Doba carstva je, ipak, drugačije od prošlih vremena. Ne tiče ga se kako se čovek ponaša; Ja sam se radije spustio na zemlju da bih lično izvršio Svoje delo, što je nešto što ljudska bića ne mogu ni da pojme ni da ostvare. Tokom mnogo godina, još od stvaranja sveta, delo se svodilo samo na izgradnju crkve, ali niko ne čuje ništa o izgradnji carstva. Iako ovo govorim sopstvenim ustima, ima li ikoga ko poznaje suštinu toga? Jednom sam sišao u svet ljudi i doživeo i posmatrao njihovu patnju, ali to sam učinio ne ispunivši svrhu Svog ovaploćenja. Kada je izgradnja carstva već počela, Moje ovaploćeno telo je zvanično počelo da obavlja Moju službu; to jest, Car carstva je zvanično preuzeo Svoju suverenu vlast. Iz ovoga je očigledno da silazak carstva u ljudski svet nema samo doslovni aspekt; još više od toga, on ima praktični aspekt, što je deo značenja izraza „stvarnost primene”. Ljudi nikada nisu videli nijedan od Mojih postupaka, niti su ikada čuli ijednu Moju izjavu. Čak i da su videli Moje postupke, šta bi otkrili? A da su Me čuli šta govorim, šta bi shvatili? Širom sveta, svi postoje unutar Moje milosti i blagosti, ali isto tako je i ceo ljudski rod izložen Mom sudu i takođe je izložen Mojim kušnjama. Bio sam milostiv i ljubazan prema ljudima, čak i kada su svi bili iskvareni u određenoj meri; odmerio sam im grdnju, čak i kada su se svi predali pred Mojim prestolom. Međutim, postoji li neko ljudsko biće koje se ne nalazi usred patnje i oplemenjivanja koje sam poslao? Toliko ljudi baulja kroz tamu tražeći svetlost i toliko se njih s gorčinom bori sa svojim kušnjama. Jov je imao veru, ali zar nije tražio rešenje za sebe? Iako Moj narod može da bude postojan kad se suoči s kušnjama, ima li ikoga ko, a da to ne izgovori naglas, duboko u sebi ima i veru? Nije li reč o tome da ljudi tvrde kako imaju veru dok u svom srcu i dalje gaje sumnje? Ne postoje ljudska bića koja su čvrsto stajala tokom kušnje ili koja se iskreno pokoravaju kada su kušana. Da nisam pokrio Svoje lice da bih izbegao da gledam ovaj svet, cela ljudska rasa bi se srušila pod Mojim plamenim pogledom, jer ništa ne tražim od ljudskog roda.

Kada pozdrav carstvu zazvoni – što je upravo kada sedam gromova zatutnji – taj zvuk trese i nebo i zemlju, protresa empirej i čini da strune u svakom ljudskom srcu zatrepere. Himna carstvu zvanično se uzdiže u zemlji velike crvene aždaje, dokazujući da sam uništio tu zemlju i uspostavio Svoje carstvo. Što je još važnije, Moje carstvo je uspostavljeno na zemlji. U tom trenutku, Moji anđeli počinju da se šalju da tumaraju po svim zemljama sveta kako bi mogli pastirski da čuvaju Moje sinove i Moj narod; to takođe činim da bi se ispunili zahtevi sledećeg koraka Mog dela. Međutim, Ja lično stižem na mesto gde sklupčana leži velika crvena aždaja i „nadmećem se” s njom. Kad Me jednom svi ljudi spoznaju u telu i budu u stanju da vide Moje postupke u telu, jazbina velike crvene aždaje pretvoriće se u pepeo i nestati bez traga. Pošto vi, kao narod Mog carstva, mrzite veliku crvenu aždaju do srži, morate zadovoljiti Moje srce svojim postupcima, i na taj način osramotiti aždaju. Da li iskreno osećate da je velika crvena aždaja mrska? Da li zaista osećate da je ona neprijatelj Cara ovog carstva? Da li zaista verujete da možete divno da svedočite o Meni? Da li zaista imate veru da pobedite veliku crvenu aždaju? To je ono što tražim od vas; sve što mi je potrebno jeste da vi budete u stanju da dostignete ovaj korak. Hoćete li biti u stanju to da učinite? Da li verujete da možete to da postignete? Šta su, tačno, ljudi sposobni da urade? Zar nije bolje da to uradim sam? Zašto kažem da Ja lično dolazim na poprište bitke? Želim vašu veru, a ne vaša dela. Nijedno ljudsko biće nije kadro da shvati Moje reči na jednostavan način, i zato samo ovlaš bacaju pogled na njih. Da li vam je to pomoglo da ostvarite svoje ciljeve? Da li ste Me spoznali na taj način? Da budem iskren, od ljudi na zemlji niko nije u stanju da Me pogleda pravo u lice i niko nije u stanju da čisto shvati značenje Mojih reči. Stoga sam pokrenuo projekat bez presedana na zemlji, kako bih postigao Svoje ciljeve i omogućio Svom istinskom liku da zauzme mesto u srcu ljudi. Tako ću okončati razdoblje u kojem predstave imaju moć nad ljudima.

Ne samo da se danas spuštam u zemlju velike crvene aždaje, već okrećem glavu da se suočim i sa čitavom vaseljenom, izazivajući potres čitavog empireja. Postoji li igde ijedno mesto koje nije podređeno Mom sudu? Postoji li i jedno jedino mesto koje se nije našlo usred nesreća kojima ga obasipam? Gde god sam prošao, rasuo sam svakakvo „semenje nesreće”. To je jedan od načina na koji radim i bez sumnje je čin spasenja za ljudski rod, a ono što mu pružam i dalje je vrsta blagosti. Još većem broju ljudi ću dozvoliti da Me spoznaju i da Me vide i da na taj način počnu da se boje Boga koga nisu mogli da vide toliko godina, ali koji je, upravo sada, praktičan. Zašto sam stvorio svet? Zašto ih, nakon što su ljudi postali iskvareni, nisam potpuno uništio? Zašto cela ljudska rasa živi usred nesreća? S kojim razlogom sam se lično zaodenuo telom? Kada obavljam Svoje delo, ljudski rod se ne navikava samo na gorak ukus, već i na sladak. Od svih ljudi na svetu, ko ne živi unutar Moje blagodati? Da ljudska bića nisam obdario materijalnim blagoslovima, ko bi na svetu mogao da postane imućan? Zar je moguće da je blagoslov to što vam dozvoljavam da dostignete status Mog naroda? Da niste Moj narod, već služitelji, zar ne biste i dalje postojali unutar Mojih blagoslova? Niko među vama nije sposoban da dokuči poreklo Mojih reči. Ljudi ne cene zvanja koja im dodeljujem. U srcu tolikog broja ljudi, zbog zvanja „služitelj”, nastaju pritužbe i toliko njih, zbog zvanja „Moj narod”, u svom srcu razvija ljubav prema Meni. Niko ne treba da pokušava da Me obmane; Svojim očima Ja ispitujem sve stvari! Ko među vama prima dragovoljno i ima potpunu pokornost? Da se pozdrav carstvu nije oglasio, da li biste zaista mogli da se pokorite do kraja? Ono što su ljudi sposobni da urade i misle i koliko daleko su u stanju da odu – sve sam to Ja odavno predodredio.

Velika većina ljudi prihvata Moj oganj u svetlosti Mog lika. Ogromna većina ljudi se, uz Moje ohrabrenje, trgne i kreće napred u svom stremljenju. Kada Sotonine sile napadnu Moj narod, Ja sam tu da ih odbijem; kada Sotonine zavere naprave pometnju u njihovim životima, Ja ga nateram u bežaniju, da se, kad jednom ode, nikada više ne vrati. Na zemlji su sve vrste zlih duhova u stalnoj potrazi za mestom na kojem će moći da počinu; oni beskonačno tragaju za leševima onih koje bi mogli da prožderu. Narode Moj! Morate ostati pod Mojom brigom i zaštitom. Ne budite nikada razvratni! Nikada se ne ponašajte bezobzirno! Trebalo bi da ponudiš svoju odanost u Mojoj kući, jer samo sa odanošću možeš da izvedeš kontranapad protiv spletki đavola. Ni pod kojim okolnostima ne treba da se ponašaš kao što si se ponašao u prošlosti, radeći jednu stvar preda Mnom, a drugu iza Mojih leđa; ako se tako budeš ponašao, onda za tebe nema iskupljenja. Zar nisam izgovorio više nego dovoljno ovakvih i sličnih reči? Upravo zato što je stara ljudska priroda nepopravljiva, morao sam ljude stalno iznova da podsećam. Nemojte zapadati u dosadu! To što govorim je u potpunosti zarad vaše sudbine! Kužno i prljavo mesto je upravo ono što Sotoni treba; što ste beznadežnije neiskupljivi i razvratni, i odbijate da se podvrgnete suzdržavanju, to će više svakojaki nečisti duhovi iskoristiti svaku priliku da se uvuku u vas. Ako ste dostigli tu tačku, onda vaša odanost neće biti ništa drugo do dokono ćeretanje, bez ikakve stvarnosti u sebi, a vašu odlučnost će prožderati nečisti duhovi i preobraziti je u buntovništvo i Sotonine spletke da bi prekinuli Moje delo, prepuštajući vas tome da vas u bilo kom trenutku i na bilo kom mestu Ja srušim. Niko ne razume ozbiljnost ove situacije; svi se naprosto o to oglušuju i nisu nimalo oprezni. Ne sećam se šta je učinjeno u prošlosti; da li zaista još uvek čekaš da ti popustim tako što se još jednom „neću setiti”? Iako su Mi se ljudi suprotstavljali, neću to koristiti protiv njih, jer su isuviše malog rasta, tako da za njih nisam postavio prevelike zahteve. Sve što tražim jeste da ne budu razvratni i da se predaju suzdržanosti. Da li je moguće da ispunjenje ovog jednog zahteva nadilazi vaše sposobnosti? Većina ljudi čeka da im Ja otkrijem još više tajni na koje mogu da pare oči. Međutim, čak i kad bi uspeo da shvatiš sve tajne neba, šta onda? Da li će to povećati tvoju ljubav prema Meni? Da li bi to pokrenulo tvoju ljubav prema Meni? Ne potcenjujem ljude, niti olako donosim presude o njima. Da ovo nisu stvarne okolnosti ljudi, nikada ih ne bih tako ležerno krunisao ovakvim nazivima. Razmislite o prošlosti: koliko puta sam vas oklevetao? Koliko puta sam vas potcenio? Koliko puta sam vas ispitao ne obazirući se na vaše stvarne okolnosti? Koliko puta Moje izjave nisu uspele da vas od srca pridobiju? Koliko puta sam nešto rekao, a da nisam pogodio tonalitet koji bi odjeknuo duboko u vama? Ko je od vas čitao Moje reči a da se nije tresao od straha, strepeći u dubini duše da ću vas baciti u bezdan? U kome Moje reči ne izazivaju kušnju? U Mojim izjavama leži autoritet, ali ne u svrhu donošenja nemarnog suda o ljudima; naprotiv, uzimajući u obzir njihove stvarne okolnosti, Ja im stalno otkrivam značenje sadržano u Mojim rečima. U stvari, postoji li neko ko je sposoban da spozna Moju svemoć iz Mojih reči? Ima li nekoga ko može da shvati čisto zlato u Mojim rečima? Izgovorio sam nebrojeno reči – da li ih je iko ikada cenio?

3. mart 1992. godine