Što više vodiš računa o Božjim namerama, to ćeš veće breme nositi, a što je breme koje nosiš veće, to će tvoje iskustvo biti bogatije. Kada vodiš računa o Božjim namerama, Bog će na tebe položiti breme, a zatim te prosvetiti u pogledu zadataka koje ti je poverio. Kada Bog stavi na tebe ovo breme, obratićeš posebnu pažnju na povezane istine dok jedeš i piješ Božje reči. Ako nosiš breme za stanje života braće i sestara, onda je to breme koje ti je Bog poverio i to breme ćeš u svojim svakodnevnim molitvama uvek nositi sa sobom. Ono što Bog čini položeno je na tebe, a ti si spreman da učiniš to što Bog želi da uradi; to znači preuzeti Božje breme kao svoje. U tom trenutku, usredsredićeš svoje jedenje i pijenje Božjih reči na takva pitanja i zapitaćeš se: „Kako ću da rešim ove probleme? Kako mogu da pomognem svojoj braći i sestrama da budu oslobođeni i da imaju uživanje u svom duhu?” Takođe ćeš se usredsrediti na rešavanje ovih problema tokom razgovora u zajedništvu, a kada budeš jeo i pio Božje reči, usredsredićeš se na jedenje i pijenje reči koje se odnose na ova pitanja. Jedući i pijući Božje reči sa osećajem bremena, ti dolaziš do razumevanja Njegovih zahteva, a onda će ti put napred postati jasniji. To je prosvećenje i prosvetljenje Svetog Duha koje nastaje kada imaš breme, a to je ujedno i Božje usmeravanje za tebe. Zašto ovo govorim? Ako nemaš nikakvo breme, tada nećeš biti pažljiv dok jedeš i piješ reči Božje; kada jedeš i piješ reči Božje s osećajem bremena u svom srcu, bićeš u stanju da dokučiš njihovu suštinu, da pronađeš svoj put i vodiš računa o Božjim namerama. Prema tome, treba da se moliš da Bog položi na tebe više bremena i da ti poveri čak i veće naloge, kako bi ti imao jasniji put za primenu u budućnosti; kako bi tvoje jedenje i pijenje reči Božjih dalo veće rezultate; kako bi postao sposoban da dokučiš suštinu Njegovih reči; i kako bi stekao veću sposobnost da te pokreće Sveti Duh.

Jedenje i pijenje reči Božjih, vežbanje u molitvi, prihvatanje bremena Božjeg i prihvatanje naloga koje ti On poverava – sve to je stoga da bi ti imao put za dalje. Što više tereta nosiš za Božji nalog, biće ti lakše da te On usavrši. Neki čak nisu spremni da sarađuju sa drugima u vršenju svoje službe za Boga kada se od njih to zahteva; to su lenji ljudi koji žude za udobnošću. Što više se od tebe traži da u službi sarađuješ s drugima, to ćeš više iskustva imati. Zbog većeg bremena i više iskustva steći ćeš više prilika da budeš usavršen. Prema tome, ako Bogu možeš da služiš iskreno, tada ćeš voditi računa o teretu Božjem; kao takav, imaćeš više prilika da te Bog usavrši. Takva grupa ljudi se trenutno usavršava. Što te Duh Sveti snažnije pokreće, više ćeš voditi računa o Božjem bremenu, Bog će te više usavršiti i u većoj meri će te zadobiti – sve dok, na kraju, ne postaneš osoba koju Bog koristi. U ovom trenutku postoje neki koji za crkvu ne nose nikakvo breme. Takvi ljudi su nemarni i tromi i stalo im je jedino do sopstvenog tela. Takvi ljudi su izrazito sebični, a takođe su i slepi. Ako ovo ne možeš jasno da uvidiš, nećeš nositi nikakvo breme. Što više vodiš računa o namerama Božjim, On će ti dati veće breme. Sebičnjaci nisu spremni da trpe takve stvari; nisu spremni da plate cenu i, shodno tome, propustiće prilike da ih Bog usavršava. Zar time sebi ne nanose štetu? Ako si neko ko vodi računa o namerama Božjim, ti ćeš razviti istinsko breme za crkvu. Zapravo, umesto da ovo nazivaš bremenom koje nosiš za crkvu, bilo bi bolje nazvati ga bremenom koje nosiš za sopstveni život, jer ti razvijaš breme za crkvu kako bi te Bog mogao usavršiti kroz takva iskustva. Stoga, svi oni koji nose najveće breme za crkvu, svi oni koji nose breme za život-ulazak – to su oni koje Bog usavršava. Da li si ovo jasno video? Ako je crkva u kojoj se nalaziš rasuta kao pesak, a ti nisi zabrinut i ne uzbuđuješ se, pa čak i žmuriš kada tvoja braća i sestre ne mogu normalno da jedu i piju Božje reči, onda je to ispoljavanje koje ukazuje da nemaš bremena. Takvi ljudi nisu oni koje Bog voli. Oni koje Bog voli gladni su i žedni pravednosti i vode računa o Božjim namerama. Stoga, vi treba da vodite računa o Božjem bremenu, ovde i sada; ne treba da čekate da Bog otkrije Svoju pravednu narav mnoštvu ljudi pre nego što počnete voditi računa o Božjem bremenu. Zar tada ne bi bilo prekasno? Sada je dobra prilika da vas Bog usavrši. Ako dozvolite da vam ova prilika izmakne, žalićete za tim do kraja svog života, baš kao što Mojsije nije mogao da uđe u dobru hanansku zemlju, za čim je žalio do kraja života i umro kajući se. Kad se Božja pravedna narav otkrije mnoštvu naroda, bićeš ispunjen kajanjem. Čak i ako te Bog ne izgrdi, zbog sopstvenog kajanja sâm ćeš sebe grditi. Neki nisu ubeđeni u to, međutim, ako u to ne verujete, samo sačekajte i videćete. Neki ljudi su upravo oni koji će videti da se ove reči ostvaruju na njima samima. Da li si voljan da sebe pretvoriš u žrtvu za ove reči?

Ako ne tražiš prilike da te Bog usavrši i ako ne stremiš tome da budeš ispred drugih u svojoj težnji da budeš usavršen, tada ćeš se na kraju kajati zbog toga. Sadašnjost pruža najbolju priliku da ljudi budu usavršeni; sada je izrazito dobar trenutak. Ako iskreno ne težiš tome da te Bog usavrši, nakon što Njegovo delo bude dovršeno, propustićeš priliku – biće prekasno. Koliko god da je velika tvoja odlučnost, ako Bog više ne obavlja delo, nikada nećeš moći da postigneš savršenstvo, čak ni ako se iscrpiš do krajnjih granica. Moraš da dograbiš ovu priliku i da sarađuješ dok Sveti Duh obavlja svoje veliko delo. Propustiš li ovu priliku, drugu nećeš imati, ma koliki trud uložio. Neki među vama uzvikuju: „Bože, spreman sam da vodim računa o Tvom bremenu i spreman sam da udovoljim Tvojim namerama!” Međutim, nemaš put primene, pa tvoje breme neće potrajati. Ako pred sobom imaš put, tada ćeš korak po korak sticati iskustvo, a tvoje iskustvo će biti strukturisano i organizovano. Nakon što jedno breme bude dovršeno, biće ti dodeljeno drugo. Kako ti se životno iskustvo bude produbljivalo i tvoje će breme postajati sve temeljnije. Neki ljudi nose breme jedino kada ih pokrene Sveti Duh; nakon određenog vremena, kada više nemaju put primene, prestaju da nose ikakvo breme. Ne možeš u potpunosti da razviješ bremena naprosto jedući i pijući Božje reči. Bremena ćeš razviti samo razumevanjem mnogih istina, sticanjem moći raspoznavanja, i sposobnošću da rešavaš probleme koristeći istinu, i time stičući preciznije razumevanje Božjih reči i Božjih namera. Tek kada budeš imao bremena, moći ćeš pravilno da obavljaš posao. Ako imaš breme, ali ne i jasno shvatanje istine, to neće biti dovoljno; moraš lično da iskusiš Božje reči i da znaš kako da ih sprovodiš u delo. Tek nakon što sȃm uđeš u stvarnost moći ćeš da opskrbljuješ druge i da ih predvodiš, a Bog će moći da te usavrši.

U tekstu „Put… (4)” piše da ste svi vi carski narod, od Boga predodređeni još od pamtiveka i da vas niko ne može uzeti. Tamo se, takođe, navodi da Bog želi da svako bude iskorišćen i usavršen od Boga i da On zahteva od njih da stoje kao narod Božji i da jedino time što postaju Božji narod mogu udovoljiti Božjim namerama. U to vreme, svi ste razgovarali u zajedništvu o ovom pitanju, razgovarali ste o putu ulaska na osnovu merila za Božji narod. Prema tome, delo koje je u to vreme Sveti Duh obavljao bilo je da sve ljude izvede iz njihovog negativnog stanja i da ih prevede u ono pozitivno. Tada je trend dela Svetoga Duha bio takav da svima omogući da zauzmu svoje mesto kao Božji narod, da uživaju u Božjim rečima i da svakome od vas omogući da jasno shvati da ste vi Božji narod, kako je predodređeno još od pamtiveka, koji Sotona ne može da prisvoji. Dakle, svi vi ste se molili: „Bože! Spreman sam da budem pripadnik Tvog naroda, jer smo od Tebe predodređeni još od pamtiveka i zato što si nam Ti podario ovaj status. Spremni smo da Ti iz ovog položaja udovoljimo.” Kad god bi se molio na takav način, Sveti Duh bi te pokrenuo; to je bio trend dela Svetog Duha. Tokom tog vremena, trebalo bi da se moliš i obučavaš da umiriš svoje srce pred Bogom, i trebalo bi da budeš u stanju da stremiš ka životu i stremiš ka ulasku u obuku za carstvo. Ovo je početna faza. U ovom trenutku, Božje delo je u tome da sve navede da stupe na pravi put, da imaju normalan duhovni život i istinska iskustva, da ih pokrene Sveti Duh i da – na temelju ovoga – prihvate Božje naloge. Svrha ulaska u obuku za carstvo jeste u tomeda svaka vaša reč, postupak, pokret, misao i ideja uđu u Božje reči; da vas Bog češće pokreće i da time razvijete bogoljubivo srce; i da vas navede da ponesete što veće breme Božjih namera, tako da svi budu na putu usavršenja od Boga, tako da se svi nađu na pravom putu. Nakon što kročiš na ovaj put usavršenja od Boga, nalaziš se na pravom putu. Kada tvoje misli i ideje, kao i tvoje pogrešne namere, budu mogle da se isprave i budeš u stanju da se od vođenja računa o telu okreneš ka vođenju računa o Božjim namerama i kada budeš u stanju da se odupreš ometanju pogrešnih namera kada se one jave, i umesto toga deluješ u skladu sa Božjim namerama – ako možeš da dostigneš takav preobražaj, tada si na pravom putu životnog iskustva. Čim tvoja obuka u molitvi bude na pravom putu, Sveti Duh će te pokrenuti u tvojim molitvama. Svaki put kad se pomoliš, pokrenuće te Sveti Duh; svaki put kad se pomoliš, moći ćeš da umiriš svoje srce pred Bogom. Svaki put kad budeš jeo i pio pasus Božjih reči, ako možeš da shvatiš delo koje On trenutno obavlja i možeš da shvatiš kako da se moliš, kako da sarađuješ i kako da uđeš u njih, jedino tada će to što jedeš i piješ Božje reči uroditi plodom. Kada, u okviru Božjih reči, budeš u stanju da pronađeš put ulaska i kada budeš mogao da dokučiš mehanizam Božjeg trenutnog delovanja, kao i trend dela Duha Svetoga, stupićeš na pravi put. Ako nisi dokučio ključne stvari dok si jeo i pio Božje reči i posle toga i dalje ne možeš da pronađeš put primene, to će pokazati da još uvek ne znaš kako dajedeš i piješ Božje reči, kao i da nisi otkrio postupak niti načelo kako da to činiš. Ako nisi dokučio delo koje Bog trenutno obavlja, tada nećeš moći da prihvatiš zadatke koje bi ti On poverio. Delo koje Bog trenutno obavlja jeste upravo ono u koje ljudi sada moraju da uđu i da ga razumeju. Da li ste razumeli ove stvari?

Kada efikasno jedeš i piješ Božje reči, tvoj duhovni život postaje normalan i, bez obzira na to sa kakvim kušnjama se suočavaš, sa kakvim okolnostima se susrećeš, kakve fizičke bolesti možda podnosiš, kakvo otuđenje od braće i sestara ili porodične nedaće možda proživljavaš, u stanju si da normalno jedeš i piješ Božje reči, da se normalno moliš i da normalno nastaviš sa svojim crkvenim životom; ako sve ovo možeš da postigneš, to će pokazati da si ušao na pravi put. Neki su ljudi previše krhki i nedostaje im istrajnost. Kada naiđu i na manji problem, kukaju i postaju negativni. Stremljenje ka istini zahteva istrajnost i odlučnost. Ako ovog puta niste uspeli da udovoljite Božjim namerama, tada morate biti u stanju da zamrzite sebe i da duboko u sebi budete smireno odlučni u tome da sledeći put uspete. Ako ovoga puta niste vodili računa o Božjem bremenu, onda bi trebalo da budete odlučni u nameri da se pobunite protiv tela kada se u budućnosti suočite sa istim problemomi da rešite da udovoljite Božjim namerama. Tako ćete postati hvale vredni. Neki ljudi ne znaju čak ni to jesu li njihove sopstvene misli ili ideje ispravne; ti ljudi su smetene budale! Ako želiš da pokoriš svoje srce i pobuniš se protiv tela, nužno je da prvo znaš jesu li tvoje namere ispravne; jedino tada možeš pokoriti svoje srce. Ako ne znaš jesu li tvoje namere ispravne, možeš li uopšte da pokoriš svoje srce i pobuniš se protiv telesnog? Čak i ako se pobuniš, činićeš to zbunjeno. Treba da znaš kako da se pobuniš protiv svojih pogrešnih namera; to znači buniti se protiv telesnog. Čim shvatiš da su tvoje namere, misli i ideje pogrešni, trebalo bi da brzo promeniš smer i kreneš pravim putem. Prvo pronađi rešenje za ovaj problem i u tom smislu se obuči da uđeš, jer ti najbolje znaš da li su ti namere ispravne ili nisu. Kada tvoje pogrešne namere budu ispravljene tako da tvoje namere budu zarad Boga, postići ćeš cilj pokoravanja svog srca.

Za vas je sada najvažnije da steknete znanje o Bogu i Njegovom delu; takođe, moraš znati kako Sveti Duh obavlja delo na ljudim. To je neophodno za ulazak na pravi put. To će ti biti lakše da učiniš kada shvatiš ovu važnu stvar. Ti veruješ u Boga i spoznaješ Boga, što pokazuje da je tvoja vera u Boga dostojna svog imena. Ako nastaviš da stičeš iskustvo, a na kraju ipak ne možeš da spoznaš Boga, tada si zasigurno osoba koja se suprotstavlja Bogu. Oni koji veruju samo u Isusa Hrista, a ne veruju u ovaploćenog Boga današnjice, svi su osuđeni. Svi su fariseji novijih dana, jer ne priznaju današnjeg Boga i svi su u suprotnosti sa Bogom. Ma koliko ispravno verovali u Isusa, sve je to uzalud; Bog ih neće odobriti. Licemeri su svi oni koji transparentom proklamuju svoju veru u Boga, a koji u svojim srcima nemaju istinsko znanje o Bogu!

Da bi čovek tražio da ga Bog usavrši, prvo mora razumeti šta znači biti usavršen od Boga, kao i koje uslove mora ispuniti da bi bio usavršen. Kada čovek shvati ove stvari, mora pronaći put primene. Da bi bio usavršen, čovek mora posedovati određeni kov. Mnogi ljudi po prirodi nisu dovoljno visokog kova, a u tom slučaju moraš platiti cenu i naporno raditi na sebi. Što si lošijeg kova, moraš uložiti veći lični trud. Što je veće tvoje razumevanje Božjih reči i što ih više sprovodiš u praksi, tim pre možeš stupiti na put na kom će te Bog usavršiti. Kroz molitvu možeš biti usavršen tokommolitve; takođe možeš biti usavršen i kroz jedenje i pijenje reči Božjih, shvatanje njihove suštine i proživljavanje njihove stvarnosti. Kroz svakodnevno doživljavanje Božjih reči, trebalo bi da saznaš šta ti nedostaje; povrh toga, trebalo bi da prepoznaš svoju kobnu manu i svoje slabosti, i da se moliš Bogu i preklinješ Ga. Čineći to, postepeno ćeš biti usavršen. Put ka usavršenju je sledeći: da se moliš; da jedeš i piješ Božje reči; da dokučiš suštinu Božjih reči; da uđeš u iskustvo Božjih reči; da spoznaš svoje nedostatke; da se pokoriš Božjem delu; da vodiš računa o Božjem bremenu i da se pobuniš protiv tela kroz svoje bogoljubivo srce; i da često budeš u zajedništvu sa svojom braćom i sestrama, što ti može obogatiti iskustvo. Bilo da je reč o zajedničkom životu ili tvom ličnom životu, i bilo da je reč o velikim okupljanjima ili malim, sve to može da ti omogućida imaš iskustva, da primiš obuku, i može da omogući tvom srcu da se umiri pred Bogom i okrene prema Njemu. Sve je to deo procesa usavršavanja. Doživljavanje Božjih reči, kao što je ranije pomenuto, znači biti u stanju da ih zapravo lično iskusiš i da dozvoliš sebi da ih proživiš – tako da zadobiješ veću veru i ljubav prema Bogu – i, čineći to, postepeno odbaciš svoje sotonske iskvarene naravi, odbaciš svoje neprikladne namere, i proživiš obličje normalnog čoveka. U tebi će biti sve više i više ljubavi prema Bogu – što će reći, biće sve više i više delova tebe koje je Bog usavršio, a potom i sve manje i manje delova tebe koje je Sotona iskvario. Kroz svoja praktična iskustva postepeno ćeš stupati na put savršenstva. Dakle, ako želiš da budeš usavršen, onda je naročito važno da vodiš računa o namerama Božjim i da iskusiš Njegove reči.