Da li Trojstvo postoji?

Nakon što su se pojavile činjenice o ovaploćenom Isusu, čovek je verovao da na nebesima ne postoji samo Otac, već i Sin, pa čak i Duh. Ovo je konvencionalna predstava koje se čovek drži, da na nebesima postoji Bog kao što je ovaj: trojni Bog koji je Otac, Sin i Sveti Duh. Ceo ljudski rod ima ove predstave: Bog je jedan Bog, ali obuhvata tri dela, koja svi oni koji su duboko ukorenjeni u konvencionalnim predstavama smatraju Ocem, Sinom i Svetim Duhom. Samo kada se ta tri dela sjedine čine celokupnog Boga. Bez Svetog Oca, Bog ne bi bio ceo. Slično tome, Bog ne bi bio ceo ni bez Sina, ni bez Svetog Duha. U svojim predstavama, oni veruju da se ni samo Otac, ni samo Sin, ne mogu smatrati Bogom. Jedino se Otac, Sin i Sveti Duh zajedno mogu smatrati Samim Bogom. Danas, svi religiozni vernici, pa čak i svaki sledbenik među vama, veruje u ovo. Ipak, kad je reč o tome da li je ovo verovanje tačno, niko to ne može objasniti, jer ste uvek u izmaglici zbunjenosti o stvarima Samoga Boga. Iako su ovo predstave, vi ne znate jesu li one tačne ili pogrešne, jer ste se previše ozbiljno zarazili religioznim predstavama. Preduboko ste prihvatili ove konvencionalne predstave o religiji, a ovaj se otrov preduboko uvukao u vas. Prema tome, i vi ste po tom pitanju podlegli ovom pogubnom uticaju, jer trojni Bog naprosto ne postoji. Odnosno, Trojstvo Oca, Sina i Svetoga Duha jednostavno ne postoji. Sve su ovo čovekove konvencionalne predstave i čovekova pogrešna verovanja. Tokom brojnih vekova, čovek je verovao u ovo Trojstvo, dočarano predstavama u čovekovom umu, koje je čovek izmislio, a da ih nikada ranije nije video. Tokom ovih brojnih godina, bilo je mnogo tumača Biblije koji su objašnjavali „pravo značenje“ Trojstva, međutim, ta objašnjenja o trojnom Bogu kao o tri različite istobitne ličnosti bila su maglovita i nejasna, a svi su ljudi zbunjeni „konstruktom“ Boga. Nijedan veliki čovek nikada nije mogao da ponudi temeljno objašnjenje; većina objašnjenja biva prihvatljiva u pogledu načina rasuđivanja i na hartiji, ali nijedan čovek nema potpuno jasno razumevanje njegovog značenja. To je stoga što ovo veliko Trojstvo koje čovek čuva u srcu naprosto ne postoji. Jer niko nikada nije video pravo lice Božje, niti je iko imao dovoljno sreće da se uzdigne i poseti prebivalište Božje, kako bi proverio šta se nalazi na mestu gde leži Bog, da bi tačno utvrdio koliko se desetina hiljada ili stotina miliona generacija u „kući Božjoj“ nalazi, ili da bi samo istražio koliko delova sačinjava suštinski konstrukt Boga. Ono što načelno treba proveriti jeste sledeće: starost Oca i Sina, kao i Svetoga Duha; izgled svakog od njih; kako su se tačno Oni razdvojili i kako to da Oni čine jedno. Nažalost, za svo ovo mnoštvo godina, nijedan čovek nije uspeo da utvrdi istinitost ovih stvari. Svi oni naprosto nagađaju, jer se nijedan čovek nikada nije uzdigao na nebo u posetu i vratio sa „izveštajem o istrazi“ za ceo ljudski rod, kako bi o istinitosti ovog pitanja izvestio sve one vatrene i pobožne vernike koji su zabrinuti za Trojstvo. Naravno, čovek se ne može okriviti za formiranje takvih predstava, jer zašto Jahve Otac nije bio u pratnji Isusa Sina kad je stvarao ljudski rod? Da se, u početku, sve odvijalo pod imenom Jahvea, bilo bi bolje. Ako se iko mora okriviti, neka se to svali na trenutni propust Boga Jahvea, koji pred Sebe nije pozvao Sina i Svetoga Duha u vreme stvaranja, već je Svoje delo radije obavljao sam. Da su svi Oni radili istovremeno, zar ne bi postali jedno? Da je, od samog početka pa sve do kraja, postojalo samo ime Jahveovo, a ne ime Isusovo iz Doba blagodati, ili da se tada On još uvek zvao Jahve, zar ne bi Bog bio pošteđen podvrgavanja ovoj podeli koju izvodi ljudski rod? Uistinu, za sve ovo se ne može okriviti Jahve; ako se već mora svaliti krivica, neka ona bude svaljena na Svetog Duha, koji je hiljadama godina istrajavao u Svom delu pod imenom Jahvea, Isusa i čak Duha Svetoga, čudeći i zbunjujući čoveka, tako da čovek nije mogao tačno da zna ko je Bog. Da je Sȃm Sveti Duh delovao bez obličja ili lika, a štaviše i bez imena kao što je Isus, da čovek nije mogao ni da Ga dodirne ni da Ga vidi, već samo da čuje zvuke grmljavine, ne bi li tada ova vrsta dela bila korisnija za čovečanstvo? Šta se, dakle, sada može učiniti? Čovekove nagomilane predstave narasle su do visine planine i do širine mora, do te mere da današnji Bog više ne može da ih izdrži i u potpunoj je nedoumici. Kada su u prošlosti bili samo Jahve, Isus a među Njima i Sveti Duh, čovek je već bio u nedoumici kako da se nosi sa tim, a sada je tu i dodatak Svemogućeg, za koga se čak kaže da je, takođe, deo Boga. Ko zna ko je On i sa kojom se ličnošću Trojstva On preplitao ili se u njoj skrivao nebrojeno godina? Kako čovek ovo može da podnese? I za samo objašnjenje trojnog Boga čoveku je potreban ceo život, a sada postoji „jedan Bog u četiri ličnosti“. Kako se to može objasniti? Možeš li ti to da objasniš? Braćo i sestre! Kako ste verovali u takvog Boga sve do danas? Skidam vam kapu. Dovoljno je bilo podnositi trojnog Boga; kako ste istrajavali u tako nepokolebljivoj veri u ovog jednog Boga u četiri ličnosti? Bili ste pozvani da izađete, ali vi odbijate. Kako je to nezamislivo! Vi ste zaista nešto posebno! Čovek zaista može otići toliko daleko da veruje u četiri Boga i da ništa od toga ne napravi; zar ne mislite da je ovo čudo? Kad vas pogleda, niko ne bi rekao da ste u stanju da napravite tako veliko čudo! Dozvolite Mi da vam kažem da trojni Bog, zapravo, ne postoji nigde u ovoj vaseljeni. Bog nema Oca, ni Sina, a još manje postoji koncept da Otac i Sin zajednički koriste Svetoga Duha kao oruđe. Sve to je najveća zabluda na ovom svetu i naprosto ne postoji! Pa ipak, i takva zabluda ima svoje poreklo i nije potpuno neutemeljena, jer vaši umovi nisu tako jednostavni, a vaše misli nisu bez razuma. Naprotiv, vaše su misli sasvim prikladne i genijalne, toliko da ih nikakav Sotona ne može osvojiti. Šteta je što su sve ove misli zablude i što naprosto ne postoje! Vi uopšte niste videli pravu istinu; samo nagađate i zamišljate, a onda iz svega toga izmišljate priču da na prevaru zadobijete tuđe poverenje i steknete prevlast nad onim najglupljim ljudima bez pameti i razuma, tako da poveruju u vaša velika i čuvena „stručna učenja“. Je li to istina? Je li to životni put koji čovek treba da razume? Sve su to besmislice! Nijedna reč nije prikladna! Tokom svih ovih brojnih godina, Boga ste podelili na ovaj način, svaka generacija ga je sve više usitnjavala, do te mere da je jedan Bog otvoreno podeljen na tri Boga. I sada je naprosto čoveku nemoguće da se pridruži Bogu kao jednom, jer ste Ga isuviše usitnili! Da nije bilo Mog blagovremenog rada pre nego što bude prekasno, teško je reći koliko dugo biste bestidno istrajavali u tome! Nastavite li da ovako delite Boga, kako On i dalje može biti vaš Bog? Da li biste i dalje prepoznavali Boga? Da li biste još uvek pronalazili svoje poreklo? Da sam stigao malo kasnije, verovatno biste „Oca i Sina“, Jahvea i Isusa, poslali nazad u Izrael, tvrdeći da ste baš vi sami deo Boga. Na sreću, sada nastupaju poslednji dani. Konačno je došao ovaj dan koji sam dugo iščekivao, i tek nakon što sam Svojom rukom sproveo ovu etapu dela, zaustavljeno je vaše razdvajanje Samoga Boga. Da nije toga bilo, vi biste se oteli kontroli, pa čak sve Sotone među sobom i za svoje stolove postavili i obožavali. Ovo je vaša smicalica! Ovo je vaš način da podelite Boga! Hoćete li to nastaviti da radite sada? Dozvolite Mi da vas upitam: Koliko Bogova postoji? Koji Bog će vam doneti spasenje? Da li se uvek molite prvom Bogu, drugom ili trećem? U koga uvek verujete? U Oca? Ili Sina? Ili u Duha? Reci Mi u koga ti veruješ. Iako svakom rečju poručujete da verujete u Boga, ono u šta zapravo verujete jeste vaš mozak! Jednostavno ste lišeni Boga u svojim srcima! Pa ipak, u vašim umovima postoji mnoštvo takvih trojstava! Zar se ne slažete?

Ako se tri etape dela procenjuju u skladu sa ovim konceptom Trojstva, onda moraju postojati tri Boga, jer delo koje svaki od njih obavlja nije isto. Ako iko među vama kaže da Trojstvo zaista postoji, objasnite onda šta je tačno ovaj jedan Bog u tri osobe. Šta je Sveti Otac? Šta je Sin? Šta je Sveti Duh? Da li je Jahve Sveti Otac? Da li je Isus Sin? Šta je onda sa Svetim Duhom? Nije li Otac Duh? Nije li suština Sina takođe Duh? Zar delo Isusa nije bilo delo Svetoga Duha? Zar nije delo Jahvea koje je u to vreme obavio Duh isto kao i Isusovo? Koliko Bog može imati Duhova? Prema tvom objašnjenju, tri lica Oca, Sina i Svetoga Duha jesu jedno; ako je tako, onda postoje tri Duha, a postojanje tri Duha znači da postoje tri Boga. To znači da ne postoji jedan pravi Bog; kako ova vrsta Boga može i dalje da ima urođenu suštinu Božju? Ako prihvataš da postoji samo jedan Bog, kako onda On može da ima sina i da bude otac? Nisu li sve ovo samo tvoje predstave? Postoji samo jedan Bog, samo jedna ličnost u ovom Bogu i samo jedan Duh Božji, baš kao što je u Bibliji zapisano: „Postoji samo jedan Sveti Duh i samo jedan Bog.“ Bez obzira na to da li Otac i Sin o kojima govoriš postoje, ipak postoji samo jedan Bog, a suština Oca, Sina i Svetoga Duha u koju verujete jeste suština Duha Svetoga. Drugim rečima, Bog je Duh, ali On može da se ovaploti i da živi među ljudima, kao i da bude iznad svih stvorenja. Njegov Duh je sveobuhvatan i sveprisutan. On može istovremeno da bude u telu, u vaseljeni i iznad nje. Pošto svi ljudi kažu da je Bog samo jedan pravi Bog, onda postoji jedan jedini Bog, koga niko svojom voljom ne može da podeli! Bog je samo jedan Duh i jedna ličnost, a to je Duh Božji. Ako, kao što ti kažeš, postoje Otac, Sin i Sveti Duh, zar onda Oni nisu tri Boga? Sveti Duh je jedno, Sin drugo, a Otac, pak, nešto treće. Njihove ličnosti su različite i Njihove suštine su različite, pa kako onda svako od Njih može biti deo jednog jedinog Boga? Sveti Duh je Duh; čoveku je to lako da razume. Ako je tako, onda je Otac još i više Duh. On nikada nije sišao na zemlju i nikad se nije ovaplotio; On je Bog Jahve u srcu čoveka, a On je svakako i Duh. Kakav je onda odnos između Njega i Svetoga Duha? Je li to odnos između Oca i Sina? Ili je to odnos između Svetoga Duha i Duha Očevog? Je li suština svakog Duha ista? Ili je Sveti Duh oruđe Oca? Kako se to može objasniti? I kakav je onda odnos između Sina i Svetoga Duha? Je li to odnos između dva Duha ili odnos između čoveka i Duha? Sve su to stvari koje ne mogu da se objasne! Ako su svi Oni jedan Duh, onda ne može biti reči o tri ličnosti, jer Oni poseduju jedan Duh. Da Oni jesu tri različite ličnosti, tada bi se Njihovi Duhovi razlikovali po snazi i Oni naprosto ne bi mogli da budu jedan jedinstveni Duh. Ovaj koncept Oca, Sina i Svetoga Duha je najbesmisleniji! On rasparčava Boga i deli Ga na tri ličnosti, od kojih svaka ima status i Duh; kako onda On i dalje može biti jedan Duh i jedan Bog? Recite mi, da li su nebo, zemlju i sva stvorenja stvorili Otac, Sin ili Sveti Duh? Neki kažu da su ih stvorili svi Oni zajedno. Ko je onda iskupio ljudski rod? Je li to bio Sveti Duh, Sin ili Otac? Neki kažu da je Sin iskupio ljudski rod. Ko je onda Sin u suštini? Zar on nije ovaploćenje Duha Božjeg? Iz ugla posmatranja stvorenog čoveka, to ovaploćenje Boga na nebesima naziva Ocem. Zar nisi svestan toga da je Isus rođen začećem od strane Svetoga Duha? U Njemu je Sveti Duh; šta god da kažeš, On je i dalje jedno sa Bogom na nebesima, jer je On ovaploćenje Duha Božjeg. Ova ideja o Sinu je naprosto neistinita. Samo je jedan Duh koji obavlja celokupno delo; jedino Bog Sȃm, odnosno, Duh Božji obavlja Svoje delo. Ko je Duh Božji? Zar to nije Sveti Duh? Zar nije Sveti Duh taj koji deluje u Isusu? Da delo nije obavio Sveti Duh (odnosno, Duh Božji), da li bi onda Njegovo delo moglo predstavljati Samoga Boga? Kada je Isus, dok se molio, Boga na nebesima pozvao imenom Oca, to je tako učinjeno samo iz ugla posmatranja stvorenog čoveka, samo zato što se Duh Božji zaodenuo običnim i normalnim telom i imao spoljni omotač stvorenog bića. Čak i ako je u Njemu bio Duh Božji, Njegov spoljni izgled i dalje je bio izgled normalnog čoveka; drugim rečima, On je postao „Sin čovečji“ o kome su govorili svi ljudi, uključujući i Samog Isusa. S obzirom na to da se On naziva Sinom čovečjim, On je ličnost (bilo da je muškarac ili žena, u svakom slučaju neko sa spoljnom ljušturom ljudskog bića) rođena u normalnoj porodici običnih ljudi. Prema tome, kada je Isus Ocem nazvao Boga na nebesima, bilo je to isto kao što ste Ga vi isprva nazivali Ocem; učinio je to iz ugla posmatranja stvorenog čoveka. Sećate li se još uvek molitve Gospodnje koju vas je Isus učio da upamtite? „Oče naš, koji si na nebesima…“ Tražio je od svih ljudi da Ocem nazivaju Boga na nebesima. A pošto ga je i On nazivao Ocem, to je činio iz ugla nekog koji stoji rame uz rame sa svima vama. Pošto ste Boga na nebu nazivali imenom Oca, Isus je Sebe video ravnopravnim sa vama, i kao čoveka na zemlji koga je izabrao Bog (odnosno, kao Sina Božjeg). Ako Boga nazivate Ocem, nije li to stoga što ste stvorena bića? Koliko god veliki bio Isusov autoritet na zemlji, pre raspeća, On je bio samo Sin čovečji, kojim je upravljao Sveti Duh (odnosno, Bog) i jedno od stvorenih bića na zemlji, jer je tek trebalo da dovrši Svoje delo. Prema tome, to što je On Boga na nebesima nazvao Ocem predstavljalo je samo Njegovu skrušenost i pokornost. Njegovo obraćanje Bogu (odnosno, Duhu na nebesima) na takav način, međutim, ne dokazuje da je On bio Sin Duha Božjeg na nebesima. Naprotiv, radi se o tome da je Njegova perspektiva naprosto bila drugačija, a ne da je On bio druga ličnost. Postojanje zasebnih ličnosti je zabluda! Pre Svog raspeća, Isus je bio Sin čovečji sputan ograničenjima tela i nije u potpunosti posedovao autoritet Duha. Zato je On mogao da traži namere Boga Oca samo iz perspektive stvorenog bića. Baš kao što se On triput molio u Getsimaniji: „Neka ne bude kako ja hoću, nego kako ti hoćeš.“ Pre nego što je položen na krst, On je bio samo Car judejski; On je bio Hristos, Sin čovečji, a ne telo slave. Baš zato je, sa stanovišta stvorenog bića, Boga nazivao Ocem. Dakle, ne možeš reći da su Sinovi svi oni koji Boga nazivaju Ocem. Kad bi tako bilo, zar ne biste tada svi vi postali Sinovi nakon što vas je Isus naučio molitvi Gospodnjoj? Ako i dalje niste ubeđeni, onda Mi recite, ko je onaj koga vi nazivate Ocem? Ako mislite na Isusa, šta vam je onda Isusov Otac? Nakon što je Isus otišao, više nije bilo te ideje o Ocu i Sinu. Ta ideja je bila prikladna samo za godine kada se Isus ovaplotio; u svim drugim okolnostima, kada Boga nazivate Ocem, reč je o odnosu između Gospoda stvaranja i stvorenog bića. Ni u jednom vremenu ova ideja Trojstva Oca, Sina i Duha Svetoga ne može opstati; to je zabluda koja se kroz vekove retko viđa i to ne postoji!

Zbog ovoga se većina ljudi može prisetiti reči Božjih iz Postanja: „Načinimo čoveka po svom liku, da liči na nas“ (1. Mojsijeva 1:26). S obzirom na to da Bog kaže: „načinimo čoveka po Svom liku“, onda to „načinimo“ ukazuje na više od jednog; budući da je On rekao „načinimo“, onda ne postoji samo jedan Bog. Na taj način, čovek je počeo da razmišlja apstraktno o različitim ličnostima, pa je iz tih reči proizašla ideja o Ocu, Sinu i Svetome Duhu. Kakav je onda Otac? Kakav je Sin? A kakav je Sveti Duh? Da li je moguće da je današnji ljudski rod stvoren prema liku jednog sastavljenog od trojice? Da li je onda lik čoveka po uzoru na lik Oca, Sina ili Svetoga Duha? Kojoj je Božjoj ličnosti čovek nalik? Ova čovekova ideja je naprosto netačna i besmislena! Može samo jednog Boga da podeli na više Bogova. Mojsije je Postanje pisao nakon što je stvoren ljudski rod sledeći stvaranje sveta. Na samom početku, kada je svet otpočeo, Mojsije nije postojao. I tek mnogo kasnije, Mojsije je napisao Bibliju; pa, kako je onda uopšte mogao znati šta je izgovorio Bog na nebesima? Nije imao predstavu o tome kako je Bog stvorio svet. U Starom zavetu Biblije, nema ni reči o Ocu, Sinu i Svetome Duhu, već samo o jednom pravom Bogu, Jahveu, koji obavlja Svoje delo u Izraelu. Kako se doba menjaju, nazivaju ga raznim imenima, ali to ne može dokazati da se svako ime odnosi na drugu ličnost. Da je bilo tako, ne bi li onda u Bogu postojalo bezbroj ličnosti? Ono što je zapisano u Starom zavetu delo je Jahvea, početna etapa dela Samoga Boga u Dobu zakona. To je bilo delo Božje, na mestu gde je ono, prema Njegovim rečima, bilo, i prema Njegovom nalogu, stajalo. Jahve nijednog trenutka nije rekao da je On Otac koji je došao da obavi delo, niti je On ikada prorekao da će Sin doći da iskupi ljudski rod. Što se Isusovog vremena tiče, rečeno je jedino da se Bog bio ovaplotio da bi iskupio ceo ljudski rod, a ne da je Sin došao. Pošto doba nisu međusobno slična, a delo koje Sȃm Bog obavlja se takođe razlikuje, potrebno je da On Svoje delo obavlja u različitim carstvima. Na taj način se razlikuje i identitet koji On predstavlja. Čovek veruje da je Jahve Isusov Otac, ali to zapravo nije potvrdio Isus, koji je rekao: „Nikada se nismo razlikovali kao Otac i Sin; jedno smo Ja i Otac na nebesima. Otac je u Meni, a Ja sam u Ocu; kada čovek vidi Sina, on vidi Oca nebeskog.“ Nakon što je sve rečeno, bilo da je to Otac ili Sin, Oni su jedan Duh, nepodeljen u različite ličnosti. Kada čovek pokušava da objasni, stvari se komplikuju idejom o različitim ličnostima, baš kao i odnosom između Oca, Sina i Duha. Kada čovek govori o zasebnim ličnostima, zar se time ne materijalizuje Bog? Čovek čak rangira ove ličnosti kao prvu, drugu i treću; sve je to samo čovekova uobrazilja, koja nije vredna pomena i sasvim je nerealna! Ako bi ga upitao: „Koliko Bogova postoji?“, on bi rekao da je Bog Trojstvo Oca, Sina i Svetoga Duha: jedan pravi Bog. Ako bi ga dodatno pitao: „Ko je Otac?“, on bi rekao: „Otac je Duh Božji na nebesima; On je zadužen za sve i nebeski je Gospodar.“ „Je li onda Jahve Duh?“ On bi rekao: „Da!“ Ako bi ga zatim upitao: „Ko je Sin?“, on bi, naravno, rekao da je Isus Sin. „I koja je onda priča o Isusu? Odakle je On došao?“ Rekao bi: „Isusa je rodila Marija putem začeća sa Svetim Duhom.“ Pa, zar Njegova suština nije i Duh? Zar Njegovo delo takođe ne predstavlja Svetoga Duha? Jahve je Duh, a takva je i suština Isusova. Sada, u poslednjim danima, manja je potreba da se kaže da je to još uvek Duh; kako bi Oni mogli da budu različite ličnosti? Nije li to naprosto Duh Božji koji delo Duha obavlja iz različitih perspektiva? A budući da je tako, ne postoji razlika među ličnostima. Isusa je začeo Sveti Duh i nesumnjivo je da je Njegovo delo bilo upravo delo Svetoga Duha. U prvoj etapi dela koju je Jahve obavio, On se nije ni ovaplotio, niti se ukazao čoveku. Dakle, čovek nikada nije video Njegovu pojavu. Koliko god da je On bio veliki i visok, On je i dalje bio Duh, Sȃm Bog koji je na početku stvorio čoveka. To jest, On je bio Duh Božji. Progovorio je čoveku iz oblaka, tek jedan Duh, i niko nije video Njegovu pojavu. Tek u Doba blagodati, kada se Duh Božji pojavio u telu i ovaplotio u Judeji, čovek je po prvi put video lik ovaploćenja kao Jevrejina. U Njemu nije bilo ničega od Jahvea. Međutim, Njega je začeo Sveti Duh, odnosno, začeo Ga je Duh Samoga Jahvea, a Isus je, ipak, rođen kao otelotvorenje Duha Božjeg. Ono što je čovek prvo video bio je Sveti Duh koji se poput goluba spušta na Isusa; to nije bio Duh isključivo za Isusa, već Sveti Duh. Može li se onda Duh Isusa razdvojiti od Svetoga Duha? Ako je Isus Isus, Sin, a Sveti Duh je Sveti Duh, kako bi onda Oni mogli biti jedno? Da je tako, delo se ne bi moglo obaviti. Duh u Isusu, Duh na nebesima i Jahveov Duh – svi su jedno. To se zove Sveti Duh, Duh Božji, sedmostruko pojačani Duh i sveobuhvatni Duh. Duh Božji može da obavi mnogo posla. On je u stanju da stvori svet i da ga uništi potopom zemlje; On može da iskupi ceo ljudski rod, a štaviše, može i da osvoji i uništi ceo ljudski rod. Celo ovo delo obavlja Sȃm Bog i ne može ga obaviti nijedna od ličnosti Božjih umesto Njega. Njegov Duh se može nazivati imenom Jahvea i Isusa, kao i Svemogućeg. On je Gospod i Hristos. On može postati i Sin čovečji. On je na nebesima, kao i na zemlji; On je visoko nad vaseljenama i usred mnoštva. On je jedini Gospodar nebesa i zemlje! Od vremena stvaranja sve do danas, ovo delo je obavljao Duh Samoga Boga. Bilo da je to delo na nebesima ili u telu, u celosti ga obavlja Njegov vlastiti Duh. Sva stvorenja, bilo da su na nebesima ili na zemlji, pod Njegovom su svemoćnom kontrolom; sve ovo je delo Samoga Boga i niko ga drugi ne može umesto Njega obaviti. Na nebesima je On Duh, ali i Sȃm Bog; među ljudima, On je telo, ali je i dalje Sȃm Bog. Iako se može nazivati stotinama hiljada imena, On je i dalje On Sȃm, neposredni izraz Svoga Duha. Iskupljenje celog ljudskog roda putem Njegovog raspeća bilo je direktno delo Njegovog Duha, a pritom je i proglas svim narodima i svim zemljama tokom poslednjih dana. U svakom trenutku, Bog se može nazivati samo svemogućim i jedinim pravim Bogom, sveobuhvatnim Samim Bogom. Različite ličnosti ne postoje, a još manje ta ideja o Ocu, Sinu i Svetome Duhu. Samo je jedan Bog na nebesima i na zemlji!

Božji plan upravljanja proteže se na šest hiljada godina, a na osnovu razlika u Njegovom delu, podeljen je na tri razdoblja: prvo doba je starozavetno Doba zakona; drugo je Doba blagodati; a treće je doba poslednjih dana – Doba carstva. U svakom dobu predstavljen je drugačiji identitet. To je samo usled razlike u delu, odnosno, usled zahteva dela. Prva etapa dela tokom Doba zakona obavljena je u Izraelu, a druga etapa, kojom je delo iskupljenja zaključeno, obavljena je u Judeji. Isus je, zarad dela iskupljenja, rođen začećem od strane Svetoga Duha kao jedini Sin. Sve to je bilo posledica zahteva dela. U poslednjim danima, Bog želi da proširi Svoje delo na neznabožačke narode i da osvoji tamošnji narod, kako bi Njegovo ime bilo veliko među njima. On želi da vodi čoveka u razumevanju cele istine i ulaska u nju. Celokupno ovo delo je obavio jedan Duh. Iako On to može da čini sa različitih stanovišta, priroda i načela dela ostaju isti. Kada osmotriš načela i prirodu dela koje su Oni obavili, tada ćeš znati da je sve to obavio jedan Duh. Ipak, neki mogu reći: „Otac je Otac; Sin je Sin; Sveti Duh je Sveti Duh, i na kraju će Oni postati jedno.“ Kako bi onda od Njih trebalo da napravite jedno? Kako Otac i Sveti Duh mogu postati jedno? Ako su Oni sami po sebi dvojica, zar onda Oni, bez obzira na to kako su zajedno spojeni, neće i dalje biti dva dela? Kada govorite o tome da od Njih napravite jedno, zar to nije naprosto spajanje dva zasebna dela kako bi se napravila jedna celina? Ali, zar Oni nisu bili dva dela pre nego što su postali celina? Svaki duh ima posebnu suštinu, a dva duha se ne mogu stopiti u jedan. Duh nije materijalni predmet i ne nalikuje ničemu drugom u materijalnom svetu. Prema čovekovom viđenju, Otac je jedan Duh, Sin je drugi, a Sveti Duh treći, a zatim se tri Duha pomešaju poput tri čaše vode u jednu celinu. Nisu li onda ta trojica napravili jednog? Ovo je potpuno pogrešno objašnjenje! Zar to nije deljenje Boga? Kako mogu Otac, Sin i Sveti Duh svi postati jedno? Zar Oni nisu tri dela, od kojih je svaki različite prirode? Ima i drugih koji kažu: „Zar nije Bog izričito rekao da je Isus Njegov voljeni Sin?“ Isus je voljeni Sin Božji, koji je Njemu sasvim po volji – to je, svakako, rekao Sȃm Bog. To je bio Bog koji je svedočio o Sebi, ali samo iz drugačije perspektive, iz perspektive Duha na nebesima koji svedoči o Svom sopstvenom ovaploćenju. Na nebesima je Isus Njegovo ovaploćenje, a ne Njegov Sin. Da li razumete? Zar Isusove reči: „Ja sam u Ocu i Otac je u Meni“ ne ukazuju na to da su Oni jedan Duh? I zar Oni nisu, usled ovaploćenja, bili razdvojeni između nebesa i zemlje? U stvarnosti, Oni su i dalje jedno; bez obzira na sve, to je naprosto Bog koji svedoči o Sebi. Kao posledica promene doba, zahteva dela i različitih etapa u Njegovom planu upravljanja, ime kojim Ga čovek zove takođe se razlikuje. Kada je On došao da obavi prvu etapu dela, mogao se zvati samo Jahve, koji je pastir Izraelaca. U drugoj etapi, ovaploćeni Bog se mogao zvati samo Gospod i Hristos. Ali je u to vreme Duh na nebu izjavio samo da je On voljeni Sin Božji i nije pominjao da je On jedini Sin Božji. To se naprosto nije dogodilo. Kako bi Bog mogao imati jedino dete? Zar tada Bog ne bi postao čovek? Pošto je On bio ovaploćenje, zvali su Ga voljeni Sin Božji i iz toga je proizašao odnos između Oca i Sina. Bilo je to naprosto zbog razdvajanja nebesa i zemlje. Isus se molio iz perspektive tela. Pošto je On zaodenuo telo tako normalne ljudskosti, iz perspektive tog tela je rekao: „Moja spoljna ljuštura od stvorenog je bića. Pošto sam zaodenuo telo da bih došao na ovu zemlju, sada sam daleko, daleko od nebesa.“ Iz tog razloga, On je Bogu Ocu mogao da se moli jedino iz perspektive tela. To je bila Njegova dužnost i to je ono čime bi trebalo da bude opremljen ovaploćeni Duh Božji. Ne može se reći da On nije bio Bog samo zato što se molio Ocu iz perspektive tela. Iako su Ga zvali voljeni Sin Božji, On je i dalje bio Sȃm Bog, jer je bio tek ovaploćenje Duha, a njegova suština je i dalje bila Duh. Ljudi se pitaju zašto se On molio ako je bio Sȃm Bog. To je stoga što je On bio ovaploćeni Bog, Bog koji živi u telu, a ne Duh na nebesima. Prema čovekovom viđenju, Otac, Sin i Sveti Duh su svi Bog. Samo sva trojica pretvorena u jedno mogu se smatrati jednim pravim Bogom i, na taj je način, Njegova sila izuzetno velika. Ima onih koji kažu da je samo na taj način On sedmostruko pojačani duh. Kada se Sin posle Svog dolaska molio, On se molio tom Duhu. U stvarnosti, On se molio iz perspektive stvorenog bića. Budući da telo nije celovito, On nije bio ceo, te je u telo došao sa mnogim slabostima i, dok je obavljao Svoje delo u telu, suočavao se sa ometanjima. Zato se on triput pomolio Bogu Ocu pre svog raspeća, kao i mnogo puta i pre toga. Molio se među Svojim sledbenicima; molio se sȃm na gori; molio se na ribarskom brodu; molio se među mnoštvom ljudi; molio se kad je lomio hleb; i molio se kada je blagosiljao druge. Zašto je to činio? Duhu se On molio; molio se Duhu, Bogu na nebesima, iz perspektive tela. Prema tome, sa čovekove tačke gledišta, Isus je postao Sin u toj etapi dela. U ovoj etapi, međutim, On se ne moli. Zašto je to tako? Zato što On donosi delo reči, i sud i grdnju reči. On nema potrebu za molitvama i Njegova služba je da govori. Nije stavljen na krst i čovek Ga ne predaje vlastodršcima. On naprosto obavlja Svoje delo. U vreme kada se Isus molio, molio se Bogu Ocu za silazak carstva nebeskog, da se izvrši volja Očeva i da dođe delo. U ovoj etapi, carstvo nebesko se već spustilo, pa da li On i dalje treba da se moli? Njegovo delo je da privede doba kraju, a novih doba više nema, pa ima li potrebe moliti se za sledeću etapu? Bojim se da nema!

Brojne su protivrečnosti u čovekovim objašnjenjima. Zaista, sve su to čovekove predstave; bez daljeg preispitivanja, svi biste poverovali da su istinite. Zar ne znate da su te ideje o trojnom Bogu samo čovekove predstave? Nijedno čovekovo znanje nije potpuno, niti temeljno. Uvek ima nečistoća, a čovek ima previše ideja; ovo pokazuje da stvoreno biće naprosto ne može da objasni delo Božje. Previše je toga u čovekovom umu što se kosi sa istinom, a sve dolazi iz logike i misli. Može li tvoja logika temeljno da analizira delo Božje? Možeš li da stekneš uvid u celokupno Jahveovo delo? Možeš li ti, kao čovek, da sve to prozreš ili je Sȃm Bog taj koji je u stanju da vidi od večnosti do večnosti? Možeš li ti da vidiš od davne večnosti do večnosti koja će doći ili je Bog taj koji to može? Šta kažeš? Kako si ti to dostojan da objasniš Boga? Na čemu se zasniva tvoje objašnjenje? Jesi li ti Bog? Nebo i zemlju i sva stvorenja stvorio je Sȃm Bog. Nisi ti to uradio, pa zašto daješ netačna objašnjenja? Dakle, nastavljaš li da veruješ u trojnog Boga? Zar ne misliš da je tako suviše tegobno? Za tebe bi bilo najbolje da veruješ u jednog Boga, a ne u trojicu. Najbolje je biti lak, jer je lako breme Gospodovo.

Prethodno: Dva ovaploćenja upotpunjuju značaj ovaploćenja

Sledeće: Primena (3)

Bog može naše patnje da pretvori u blagoslove. Ako verujete u to, da li biste želeli da se pridružite našoj grupi da naučite Božje reči i tako primite Njegove blagoslove?

Podešavanja

  • Tekst
  • Teme

Jednobojno

Teme

Fontovi

Veličina fonta

Prored

Prored

Širina stranice

Sadržaj

Traži

  • Pretražite ovaj tekst
  • Pretražite ovu knjigu

Povežite se sa nama preko Mesindžera