Oni koji uvek iskaljuju negativnost na braći i sestrama jesu Sotonine sluge i oni ometaju crkvu. Takvi ljudi jednoga dana moraju da budu izbačeni i uklonjeni. Ako u svojoj veri u Boga ljudi nemaju bogobojažljivo srce, ako nemaju bogopokorno srce, ne samo da oni tada neće moći da obave nikakav posao za Njega, nego će, naprotiv, postati oni koji ometaju Njegovo delo i koji Mu se opiru. Verovati u Boga, ali Mu se ne pokoravati niti Ga se bojati, već Mu se protiviti, najveća je sramota za vernika. Ako se vernici jednako nemarno i neobuzdano vladaju i govore kao i nevernici, onda su još rđaviji od nevernika; oni su arhetipski zli demoni. Oni koji iskaljuju svoj otrovni, zlonamerni govor u crkvi, koji šire neosnovane glasine, podstiču neslogu i formiraju klike među braćom i sestrama – takvi bi trebalo da budu izbačeni iz crkve. Ipak, pošto je sada drugačije doba Božjeg dela, ovi ljudi su sputani jer će zasigurno biti uklonjeni. Svi oni koje je Sotona iskvario imaju iskvarene naravi. Međutim, neki osim iskvarenih naravi nemaju ništa više, dok se drugi od njih razlikuju: ne samo da imaju sotonske iskvarene naravi, nego im je i priroda izrazito zlonamerna. Reči i postupci tih ljudi nadilaze puko otkrivanje sotonskih iskvarenih naravi; oni su pravi đavoli i Sotone. Sve što rade jeste da prekidaju i ometaju Božje delo, da ometaju život-ulazak braće i sestara i da štete normalnom crkvenom životu. Pre ili kasnije, ovi vukovi u ovčijoj koži biće počišćeni; prema tim slugama Sotone treba usvojiti nemilosrdan stav, stav odbacivanja. Samo tako se staje na stranu Boga, a oni koji u tome ne uspeju, valjaju se u blatu sa Sotonom. Ljudi koji istinski veruju u Boga uvek Ga nose u svom srcu i u sebi uvek nose bogobojažljivo srce, bogoljubivo srce. Oni koji veruju u Boga treba da postupaju razborito, a sve što čine trebalo bi da bude u skladu sa Božjim zahtevima i da udovolji Njegovom srcu. Ne smeju da budu tvrdoglavi, da rade šta im je volja; to ne priliči svetačkoj pristojnosti. Ljudi ne smeju da divljaju, svuda se šepureći i varajući dok se razmahuju Božjom zastavom; to je vid vladanja koji je najviše buntovan. Porodice imaju svoja pravila, a države svoje zakone – nije li to još više tako u kući Božjoj? Zar u njoj još i više ne važe stroga merila? Zar ona još i više nema upravne odluke? Ljudi su slobodni da rade šta im je volja, ali se Božje upravne odluke ne mogu proizvoljno menjati. Bog je Bog koji ne trpi uvrede od ljudi; On je Bog koji ruši ljude. Zar ljudi zaista to još uvek ne znaju?

U svakoj crkvi postoje ljudi koji je ometaju ili prekidaju delo Božje. Sve su to prerušene Sotone koje su se ušunjale u kuću Božju. Takvi ljudi naročito dobro glume: sa velikom bogobojažljivošću dolaze pred Mene, klanjajući se i ulagujući se, kao pravi pravcati šugavi psi, i posvećujući „sve što imaju” da bi postigli svoje ciljeve – ali pred braćom i sestrama pokazuju svoju ružnu stranu. Kada vide ljude koji primenjuju istinu, napadaju ih i guraju u stranu; kada vide ljude koji su moćniji od njih, laskaju im i podilaze. Oni divljaju u crkvi. Može se reći da takve „lokalne siledžije”, takvi „psi lajavci”, postoje u većini crkava. Potajno deluju u sprezi, namigujući jedni drugima i šaljući tajne signale, a niko od njih ne primenjuje istinu. Onaj sa najviše otrova u sebi jeste „glavni demon”, a vodi ih najugledniji među njima, noseći njihovu zastavu visoko podignutu. Ovi ljudi divljaju u crkvi, prenoseći negativnost, šireći smrt, radeći šta god požele, govoreći šta god požele, i niko se ne usuđuje da ih zaustavi. Oni kipte od sotonskih naravi. Onoga časa kad izazovu ometanje, dah smrti ulazi u crkvu. Oni koji unutar crkve primenjuju istinu bivaju odbačeni, nesposobni da urade sve ono što mogu, dok oni koji ometaju crkvu i šire smrt, divljaju u crkvi – i, povrh toga, većina ljudi ih sledi. Takvim crkvama bukvalno vlada Sotona; đavo im je car. Ako ljudi u takvim crkvama ne ustanu i ne odbace glavne demone, i oni će pre ili kasnije propasti. Protiv takvih crkava se od sada moraju preduzimati određene mere. Ako oni koji su sposobni da primenjuju ponešto od istine ne budu tragali, takva će crkva biti potpuno ukinuta. Ako crkva nema nikoga ko je voljan da primenjuje istinu i nikoga ko može postojano da svedoči za Boga, takva crkva bi trebalo da bude potpuno izolovana, a njene se veze sa drugim crkvama moraju prekinuti. To zovemo „sahranjivanjem smrti”; to znači odbaciti Sotonu. Ako u crkvi postoji nekoliko lokalnih siledžija, a prate ih „sitne mušice” koje nemaju nimalo pronicljivosti, ako ljudi u takvoj crkvi, čak i nakon što su uvideli istinu, i dalje nisu sposobni da odbace stege i manipulacije ovih siledžija, onda će svi ti smetenjaci na kraju biti uklonjeni. Ove sitne mušice možda nisu učinile nikakvo veliko zlo, ali su još lažljivije i još ljigavije, a svi takvi će biti uklonjeni. Neće preostati ni jedan jedini! Sotoni će biti vraćeni oni koji su od Sotone, dok će oni koje je Bog izabrao zasigurno tragati za istinom; o tome odlučuje njihova priroda. Neka propadnu svi koji slede Sotonu! Prema takvima neće biti sažaljenja. Neka budu opskrbljeni oni koji tragaju za istinom i neka u Božjoj reči uživaju do mile volje. Bog je pravedan; On ni prema kome ne pokazuje pristrasnost. Ako si đavo, onda si nesposoban da primenjuješ istinu; ako si neko ko traga za istinom, Sotona te sigurno neće zarobiti. U to nema sumnje.

Ljudi koji ne teže napretku uvek žele da i drugi budu negativni i lenji poput njih samih. Oni koji ne primenjuju istinu ljubomorni su na one koji to čine i uvek nastoje da zalude one zbunjene, kojima nedostaje razboritost. Ono što ovi ljudi iz sebe izbacuju može da te izopači, da te unazadi, da dovede do toga da upadneš u nenormalno stanje i ispuni te tamom. To može da dovede do toga da se udaljiš od Boga, da neguješ telo i sebi povlađuješ. Ljudi koji ne vole istinu i koji su uvek površni prema Bogu nemaju samosvest, a svojom naravi zavode druge da počine grehe i da se opiru Bogu. Oni ne primenjuju istinu, niti drugima dozvoljavaju da to čine. Cene greh i ne mrze sami sebe. Sebe ne spoznaju i druge sprečavaju da spoznaju sebe; druge takođe sprečavaju da budu žedni istine. Oni koje su takvi ljudi zaludeli ne mogu da vide svetlost – upadaju u tamu, ne spoznaju sebe, istina im je nejasna i sve se više i više udaljavaju od Boga. Ne primenjuju istinu i sprečavaju druge da je primenjuju, dovodeći sve te smetenjake pred sebe. Umesto da kažu da veruju u Boga, bilo bi im bolje da kažu da veruju u svoje pretke, ili da veruju u idole u svom srcu. Bilo bi najbolje da ti ljudi, koji tvrde da slede Boga, otvore oči i dobro pogledaju u koga zapravo veruju: da li zaista veruješ u Boga ili u Sotonu? Ako znaš da ono u šta veruješ nije Bog, već su to tvoji idoli, onda bi bilo najbolje da ne tvrdiš da si vernik. Ako zapravo ne znaš u koga veruješ, opet bi bilo najbolje da ne tvrdiš da si vernik. Takva bi tvrdnja bila bogohulna! Niko te ne tera da veruješ u Boga. Ne govorite da verujete u Mene; dosta Mi je takvih priča i to više ne želim da čujem, jer zapravo verujete u idole u svom srcu i u lokalne siledžije koje su među vama. Svi oni koji odmahuju glavom kada čuju istinu, koji se smejulje kada čuju smrtne reči, Sotonini su potomci i biće uklonjeni. Mnogi u crkvi nemaju sposobnost raspoznavanja. Kad neko pokušava da zaluđuje druge, oni naprotiv stoje na strani Sotone; čak osećaju da im je nanesena ogromna nepravda kada ih nazovu Sotoninim slugama. Iako bi ljudi mogli reći da takvima nedostaje sposobnost raspoznavanja, oni uvek staju na stranu neistine, u kritičnom trenutku nikada nisu uz istinu, nikada se ne zalažu za istinu i ne ustaju u njenu odbranu. Da li im zaista nedostaje sposobnost raspoznavanja? Zašto su se oni, naprotiv, priklonili Sotoni? Zašto nikada ne izgovore nijednu pravičnu i razumnu reč zarad istine? Da li je ova situacija zaista nastala kao posledica njihove trenutne zbunjenosti? Što im je manja sposobnost raspoznavanja, ljudi su sve manje sposobni da se priklone istini. Šta to pokazuje? Zar to ne pokazuje da ljudi koji nemaju sposobnost raspoznavanja vole greh? Zar to ne pokazuje da su oni odani Sotonin okot? Kako je moguće da oni uvek mogu da se priklone Sotoni i da govore njegovim jezikom? Svaka njihova reč i svako delo, pa i izrazi na njihovim licima, dovoljni su da dokažu da oni nisu nikakvi ljubitelji istine; naprotiv, to su ljudi koji preziru istinu. To što mogu da se priklone Sotoni dovoljan je dokaz da Sotona zaista voli ove sitne đavole koji svoj život provode boreći se za Sotonino dobro. Nisu li sve ove činjenice sasvim jasne? Ako si zaista osoba koja voli istinu, zašto nemaš obzira prema onima koji primenjuju istinu i zašto, i na najmanji znak, odmah slediš one koji je ne primenjuju? Kakav je to problem? Ne zanima Me da li si razborit. Ne zanima Me koliku si cenu platio. Ne zanima Me kolike su tvoje sile, i nije Me briga da li si lokalni siledžija ili vođa koji vije zastavu. Ako su tvoje sile velike, to je samo zbog snage koju ti daje Sotona. Ako si veoma ugledan, to je samo zato što je oko tebe previše onih koji ne primenjuju istinu. Ako nisi izbačen, to je zato što sada nije vreme za delo izbacivanja; već je vreme za delo eliminacije. Trenutno ne žurim da te izbacim. Jednostavno čekam dan kada ću te kazniti nakon što budeš eliminisan. Svako ko ne primenjuje istinu biće eliminisan!

Ljudi koji iskreno veruju u Boga jesu oni koji su voljni da Božju reč sprovedu u delo i da primenjuju istinu. Ljudi koji mogu zaista da budu postojani u svom svedočenju o Bogu takođe su oni koji su voljni da Njegovu reč sprovedu u delo i mogu istinski da se priklone istini. Ljudi koji se prepuštaju nepoštenim i nepravednim postupcima svi su lišeni istine i sramote Boga. Oni koji u crkvi izazivaju razmirice jesu Sotonine sluge, oličenje su Sotone. Takvi ljudi su veoma zlobni. Oni koji nemaju sposobnost raspoznavanja, a ipak nisu u stanju da stoje na strani istine, svi su ljudi koji gaje zle namere i blate istinu. Oni su više arhetipski predstavnici Sotone. Oni se ne mogu iskupiti i prirodno će biti uklonjeni. Božja kuća ne dozvoljava da u njoj ostanu oni koji ne primenjuju istinu, niti dozvoljava da ostanu oni koji namerno rasturaju crkvu. Međutim, sada nije vreme da se obavi delo izbacivanja; takvi ljudi će jednostavno biti razotkriveni i na kraju eliminisani. Na ove ljude se više neće nepotrebno gubiti vreme; oni koji su Sotone ne mogu stajati na strani istine, dok to mogu oni koji traže istinu. Ljudi koji ne primenjuju istinu nisu dostojni da čuju Reč istine niti su dostojni da svedoče o istini. Istina jednostavno nije za njihove uši; umesto toga, usmerena je ka onima koji je primenjuju. Pre nego što se otkrije ishod svakog pojedinca, oni koji ometaju crkvu i prekidaju delo za sada će najpre biti odgurnuti u stranu i ostavljeni sami. Kada se delo bude završilo, svako od tih ljudi će biti razotkriven, a zatim će biti uklonjen. Za sada, dok traje opskrbljivanje istinom, biće zanemareni. Kad se ljudima bude otkrila cela istina, ljudi će početi da bivaju uklonjeni; biće to vreme kad će svi ljudi biti razvrstani prema svojoj vrsti. Sitni trikovi onih bez pronicljivosti dovešće do toga da budu uništeni od strane zlih ljudi, koji će ih zavesti da se više nikad ne vrate. Upravo takav tretman i zaslužuju jer ne vole istinu, jer nisu u stanju da se priklone istini i zato što slede zle ljude, njima se priklanjaju i sa njima se udružuju da bi se opirali Bogu. Oni savršeno dobro znaju da takvi zli ljudi otkrivaju zlo, a ipak hrabre sebe i okreću leđa istini da bi njih sledili. Zar ne čine zlo svi ovi ljudi koji ne primenjuju istinu, već čine razorne i gnusne stvari? Iako među njima ima onih koji postupaju kao „carevi”, kao i onih koji ih slede, zar priroda njihovog opiranja Bogu nije u oba slučaja ista? Kakav izgovor mogu imati kad tvrde da ih Bog ne spasava? Kakav izgovor mogu imati kad tvrde da Bog nije pravedan? Zar ih ne uništava njihovo sopstveno zlo? Zar ih sopstveno buntovništvo ne odvlači u pakao? Ljudi koji primenjuju istinu na kraju će biti spaseni i usavršeni zahvaljujući istini. Oni koji istinu ne primenjuju na kraju će zahvaljujući istini sami sebi doneti uništenje. Takvi ishodi čekaju one koji primenjuju istinu i one koji to ne čine. Savetujem da oni koji ne planiraju da primenjuju istinu što pre napuste crkvu kako ne bi počinili još grehova. Kada dođe vreme, biće kasno za kajanje. Naročito oni koji formiraju klike i stvaraju raskole, kao i lokalne siledžije u crkvi, svi oni moraju da odu još ranije. Takvi ljudi, sa prirodom zlih vukova, nisu u stanju da se promene. Bilo bi im bolje da što pre napuste crkvu, kako više nikada ne bi ometali normalan život braće i sestara, da ih Bog ne bi kaznio. Bilo bi dobro da vi, koji ste ih sledili, iskoristite ovu priliku da razmislite o sebi. Hoćete li napustiti crkvu zajedno sa zlikovcima ili ćete ostati i poslušno slediti? Morate pažljivo razmisliti o tome. Pružam vam još ovu jednu priliku da se odlučite i iščekujem vaš odgovor.