Božje reči celoj vaseljeni – Poglavlje 10

Doba carstva je, ipak, drugačije od prošlih vremena. Ne tiče ga se kako se čovek ponaša; Ja sam se radije spustio na zemlju da bih lično izvršio Svoje delo, što je nešto što ljudska bića ne mogu ni da pojme ni da ostvare. Tokom mnogo godina, još od stvaranja sveta, delo se svodilo samo na izgradnju crkve, ali niko ne čuje ništa o izgradnji carstva. Iako ovo govorim sopstvenim ustima, ima li ikoga ko poznaje suštinu toga? Jednom sam sišao u svet ljudi i doživeo i posmatrao njihovu patnju, ali to sam učinio ne ispunivši svrhu Svog ovaploćenja. Kada je izgradnja carstva već počela, Moje ovaploćeno telo je zvanično počelo da obavlja Moju službu; to jest, Car carstva je zvanično preuzeo Svoju suverenu vlast. Iz toga se jasno vidi da silazak carstva u ljudski svet – daleko od pukog doslovnog ispoljavanja – jeste stvarni silazak; to je jedan aspekt značenja „stvarnosti primene“. Ljudi nikada nisu videli nijednu od Mojih radnji, niti su ikada čuli ijednu Moju izjavu. Čak i da su videli Moje radnje, šta bi otkrili? A da su Me čuli šta govorim, šta bi shvatili? Širom sveta, svi postoje unutar Moje milosti i blagosti, ali isto tako je i celo čovečanstvo izloženo Mom sudu i takođe je izloženo Mojim kušnjama. Bio sam milostiv i ljubazan prema ljudima, čak i kada su svi bili iskvareni u određenoj meri; odmerio sam im grdnju, čak i kada su se svi pokorili pred Mojim prestolom. Međutim, postoji li neko ljudsko biće koje se ne nalazi usred patnje i oplemenjivanja koje sam poslao? Toliko ljudi baulja kroz tamu tražeći svetlost i toliko se njih s gorčinom bori sa svojim kušnjama. Jov je imao veru, ali zar nije tražio rešenje za sebe? Iako Moj narod može da stoji postojano kada se suoči s kušnjama, ima li ikoga ko, a da to ne izgovori naglas, duboko u sebi ima i veru? Zar nije bolje da ljudi izražavaju svoja uverenja dok još uvek gaje sumnje u svojim srcima? Ne postoje ljudska bića koja su čvrsto stajala tokom kušnje ili koja se iskreno pokoravaju kada su kušana. Da nisam pokrio Svoje lice da bih izbegao da gledam ovaj svet, cela ljudska rasa bi se srušila pod Mojim plamenim pogledom, jer ništa ne tražim od čovečanstva.

Kada pozdrav carstvu zazvoni – što je upravo kada sedam gromova zatutnje – taj zvuk trese i nebo i zemlju, protresa empirej i čini da strune u svakom ljudskom srcu zatrepere. Himna carstvu svečano se uzdiže u zemlji velike crvene aždaje, dokazujući da sam uništio tu naciju i uspostavio Svoje carstvo. Što je još važnije, Moje carstvo je uspostavljeno na zemlji. U ovom trenutku, Ja počinjem da šaljem Svoje anđele svim narodima sveta da bi oni mogli da nastave da usmeravaju Moje sinove, Moj narod; to takođe činim da bi se ispunili zahtevi sledećeg koraka Mog dela. Međutim, Ja lično stižem na mesto gde sklupčana leži velika crvena aždaja, i odmeravam snage sa njom. Jednom kada Me čitavo čovečanstvo upozna u telesnom obliku i bude u stanju da vidi Moje telesne postupke jazbina velike crvene aždaje pretvoriće se u pepeo i nestati bez traga. Pošto vi, kao narod Mog carstva, mrzite veliku crvenu aždaju do srži, morate zadovoljiti Moje srce svojim postupcima, i na taj način osramotiti aždaju. Da li iskreno osećate da je velika crvena aždaja mrska? Da li zaista osećate da je ona neprijatelj Cara ovog carstva? Da li zaista verujete da možete divno da svedočite o Meni? Da li ste stvarno uvereni da možete da pobedite veliku crvenu aždaju? To je ono što tražim od vas; sve što mi je potrebno jeste da vi budete u stanju da dostignete ovaj korak. Hoćete li biti u stanju to da učinite? Da li verujete da možete to da postignete? Šta su, tačno, ljudi sposobni da urade? Zar nije bolje da to uradim sam? Zašto kažem da se Ja lično spuštam na poprište bitke? Želim vašu veru, a ne vaša dela. Nijedno ljudsko biće nije kadro da prihvati Moje reči na jednostavan način, i zato samo ovlaš bacaju pogled na njih. Da li vam je to pomoglo da ostvarite svoje ciljeve? Da li ste Me spoznali na taj način? Da budem iskren, od ljudi na zemlji niko nije u stanju da Me pogleda pravo u lice, i niko nije u stanju da primi čisto i neuprljano značenje Mojih reči. Stoga sam pokrenuo projekat bez presedana na zemlji, kako bih postigao Svoje ciljeve i uspostavio istinsku sliku o Sebi u srcima ljudi. Tako ću okončati razdoblje u kojem predstave imaju moć nad ljudima.

Ne samo da se danas spuštam na naciju velike crvene aždaje, već okrećem glavu da se suočim i sa čitavom vaseljenom, izazivajući potres čitavog empireja. Postoji li igde ijedno mesto koje nije podređeno Mom sudu? Postoji li ijedno mesto koje ne živi pod nesrećama kojima ga obasipam? Gde god sam prošao, rasuo sam svakakvo „semenje katastrofe“. To je jedan od načina na koji radim i bez sumnje je čin spasenja za čovečanstvo, a ono što im pružam i dalje je vrsta ljubavi. Želim da dozvolim još većem broju ljudi da Me upoznaju i da Me mogu videti, i da na taj način počnu da se boje Boga koga nisu mogli da vide toliko godina, ali koji je, upravo sada, praktičan. Zašto sam stvorio svet? Zašto ih, nakon što su ljudi postali iskvareni, nisam potpuno uništio? Zašto cela ljudska rasa živi usred nesreća? Koji je bio Moj razlog da se odenem u telo? Kada obavljam Svoje delo, čovečanstvo se ne navikava samo na gorak ukus, već i na sladak. Od svih ljudi na svetu, ko ne živi unutar Moje blagodati? Da ljudska bića nisam obdario materijalnim blagoslovima, ko bi na svetu mogao da uživa u izobilju? Da li je blagoslov to što vam dozvoljavam da zauzmete svoje mesto kao Moj narod? Da niste Moj narod, već uslužitelji, zar ne biste postojali u Mojim blagoslovima? Niko od vas nije sposoban da pronikne u poreklo Mojih reči. Ljudska bića – daleko od toga da cene zvanja koja sam im dodelio – mnoga od njih, zbog zvanja „uslužitelj“, nose gorčinu u svojim srcima, dok mnoga druga, zbog zvanja „Moj narod“, gaje ljubav prema Meni u svojim srcima. Niko ne treba da pokušava da Me prevari; Moje oči su svevideće! Ko od vas prima dragovoljno, ko od vas pruža potpunu poslušnost? Da se pozdrav carstvu nije oglasio, da li biste zaista mogli da se pokorite do kraja? Ono što su ljudi sposobni da urade i misle, i koliko daleko su u stanju da odu – sve sam to Ja odavno unapred odredio.

Velika većina ljudi prihvata Moj oganj u svetlosti Mog lika. Velika većina ljudi, nadahnuta Mojim ohrabrivanjem, trgne se i krene napred u potragu. Kada Sotonine sile napadnu Moj narod, ja sam tu da ih odbranim; kada Sotona naumi da napravi pometnju u njihovim životima, ja ga nateram u bežaniju, da se, kad jednom ode, nikada više ne vrati. Na zemlji su sve vrste zlih duhova u stalnoj potrazi za mestom na kojem će moći da se skrase, te beskonačno tragaju za ljudskim telima koja bi mogli da zaposednu. Narode Moj! Morate ostati pod Mojom brigom i zaštitom. Ne budite nikada razvratni! Nikada se ne ponašajte bezobzirno! Trebalo bi da ponudiš svoju odanost u Mojoj kući, jer samo sa odanošću možeš da se pripremiš za kontranapad protiv đavoljih podvala. Ni pod kojim okolnostima ne treba da se ponašaš kao što si se ponašao u prošlosti, radeći jednu stvar preda Mnom, a drugu iza Mojih leđa; ako se tako budeš ponašao, onda za tebe nema iskupljenja. Zar nisam izgovorio više nego dovoljno ovakvih i sličnih reči? Upravo zato što je stara ljudska priroda nepopravljiva, morao sam ljude stalno iznova da podsećam. Nemojte zapadati u dosadu! Sve to govorim da bih obezbedio vašu sudbinu! Kužno i prljavo mesto je upravo ono što Sotoni treba; što ste beznadežnije neiskupljivi i razvratni, i odbijate da se podvrgnete suzdržavanju, to će više oni nečisti duhovi koristiti svaku priliku da uđu u vas. Ako ste došli do ove tačke, onda vaša odanost neće biti ništa drugo nego dokono ćeretanje, bez ikakve stvarnosti, a nečisti duhovi će progutati vašu odlučnost i preobraziti je u neposlušnost i sotonske zavere, koje će se koristiti da poremete Moje delo. Kada se tu nađeš, možeš očekivati da ću te pogoditi u bilo kojem trenutku. Niko ne razume ozbiljnost ove situacije; šta god da čuju, svi se naprosto prave gluvi, i nisu nimalo oprezni. Ne sećam se šta je učinjeno u prošlosti; da li još uvek čekaš da ti popustim tako što ću još jednom „zaboraviti“? Iako su Mi se ljudi suprotstavljali, neću to koristiti protiv njih, jer su isuviše malog rasta, tako da od njih nisam zahtevao previše. Sve što tražim jeste da ne budu razvratni i da se predaju suzdržanosti. Ispunjenje ovog jednog zahteva sigurno ne prevazilazi vaše sposobnosti, zar ne? Većina ljudi čeka da im Ja otkrijem još više tajni na koje mogu da pare oči. Međutim, čak i kada bi uspeo da shvatiš sve tajne neba, šta bi tačno mogao da učiniš sa tim znanjem? Da li će to povećati tvoju ljubav prema Meni? Da li bi to pokrenulo tvoju ljubav prema Meni? Ne potcenjujem ljude, niti olako donosim presude o njima. Da ovo nisu stvarne okolnosti ljudi, nikada ih ne bih tako ležerno krunisao ovakvim nazivima. Razmislite o prošlosti: koliko puta sam vas oklevetao? Koliko puta sam vas potcenio? Koliko puta sam vas pogledao ne obazirući se na vaše stvarne okolnosti? Koliko puta Moje izjave nisu uspele da vas od srca pridobiju? Koliko puta sam nešto rekao, a da nisam pogodio tonalitet koji bi odjeknuo duboko u vama? Ko je od vas čitao Moje reči a da se nije tresao od straha, strepeći u dubini duše da ću vas baciti u bezdan? U kome Moje reči ne izazivaju kušnju? U Mojim izjavama leži autoritet, ali ne u svrhu donošenja nemarnog suda o ljudima; već, imajući obzira prema njihovim stvarnim okolnostima, Ja im stalno obelodanjujem značenje sadržano u Mojim rečima. U stvari, da li postoji neko ko je sposoban da prepozna Moju svemoguću moć u Mojim rečima? Ima li koga da primi najčistije zlato od kojeg su Moje reči sačinjene? Koliko sam samo reči izgovorio? Da li ih je neko ikada cenio?

3. mart 1992. godine

Prethodno: Božje reči celoj vaseljeni – Poglavlje 8

Sledeće: Himna carstva

Bog može naše patnje da pretvori u blagoslove. Ako verujete u to, da li biste želeli da se pridružite našoj grupi da naučite Božje reči i tako primite Njegove blagoslove?

Podešavanja

  • Tekst
  • Teme

Jednobojno

Teme

Fontovi

Veličina fonta

Prored

Prored

Širina stranice

Sadržaj

Traži

  • Pretražite ovaj tekst
  • Pretražite ovu knjigu

Povežite se sa nama preko Mesindžera