Božji plan upravljanja za šest hiljada godina bliži se kraju, a kapija carstva je već otvorena svima koji traže Njegovu pojavu. Draga braćo i sestre, šta čekate? Šta je to što tražite? Čekate li da se Bog pojavi? Tragate li za Njegovim stopama? Kako treba čeznuti za Božjom pojavom! I kako je teško pronaći Božje stope! U dobu kao što je ovo, u svetu kao što je ovaj, šta je to što moramo da učinimo kako bismo svedočili danu Božjeg pojavljivanja? Šta moramo da učinimo kako bismo išli ukorak sa Božjim stopama? Sa pitanjima ove vrste suočavaju se svi oni koji čekaju da se Bog pojavi. Svi ste ih razmatrali u više navrata – ali sa kakvim ishodom? Gde se Bog pojavljuje? Gde su Božje stope? Imate li odgovor? Mnogi ljudi bi ovako odgovorili: „Bog se pojavljuje među svima onima koji Ga slede i Njegove su stope među nama; toliko je jednostavno!“ Svako može da dȃ šablonski odgovor, ali da li razumete šta se podrazumeva pod pojavom Boga ili pod Njegovim stopama? Pojava Boga se odnosi na Njegov dolazak na zemlju kako bi lično obavio Svoje delo. Sa Svojim identitetom i sopstvenom naravi, i na Sebi svojstven način, On se spušta među ljude kako bi sproveo delo otpočinjanja i okončanja jednog doba. Ovakva pojava nije oblik ceremonije. Ona nije znak, slika, čudo, niti neka vrsta velike vizije, a još manje je vrsta religioznog procesa. Ona je realna i stvarna činjenica koju svako može da dodirne i vidi. Ovakva pojava ne događa se tek reda radi niti zbog nekog kratkoročnog poduhvata, već zarad jedne etape dela iz Njegovog plana upravljanja. Božja pojava uvek ima smisla i uvek je u nekoj vezi sa Njegovim planom upravljanja. Ono što ovde nazivamo pojavom potpuno je drugačije od onih „pojava“ u kojima Bog usmerava, vodi i prosvećuje čoveka. Bog izvodi etapu Svog velikog dela svaki put kada se otkrije. Ovo delo se razlikuje od dela iz svakog drugog doba. Ono je čoveku nezamislivo i on ga nikada nije iskusio. To je delo kojim započinje novo i završava se staro doba, i predstavlja nov i poboljšan oblik dela za spasenje čovečanstva; štaviše, to je delo koje čovečanstvo uvodi u novo doba. To je ono što pojava Boga označava.

Nakon što ste razumeli značenje Božje pojave, kako treba da tražite Božje stope? Nije teško objasniti ovo pitanje: gde god da se Bog pojavi, tamo ćete naći Njegove stope. Takvo objašnjenje zvuči krajnje jednostavno, ali u praksi nije tako lako izvodljivo, jer mnogi ljudi ne znaju gde se Bog pojavljuje, a još manje gde On želi, ili gde bi trebalo da se pojavi. Neki će brzopleto pomisliti da se Bog pojavljuje tamo gde deluje Sveti Duh. Ili veruju da se Bog pojavljuje tamo gde su duhovnici. Ili pak veruju da gde god ima ljudi koji uživaju veliki ugled, tamo se pojavljuje Bog. Na trenutak ostavimo po strani pitanje da li su takva uverenja ispravna ili pogrešna. Da bismo ovo objasnili, najpre moramo imati jasan cilj: mi tragamo za Božjim stopama. Ne tragamo za duhovnicima, a još manje za poznatim ličnostima; u potrazi smo za Božjim stopama. Iz tog razloga, budući da tragamo za Božjim stopama, dužni smo da tražimo Božje namere, Božje reči, Njegove izjave – jer gde god postoje nove reči koje je izgovorio Bog, tamo je Božji glas, a gde god su Božje stope, tamo su Božja dela. Gde god postoji Božji izraz, tamo se Bog pojavljuje, a gde god se Bog pojavljuje, tamo su istina, put i život. Tragajući za Božjim stopama, zanemarili ste reči „Bog je istina, put i život“. I tako, mnogi ljudi, čak i kada prime istinu, ne veruju da su pronašli Božje stope, a još manje priznaju Božju pojavu. Kakva kobna greška! Božja pojava ne može se pomiriti sa čovekovim predstavama, a još manje se Bog može pojaviti po čovekovom nalogu. Bog pravi sopstvene izbore i sopstvene planove kada obavlja Svoje delo; štaviše, On ima sopstvene ciljeve i metode. Koje god delo da obavlja, On nema potrebu da o tome raspravlja sa čovekom niti da traži njegov savet, a još manje da svakoga obaveštava o Svom delu. Ovo je Božja narav, i to, štaviše, svako treba da prepozna. Ako želite da svedočite pojavi Boga, da pratite Božje stope, najpre morate da napustite sopstvene predstave. Ne smeš zahtevati da Bog učini ovo ili ono, a još manje treba da Ga smeštaš u sopstvene okvire i ograničavaš Ga na sopstvene predstave. Umesto toga, treba od sebe da zahtevate kako da tražite Božje stope, kako da prihvatite Božju pojavu i kako da se pokorite novom Božjem delu: to je ono što čovek treba da uradi. Pošto čovek nije istina i pošto ne poseduje istinu, on treba da traži, da prihvati i da se pokori.

Bez obzira na to da li si Amerikanac, Britanac ili pripadnik bilo koje druge nacionalnosti, treba da izađeš izvan okvira svoje nacionalnosti, i da prevazilazeći samoga sebe sagledaš Božje delo iz identiteta stvorenog bića. Na ovaj način, ti nećeš postavljati ograničenja Božjim stopama. To je zato što u današnje vreme mnogi ljudi smatraju da je nemoguće da će se Bog pojaviti u određenom narodu ili među određenim ljudima. Kako je veliki značaj Božjeg dela i kako je važna Božja pojava! Kako oni uopšte mogu da se izmere čovekovim predstavama i razmišljanjem? I zato kažem, treba da prevaziđeš predstave zasnovane na nacionalnosti i etničkoj pripadnosti da bi tražio Božju pojavu. Samo tako nećeš biti sputan sopstvenim predstavama; samo tako ćeš biti dostojan da dočekaš pojavu Boga. U suprotnom, ostaćeš u večnoj tami i nikada nećeš zadobiti Božje odobravanje.

Bog je Bog celokupnog ljudskog roda. On Sebe ne smatra privatnim vlasništvom bilo koje nacije ili naroda, već obavlja Svoje delo onako kako je planirao, ne ograničavajući se ni na koji oblik, naciju ili narod. Možda nikada nisi zamišljao ovaj oblik, ili možda takav oblik poričeš, ili naprosto smatraš kako su nacija u kojoj se Bog otkriva i narod kojem On Sebe otkriva diskriminisani od svih i najzaostaliji na zemlji. Ipak, Bog ima Svoju mudrost. Svojom velikom silom i pomoću Svoje istine i Svoje naravi, On je zaista zadobio grupu ljudi koji su jednog uma s Njim, i grupu ljudi koju je On poželeo da upotpuni – grupu koju je osvojio i koja, izdržavši svakojake kušnje i nevolje i svakojaka progonstva, može da Ga prati do samoga kraja. Cilj Božje pojave, koja nije ograničena ni na koji oblik niti naciju, jeste da Mu omogući da dovrši Svoje delo onako kako ga je planirao. Ovo je isto kao kada se Bog ovaplotio u Judeji: Njegov cilj je bio da dovrši delo raspeća iskupljenjem čitavog ljudskog roda. Ipak, Jevreji su verovali da je nemoguće da Bog to učini i mislili su da je nemoguće da se Bog ovaploti i poprimi oblik Gospoda Isusa. Njihovo „nemoguće“ postalo je osnova na kojoj su osudili Boga i suprotstavili Mu se, što je na kraju dovelo do uništenja Izraela. Danas mnogi ljudi prave sličnu grešku. Oni svom snagom najavljuju skoru pojavu Boga, ali je istovremeno i osuđuju; njihovo „nemoguće“ ponovo ograničava Božju pojavu i smešta je unutar granica njihove mašte. I tako sam video mnoge koji, naišavši na reči Božje, počnu da se divljački i promuklo smeju. Ali da li se ovaj smeh razlikuje od osude i huljenja od strane Jevreja? Niste pobožni u prisustvu istine, a još manje posedujete čežnjiv stav. Sve što radite svodi se na neselektivno proučavanje, te na bezbrižno i nezainteresovano čekanje. Šta možete dobiti od ovakvog učenja i čekanja? Mislite li da će Bog svakog od vas pojedinačno usmeravati? Ako ne možeš da razaznaš Božje izjave, kako si dostojan da svedočiš pojavi Boga? Gde god da se Bog pojavi, tamo se izražava istina i tamo će biti Božji glas. Samo oni koji mogu da prihvate istinu biće u stanju da čuju Božji glas i samo su takvi ljudi dostojni da budu svedoci Božje pojave. Odbaci svoje predstave! Smiri se i pažljivo pročitaj ove reči. Ako čezneš za istinom, Bog će te prosvetiti i razumećeš Njegove namere i Njegove reči. Odbacite svoja mišljenja o „nemogućem“! Što ljudi više veruju da je nešto nemoguće, to je verovatnije da će se to dogoditi, jer se Božja mudrost uzdiže iznad neba, Božje misli su uzvišenije od čovekovih, a Božje delo prevazilazi ograničenja čovekovog mišljenja i njegovih predstava. Što je manje nešto moguće, to je više u njemu istine koja se može tražiti; što više nešto nadilazi čovekove predstave i maštu, to više sadrži Božje namere. Ovo je zato što, bez obzira na to gde se On otkriva, Bog je i dalje Bog i Njegova suština se nikada neće promeniti zbog mesta ili načina Njegove pojave. Božja narav ostaje ista bez obzira na to gde su Njegove stope i ma gde da su Božje stope, On je Bog celokupnog čovečanstva, baš kao što ni Gospod Isus nije samo Bog Izraelaca, već je i Bog svih naroda Azije, Evrope i Amerike, i još više od toga, On je jedini Bog u čitavoj vaseljeni. I zato hajde da tražimo Božje namere i da Njegovu pojavu otkrivamo u Njegovim izjavama, i hajde da idemo ukorak sa Njegovim stopama! Bog je istina, put i život, Njegove reči i Njegova pojava postoje istovremeno, a Njegova narav i Njegove stope sve vreme su otvoreni za čovečanstvo. Draga braćo i sestre, nadam se da Božju pojavu vidite u ovim rečima; stoga se zaputite Njegovim stopama dok koračate napred u novo doba i da dođete na prelepo novo nebo i zemlju koje je Bog pripremio za one koji iščekuju Njegovu pojavu!