Tek nakon što budeš odbacio svoju iskvarenu narav i uspeo da živiš od normalne ljudskosti, bićeš usavršen. Iako nećeš moći da izgovaraš proročanstva niti ikakve tajne, proživljavaćeš i otkrivati sliku čoveka. Bog je stvorio čoveka, ali je Sotona zatim iskvario čoveka, u toj meri da su ljudi postali „mrtvaci“. Dakle, nakon što se budeš promenio, više nećeš biti poput ovih „mrtvaca“. Duh ljudi oživljava i ljudi se iznova rađaju zbog reči Božjih, a kad se ljudski duh ponovo rodi, tada će oni i oživeti. Kada govorim o „mrtvacima“, mislim na leševe koji su bez duha, na ljude čiji je duh umro u njima. Kad se u ljudskom duhu potpali varnica, ljudi oživljavaju. Sveci o kojima se ranije govorilo označavaju ljude koji su oživeli, one koji su bili pod uticajem Sotone, ali su Sotonu porazili. Odabrani kineski narod izdržao je svirep i neljudski progon i lukavstvo velike crvene aždaje, usled čega je ostao mentalno opustošen i ostavljen bez trunke hrabrosti za život. Stoga buđenje njihovog duha mora otpočeti od njihovog bića: malo po malo, u njihovom biću, njihov duh mora biti probuđen. Kad jednoga dana on oživi, neće više biti nikakvih prepreka i sve će nastaviti da se odvija nesmetano. U ovom trenutku, to još uvek nije izvodljivo. Većina ljudi živi životom koji rađa brojna smrtonosna komešanja; zaodenuti su aurom smrti i toliko toga im nedostaje. Reči pojedinih ljudi u sebi nose smrt, njihova dela nose smrt i gotovo sve što oni donose načinom na koji žive sačinjeno je od smrti. Ako bi ljudi danas javno svedočili o Bogu, oni bi u tom poslu bili neuspešni, jer tek treba u potpunosti da ožive, a među vama ima previše mrtvaca. Pojedini ljudi se danas pitaju zašto Bog ne pokaže neka znamenja i čuda kako bi Svoje delo brzo proširio među neznabošcima. Mrtvaci ne mogu svedočiti o Bogu; to je nešto što jedino živi ljudi mogu da učine. Ipak, većinu ljudi danas čine „mrtvaci“. Previše njih živi pod pokrovom smrti, pod uticajem Sotone i nisu u stanju da ostvare pobedu. Budući da je tako, kako bi oni mogli da svedoče o Bogu? Kako bi mogli da šire delo jevanđelja?

Svi oni koji žive pod uticajem tame jesu oni koji žive usred smrti, oni koji su zaposednuti Sotonom. Bez Božjeg spasenja i bez Božjeg suda i grdnje, ljudi nisu u stanju da izbegnu uticaj smrti; oni ne mogu da postanu živi. Ovi „mrtvaci“ ne mogu svedočiti o Bogu, niti ih Bog može upotrebiti, a još manje mogu zakoračiti u carstvo. Bog želi svedočanstvo živih, a ne mrtvaca, i On traži da za Njega delaju živi, a ne mrtvaci. „Mrtvaci“ su oni koji se suprotstavljaju Bogu i koji se bune protiv Njega; to su oni koji su obamrli duhom i koji ne razumeju reči Božje; to su oni koji istinu ne sprovode u delo i koji nemaju ni najmanje odanosti prema Bogu, a to su i oni koji žive pod vlašću Sotone i koje Sotona izrabljuje. Mrtvaci se ispoljavaju svojim suprotstavljanjem istini, pobunom protiv Boga i time što su prosti, odbojni, zlobni, grubi, lažljivi i podmukli. Čak i ako jedu i piju Božje reči, takvi ljudi nisu u stanju da prožive Božje reči. Iako živi, oni su ništa drugo do hodajući leševi koji dišu. Mrtvaci su potpuno nesposobni da udovolje Bogu, a još manje da Mu se sasvim pokore. Mogu samo da Ga obmanjuju, da hule na Njega i da Ga izdaju, a sve ono što donose načinom na koji žive razotkriva prirodu Sotone. Ako ljudi žele da postanu živa bića i da svedoče o Bogu, ako žele da dobiju priznanje od Boga, tada moraju da prihvate Božje spasenje; moraju se rado potčiniti Njegovom sudu i grdnji i moraju dragovoljno prihvatiti Božje orezivanje. Tek tada će moći da u delo sprovedu sve istine koje Bog zahteva. Tek tada će zadobiti Božje spasenje i zaista postati živa bića. Živi su spaseni od strane Boga; njima je Bog sudio i izgrdio ih, oni su voljni da sebe posvete i radi da svoj život polože za Boga; čitav svoj život oni bi drage volje posvetili Bogu. Tek kad živi posvedoče o Bogu, Sotona može biti posramljen; samo živi mogu da šire Božje delo jevanđelja, samo živi su u skladu sa Božjim namerama i samo živi zaista jesu ljudi. Prvobitno od Boga stvoreni čovek bio je živ. Međutim, zbog Sotonine iskvarenosti čovek živi usred smrti i živi pod uticajem Sotone. Time su ljudi postali mrtvaci bez duha, postali su neprijatelji koji se suprotstavljaju Bogu, postali su oruđe u rukama Sotone i postali su Sotonini zatočenici. Svi živi, od Boga stvoreni ljudi postali su mrtvaci i tako je Bog izgubio Svoje svedočanstvo, a izgubio je i ljudski rod koji je stvorio i koji jedini u sebi nosi Njegov dah. Ako Bog želi da povrati Svoje svedočanstvo i povrati one koji su Njegovom rukom stvoreni, a Sotona ih je zarobio, On tada mora da ih vaskrsne tako da postanu živa bića i mora da ih povrati tako da žive u Njegovoj svetlosti. Mrtvaci su oni koji su bez duha, koji su do krajnosti otupeli i koji se protive Bogu. Pre svega, to su oni koji ne poznaju Boga. Ti ljudi ne ispoljavaju ni najmanju nameru da se pokore Bogu; oni se samo bune protiv Njega i suprotstavljaju Mu se, a nemaju ni trunke odanosti. Živi su oni čiji su duhovi iznova rođeni, koji znaju da se pokore Bogu i koji su Bogu odani. Oni poseduju istinu i svedočanstvo, i samo ovi ljudi su Bogu ugodni u Njegovoj kući. Bog spasava one koji mogu da ožive, koji mogu da vide Božje spasenje, one koji mogu da budu odani Bogu i koji su voljni da traže Boga. On spasava one koji veruju u Božje ovaploćenje i u Njegovu pojavu. Neki ljudi mogu da ožive, dok neki to ne mogu, zavisno od toga može li se njihova priroda spasti ili ne. Mnogi ljudi su čuli mnogo Božjih reči, ali svejedno ne razumeju Božje namere i još uvek nisu u stanju da ih sprovedu u delo. Takvi ljudi nisu u stanju da prožive istinu i u isto vreme namerno ometaju Božje delo. Nisu u stanju da išta urade za Boga, ne mogu Mu ništa posvetiti, a pritom krišom troše crkveni novac i besplatno jedu u kući Božjoj. Ovi ljudi su mrtvaci i neće biti spaseni. Bog spasava sve one koji su usred Njegovog dela. Međutim, postoji jedan deo ljudi koji ne mogu da prime Njegovo spasenje; samo mali broj ljudi može da primi Njegovo spasenje. To je, stoga, što je većina ljudi isuviše duboko iskvarena i što su postali mrtvaci, tako da njima nema spasa. Sotona ih je u potpunosti iskoristio i oni su, po svojoj prirodi, previše zlonamerni. Ta manjina ljudi takođe nije u stanju da se u potpunosti pokori Bogu. To nisu oni koji su od početka u potpunosti bili verni Bogu, niti oni koji su od početka najviše voleli Boga. Umesto toga, oni su se Bogu pokoravali zbog Njegovog dela osvajanja, vide Boga zbog Njegove uzvišene ljubavi, njihova se narav menja zbog Božje pravedne naravi i oni Boga spoznaju zbog Njegovog dela; Njegovog dela koje je istovremeno i praktično i normalno. Bez ovog Božjeg dela, ma koliko da su ti ljudi dobri, oni bi i dalje pripadali Sotoni, i dalje bi bili u posedu smrti, i dalje bi bili mrtvaci. Činjenica da ovi ljudi danas mogu da prime Božje spasenje naprosto potiče od njihove spremnosti da sarađuju s Bogom.

Zbog svoje odanosti Bogu, živi će od Boga biti zadobijeni i živeće usred Njegovih obećanja, a mrtvaka će se, zbog svog protivljenja Bogu, Bog gnušati i odbaciće ih i živeće usred Njegove kazne i kletvi. Takva je pravedna narav Božja, koju nijedan čovek ne može promeniti. Ljudi zbog sopstvenog traženja dobijaju Božje priznanje i žive u svetlosti; zbog svojih lukavih spletki, ljudi su prokleti od Boga i sleduje im kazna; zbog svojih zlodela, ljudi od Boga bivaju kažnjeni, a zbog svoje čežnje i odanosti, ljudi primaju Božje blagoslove. Bog je pravedan: On blagosilja žive, a mrtvace proklinje tako da se uvek nađu usred smrti i nikada neće živeti u Božjoj svetlosti. Bog će žive povesti u Svoje carstvo i u Svoje blagoslove, da s Njim budu zauvek. Ali će zato po mrtvacima On snažno udariti i predaće ih večnoj smrti; oni su predmet Njegovog uništenja i zauvek će pripadati Sotoni. Bog ni prema kome nije nepravedan. Svi oni koji istinski traže Boga zasigurno će ostati u kući Božjoj, a svi oni koji su prema Bogu buntovni i sa Njim se ne slažu zasigurno će živeti usred Njegove kazne. Možda nisi siguran u Božje delo kad je reč o telu – ali, jednog dana, telo Božje neće neposredno uređivati čovekov kraj; umesto toga, čovekovo odredište uređivaće Njegov Duh, i tada će ljudi spoznati da su Božje telo i Njegov Duh jedno, da telo Njegovo ne može da pogreši i da je Njegov Duh još manje sposoban da napravi grešku. On će, na kraju, u svoje carstvo zasigurno povesti one koji su oživeli; nijednog više i nijednog manje. A kad je reč o mrtvacima, onima koji nisu oživeli, oni će biti bačeni u Sotonin brlog.