Što više vodiš računa o Božjim namerama, veće je i breme koje nosiš, a što je breme koje nosiš veće, biće i bogatije tvoje iskustvo. Kada vodiš računa o Božjim namerama, Bog će na tebe položiti breme, a zatim te prosvetiti u pogledu zadataka koje ti je poverio. Kada Bog stavi na tebe ovo breme, obratićeš pažnju na sve povezane istine dok jedeš i piješ Božje reči. Ako nosiš breme koje je u vezi sa stanjem života tvoje braće i sestara, onda je to breme koje ti je Bog poverio i to breme ćeš u svojim svakodnevnim molitvama uvek nositi sa sobom. Ono što Bog čini natovareno je na tebe, a ti si spreman da učiniš to što Bog želi da uradi; to znači biti spreman da preuzmeš Božje breme kao svoje. U ovom trenutku, dok jedeš i piješ Božje reči, bićeš usredsređen na ovu vrstu pitanja i zapitaćeš se: „Kako ću da rešim ove probleme? Kako da svojoj braći i sestrama omogućim da se oslobode i pronađu duhovno uživanje?“ Na rešavanje ovih problema ćeš se usredsrediti i dok komuniciraš, a dok jedeš i piješ Božje reči, bićeš usredsređen na jedenje i pijenje onih reči koje se odnose na ove probleme. Breme ćeš nositi i dok jedeš i piješ Njegove reči. Nakon što shvatiš Božje zahteve, steći ćeš jasniji uvid u to kojim putem da kreneš. Ovo su prosvećenje i prosvetljenje Duha Svetoga koje je donelo tvoje breme, a to je takođe Božje usmerenje koje ti je darovano. Zašto ovo govorim? Ako nemaš nikakvo breme, tada nećeš biti pažljiv dok jedeš i piješ reči Božje; kada jedeš i piješ reči Božje dok nosiš breme, možeš da dokučiš njihovu suštinu, da pronađeš svoj put i vodiš računa o Božjim namerama. Prema tome, u svojim molitvama treba da poželiš da Bog stavi na tebe što veće breme i da ti poveri čak i veće zadatke, kako bi pred sobom još više imao put na kome ćeš vežbati; kako bi tvoje jedenje i pijenje reči Božjih imalo veći učinak; kako bi se osposobio da dokučiš suštinu Njegovih reči; i kako bi stekao sposobnost da te pokreće Sveti Duh.

Jedenje i pijenje reči Božjih, vežbanje molitve, prihvatanje bremena Božjeg i prihvatanje zadataka koje ti On poverava – sve to je stoga da bi pred tobom bio put. Što ti je teže breme Božjeg naloga, biće ti lakše da te On usavrši. Neki nisu spremni da se usklađuju sa drugima u vršenju svoje službe za Boga, čak ni kada se od njih to zahteva; to su lenji ljudi koji samo žele da uživaju u udobnosti. Što više se od tebe traži da službu vršiš u koordinaciji sa drugima, više iskustva ćeš steći. Zbog većeg bremena i više iskustva steći ćeš više prilika da budeš usavršen. Prema tome, ako Bogu možeš da služiš iskreno, tada ćeš biti obziran prema teretu Božjem; kao takav, imaćeš više prilika da te Bog usavrši. Upravo jedna takva skupina ljudi se trenutno usavršava. Što te Duh Sveti više dodiruje, više vremena ćeš posvetiti tome da budeš obziran prema bremenu Božjem, Bog će te više usavršiti i u većoj meri će te zadobiti – sve dok, na kraju, ne postaneš osoba koju Bog koristi. U ovom trenutku postoje neki koji za crkvu ne nose nikakvo breme. Takvi ljudi su nemarni i traljavi i stalo im je jedino do sopstvenog tela. Takvi ljudi su izrazito sebični, a takođe su i slepi. Ako ovo ne možeš jasno da uvidiš, nećeš nositi nikakvo breme. Što više vodiš računa o namerama Božjim, On će ti poveriti veće breme. Sebičnjaci nisu spremni da podnose takve stvari; nisu spremni da plate cenu i, shodno tome, propustiće prilike da ih Bog usavršava. Zar time sebi ne nanose štetu? Ako si neko ko vodi računa o namerama Božjim, tada ćeš razviti istinsko breme za crkvu. U stvari, umesto da to nazivamo bremenom koje nosiš za crkvu, bilo bi bolje da ga nazovemo bremenom koje nosiš zarad sopstvenog života, budući da je svrha tog bremena koje si razvio za crkvu u tome da te natera da takva iskustva iskoristiš da te Bog usavrši. Prema tome, svako ko nosi najveće breme za crkvu, svako ko nosi breme za život-ulazak – biće onaj koga Bog usavršava. Da li si ovo jasno uvideo? Ako se crkva kojoj pripadaš osipa poput peska, a ti nisi ni zabrinut ni uznemiren, već se čak praviš da ne vidiš dok tvoja braća i sestre ne jedu i ne piju normalno reči Božje, u tom slučaju ne nosiš nikakvo breme. Bog ne uživa u takvim ljudima. Bog uživa u ljudima koji su gladni i žedni pravednosti i vode računa o namarama Božjim. Dakle, treba da postanete obzirni prema bremenu Božjem, ovde i sada; ne treba da čekate da Bog Svoju pravednu narav otkrije celom ljudskom rodu pre nego što postanete obzirni prema bremenu Božjem. Zar tada ne bi bilo prekasno? Sada je dobra prilika da vas Bog usavrši. Ako dozvolite da vam ova prilika izmakne, žalićete za tim do kraja svog života, baš kao što Mojsije nije mogao da uđe u dobru hanansku zemlju, za čim je žalio do kraja života i umro kajući se. Nakon što Bog svim narodima otkrije Svoju pravednu narav, bićeš ispunjen kajanjem. Čak i ako te Bog ne izgrdi, zbog sopstvenog kajanja sam ćeš sebe grditi. Neki nisu ubeđeni u to, međutim, ako u to ne verujete, samo sačekajte da vidite šta će se dogoditi. Postoje određeni ljudi čija je jedina svrha da ispune ove reči. Da li si spreman da se zarad ovih reči žrtvuješ?

Ako ne tražiš prilike da te Bog usavrši i ako ne stremiš tome da budeš ispred čopora u svom traženju savršenosti, tada ćeš na kraju biti ispunjen kajanjem. Sadašnjost pruža najbolju priliku da se postigne savršenstvo; sada je izrazito dobar trenutak. Ako iskreno ne tražiš da te Bog usavrši, nakon što Njegovo delo bude dovršeno, biće prekasno – i propustićeš priliku. Koliko god da su velike tvoje težnje, ako Bog više ne obavlja delo, tada, bez obzira na trud koji ulažeš, nikada nećeš moći da postigneš savršenstvo. Moraš da dograbiš ovu priliku i da sarađuješ dok Sveti Duh uveliko obavlja svoje delo. Propustiš li ovu priliku, drugu nećeš imati, ma koliki trud uložio. Neki među vama uzvikuju: „Bože, spreman sam da budem obziran prema Tvom bremenu i spreman sam da udovoljim Tvojim namerama!“ Međutim, nemaš put na kome bi vežbao, pa tvoje breme neće potrajati. Ako pred sobom imaš put, tada ćeš korak po korak sticati iskustvo, a tvoje iskustvo će biti strukturisano i organizovano. Nakon što jedno breme bude dovršeno, biće ti dodeljeno drugo. Kako ti se životno iskustvo bude produbljivalo i tvoje će breme postajati sve temeljnije. Neki ljudi nose breme jedino kada ih dodirne Sveti Duh; nakon određenog vremenskog perioda, kada više nemaju put na kome bi vežbali, prestaju da nose ikakvo breme. Ne možeš razvijati breme time što naprosto jedeš i piješ reči Božje. Shvatanjem brojnih istina steći ćeš razboritost, spoznaćeš kako da pomoću istine rešavaš probleme i usvojićeš preciznije razumevanje Božjih reči i Božjih namera. Uz ove stvari, razvijaćeš breme koje ćeš nositi i jedino tada ćeš moći da pravilno obavljaš posao. Ako imaš breme, ali ne i jasno shvatanje istine, to neće biti dovoljno; moraš lično da iskusiš Božje reči i da znaš kako da ih sprovodiš u delo. Tek nakon što sȃm uđeš u stvarnost moći ćeš da opskrbljuješ druge i da ih predvodiš, a Bog će moći da te usavrši.

U tekstu „Put… (4)“ piše da ste svi vi carski narod, od Boga predodređeni još od pamtiveka i da vas niko ne može uzeti. Tamo se, takođe, navodi da Bog želi da svako bude iskorišćen i usavršen od Boga i da On zahteva od njih da stoje kao narod Božji i da jedino time što postaju Božji narod mogu udovoljiti Božjim namerama. U to vreme, svi ste razgovarali o ovom pitanju, razgovarali o putu ulaska na osnovu merila za Božji narod. Prema tome, delo koje je u to vreme Sveti Duh obavljao bilo je da sve ljude izvede iz njihovog negativnog stanja i da ih prevede u ono pozitivno. Tada je delo Svetoga Duha težilo tome da svima omogući da uživaju u Božjim rečima kao Božji narod i da svakome od vas omogući da jasno shvati da ste vi Božji narod, kako je predodređeno još od pamtiveka, kao i da Sotona ne može da vas uzme. Dakle, svi vi ste se molili: „Bože! Spreman sam da budem pripadnik Tvog naroda, jer smo od Tebe predodređeni još od pamtiveka i zato što si nam Ti podario ovaj status. Spremni smo da Ti iz ovog položaja udovoljimo.“ Kad god si se tako molio Sveti Duh bi te dodirnuo; tako je Sveti Duh težio da deluje. Za to vreme treba da se molite i vežbate da svoje srce umirite pred Bogom, tako da možete da stremite životu i tražite ulazak u obuku za carstvo. Ovo je prvi korak. U ovom trenutku, Božje delo je u tome da sve navede da stupe na pravi put, da imaju normalan duhovni život i istinska iskustva, da ih pokrene Sveti Duh i da – na temelju ovoga – prihvate Božje naloge. Svrha ulaska u obuku za carstvo jeste u tome da omogući da svaka vaša reč, postupak, pokret, misao i ideja uđu u Božje reči; da vas Bog češće dodiruje i da time razvijete bogoljubivo srce; i da vas navede da preuzmete što veće breme Božjih namera, tako da svi budu na putu usavršenja od Boga, tako da se svi nađu na pravom putu. Nakon što kročiš na ovaj put usavršenja od Boga, nalaziš se na pravom putu. Kada tvoje misli i ideje, kao i tvoje pogrešne namere, budu mogle da se isprave i budeš u stanju da se od vođenja računa o telu okreneš ka vođenju računa o Božjim namerama i kada budeš u stanju da se odupreš ometanju pogrešnih namera kada se one jave, i umesto toga deluješ u skladu sa Božjim namerama – ako možeš da dostigneš takav preobražaj, tada si na pravom putu životnog iskustva. Čim upražnjavanje tvojih molitvi bude na pravom putu, Sveti Duh će te dodirnuti u tvojim molitvama. Svaki put kad se pomoliš, dodirnuće te Sveti Duh; svaki put kad se pomoliš, moći ćeš da umiriš svoje srce pred Bogom. Svaki put kad budeš jeo i pio pasus Božjih reči, ako možeš da shvatiš delo koje On trenutno obavlja i možeš da spoznaš kako da se moliš, kako da sarađuješ i kako da postigneš ulazak, jedino tada će to što jedeš i piješ Božje reči uroditi plodom. Kada, posredstvom Božjih reči, budeš u stanju da pronađeš put ulaska i možeš da uočiš postojeći mehanizam Božjeg delovanja, kao i smer dela Duha Svetoga, stupio si na pravi put. Ako nisi shvatio ključne stvari dok si jeo i pio Božje reči i posle toga i dalje ne možeš da pronađeš put na kome ćeš vežbati, to će pokazati da još uvek ne znaš kako da pravilno jedeš i piješ Božje reči, kao i da nisi otkrio postupak niti načelo kako da to činiš. Ako nisi shvatio delo koje Bog trenutno obavlja, tada nećeš moći da prihvatiš zadatke koje bi ti On poverio. Delo koje Bog trenutno obavlja jeste upravo ono u koje ljudi sada moraju da uđu i da ga razumeju. Da li ste razumeli ove stvari?

Kada efikasno jedeš i piješ Božje reči, tvoj duhovni život postaje normalan i, bez obzira na to sa kakvim kušnjama se suočavaš, sa kakvim okolnostima se susrećeš, kakve fizičke bolesti možda podnosiš, kakvo otuđenje od braće i sestara ili porodične nedaće možda proživljavaš, u stanju si da normalno jedeš i piješ Božje reči, da se normalno moliš i da normalno nastaviš sa svojim crkvenim životom; ako sve ovo možeš da postigneš, to će pokazati da si na pravom putu. Neki su ljudi previše krhki i nedostaje im istrajnost. Kada naiđu i na manju prepreku, kukaju i postaju negativni. Traganje za istinom zahteva istrajnost i odlučnost. Ako ovaj put niste uspeli da udovoljite Božjim namerama, tada morate biti u stanju da prezrete sebe i da duboko u sebi budete smireno odlučni u tome da sledeći put uspete. Ako ovoga puta niste bili obzirni prema Božjem bremenu, onda bi trebalo da budete odlučni u nameri da se pobunite protiv telesnog kada se u budućnosti suočite sa istom preprekom i da rešite da udovoljite Božjim namerama. Tako ćete postati hvale vredni. Neki ljudi ne znaju čak ni to jesu li njihove sopstvene misli ili ideje ispravne; ti ljudi su budale! Ako želiš da pokoriš svoje srce i pobuniš se protiv telesnog, nužno je da prvo znaš jesu li tvoje namere ispravne; jedino tada možeš pokoriti svoje srce. Ako ne znaš jesu li tvoje namere ispravne, možeš li uopšte da pokoriš svoje srce i pobuniš se protiv telesnog? Čak i ako se pobuniš, činićeš to zbunjeno. Treba da znaš kako da se pobuniš protiv svojih pogrešnih namera; to znači buniti se protiv telesnog. Čim shvatiš da su tvoje namere, misli i ideje pogrešni, trebalo bi da brzo promeniš smer i kreneš pravim putem. Prvo reši ovaj problem i obuči se da uđeš u tom smislu, jer ti najbolje znaš da li su ti namere ispravne ili nisu. Kada tvoje pogrešne namere budu ispravljene i sada jesu zarad Boga, postići ćeš cilj pokoravanja svog srca.

Za vas je sada najvažnije da steknete znanje o Bogu i Njegovom delu. Takođe, moraš znati kako Sveti Duh obavlja delo na ljudima; ovi postupci su neophodni za ulazak na pravi put. To će ti biti lakše da učiniš kada shvatiš ovu važnu stvar. Ti veruješ u Boga i spoznaješ Boga, što pokazuje da je tvoja vera u Boga istinska. Ako nastaviš da stičeš iskustvo, a na kraju ipak ne možeš da spoznaš Boga, tada si zasigurno osoba koja se opire Bogu. Oni koji veruju samo u Isusa Hrista, a ne veruju i u ovaploćenog Boga današnjice, svi su osuđeni. Svi su fariseji novijih dana, jer ne priznaju današnjeg Boga; svi su u suprotnosti sa Bogom. Ma koliko da je njihovo obožavanje Isusa predano, sve će to biti uzaludno; Bog ih neće pohvaliti. Licemeri su svi oni koji transparentom proklamuju svoju veru u Boga, a koji u svojim srcima nemaju pravo znanje o Bogu!

Da bi čovek tražio da ga Bog usavrši, prvo mora razumeti šta znači biti usavršen od Boga, kao i koje uslove mora ispuniti da bi bio usavršen. Kada čovek shvati ove stvari, mora potražiti put praktičnog delovanja. Da bi bio usavršen, čovek mora posedovati određeni kov. Mnogi ljudi po prirodi nisu dovoljno visokog kova, a u tom slučaju moraš platiti cenu i naporno raditi na sebi. Što si lošijeg kova, moraš uložiti veći lični trud. Što je veće tvoje razumevanje Božjih reči i što ih više sprovodiš u praksi, tim pre možeš stupiti na put savršenstva. Kroz molitvu možeš biti usavršen u domenu molitve; takođe možeš biti usavršen i kroz jedenje i pijenje reči Božjih, shvatanje njihove suštine i proživljavanje njihove stvarnosti. Kroz svakodnevno doživljavanje Božjih reči, trebalo bi da saznaš šta ti nedostaje; povrh toga, trebalo bi da prepoznaš svoju kobnu manu i svoje slabosti, i Bogu se moliš i preklinješ Ga. Čineći to, postepeno ćeš biti usavršen. Put ka usavršenju je sledeći: da se moliš; da jedeš i piješ Božje reči; da dokučiš suštinu Božjih reči; da uđeš u iskustvo Božjih reči; da spoznaš svoje nedostatke; da se pokoriš Božjem delu; da budeš obziran prema Božjem bremenu i pobuniš se protiv tela kroz svoje bogoljubivo srce; i da često budeš u zajedništvu sa svojom braćom i sestrama, što ti može obogatiti iskustvo. Bilo da je reč o zajedničkom životu ili o tvom ličnom životu i bilo da je reč o velikim ili manjim okupljanjima, sve to će ti omogućiti da stekneš iskustvo i obučiš se kako bi ti srce moglo biti smireno pred Bogom i moglo Mu se vratiti. Sve ovo je deo procesa usavršavanja. Doživljavanje reči Božjih, kako je prethodno pomenuto, znači da možeš da ih zaista okusiš i sebi omogućiš da ih proživiš, tako da stekneš veću veru i ljubav prema Bogu. Na ovaj način, postepeno ćeš odbacivati svoju iskvarenu, sotonsku narav; oslobodićeš se neprikladnih podsticaja; i živećeš kao normalna osoba. Što je u tebi veća ljubav prema Bogu – što će reći, što je veći deo tebe Bog usavršio – manje ćeš biti zaposednut Sotoninom iskvarenošću. Kroz svoja praktična iskustva postepeno ćeš stupati na put savršenstva. Dakle, ako želiš da budeš usavršen, onda je naročito važno da vodiš računa o namerama Božjim i da iskusiš Njegove reči.