovan i ne haješ za Moje reči, onda Mi se nesumnjivo protiviš. Ovo je činjenica i bilo bi ti bolje da pogledaš kroz kapiju duhovnog sveta u brojne i različite duhove koje sam izgrdio. Ko od njih, suočen sa Mojim rečima, nije bio pasivan, nemaran i nenaklonjen? Ko od njih nije bio ciničan prema Mojim rečima? Ko od njih nije pokušavao da nađe zamerku Mojim rečima? Ko od njih nije koristio Moje reči kao „odbrambeno oružje“ kojim bi se „zaštitio“? Sadržaj Mojih reči oni nisu koristili kao način da Me spoznaju, već samo kao igračke da se poigraju. Zar Mi se u ovome nisu direktno opirali? Ko su Moje reči? Ko je Moj Duh? Toliko puta sam vam postavio takva pitanja, pa ipak, da li ste o njima ikada stekli veći i jasan uvid? Jeste li ih ikada zaista iskusili? Još jednom vas podsećam: Ako ne spoznajete Moje reči, ne prihvatate ih niti ih sprovodite u delo, onda ćete neminovno postati predmet Moje grdnje! Zasigurno ćete postati Sotonine žrtve!

29. februar 1992. godine