Bog je stvorio sve stvari i za njih je postavio granice; unutar njih je odnegovao sve vrste živih bića. U međuvremenu, On je pripremio i različita sredstva za opstanak ljudskog roda, pa tako možeš da vidiš da ljudska bića ne raspolažu samo jednim načinom preživljavanja, niti imaju samo jednu vrstu okruženja za opstanak. Prethodno smo govorili o tome da je Bog za ljude pripremio različite vrste hrane i izvore vode, što suštinski omogućava nastavak otelovljenog života ljudskog roda. Ipak, u okviru ovog ljudskog roda, ne žive svi ljudi od žitarica. Zbog razlika u geografskim sredinama i terenima, ljudi imaju različite načine preživljavanja. Sve ove načine preživljavanja pripremio je Bog. Prema tome, ne bave se svi ljudi prvenstveno zemljoradnjom. Odnosno, ne dobijaju svi ljudi hranu uzgajanjem useva. Ovo je treći deo o kome ćemo govoriti: granice su nastale usled različitih načina života ljudskog roda. Dakle, koje druge načine života ljudi imaju? Kad je reč o različitim izvorima hrane, kakvi drugi tipovi ljudi postoje? Postoji nekoliko osnovnih tipova.

Prvi je lovački način života. Svi znaju šta je to. Šta jedu ljudi koji žive od lova? (Divljač.) Jedu ptice i šumske zveri. „Divljač“ je savremena reč. Lovci o tome ne razmišljaju kao o divljači; doživljavaju je kao hranu, kao svoju svakodnevnu životnu potporu. Na primer, oni ulove jelena. Kada ulove tog jelena, za njih je to slično kao kada zemljoradnik dobija hranu iz zemlje. Zemljoradnik pribavlja hranu iz zemlje, a kad je ugleda, srećan je i opušten. Dok ima useva za jelo, njegova porodica neće gladovati. U srcu zemljoradnika više nema nespokoja, i on se oseća zadovoljno. I lovac se oseća opušteno i zadovoljno pred onim što je ulovio, zato što više ne mora da brine o hrani. Obezbedio je jelo za sledeći obrok i neće ostati gladan. U pitanju je neko ko živi od lova. Većina onih koji se izdržavaju od lova žive u planinskim šumama. Ne obrađuju zemljište. Tamo nije lako pronaći obradivo zemljište, pa preživljavaju jedući razna živa bića, razne vrste plena. Ovo je prvi način života koji se razlikuje od onog kod običnih ljudi.

Drugi tip je stočarski način života. Da li se ljudi koji za život čuvaju stoku takođe bave zemljoradnjom? (Ne.) Pa, šta oni rade? Kako žive? (Uglavnom žive od gajenja stoke i ovaca, a zimi kolju i jedu stoku. Osnovna hrana su im govedina i ovčetina, i piju čaj sa mlekom. Iako su stočari zauzeti tokom sva četiri godišnja doba, oni se dobro hrane. Imaju velike količine mleka, mlečnih proizvoda i mesa.) Ljudi koji žive od stočarstva uglavnom jedu govedinu i ovčetinu, piju ovčije i kravlje mleko, a jašu goveda i konje kako bi, sa vetrom u kosi i suncem na licu, čuvali svoju stoku na polju. Ne suočavaju se sa stresom savremenog života. Po ceo dan posmatraju široka prostranstva plavog neba i travnatih ravnica. Velika većina ljudi koji žive od stočarstva nastanjuje pašnjačke predele i kroz generacije uspeva da održi svoj nomadski način života. Iako je život na poljima pomalo samotan, takođe je i veoma srećan život. To nije loš način života!

Treći tip je ribolovački način života. Mali deo ljudskog roda živi pored okeana ili na malim ostrvima. Okruženi su vodom, upućeni na okean. Ovi ljudi žive od ribolova. Šta je izvor hrane za one koji žive od ribolova? Njihovi izvori hrane obuhvataju sve vrste riba, morske plodove i druge morske proizvode. Ljudi koji žive od ribolova ne obrađuju zemlju, već svaki dan provode u ribolovu. Njihovu osnovnu hranu čine različite vrste riba i morski proizvodi. Ove stvari povremeno razmenjuju za pirinač, brašno i svakodnevne potrepštine. Ljudi koji žive blizu vode imaju drugačiji način života. Živeći u blizini vode, na nju se oslanjaju u potrazi za hranom i žive od ribolova. Ribolov im ne obezbeđuje samo izvor hrane, već i osnovna sredstva za život.

Pored obrade zemlje, ljudski rod uglavnom živi u skladu sa prethodno pomenuta tri načina života. Međutim, velika većina ljudi živi od zemljoradnje, dok svega nekoliko grupa ljudi živi od stočarstva, ribolova i lova. A šta je potrebno ljudima koji žive od zemljoradnje? Potrebna im je zemlja. Iz generacije u generaciju, oni žive tako što u zemlji sade useve, pa bilo da uzgajaju povrće, voće ili žitarice, svoje namirnice i dnevne potrepštine dobijaju iz zemlje.

Koji su osnovni uslovi koji omogućavaju ove različite načine ljudskog života? Zar nije krajnje neophodno da sredine u kojima oni mogu da opstanu budu očuvane na osnovnom nivou? Odnosno, ako bi oni koji žive od lova izgubili planinske šume, ili ptice i zveri, nestao bi izvor osnovnih sredstava za njihov život. Pravac u kome bi ovaj narod i ovaj tip ljudi trebalo da se kreću postao bi neizvestan, a mogli bi čak i da nestanu. A šta je sa onima koji žive od stočarstva? Na šta se oni oslanjaju? Oni se zapravo ne oslanjaju na stoku, već na sredinu u kojoj njihova stoka može da opstane – na pašnjake. Da nema pašnjaka, gde bi stočari vodili stoku na ispašu? Šta bi jeli goveda i ovce? Bez stoke, za ove nomadske narode ne bi bilo osnovnih sredstava za život. Bez izvora životnih sredstava, kuda bi otišli ovi ljudi? Bilo bi im veoma teško da se održe i opstanu; ostali bi bez budućnosti. Da nema izvora vode i da reke i jezera sasvim presuše, da li bi sve te ribe koje zavise od vode i dalje postojale? Ne bi. Da li bi ovi ljudi čija osnovna sredstva za život zavise od vode i ribe i dalje mogli da opstanu? Ako više ne bi imali hranu, ako više ne bi imali izvor sredstava za preživljavanje, ovi ljudi više ne bi mogli da opstanu. Odnosno, ako bi se ijedan narod ikada suočio sa problemom koji se tiče osnovnih sredstava za život ili njihovog opstanka, taj narod više ne bi opstajao, već bi nestao sa lica zemlje i izumro. A ako bi oni koji žive od zemljoradnje ostali bez svoje zemlje, ako ne bi mogli da uzgajaju sve vrste biljaka i da od tih biljaka dobijaju namirnice, kakav bi onda bio njihov ishod? Zar bez hrane ljudi ne bi umrli od gladi? Ako ljudi umiru od gladi, zar ta rasa ljudskih bića ne biva zbrisana? Dakle, u tome se sastoji Božja namera kada održava različite vrste okruženja. Pri održavanju različitih okruženja i ekosistema, kao i svih živih bića unutar njih, Bog ima samo jednu nameru – a to je da neguje sve vrste ljudi, da neguje ljude koji žive u različitim geografskim sredinama.

Kada bi sve stvorene stvari izgubile svoje zakone, više ne bi postojale; ako bi se izgubili zakoni svih stvari, živa bića među svim stvarima tada ne bi mogla da opstanu. Ljudski rod bi, takođe, izgubio svoja okruženja od kojih zavisi njegov opstanak. Ako bi ljudski rod sve to izgubio, on više ne bi mogao da nastavi da živi, kao što je prethodno činio, ne bi mogao da napreduje i razmnožava se iz generacije u generaciju. Ljudska bića su sve do sada opstajala zahvaljujući tome što ih je Bog snabdevao svim stvorenim stvarima, kako bi ih negovao, kako bi na različite načine negovao ljudski rod. Samo zahvaljujući tome što Bog na različite načine neguje ljudski rod, ljudi su opstajali sve do sada, do današnjeg dana. Uz tačno utvrđeno povoljno okruženje za opstanak, u kome su prirodni zakoni dobro uređeni, sve različite vrste ljudi na Zemlji, sve različite rase, mogu da prežive unutar svojih propisanih područja. Budući da ih je Bog uspostavio, niko ne može otići izvan ovih područja ili granica koje postoje među njima. Zašto bi Bog na ovaj način postavio granice? To pitanje je od velike važnosti za ceo ljudski rod – zaista od velike važnosti! Bog je za svaku vrstu živih bića odredio rejon, a za svaku vrstu ljudskih bića tačno je utvrdio način opstanka. Takođe je napravio podelu na različite tipove ljudi i na različite rase na Zemlji, uspostavljajući njihov rejon. O tome ćemo razgovarati u nastavku.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Sâm Bog, jedinstveni IX“