Kako Sveti Duh deluje u crkvi u današnje vreme? Da li možeš dobro da dokučiš smisao ovog pitanja? Koje su najveće poteškoće tvoje braće i sestara? Šta im najviše nedostaje? Trenutno, postoje neki ljudi koji su negativni dok prolaze kroz kušnje, a neki se čak i žale. Drugi su prestali da napreduju jer je Bog prestao da govori. Ljudi nisu zakoračili pravom stazom verovanja u Boga. Oni ne mogu da žive nezavisno i ne mogu da održe sopstveni duhovni život. Neki ljudi i dalje energično slede i tragaju, voljni su da primenjuju kada Bog govori, ali kada Bog ne govori, oni više ne napreduju. Ljudi još uvek nisu shvatili Božje namere u svojim srcima i nemaju spontanu ljubav prema Bogu; u prošlosti su sledili Boga zato što su bili primorani. A ima i nekih koji su se umorili od Božjeg dela. Zar takvi ljudi nisu u opasnosti? Mnogo ljudi bivstvuje u stanju prostog trpljenja. Iako jedu i piju Božje reči i mole Mu se, oni to čine polovično i više nemaju nagon koji su nekada imali. Većina ljudi nije zainteresovana za Božje delo oplemenjivanja i usavršavanja i zaista deluju kao da su stalno bez ikakvog unutrašnjeg nagona. Kada su ophrvani prestupima, oni ne osećaju da su dužni Bogu, niti imaju svest da bi osetili kajanje. Oni niti tragaju za istinom, niti napuštaju crkvu, već tragaju samo za privremenim zadovoljstvima. Ovi ljudi su budale, glupi su do krajnje mere! Kada dođe vreme, svi će oni biti izgnani i nijedan jedini neće biti spasen! Misliš li da će neko, ako je jednom bio spasen, uvek biti spasen? Čista je obmana verovati u to! Svi oni koji ne tragaju za život-ulaskom biće izloženi grdnji. Većina ljudi uopšte nije zainteresovana za život-ulazak, za vizije, ili za primenu istine. Oni ne tragaju da bi ušli, a zasigurno ne tragaju da bi ušli još dublje. Zar oni ne upropaštavaju sami sebe? Trenutno postoji deo ljudi čiji se uslovi stalno poboljšavaju. Što više Sveti Duh deluje, više poverenja oni zadobijaju; što više iskustava doživljavaju, to više osećaju duboku tajnu Božjeg dela. Što dublje ulaze, više shvataju. Oni osećaju da je Božja ljubav tako velika i osećaju se stabilno i prosvećeno u sebi. Oni poseduju razumevanje Božjeg dela. To su ljudi u kojima deluje Sveti Duh. Neki ljudi kažu: „Iako nema novih Božjih reči, ipak moram da tražim da uđem dublje u istinu, moram da budem iskren o svemu u svom stvarnom iskustvu i da uđem u stvarnost Božjih reči.“ Ovakva osoba poseduje delo Svetog Duha. Iako Bog ne pokazuje Svoje lice i krije se od svake osobe, i mada ne izgovara ni reč i ima trenutaka kada ljudi dožive neko unutrašnje oplemenjivanje, Bog ipak nije potpuno napustio ljude. Ako neka osoba ne može da zadrži istinu koju treba da izvrši, ona neće posedovati delo Svetog Duha. Tokom perioda oplemenjivanja, razdoblja kada se Bog ne prikazuje, ako nemaš poverenja, već umesto toga ustukneš, ako se ne usredsrediš na doživljavanje Njegovih reči, onda bežiš od Božjeg dela. Kasnije ćeš biti jedan od onih koji će biti izgnani. Oni koji ne traže da uđu u Božju reč nikako ne mogu svedočiti o Njemu. Ljudi koji su u stanju da svedoče o Bogu i udovolje Njegovim namerama potpuno se oslanjaju na sopstveni nagon da tragaju za Božjim rečima. Delo koje Bog obavlja u ljudima prvenstveno postoji da im omogući da zadobiju istinu; to što si ti u potrazi za životom je radi tvog usavršavanja i sve to služi da te učini pogodnim za Božju upotrebu. Sve za čim sada tragaš, jeste da čuješ tajne, da čuješ Božje reči, da uživaš u pogledu i da gledaš okolo da vidiš ima li neka novina ili trend, i tako zadovoljiš svoju radoznalost. Ako je to namera koja se nalazi u tvom srcu, onda ne postoji način da ispuniš Božje zahteve. Oni koji ne tragaju za istinom ne mogu da slede do samog kraja. Trenutno, nije da Bog ne radi nešto, već ljudi ne sarađuju s Njim, jer im je Njegovo delo odbojno. Oni samo žele da čuju reči koje On govori da bi im podario blagoslove, a nisu voljni da čuju reči Njegovog suda i grdnje. Šta je razlog tome? Razlog je što želje ljudi da zadobiju blagoslove nisu ispunjene i stoga su postali negativni i slabi. Nije da Bog namerno ne dopušta ljudima da ga slede, niti On namerno zadaje udarce ljudima. Ljudi su negativni i slabi samo zato što su njihove namere neprikladne. Bog je onaj Bog koji daje čoveku život, i onaj koji ne može da odvede čoveka u smrt. Ljudska negativnost, slabosti i nazadovanje izazvani su sopstvenim činjenjem.

Trenutno Božje delo donosi ljudima malo oplemenjivanja, i samo oni koji mogu da budu postojani dok prolaze kroz ovo oplemenjivanje dobiće Božje odobrenje. Bez obzira na to kako se On skriva, bilo da ne govori ili ne dela, ti ipak možeš da tragaš s poletom. Čak i kada bi Bog rekao da će te odbaciti, ti bi Ga ipak sledio. To znači svedočiti o Bogu. Ako se Bog sakrije od tebe i ti prestaneš da Ga slediš, da li je to svedočenje o Bogu? Ako ljudi zapravo i ne zakorače, onda oni nemaju stvarni rast, i kada zaista naiđu na veliku kušnju, oni će se spotaknuti. Kada Bog ne govori ili ne radi ono što je u skladu sa tvojim sopstvenim predstavama, ti se gubiš. Ako bi Bog trenutno postupao po tvojim ličnim predstavama, ako bi On udovoljavao tvojoj volji, a ti bio u stanju da ustaneš i energično tragaš, šta bi onda bio temelj na kojem živiš? Tvrdim da postoji mnogo ljudi koji žive na način koji se u potpunosti oslanja na ljudsku radoznalost. Oni u svojim srcima apsolutno nemaju želju da tragaju. Svi oni koji ne tragaju za ulaskom u istinu, već se oslanjaju na svoju radoznalost u životu jesu ljudi koji zaslužuju prezir i oni su u opasnosti! Različite vrste Božjeg dela sprovode se da bi se čovečanstvo usavršilo. Međutim, ljudi su uvek radoznali, vole da se informišu o svemu što čuju, zabrinuti su zbog aktuelnih dešavanja u drugim zemljama – na primer, žele da znaju šta se dešava u Izraelu, ili da li je bio zemljotres u Egiptu – uvek traže neke novine, nove stvari da bi zadovoljili svoje sebične želje. Oni ne tragaju za životom, niti tragaju za tim da budu usavršeni. Oni samo traže da Božji dan stigne ranije kako bi se njihov divni san ostvario i njihove ekstravagantne želje ispunile. Ova vrsta osobe nije praktična – ona je neko ko nema odgovarajuću perspektivu. Jedino traganje za istinom može biti temelj ljudske vere u Boga, a ako ljudi ne tragaju za život-ulaskom, ako ne traže da udovolje Bogu, u tom slučaju će biti podvrgnuti kazni. Oni koji će biti kažnjeni su oni koji nisu posedovali delo Svetog Duha tokom Božjeg delanja.

Kako bi ljudi trebalo da sarađuju sa Bogom u ovoj etapi Njegovog dela? Bog trenutno isprobava ljude. On ne izgovara ni reč, već se skriva i ne ostvaruje direktan kontakt s ljudima. Spolja izgleda kao da On ne obavlja nikakvo delo, ali istina je da još uvek deluje u čoveku. Svako ko traga za život-ulaskom ima viziju svoje potrage za životom, i ne sumnja čak i ako ne razume Božje delo u potpunosti. Dok prolaziš kroz kušnje, čak i kada ne znaš šta Bog želi da uradi i šta želi da postigne, treba da znaš da su Božje misli za ljudski rod uvek dobre. Ako tragaš za Njim iskrenog srca, On te nikada neće napustiti i na kraju će te sigurno usavršiti i odvesti ljude do odgovarajućeg odredišta. Bez obzira na to kako Bog trenutno isprobava ljude, doći će dan kada će im pružiti odgovarajući ishod i dati im odgovarajuću nadoknadu na osnovu onoga što su učinili. Bog neće dovesti ljude do određene tačke i onda ih naprosto odbaciti i zanemariti. To je zato što je Bog pouzdan. U ovoj etapi, Sveti Duh obavlja delo oplemenjivanja. On oplemenjuje svaku osobu. U koracima dela koji se sastoje od kušnje smrću i kušnje grdnjom, oplemenjivanje se obavlja rečima. Da bi ljudi iskusili Božje delo, oni prvo moraju da shvate Njegovo sadašnje delo i kako ljudski rod treba da sarađuje. To je zaista nešto što bi svi trebalo da razumeju. Bez obzira šta Bog čini, bilo da se radi o oplemenjivanju ili čak ako ne govori, ni jedan jedini korak Božjeg dela nije u skladu s ljudskim predstavama. Svaki korak njegovog dela protresa i razbija ljudske predstave. To je Njegovo delo. Ali ti moraš da veruješ da, pošto je Božje delo dostiglo određenu etapu, On neće ubiti ceo ljudski rod, šta god da se desi. On daje obećanja i blagoslove ljudskom rodu i svi oni koji tragaju za Njim moći će da zadobiju Njegove blagoslove, a one koje to ne učine Bog će eliminisati. To zavisi od tvoje potrage. Bez obzira na bilo šta drugo, moraš verovati da kada se Božje delo završi, svaka osoba će imati odgovarajuće odredište. Bog je opskrbio čovečanstvo s lepim težnjama, ali bez potrage one su nedostižne. Sada bi trebalo da si u stanju da vidiš ovo – Božje oplemenjivanje i Njegova grdnja ljudi je Njegovo delo, ali ljudi, sa svoje strane, moraju da tragaju za promenom u naravi u svakom trenutku. U tvom praktičnom iskustvu, prvo moraš da znaš kako da jedeš i piješ Božje reči; u Njegovim rečima moraš da pronađeš ono u šta treba da zakoračiš i svoje sopstvene nedostatke, treba da tražiš ulazak u svoje praktično iskustvo, i da uzmeš jedan deo Božjih reči koje treba primeniti i pokušaš to da sprovedeš. Jedenje i pijenje Božjih reči je jedan aspekt. Pored toga, život crkve mora da se održi, moraš da imaš normalan duhovni život i moraš biti u stanju da predaš sva svoja trenutna stanja Bogu. Bez obzira na to kako se Njegovo delo menja, tvoj duhovni život treba da ostane normalan. Duhovni život može da održi tvoj normalan ulazak. Bez obzira šta Bog radi, treba bez prekida da nastaviš sa svojim duhovnim životom i da obavljaš svoju dužnost. To je ono što ljudi treba da rade. To je sve delo Svetog Duha, ali dok je za one sa normalnim stanjem to savršenstvo, za one sa nenormalnim stanjem to je kušnja. U trenutnoj fazi dela oplemenjivanja Svetog Duha, neki ljudi kažu da je Božje delo tako veliko i da je ljudima oplemenjivanje apsolutno potrebno, inače će njihov rast biti isuviše mali i neće imati načina da postignu Božje namere. Međutim, za one čije stanje nije dobro, to postaje razlog da ne tragaju za Bogom i razlog da ne prisustvuju skupovima niti da jedu i piju Božju reč. U Božjem delu, bez obzira na to šta On radi ili kakve promene On čini, ljudi moraju osnovni duhovni život da održe normalnim. Možda nisi bio aljkav u ovoj trenutnoj etapi svog duhovnog života, ali još uvek nisi mnogo zadobio, niti si imao bogatu žetvu. U ovakvim okolnostima, čak i ako se svog duhovnog života držiš kao što se pridržavaš pravila, i dalje moraš da ga se držiš; moraš da se pridržavaš ovog pravila kako ne bi pretrpeo gubitke u životu i kako bi udovoljio Božjim namerama. Ako tvoj duhovni život nije normalan, ti ne možeš da razumeš trenutno Božje delo i umesto toga uvek osećaš da je ono potpuno nespojivo sa tvojim predstavama, i mada si voljan da Ga slediš, nedostaje ti unutrašnji nagon. Bez obzira na to šta Bog trenutno čini, ljudi moraju da sarađuju. Ako ljudi ne sarađuju, onda Sveti Duh ne može da obavlja Svoje delo, a ako ljudi nemaju srca da sarađuju, onda teško mogu da zadobiju delo Svetog Duha. Ako želiš da poseduješ delo Svetog Duha u sebi i ako želiš da zadobiješ Božje odobrenje, onda moraš da održavaš svoju prvobitnu posvećenost pred licem Boga. Međutim, nije neophodno da imaš dublje razumevanje, naprednu teoriju ili druge slične stvari – potrebno je samo da podržavaš Božju reč na prvobitnoj osnovi. Ako ljudi ne sarađuju sa Bogom i ne tragaju za dubljim ulaskom, onda će Bog oduzeti sve što je prvobitno bilo njihovo. Iznutra, ljudi su uvek pohlepni za lakoćom i radije bi uživali u onome što je već dostupno. Oni žele da zadobiju Božja obećanja, a da pritom ne plate nikakvu cenu. Ovo su ekstravagantne misli koje čovečanstvo gaji. Zadobijanje samog života bez plaćanja cene – ali da li je ikada bilo tako lako? Kada neko veruje u Boga i traži život-ulazak i traži promenu u svojoj naravi, on mora da plati cenu i dostigne stanje u kojem će uvek slediti Boga, bez obzira šta On uradio. To je nešto što ljudi moraju da rade. Čak i ako slediš sve ovo kao pravilo, moraš ga uvek podržavati, i bez obzira na to koliko su velike kušnje, ne možeš dići ruke od svog normalnog odnosa sa Bogom. Trebalo bi da budeš u stanju da se moliš, održavaš svoj crkveni život i nikada ne napuštaš svoju braću i sestre. Dok te Bog kuša, ti treba da nastaviš da tražiš istinu. To je minimalan uslov za duhovni život. Uvek imaš želju da tražiš i težiš saradnji, koristeći svu svoju energiju – da li je to izvodljivo? Ako ljudi shvate da je to temelj, moći će da steknu moć razlučivanja i ulazak u stvarnost. Lako je prihvatiti Božju reč kada je tvoje sopstveno stanje normalno; u takvim okolnostima nije teško primenjivati istinu i tada osećaš da je Božje delo veliko. Ali ako je tvoje stanje loše, bez obzira koliko je Božje delo veliko i bez obzira koliko lepo neko govori, ti nećeš obraćati pažnju. Kada stanje osobe nije normalno, Bog ne može da dela u njoj i ona ne može da postigne promene u svojoj naravi.

Ako ljudi nemaju poverenja, nije im lako da nastave tim putem. Svako sada može da vidi da se Božje delo ni najmanje ne slaže sa ljudskim predstavama i maštanjima. Bog je učinio toliko mnogo dela i izgovorio toliko reči i mada ljudi mogu da priznaju da su one istina, još uvek je moguće da se predstave o Bogu pojave u njima. Ako ljudi žele da razumeju istinu i zadobiju je, moraju imati poverenja i snagu volje da bi mogli da se drže onoga što su već videli i onoga što su zadobili iz svojih iskustava. Bez obzira šta Bog radi u ljudima, oni moraju da podrže ono što oni sami poseduju, da budu iskreni pred Bogom i da Mu ostanu posvećeni do samog kraja. To je dužnost ljudskog roda. Ljudi moraju da podrže ono što treba da urade. Verovanje u Boga zahteva pokornost Njemu i iskustvo Njegovog dela. Bog je obavio toliko delo – moglo bi se reći da je za ljude sve usavršavanje, oplemenjivanje, a još više, grdnja. Nije bilo nijednog koraka Božjeg dela koji je bio u skladu sa ljudskim predstavama; ono u čemu su ljudi uživali bile su stroge Božje reči. Kada Bog dođe, ljudi treba da uživaju u Njegovom veličanstvu i Njegovom gnevu. Međutim, bez obzira koliko stroge bile Njegove reči, On dolazi da spase i usavrši čovečanstvo. Kao stvorena bića, ljudi treba da ispune dužnosti koje treba da ispune i da svedoče o Bogu usred oplemenjivanja. U svakoj kušnji treba da podrže svedočanstvo koje treba da daju i da to čine odlučno radi Boga. Osoba koja to radi je pobednik. Bez obzira koliko te Bog oplemenjuje, ti ostaješ pun poverenja i nikada ne gubiš poverenje u Njega. Radiš ono što čovek treba da uradi. To je ono što Bog zahteva od čoveka i čovekovo srce treba da bude u stanju da se u potpunosti vrati Njemu i da se okrene Njemu u svakom trenutku. To je pobednik. Oni koje Bog naziva „pobednicima“ su oni koji su još uvek u stanju da postojano svedoče i održavaju svoje poverenje i odanost Bogu kada su pod uticajem Sotone i dok ih Sotona opseda, to jest, kada se nađu usred sila tame. Ako si još uvek u stanju da zadržiš čisto srce pred Bogom i održiš svoju istinsku ljubav prema Bogu bez obzira na sve, onda ti postojano svedočiš pred Bogom, a to je ono što Bog naziva „pobednikom“. Ako je tvoje traganje odlično kada te Bog blagosilja, a povlačiš se kad nema Njegovih blagoslova, da li je to čistota? Pošto si siguran da je ovaj put istinit, moraš ga slediti do kraja; moraš održavati svoju odanost Bogu. Pošto si video da je Sam Bog došao na zemlju da te usavrši, treba u potpunosti da Mu predaš srce. Ako i dalje možeš da Ga slediš, bez obzira na ono što On čini, čak i ako ti On odredi nepovoljan ishod na samom kraju, to je održavanje tvoje čistote pred Bogom. Nuditi sveto duhovno telo i prečistu devicu Bogu znači zadržati iskreno srce pred Bogom. Za ljudski rod, iskrenost je čistota, a sposobnost da se bude iskren prema Bogu je održavanje čistote. To je ono što bi trebalo da primenjujete. Kada treba da se moliš, ti se moliš; kada treba da se okupiš u zajedništvu, ti to činiš; kada treba da pevaš himne, ti pevaš himne; i kada treba da se pobuniš protiv tela, ti se buniš protiv tela. Kada vršiš svoju dužnost, ti je ne otaljavaš; kada si suočen sa kušnjama, ostaješ postojan. To je odanost Bogu. Ako ne podržavaš ono što ljudi treba da rade, onda su sve tvoje prethodne patnje i odluke bile uzaludne.

Za svaki korak Božjeg dela postoji način na koji ljudi treba da sarađuju. Bog oplemenjuje ljude tako da imaju poverenja dok prolaze kroz oplemenjivanje. Bog usavršava ljude tako da oni imaju poverenja da budu usavršeni od strane Boga i da su voljni da prihvate Njegovo oplemenjivanje i da ih Bog orezuje. Duh Božji deluje u ljudima da bi im doneo prosvećenje i prosvetljenje i da bi sarađivali s Njim i vršili primenu. Bog ne govori tokom oplemenjivanja. On ne izgovara Svoj glas, ali ipak ima posla koji ljudi treba da obave. Trebalo bi da se držiš onoga što već imaš, još uvek bi trebalo da budeš u stanju da se moliš Bogu, da budeš blizu Boga i da svedočiš pred Bogom; na taj način ćeš ispuniti svoju dužnost. Svi vi treba jasno da vidite iz Božjeg dela da Njegove kušnje ljudskog poverenja i ljubavi zahtevaju od ljudi da se više mole Bogu i da se češće naslađuju Božjim rečima pred Njim. Ako te Bog prosveti i učini da razumeš Njegove namere, a ti ipak uopšte ne sprovodiš u delo, nećeš ništa ni zadobiti. Kada primenjuješ Božje reči, i dalje treba da budeš u stanju da Mu se moliš, a kada se naslađuješ Njegovim rečima treba da dođeš pred Njega i tražiš i budeš pun poverenja u Njega, bez traga osećanja i i budeš obeshrabren ili hladan. Oni koji ne primenjuju Božje reči puni su energije tokom skupova, ali padaju u tamu kada se vrate kući. Ima i onih koji čak i ne žele da se okupljaju. Dakle, moraš jasno da vidiš koja je dužnost koju ljudi treba da obavljaju. Ti možda i ne znaš šta su zaista Božje namere, ali možeš da obaviš svoju dužnost, možeš da se moliš kada je to potrebno, možeš da primeniš istinu kada je to potrebno i možeš da radiš ono što ljudi treba da rade. Možeš da podržiš svoju prvobitnu viziju. Na taj način ćeš moći da prihvatiš sledeći korak Božjeg dela. Kada Bog radi na skriven način, problem je ako ne tražiš. Kada On govori i propoveda tokom sabora, ti slušaš sa poletom, ali kada On ne govori, nedostaje ti energije i povlačiš se. Kakva se osoba ponaša na ovakav način? To je neko ko samo prati krdo. Nema stav, nema svedočanstvo, nema viziju! Većina ljudi je takva. Ako nastaviš tim putem, jednog dana kada naiđeš na veliku kušnju, bićeš kažnjen. U Božjem procesu usavršavanja ljudi, veoma je važno imati stav. Ako ne sumnjaš ni u jedan korak Božjeg dela, ako ispunjavaš čovekovu dužnost, ako iskreno podržavaš ono što ti je Bog dao da sprovedeš u delo, to jest, ako se sećaš Božjih opomena i bez obzira na to šta On čini u današnje vreme ne zaboraviš Njegove prekore, ako ne sumnjaš u Njegovo delo, zadržavaš svoj stav, podržavaš svoje svedočanstvo i pobeđuješ na svakom koraku puta, onda će te na kraju Bog usavršiti i pretvoriti u pobednika. Ako si u stanju da budeš postojan u svakom koraku Božjih kušnji, i ako i dalje možeš da budeš postojan na samom kraju, onda si ti pobednik, ti si neko koga je Bog usavršio. Ako ne možeš da budeš postojan u svojim trenutnim kušnjama, onda će u budućnosti to postati još teže. Ako se samo podvrgneš beznačajnoj količini patnje i ne tragaš za istinom, onda na kraju nećeš zadobiti ništa. Ostaćeš praznih šaka. Ima ljudi koji odustanu od svog traganja kada vide da Bog ne govori i njihovo srce se raspline. Zar takva osoba nije bezumna? Takvi ljudi ne poseduju stvarnost. Kada Bog govori, oni uvek trčkaraju unaokolo, deluju zauzeto i poletno spolja, ali sada kada On više ne govori, prestaju da traže. Takva osoba nema budućnost. Tokom oplemenjivanja, ti moraš da uđeš sa pozitivnim gledištem i naučiš lekcije koje treba da naučiš; kada se moliš Bogu i čitaš Njegovu reč, treba da meriš svoje stanje naspram nje, da otkriješ svoje nedostatke i otkriješ da još uvek imaš da naučiš mnogo lekcija. Što više iskreno tražiš dok prolaziš kroz oplemenjivanje, više ćeš sebe smatrati neodgovarajućim. Kada prolaziš kroz oplemenjivanje, postoji mnogo problema sa kojima se susrećeš; ne možeš jasno da ih vidiš, žališ se, otkrivaš sopstveno telo – samo na ovaj način možeš da otkriješ da imaš i previše iskvarene naravi u sebi.

Ljudima nedostaje kov i oni su daleko ispod Božjih aršina, a možda im je još potrebnije poverenje da hode ovim putem u budućnosti. Božje delo u poslednjim danima zahteva ogromno poverenje, poverenje čak i veće od Jovovog. Bez poverenja, ljudi neće moći da nastave da stiču iskustvo, niti će Bog moći da ih usavrši. Kada dođe dan velikih kušnji, biće ljudi koji će napuštati crkve – neki ovde, neki tamo. Biće nekih koji su do tada bili prilično dobri u svojoj potrazi i neće biti jasno zašto više ne veruju. I dogodiće se mnoge stvari koje nećeš razumeti i Bog neće otkriti znakove niti čudesna dela, niti će učiniti nešto natprirodno. Ovo je da bi se videlo da li možeš da budeš postojan – Bog koristi činjenice da oplemeni ljude. Još nisi mnogo propatio. U budućnosti, kada dođu velike kušnje, biće mesta u kojima će svi do jednog napustiti crkvu, a oni sa kojima si imao dobar odnos će otići i napustiti svoju veru. Da li ćeš onda moći da budeš postojan? Kušnje sa kojima si se do sada suočavao bile su manje, a ti si verovatno jedva bio u stanju da ih izdržiš. Ovaj korak uključuje oplemenjivanje i usavršavanje samo rečima. U sledećem koraku, činjenice će te sustići da te usavrše, a onda ćeš biti u opasnosti. Jednom kada postane stvarno ozbiljno, Bog će te savetovati da što pre odeš, a religiozni ljudi će pokušati da te namame da kreneš s njima. Ovo je da bi se videlo da li možeš da nastaviš tim putem, a sve su to kušnje. Trenutne kušnje su male, ali doći će dan kada u nekim domovima roditelji više neće verovati, a u nekim deca više neće verovati. Da li ćeš moći da nastaviš? Što dalje ideš, to će tvoje kušnje biti veće. Bog obavlja Svoje delo oplemenjivanja ljudi u skladu sa njihovim potrebama i njihovim rastom. Tokom etape Božjeg usavršavanja ljudskog roda, nemoguće je da će broj ljudi nastaviti da raste – on će se samo smanjivati. Ljudi samo kroz ova oplemenjivanja mogu biti usavršeni. Možeš li da izdržiš orezivanje, da bivaš dovođen u red, isproban, grđen, proklet? Kada vidiš crkvu u posebno dobroj situaciji, gde sve sestre i braća traže sa velikom poletom, ti se osećaš ohrabreno. Kada dođe dan u kojem će svi oni otići, neki od njih više neće verovati, neki će otići za poslom ili brakom, a neki će pristupiti religiji; da li ćeš onda moći da budeš postojan? Da li ćeš biti u stanju da iznutra ostaneš neometen? Božje usavršavanje ljudi nije tako jednostavna stvar! On koristi mnoge stvari da oplemeni ljude. Ljudi to vide kao metode, ali u prvobitnoj Božjoj nameri to uopšte nisu metode, već činjenice. Naposletku, kada On bude oplemenio ljude do određene tačke i oni više ne budu imali nikakvih pritužbi, ova etapa Njegovog dela će biti upotpunjena. Veliko delo Svetog Duha je da te usavrši, a kada On ne deluje i skriva se, to je još više u cilju da te usavrši, a posebno se na taj način može videti da li ljudi gaje ljubav prema Bogu, da li imaju istinsko poverenje u Njega. Kada Bog govori jasno, nema potrebe da tragaš; samo kada je skriven treba da tragaš i osetiš svoj put kojim ćeš ići. Trebalo bi da budeš u stanju da ispuniš dužnost stvorenog bića i bez obzira na to šta tvoj budući ishod i tvoje odredište mogu biti, ti bi trebalo da budeš u stanju da stremiš ka znanju o Bogu i ka ljubavi prema Bogu tokom godina dok si živ, i bez obzira na to kako se Bog odnosi prema tebi, ti bi trebalo da budeš u stanju da izbegneš da se žališ. Postoji jedan uslov da Sveti Duh deluje u ljudima. Moraju da osećaju žeđ i da traže, i ne smeju da budu bezdušni ili da sumnjaju u Božje postupke, i moraju da budu u stanju da podrže svoju dužnost u svakom trenutku; samo na taj način mogu zadobiti delo Svetog Duha. U svakom koraku Božjeg dela, ono što se zahteva od ljudi je ogromno poverenje i dolazak pred Boga radi traženja – samo putem iskustva ljudi mogu da otkriju koliko je Bog drag i kako Sveti Duh deluje u ljudima. Ako ne doživiš, ako ne osetiš svoj put kroz to, ako ne tražiš, onda nećeš zadobiti ništa. Moraš da osetiš svoj put kroz sopstvena iskustva, i samo kroz takva iskustva možeš da vidiš Božja dela i da prepoznaš Njegovu čudesnost i nedokučivost.