Nijedan korak nije bitniji za pronicanje u Božje reči od umirivanja srca u Njegovom prisustvu. To je nauk kojem u ovom trenutku hitno treba da se posvete svi ljudi. Putevi ulaska u stanje smirenosti srca pred Bogom su sledeći:

1. Udalji svoje srce od spoljnih stvari. Budi u miru pred Bogom i moli Mu se sa nepodeljenom pažnjom.

2. Sa srcem koje je u miru pred Bogom, jedi i pij Božje reči i uživaj u njima.

3. Udubljuj se i sagledavaj Božju ljubav i u srcu duboko promišljaj Božje delo.

Najpre, počni sa stanovišta molitve. Moli se sa nepodeljenom pažnjom i u određeno vreme. Bez obzira na to koliko si u žurbi, koliko imaš obaveza ili šta te snalazi, redovno se moli svakog dana, jedi i pij Božje reči. Sve dok jedeš i piješ Božje reči, bez obzira na to kakvo ti je okruženje, veoma ćeš uživati u svom duhu i neće te remetiti ljudi, događaji, niti stvari koje te okružuju. Kada redovno sagledavaš Boga u svom srcu, ne smeta ti ono što se događa spolja. To znači posedovati rast. Počni molitvom: najplodonosnija je tiha molitva pred Bogom. Nakon toga, jedi i pij Božje reči, traži svetlost u Njegovim rečima tako što ćeš o njima duboko promišljati, nađi način da ih primeniš, spoznaj Božju svrhu u izgovaranju Njegovih reči i razumi ih bez odstupanja. U uobičajenim okolnostima, trebalo bi da ti je normalno da se u srcu približavaš Bogu, da sagledavaš Božju ljubav i promišljaš Božje reči, a da te ne remete spoljne stvari. Kada tvoje srce postigne određeni nivo mira, bićeš u stanju da ćutke razmišljaš, da u sebi sagledaš Božju ljubav i da Mu se istinski približiš, bez obzira na svoje okruženje, sve dok konačno ne doživiš trenutak u kojem ti u srcu naviru pohvale, a to je još bolje od molitve. Tada ćeš posedovati određeni rast. Ako si u stanju da postigneš gore opisana stanja, to će biti dokaz da ti je srce istinski u miru pred Bogom. Ovo je prva i osnovna lekcija. Tek kada ljudi nauče da budu u miru pred Bogom, Sveti Duh će moći da ih dotakne, da ih prosveti i prosvetli, i tek tada će moći da budu u istinskom zajedništvu sa Bogom, kao i da dokuče Božju volju i usmeravanje od strane Svetog Duha. Tada će stupiti na pravi put u svom duhovnom životu. Kada njihova obuka o životu pred Bogom dostigne određenu dubinu, i kada budu u stanju da se odreknu sebe, da sebe prezru i da žive u Božjim rečima, tada je njihovo srce istinski u miru pred Bogom. Moći prezreti, prokleti i napustiti sebe rezultat je koji se postiže pomoću Božjeg dela i ljudi to ne mogu sami da izvedu. Prema tome, umirivanje srca pred Bogom jeste nauk kojem ljudi odmah treba da pristupe. Za neke ljude ne samo da je nemoguće da budu u miru pred Bogom, već ne umeju da umire svoje srce pred Bogom čak ni dok se mole. Ovo ne zadovoljava Božja merila! Ako tvoje srce ne može da bude u miru pred Bogom, može li Sveti Duh da te pokrene? Ako ne umeš da budeš u miru pred Bogom, pažnju će ti odvući nečiji dolazak ili razgovor, kao i postupci drugih ljudi, a u tom slučaju ne živiš u Božjem prisustvu. Ako je tvoje srce zaista u miru pred Bogom, neće te poremetiti ništa što se dešava u spoljašnjem svetu, niti će te zaokupiti ijedna osoba, događaj ili stvar. Ako možeš da uđeš u ovo stanje, onda će ta negativna stanja i sve negativne stvari – ljudske predstave, životne filozofije, nenormalni međuljudski odnosi, ideje i misli, i tako dalje – prirodno nestati. Zbog toga što uvek duboko promišljaš Božje reči, što ti se srce uvek približava Bogu i uvek si zaokupljen trenutnim Božjim rečima, te negativne stvari će otpasti od tebe, a da to ni ne primetiš. Kada te zaokupe nove i pozitivne stvari, neće biti mesta za one stare i negativne, stoga ne obraćaj pažnju na njih. Ne moraš da se trudiš da ih kontrolišeš. Treba da se usredsrediš na to da budeš u miru pred Bogom, da jedeš i piješ Božje reči i da u njima uživaš što više možeš, da što više pevaš himne u slavu Boga i da daš Bogu priliku da radi na tebi, jer Bog sada želi da On lično usavršava čoveka i da zadobije tvoje srce; Njegov Duh pokreće tvoje srce, i ako, sledeći usmeravanje Svetoga Duha, uspeš da živiš u Božjem prisustvu, udovoljićeš Bogu. Ako obratiš pažnju na to da živiš u Božjim rečima i više se uključiš u zajedništvo o istini da bi zadobio prosvećenje i prosvetljenje Svetoga Duha, onda će tê religiozne predstave i tvoja samopravednost i umišljenost sasvim nestati i znaćeš kako da se daješ za Boga, kako da Ga voliš i da Mu udovoljiš. I nećeš ni primetiti, a one stvari koje su izvan Boga potpuno će se raspršiti iz tvoje svesti.

Duboko promišljanje i molitva nad Božjim rečima dok jedemo i pijemo Njegove trenutne reči predstavljaju prvi korak do mira pred Bogom. Ako zaista možeš da budeš u miru pred Bogom, onda će prosvećenje i prosvetljenje Svetoga Duha biti sa tobom. Sav duhovni život se postiže tako što je čovek u miru u Božjem prisustvu. U molitvi, moraš biti u miru pred Bogom i samo tada te Sveti Duh može pokrenuti. Kada si u miru pred Bogom dok jedeš i piješ Njegove reči, možeš doživeti prosvećenje i prosvetljenje i postići istinsko razumevanje Božjih reči. Kada postigneš stanje mira u Božjem prisustvu kroz svoje uobičajene aktivnosti meditacije, zajedništva i približavanja Bogu u srcu, bićeš u stanju da uživaš u istinskoj bliskosti sa Bogom, da istinski razumeš Božju ljubav i Njegovo delo i da pokažeš pravu smotrenost i brigu prema Božjim namerama. Što si više u stanju da u uobičajenim okolnostima budeš u miru pred Bogom, to ćeš biti prosvetljeniji i bolje ćeš moći da razumeš sopstvenu iskvarenu narav, da uvidiš šta je to što ti nedostaje, šta je to u šta treba da zakoračiš, koju funkciju treba da obavljaš i koji su tvoji nedostaci. Sve ovo se postiže tako što čovek biva u miru u Božjem prisustvu. Ako zaista dosegneš dubinu u svom miru pred Bogom, moći ćeš da dokučiš izvesne tajne duha, da shvatiš šta Bog trenutno želi da izvrši u tebi, da dostigneš dublje razumevanje Božjih reči, da dokučiš srž Božjih reči, suštinu Božjih reči, biće Božjih reči, i moći ćeš da jasnije i preciznije uvidiš način da ih sprovedeš u delo. Ako ne uspeš da postigneš dovoljno dubok mir u svom duhu, Sveti Duh će te samo malo pokrenuti; osetićeš se jače iznutra i osetićeš više uživanja i mira, ali nećeš dokučiti ništa dublje. Rekao sam ranije: ako ljudi ne angažuju svaki atom svoje snage, biće im teško da čuju Moj glas i da vide Moje lice. Ovo se odnosi na postizanje dubine u čovekovom miru pred Bogom, a ne na površno ulaganje napora. Osoba koja zaista može da bude u miru u Božjem prisustvu u stanju je da se oslobodi svih svetovnih spona i Bog može da deluje u njoj. Svi oni koji nisu sposobni da budu u miru u Božjem prisustvu zasigurno su raskalašni i neobuzdani. Svi oni koji jesu sposobni da budu u miru pred Bogom pobožni su pred Njim i za Njim žude. Samo oni koji su u miru pred Bogom cene život, cene zajedništvo u duhu, žude za Božjim rečima, i tragaju za istinom. Ko god ne ceni bivanje u miru pred Bogom i ne sprovodi ga, tašt je i površan, privržen svetu i bez života; čak i ako kaže da veruje u Boga, to je samo deklarativno. Oni koje Bog konačno usavrši i upotpuni jesu ljudi koji mogu da budu u miru u Njegovom prisustvu. Stoga su oni koji su u miru pred Bogom počastvovani velikim blagoslovima. Ljudi koji u toku dana jedva nađu vremena da bi jeli i pili Božje reči, koji su zauzeti i zaokupljeni spoljnim stvarima i nedovoljno vrednuju život-ulazak – svi oni su licemeri bez izgleda za budući rast. Božji ljudi su oni koji mogu da budu u miru pred Bogom i da istinski razgovaraju sa Njim.

Da bi došao pred Boga i prihvatio Njegove reči kao svoj život, prvo moraš biti u miru pred Njim. Tek kada budeš u miru pred Bogom, On će te prosvetiti i podariti ti znanje. Što su ljudi više u miru pred Bogom, to su više u stanju da prime Božje prosvećenje i prosvetljenje. Zato je potrebno da ljudi budu pobožni i da veruju; samo tako ih Bog može usavršiti. Osnovna lekcija za ulazak u duhovni život jeste čovekov mir u Božjem prisustvu. Sva tvoja duhovna obuka će biti delotvorna samo ako si u miru u Božjem prisustvu. Ako tvoje srce nije sposobno da bude u miru pred Bogom, nećeš biti u stanju da primiš delo Svetoga Duha. Ako je tvoje srce u miru pred Bogom, bez obzira na to šta radiš, ti si neko ko živi u Božjem prisustvu. Ako je tvoje srce u miru pred Bogom i približava Mu se, bez obzira na to šta radiš, to dokazuje da si osoba koja je u miru pred Bogom. Ako, kada pričaš sa drugima ili hodaš, možeš da kažeš: „Moje srce se približava Bogu, nije usredsređeno na spoljašnje stvari i ja mogu da budem u miru pred Bogom“, onda si osoba koja je u miru pred Bogom. Nemoj se baviti ničim što tvoje srce odvlači ka spoljašnjim stvarima, niti ljudima koji tvoje srce odvajaju od Boga. Sve što može da ometa tvoje srce u približavanju Bogu ostavi po strani ili ga se kloni. To je od većeg značaja za tvoj život. Upravo sada je vreme za veliko delo Svetoga Duha, vreme kada Bog lično usavršava ljude. Ako u ovom trenutku ne možeš da budeš u miru pred Bogom, onda nisi od onih koji će se vratiti pred Božji presto. Ako tragaš za stvarima mimo Boga, On neće imati načina da te usavrši. Oni koji mogu da čuju takve Božje izjave, a ipak ne uspevaju da danas budu u miru pred Njim, ljudi su koji ne vole istinu i ne vole Boga. Ako nećeš sebe da ponudiš u ovom trenutku, šta čekaš? Ponuditi se znači umiriti srce pred Bogom. To bi bila iskrena ponuda. Svako ko sada istinski nudi srce Bogu siguran je da će ga Bog upotpuniti. Ništa, niti jedna stvar, ne može da te ometa; bilo da je reč o orezivanju ili o obračunavanju sa tobom, bilo da se suočavaš sa frustracijom ili neuspehom, tvoje srce uvek treba da je u miru pred Bogom. Bez obzira na to kako se ljudi ophode prema tebi, tvoje srce treba da bude u miru pred Bogom. Bez obzira na okolnosti sa kojima se susrećeš – da li su te zadesile nedaće, patnja, progon ili različita iskušenja – tvoje srce uvek treba da bude u miru pred Bogom; to su putevi usavršavanja. Tek kada zaista budeš u miru pred Bogom, trenutne Božje reči će ti postati jasne. Onda ćeš moći da tačnije i bez odstupanja primenjuješ prosvetljenje i prosvećenje Svetoga Duha, da s većom jasnoćom dokučiš Božje namere koje će tvojoj službi dati jasniji pravac, da tačnije dokučiš pokretanje i usmeravanje od strane Svetoga Duha i da znaš da ćeš živeti pod vođstvom Svetoga Duha. Takvi rezultati se postižu kada je čovek zaista u miru pred Bogom. Kada ljudima nisu jasne Božje reči, ne slede put kojim ih sprovode u delo, ne uspevaju da dokuče Božje namere ili im nedostaju načela primene, to se dešava zato što njihovo srce nije u miru pred Bogom. Svrha bivanja u miru pred Bogom jeste u tome da čovek bude iskren i pragmatičan, da traži ispravnost i transparentnost u Božjim rečima i da konačno uspe da shvati istinu i spozna Boga.

Ako tvoje srce često nije u miru pred Bogom, On nema načina da te usavrši. Biti bez rešenosti isto je što i biti bez srca, a osoba bez srca ne može da bude u miru pred Bogom; takva osoba ne zna kolika dela Bog čini, koliko On govori, niti kako da sprovede u delo Božju volju. Zar to nije osoba bez srca? Može li osoba bez srca da bude u miru pred Bogom? Bog nema načina da usavrši ljude bez srca – oni se ne razlikuju od tovarnih životinja. Bog je govorio tako jasno i nedvosmismleno, pa ipak tvoje srce ostaje netaknuto, a ti lišen sposobnosti da budeš u miru pred Bogom. Zar nisi glupa zver? Neki ljudi zastrane dok vežbaju da budu u miru u Božjem prisustvu. Kada je vreme da kuvaju, ne kuvaju, a kada je vreme za kućne poslove, ni njih ne rade, već samo nastavljaju da se mole i meditiraju. Biti u miru pred Bogom ne znači ne kuvati, ne raditi kućne poslove i ne živeti svoj život; to pre znači biti kadar umiriti srce pred Bogom u svim normalnim stanjima i imati u srcu mesto za Boga. Kada se moliš, treba dolično da klekneš pred Boga da bi se pomolio; kada obavljaš kućne poslove ili pripremaš hranu, umiri srce pred Bogom, duboko promišljaj Božje reči ili pevaj himne. Bez obzira na to u kakvoj se situaciji nalaziš, treba da imaš sopstveni način primene, da činiš sve što možeš kako bi se približio Bogu i da svom snagom pokušaš da umiriš srce pred Bogom. Kada okolnosti dozvoljavaju, usrdno se moli; kada ne dozvoljavaju, u srcu se približi Bogu koji god zadatak da obavljaš. Kad možeš da jedeš i piješ Božje reči, jedi ih i pij; kad možeš da se moliš, moli se; kad možeš da sagledavaš Boga, sagledavaj Ga. Drugim rečima, daj sve od sebe da se osposobiš za ulazak u skladu sa svojim okruženjem. Neki ljudi mogu da budu u miru pred Bogom kada je sve u redu, ali čim se nešto dogodi, njihov um odluta. To nije stanje smirenosti pred Bogom. Ispravan način da se doživi mir pred Bogom jeste ovaj: čovekovo srce ne napušta Boga ni pod kakvim okolnostima, niti ga ometaju ljudi, događaji i stvari koje se nalaze spolja, i samo tada je čovek istinski u miru pred Bogom. Neki ljudi kažu da, kada se mole na skupovima, njihovo srce može da bude u miru pred Bogom, ali kada su u zajedništvu sa drugima, nisu sposobni da budu u miru pred Njim, a misli im divljaju. To nije stanje smirenosti pred Bogom. Danas je većina ljudi u tom stanju; njihova srca nisu sposobna da stalno budu u miru pred Bogom. Prema tome, morate uložiti više napora da se uvežbate u ovoj oblasti, morate zakoračiti, korak po korak, na pravi put životnog iskustva i otisnuti se putem na kojem ćete biti usavršeni od Boga.