Morate da budete sposobni da živite nezavisno, da sami možete da jedete i pijete Božje reči, da samostalno iskusite Božje reči i da vodite normalan duhovni život bez tuđeg vođstva. Morate biti u stanju da se oslonite na reči koje Bog danas izgovara, da biste živeli, da biste ušli u istinito iskustvo i da biste zadobili istinske uvide. Tek kada to uspete, bićete u stanju da budete postojani. Danas mnogi nemaju potpuno razumevanje budućih patnji i kušnji. U budućnosti će neki ljudi iskusiti patnje, a neki će iskusiti kaznu. Ta kazna će biti stroža; biće to pojava činjenica. Sve što danas doživljavaš, primenjuješ i ispoljavaš postavlja temelj za doživljavanje kušnji u budućnosti i, u najmanju ruku, moraš da budeš u stanju da živiš samostalno. Danas je stanje mnogih u crkvi, generalno govoreći, sledeće: ako postoje vođe i delatnici koji obavljaju posao, oni su srećni, a ako ih nema, oni su nesrećni. Oni ne obraćaju pažnju na rad crkve i sopstvenom duhovnom životu ne pridaju nikakvu važnost, ne noseći ni najmanje breme – stalno se provlače kao ptice hanhao^[a]. Iskreno govoreći, delo koje sam obavio kod mnogih ljudi je samo delo osvajanja, jer su mnogi naprosto nedostojni da budu usavršeni. Samo mali deo ljudi može da bude usavršen. Ako, nakon što čuješ ove reči, pomisliš: „Pošto se delo koje Bog obavlja svodi samo na osvajanje ljudi, ja ću samo površno da sledim”, kako takav stav može da bude prihvatljiv? Ako zaista poseduješ savest, onda moraš da imaš breme i osećaj odgovornosti. Moraš reći: „Bez obzira na to da li ću biti osvojen ili usavršen, moram pravilno da obavim ovaj korak davanja svedočanstva.” Za stvoreno biće, biti potpuno osvojen od strane Boga i na kraju udovoljiti Bogu, uzvraćajući za Božju ljubav bogoljubivim srcem i potpunim posvećivanjem sebe Bogu – to su čovekova odgovornost i dužnost koju čovek treba da izvrši; čovek mora da nosi ovo breme i da ispuni taj nalog. Tek tada on zaista veruje u Boga. Onim što danas činiš u crkvi jesi li ispunio svoju odgovornost? To zavisi od toga da li nosiš breme i zavisi od tvog ličnog znanja. Doživljavajući ovo delo, ako je čovek osvojen i ima istinsko znanje, onda će biti sposoban za pokornost bez obzira na sopstvene izglede ili sudbinu. Na taj način će se Božji veliki poduhvat temeljno ostvariti, jer vi ljudi niste sposobni ni za šta više od toga i niste u stanju da ispunite bilo kakve više zahteve. Ipak, u budućnosti će neki ljudi biti usavršeni. Njihov kov će se poboljšati, a u svom duhu će posedovati dublje znanje i njihovi životi će napredovati… Ipak, neki su potpuno nesposobni da to postignu i zato ne mogu biti spaseni. Postoji razlog zašto kažem da ne mogu biti spaseni. U budućnosti će neki biti osvojeni, neki će biti uklonjeni, neki će biti usavršeni, a neki će biti upotrebljeni – i tako će neki doživeti patnje, neki će doživeti kaznu (i prirodne nesreće i nesreće koje je izazvao čovek), neki će biti uklonjeni, a neki će preživeti. To znači da se svako razvrstava prema svojoj vrsti, pri čemu će svaka grupa predstavljati određeni tip čoveka. Neće svi ljudi biti uklonjeni, niti će svi ljudi biti usavršeni. To je zato što je kineski narod vrlo lošeg kova i u njemu postoji samo mali broj onih koji poseduju samosvest kakvu je imao Pavle. Među vama je malo onih koji imaju odlučnost da vole Boga kao što ju je Petar imao ili onih koji imaju veru kakvu je imao Jov. Teško da među vama ima onih koji se boje Jahvea i služe mu kao što je to činio David, onih koji su isto toliko odani. Kako ste samo jadni!

Danas je priča o usavršavanju samo jedan aspekt. U svakom slučaju, morate pravilno da obavite ovaj korak u davanju svedočanstva. Ako bi se od vas tražilo da služite Bogu u hramu, kako bi to trebalo da učinite? Da nisi sveštenik i da nemaš status prvorođenih sinova ili sinova Božjih, da li bi i dalje bio u stanju da budeš posvećen? Da li bi i dalje mogao da uložiš sve svoje napore u rad na širenju carstva? Da li bi i dalje bio sposoban da pravilno obavljaš delo Božjeg naloga? Bez obzira na to koliko je tvoj život napredovao, današnje delo će te navesti da u sebi budeš potpuno uveren i da otpustiš svoje predstave. Bilo da imaš ili nemaš ono što je potrebno da bi težio životu, Božje delo će te uveriti u potpunosti. Neki ljudi kažu: „Ja samo verujem u Boga i ne razumem šta znači težiti životu.” A neki kažu: „Sasvim sam zbunjen u svojoj veri u Boga. Znam da ne mogu da budem usavršen i zato sam spreman da dobijem grdnju.” Čak se i takvi ljudi, koji su spremni da dobiju grdnju ili da budu uništeni, takođe moraju navesti da priznaju da današnje delo obavlja Bog. Neki ljudi takođe kažu: „Ne tražim da budem usavršen, ali danas sam spreman da prihvatim svu Božju obuku i spreman sam da proživim normalnu ljudskost, da popravim svoj kov i da se pokorim svim Božjim uređenjima…” Time su oni ujedno osvojeni, a i dali su svedočanstvo, što dokazuje da u tim ljudima postoji izvesno znanje o Božjem delu. Ova etapa dela obavljena je izuzetno brzo, a ubuduće će se još brže obavljati u inostranstvu. Danas ljudi u inostranstvu ne mogu da čekaju, već nastavljaju da hrle u Kinu – tako da, ako ne možete da budete upotpunjeni, zadržavate ljude u inostranstvu. Bez obzira na to koliko je dobar vaš ulazak ili kakvi ste, kada dođe vreme, Moje će delo biti zaključeno i upotpunjeno. Celokupno delo ne može da bude odloženo zbog vas. Ja obavljam delo čitavog ljudskog roda i nema potrebe da na vas trošim više vremena! Preveliko ste razočaranje, nedostaje vam previše samosvesti! Skoro da ne vredi da budete usavršeni – jedva da imate ikakav potencijal! U budućnosti, čak i ako ljudi nastave da budu tako traljavi i tromi i ne budu u stanju da poprave svoj kov, to neće ometati delo čitave vaseljene. Kada dođe vreme da se Božje delo završi, ono će se završiti, a kada dođe vreme da se ljudi uklone, oni će biti uklonjeni. Naravno, oni koji treba da budu usavršeni i koji su dostojni da budu usavršeni, takođe će biti usavršeni – ali ako zaista nemate nade, onda Božje delo neće čekati na vas! Na kraju, ako si osvojen, i to se može smatrati posedovanjem svedočanstva. Postoje granice onoga što Bog traži od vas; onoliki rast koliki čovek može da postigne biće nivo svedočenja koji se od njega traži. Takvo svedočanstvo neće morati, kao što čovek zamišlja, da dostigne najviše granice niti će morati da bude gromoglasno – kod vas Kineza nema mogućnosti da se to postigne. Bavio sam se vama sve ovo vreme, što ste i sami videli: rekao sam vam da se ne opirete, da ne budete buntovni, da iza Mojih leđa ne činite stvari koje izazivaju ometanja ili prekide. Mnogo puta sam vam direktno u lice na te stvari ukazivao, ali čak ni to ne funkcioniše – kako se okrenete, tako se promenite, dok se neki tajno opiru, ne pokazujući da im je i najmanje stalo. Zar misliš da Ja ništa od ovoga ne znam? Misliš li da možeš da Mi se suprotstavljaš i da iz toga ništa neće proizaći? Kada pokušavaš da srušiš Moje delo iza Mojih leđa, misliš li da Ja to ne znam? Misliš li da tvoja sitna pamet može da zameni tvoj integritet? Uvek deluješ poslušno, a potajno si prevrtljiv, skrivaš mračne misli u svom srcu, pa čak ni smrt nije dovoljna kazna za ljude kao što si ti! Da li misliš da neko manje delo Svetoga Duha u tebi može da zameni bogobojažljivost koju osećaš prema Meni? Da li misliš da si prizivanjem neba zadobio prosvećenje? Ti stvarno ne znaš šta je sramota! Tako si bedan! Da li misliš da su tvoja „dobra dela” stigla do neba i da je zauzvrat On napravio izuzetak i podario ti malo talenta, podario ti rečitost, kojom možeš da obmanjuješ druge i da obmanjuješ Mene? Potpuno si lišen razuma! Da li znaš odakle dolazi tvoje prosvećenje? Zar ne znaš čiju si hranu jeo dok si odrastao? Koliko si samo nesavestan! Neki od vas se nisu promenili ni posle četiri ili pet godina orezivanja i vama su ova pitanja jasna. Trebalo bi da vam bude jasna vaša priroda i da nemate primedbi kada jednog dana budete napušteni. Neki koji u svojoj službi obmanjuju one iznad sebe i kriju stvari od onih ispod sebe, suočili su se s čestim orezivanjem; neki su, zato što su pohlepni za novcem, u velikoj meri takođe bili suočeni sa orezivanjem; neki su, zato što se ne drže jasnih granica između muškaraca i žena, takođe često bili orezivani; neki su, zato što su lenji i misle samo na telo i ne drže se načela kada posećuju crkve, bili puno orezivani; neki su, zato što ne uspevaju da daju svedočanstvo gde god se nađu i zato što se ponašaju samovoljno i bezobzirno čine nedela, pa čak i svesno čine zlo, bili upozoreni na to mnogo puta; neki, koji tokom okupljanja govore samo o rečima i doktrinama, ponašaju se superiorno u odnosu na sve druge i ne poseduju ni najmanju istina-stvarnost i koji protiv braće i sestara kuju zaveru i s njima se nadmeću, često su zbog toga bili raskrinkani. Ove reči sam vam izgovorio toliko puta, a danas neću više govoriti o tome – radite šta god hoćete! Donosite vlastite odluke! Mnogi ljudi su bili podvrgnuti ovakvom orezivanju i više od samo godinu ili dve, neki na tri ili četiri godine, dok su drugi to doživljavali više od jedne decenije, pošto su bili podvrgnuti orezivanju kada su postali vernici, ali do danas je u njima bilo malo promena. Zar ne misliš da imaš prirodu svinje? Da li je moguće da je Bog nepravedan prema tebi? Nemojte misliti da se Božje delo neće završiti ako vi niste u stanju da dostignete određeni nivo. Da li će vas Bog i dalje čekati ako niste u stanju da ispunite Njegove zahteve? Kažem ti sasvim iskreno – nije tako. Nemoj gledati na stvari kroz ružičaste naočare! Postoji vremensko ograničenje za današnje delo, a Bog se ne igra sa tobom! Ranije, kada je došlo do kušnje služitelja, ljudi su mislili da moraju da dostignu određenu tačku ako žele da budu postojani u svom svedočenju o Bogu i da ih On osvoji – morali su dobrovoljno i rado da budu služitelji, morali su da hvale Boga svaki dan i da ne budu nimalo neobuzdani ili površni. Mislili su da će tek tada moći da budu služitelji u pravom smislu te reči, no, da li je to zaista tako? U to vreme otkrivene su razne vrste ljudi koje su ispoljile svakakvo ponašanje. Neki su se žalili, neki širili predstave, neki su prestali da prisustvuju okupljanjima, a neki su čak raspodelili crkveni novac. Braća i sestre su jedni protiv drugih kovali zavere. To je zaista bilo veliko „oslobođenje”. Jedina stvar dostojna hvale bila je u tome da niko nije ustuknuo. U tome je bila najveća snaga. Oni su zbog toga dali svedočanstvo pred Sotonom, a kasnije su zadobili identitet Božjeg naroda i stigli su do današnjih dana. Božje delo se ne obavlja onako kako ti zamišljaš; umesto toga, ono će se završiti kada vreme istekne, bez obzira na to dokle si ti stigao. Neki ljudi mogu da kažu: „Ovakvim ponašanjem ne spasavaš ljude niti ih voliš – Ti nisi pravedan Bog.” Kažem ti sasvim iskreno: srce Mog dela danas te osvaja i navodi te da daš svedočanstvo. Spasavanje tebe je samo dodatak; hoćeš li moći da budeš spasen ili ne zavisi od tvog sopstvenog stremljenja i nije povezano sa Mnom. Ipak, moram da te osvojim; nemoj stalno da pokušavaš da Me obmaneš – danas Ja delam i spasavam tebe, a ne obrnuto!

Ono što ste do danas shvatili jeste više nego što je bilo koja osoba koja nije usavršena shvatila tokom istorije. Bilo da je to vaše znanje o kušnjama ili veri u Boga, sve je to više od onoga što je bilo koji čovek koji veruje u Boga znao. Stvari koje razumete jesu ono što saznate pre nego što prođete kroz kušnje okruženja, ali se one nimalo ne poklapaju sa vašim stvarnim rastom. Ono što znate je više od onoga što primenjujete u praksi. Iako kažete da ljudi koji veruju u Boga treba da vole Boga i ne treba da teže blagoslovima, već samo tome da udovolje Božjim namerama, ono što se ispoljava u vašem životu je daleko od toga i u velikoj meri je ukaljano. Većina ljudi veruje u Boga radi mira i drugih koristi. Osim ako se ne radi o tvojoj koristi, ti ne veruješ u Boga, a ako ne možeš da primiš Božju blagodat, duriš se. Kako ono što si rekao može biti tvoj pravi rast? Kada su u pitanju neizbežni porodični incidenti kao što su obolevanje dece, hospitalizacija bližnjih, loši prinosi useva i progon od strane članova porodice, čak i ove česte, svakodnevne stvari su previše za tebe. Kada se takve stvari dese, ti se uvek uspaničiš, ne znajući šta da radiš – i veći deo vremena se žališ na Boga. Žališ se da su te Božje reči prevarile, da se Božje delo zafrkavalo s tobom. Zar kod vas ne postoje takve misli? Misliš li da se takve stvari retko kad dešavaju među vama? Svaki dan vam prolazi usred takvih događaja. Ni najmanje ne razmišljate o tome kako biste mogli da uspete u svojoj veri u Boga ni o tome kako biste mogli da udovoljite Božjim namerama. Vaš pravi rast je isuviše mali, manji čak i od jednog pileta. Kada vam porodični posao ide loše, žalite se na Boga, kada se nađete u okruženju bez Božje zaštite, i dalje se žalite na Boga, i žalite se čak i kada jedno od vaših pilića ugine ili se stara krava u štali razboli. Žališ se kada je vreme da ti se oženi sin, a tvoja porodica nema dovoljno novca; želiš da izvršavaš dužnost domaćina, ali ne možeš sebi to da priuštiš i onda se opet žališ. Iz tebe samo izviru žalbe i zbog toga ponekad ne prisustvuješ okupljanjima ili ne jedeš i ne piješ Božje reči i ostaješ negativan ko zna koliko dugo. Ništa što ti se danas događa nema nikakve veze sa tvojim izgledima ili sudbinom; čak i da ne veruješ u Boga, te stvari bi se takođe dogodile, ali odgovornost za njih danas prebacuješ na Boga i uporan si u tome da te je Bog uklonio. Kakva je tačno tvoja vera u Boga? Da li si zaista predao svoj život? Da ste podvrgnuti istim kušnjama kao Jov, niko od vas ko danas sledi Boga ne bi mogao da bude postojan, svi biste pali. I postoji, sasvim jednostavno, ogromna razlika između vas i Jova. Kad bi danas polovina vaše imovine bila zaplenjena, usudili biste se da poreknete postojanje Boga; kad bi vam sin ili ćerka bili oduzeti, izašli biste na ulice psujući; kad bi vaš jedini način da zaradite za život bio osujećen, pokušali biste da se obračunate s Bogom i pitali biste zašto sam u početku izgovorio toliko reči da vas uplašim. Nema toga što se u takvim trenucima ne biste usudili da uradite. Iz ovoga je jasno da nemate nikakav istinski uvid, niti bilo kakav istinski rast. Prema tome, kušnje koje su pred vama su prevelike, jer znate previše, ali ono što istinski razumete nije ni hiljaditi deo onoga čega ste svesni. Ne bi trebalo da se ograničavate samo na puko znanje i shvatanje. Umesto toga, najbolje bi bilo da vidite koliko ste istina zapravo sproveli u delo, koje od istina koje znate tek treba da sprovedete u delo, koje ste delove prosvećenja i prosvetljenja Svetoga Duha zadobili kroz znoj od sopstvenog napornog rada, da li je vaša odlučnost da stremite ka istini ispunjena, dokle ste stigli u svom stremljenju da budete usavršeni, te da li imate istinski duhovni rast da prevladate Sotonina iskušenja. Kad je reč o tvom istinskom rastu i o svedočanstvu koje bi trebalo da daš, trebalo bi da budeš pažljiv i da platiš cenu. Dok veruješ u Boga, nemoj razmišljati o tome koje blagoslove možeš da zadobiješ ili u čemu bi mogao da uživaš u budućnosti. Na kraju krajeva, to da li možeš da zadobiješ istinu i da zadobiješ život u potpunosti zavisi od tvog ličnog stremljenja.

a. Priča o ptici hanhao je veoma slična Ezopovoj basni o cvrčku i mravu. Dok je vreme toplo, ptica hanhao više voli da spava nego da gradi gnezdo, uprkos brojnim upozorenjima njene komšinice svrake. Kada dođe zima, ptica umire od hladnoće.