Morate da budete sposobni da živite nezavisno, da sami možete da jedete i pijete Božje reči, da samostalno iskusite Božje reči i da vodite normalan duhovni život bez tuđeg vođstva. Morate biti u stanju da se oslonite na reči koje Bog danas izgovara, da biste živeli, da biste ušli u istinito iskustvo i da biste zadobili istinske uvide. Tek kada to uspete, bićete u stanju da budete postojani. Danas mnogi nemaju potpuno razumevanje budućih patnji i kušnji. U budućnosti će neki ljudi iskusiti patnje, a neki će iskusiti kaznu. Ta kazna će biti stroža; biće to pojava činjenica. Sve što danas doživljavaš, primenjuješ i ispoljavaš postavlja temelje za kušnje u budućnosti, i u najmanju ruku moraš biti u stanju da živiš samostalno. Danas je situacija u vezi sa mnogima u crkvi, generalno govoreći, sledeća: ako postoje vođe i trudbenici koji obavljaju posao, oni su srećni, a ako ih nema, oni su nesrećni. Oni ne obraćaju pažnju na delo crkve, niti na sopstveni duhovni život, i ne nose ni najmanje breme – oni stalno nešto mute kao ptica hanhao^[a]. Iskreno govoreći, jedino delo koje sam obavio kod mnogih ljudi je samo delo osvajanja, jer su mnogi u osnovi nedostojni da budu usavršeni. Samo mali deo ljudi može biti usavršen. Ako, čuvši ove reči, pomisliš „pošto se delo koje Bog obavlja svodi samo na osvajanje ljudi, ja ću samo površno da sledim“, kako takav stav može da bude prihvatljiv? Ako zaista poseduješ savest, onda moraš da osećaš breme i da imaš osećaj odgovornosti. Moraš reći: „Bez obzira na to da li ću biti osvojen ili usavršen, moram pravilno da podnesem ovaj korak svedočenja.“ Kao stvoreno biće, čovek može biti potpuno osvojen od strane Boga, i na kraju, čovek postaje sposoban da udovolji Bogu, uzvraćajući na Božju ljubav bogoljubivim srcem i potpuno se posvećujući Bogu. To je odgovornost čoveka, to je dužnost koju čovek treba da obavlja i breme koje čovek treba da nosi, tako da on mora da ispuni taj nalog. Tek tada on zaista veruje u Boga. Da li je danas ono što činiš u crkvi ispunjavanje tvoje odgovornosti? To zavisi od toga da li nosiš breme i zavisi od tvog ličnog znanja. Doživljavajući ovo delo, ako je čovek osvojen i ima istinsko znanje, onda će biti sposoban za pokornost bez obzira na sopstvene izglede ili sudbinu. Na taj način će se Božje veliko delo ostvariti u celosti, jer vi ljudi niste sposobni ni za šta više od toga i niste u stanju da ispunite bilo kakve više zahteve. Ipak, u budućnosti će neki ljudi biti usavršeni. Njihov kov će se poboljšati, a u svom duhu će posedovati dublje znanje, dok će njihovi životi napredovati… Ipak, neki su potpuno nesposobni da to postignu i zato ne mogu biti spaseni. Postoji razlog zašto kažem da ne mogu biti spaseni. U budućnosti će neki biti osvojeni, neki će biti eliminisani, neki će biti usavršeni, a neki će biti iskorišteni – i tako će neki doživeti patnje, neki će doživeti kaznu (i prirodne nesreće i nesreće koje je izazvao čovek), neki će biti eliminisani, a neki će preživeti. Time će svaka grupa biti klasifikovana prema vrsti, pri čemu će svaka grupa predstavljati određenu vrstu osobe. Neće svi ljudi biti eliminisani, niti će svi ljudi biti usavršeni. To je zato što je kov kineskog naroda vrlo loš, a u njemu postoji samo mali broj onih koji poseduju samosvest kakvu je Pavle imao. Među vama je malo onih koji imaju Petrovu odlučnost da vole Boga, ili istu vrstu vere koju je imao Jov. Teško da među vama ima onih koji se boje Jahvea i služe mu kao što je to činio David, onih koji su isto toliko odani. Kako ste samo jadni!

Danas je priča o usavršavanju samo jedan aspekt. Šta god da se desi, morate podneti ovaj korak svedočenja na pravi način. Ako bi se od vas tražilo da služite Bogu u hramu, kako biste to činili? Da nisi sveštenik i da nemaš status prvorođenih sinova ili sinova Božjih, da li bi i dalje bio u stanju da budeš odan? Da li bi i dalje mogao da uložiš sve svoje napore u rad na širenju carstva? Da li bi i dalje bio sposoban da pravilno obavljaš delo Božjeg naloga? Bez obzira na to koliko je tvoj život napredovao, današnje delo će te navesti da u sebi budeš potpuno uveren i da ostaviš po strani sve svoje predstave. Bilo da imaš ili nemaš ono što je potrebno da bi tragao za životom, Božje delo će te uveriti u potpunosti. Neki ljudi kažu: „Ja samo verujem u Boga i ne razumem šta znači tragati za životom.“ A neki kažu: „Skroz sam zbunjen u svojoj veri u Boga. Znam da ne mogu biti usavršen, i zato sam spreman da budem grđen.“ Čak se i takvi ljudi, koji su spremni da budu grđeni ili uništeni, takođe moraju navesti da priznaju da današnje delo obavlja Bog. Neki ljudi takođe kažu: „Ne tražim da budem usavršen, ali danas sam spreman da prihvatim svu Božju obuku i spreman sam da proživim normalnu ljudskost, da popravim svoj kov i da se pokorim svim Božjim zamislima…“ Time su oni osvojeni, a i svedočili su, što dokazuje da u tim ljudima postoji izvesno znanje o Božjem delu. Ova etapa dela obavljena je izuzetno brzo, a ubuduće će se još brže obavljati u inostranstvu. Danas ljudi u inostranstvu ne mogu da čekaju, već svi žure u Kinu – tako da, ako ne možete da budete upotpunjeni, zadržavate ljude u inostranstvu. Bez obzira na to koliko je dobar vaš ulazak ili kakvi ste, kada dođe vreme, Moje će delo biti zaključeno i upotpunjeno. Vi nećete odložiti Moje delo. Ja obavljam delo čitavog čovečanstva i nema potrebe da trošim više vremena na vas! Previše ste nemotivisani, previše vam nedostaje samosvesti! Vi niste dostojni da budete usavršeni – vi jedva da imate bilo kakav potencijal! U budućnosti, čak i ako ljudi nastave da budu tako opušteni i aljkavi, i ne budu u stanju da poprave svoj kov, to neće ometati delo čitave vaseljene. Kada dođe vreme da se Božje delo završi, ono će se završiti, a kada dođe vreme da se ljudi eliminišu, oni će biti eliminisani. Naravno, oni koji treba da budu usavršeni i koji su dostojni da budu usavršeni, takođe će biti usavršeni – ali ako zaista nemate nade, onda Božje delo neće čekati na vas! Na kraju, ako si osvojen, to se takođe može smatrati svedočenjem. Postoje granice onoga što Bog traži od vas; onoliki rast koliki čovek može da postigne biće mera svedočenja koje se od njega traži. Neće, kao što čovek zamišlja, takvo svedočenje dostići najviše granice i niti će imati odjeka – nema mogućnosti da se to postigne kod vas Kineza. Bavio sam se vama sve ovo vreme, što ste i sami videli: rekao sam vam da se ne opirete, da ne budete buntovni, da ne činite stvari koje izazivaju ometanja ili prekide iza Mojih leđa. Mnogo puta sam direktno prozivao ljude u vezi sa tim, ali ni to nije dovoljno – dok se okrenu, promene se, dok se neki tajno opiru, bez trunke kajanja. Zar misliš da ja ništa od ovoga ne znam? Da li misliš da Mi možeš praviti probleme i da iz toga ništa neće proizaći? Kada pokušavaš da srušiš Moje delo iza Mojih leđa, misliš li da Ja to ne znam? Da li misliš da karakter možeš nadomestiti smicalicama? Uvek deluješ poslušno, a potajno si prevrtljiv, skrivaš mračne misli u svom srcu, pa čak ni smrt nije dovoljna kazna za ljude kao što si ti! Da li misliš da neko manje delo Svetog Duha u tebi može da zameni bogobojažljivost koju osećaš prema Meni? Da li misliš da si prizivanjem neba zadobio prosvećenje? Ti stvarno ne znaš šta je sramota! Tako si bedan! Da li misliš da su tvoja „dobra dela“ stigla do neba i da je zauzvrat On napravio izuzetak i podario ti malo talenta, podario ti rečitost, kojom možeš da obmanjuješ druge i da obmanjuješ Mene? Koliko si samo nerazuman! Da li znaš odakle dolazi tvoje prosvećenje? Zar ne znaš čiju si hranu jeo dok si odrastao? Koliko si samo bezosećajan! Neki od vas se nisu promenili ni posle četiri ili pet godina orezivanja i vama su ova pitanja jasna. Trebalo bi da vam bude jasna vaša priroda i da se ne protivite kada jednog dana budete napušteni. Neki, koji u svojoj službi obmanjuju i one iznad i one ispod sebe, suočili su se s čestim orezivanjem; neki, zato što su pohlepni za novcem, u velikoj meri takođe bili suočeni sa orezivanjem; neki su, zato što se ne drže jasnih granica između muškaraca i žena, takođe često bili orezivani; neki su, zato što su lenji i misle samo na telo i ne drže se načela kada posećuju crkve, bili puno orezivani; neki su, zato što ne uspevaju da svedoče gde god se nađu i zato što se ponašaju samovoljno i bezobzirno, pa čak i svesno čine grehe, bili upozoreni na to mnogo puta; neki, koji samo govore o rečima i doktrinama tokom okupljanja, ponašaju se superiorno u odnosu na sve druge, ne poseduju ni najmanju istina-stvarnost, kuju zaveru protiv svoje braće i sestara i nadmeću se s njima – često su bili raskrinkani zbog toga. Ove reči sam vam izgovorio toliko puta, a danas neću više govoriti o tome – radite šta god hoćete! Donosite vlastite odluke! Mnogi ljudi su bili podvrgnuti ovakvom orezivanju ne samo na godinu ili dve, već neki na tri ili četiri godine, dok su drugi to proživljavali više od jedne decenije, pošto su bili podvrgnuti orezivanju kada su postali vernici, ali do danas je u njima bilo malo promena. Šta kažeš, zar nisi kao svinja? Da li je moguće da je Bog nepravedan prema tebi? Nemojte misliti da se Božje delo neće završiti ako vi niste u stanju da dostignete određeni nivo. Da li će vas Bog i dalje čekati ako niste u stanju da ispunite Njegove zahteve? Otvoreno ti kažem – neće biti tako. Nemoj gledati na stvari kroz ružičaste naočare! Postoji vremensko ograničenje za današnje delo, a Bog se ne igra sa tobom! Ranije, kada je došlo do kušnje uslužitelja, ljudi su mislili da moraju da dostignu određenu tačku ako žele da budu postojani u svom svedočenju o Bogu i da ih On osvoji – morali su dobrovoljno i rado da budu uslužitelji, morali su da hvale Boga svaki dan i da ne budu nimalo neobuzdani ili površni. Mislili su da će tek tada zaista moći da budu uslužitelji, ali da li je to zaista tako? U to vreme otkrivene su razne vrste ljudi koje su ispoljile svakakvo ponašanje. Neki su se žalili, neki širili predstave, neki su prestali da prisustvuju skupovima, a neki su čak delili crkveni novac. Braća i sestre kovali su zavere jedni protiv drugih. Bila je to zaista sjajna emancipacija, ali u tome je bila jedna dobra stvar: niko se nije povlačio. To je bilo najupečatljivije. Oni su zbog toga preduzeli korak svedočenja pred Sotonom, a kasnije su zadobili identitet Božjeg naroda i stigli su do današnjih dana. Božje delo se ne obavlja onako kako ti zamišljaš, već će se ono završiti kada vreme istekne, bez obzira na to dokle si ti stigao. Neki ljudi mogu da kažu: „Ovakvim ponašanjem ne spasavaš ljude niti ih voliš – Ti nisi pravedan Bog.“ Otvoreno ti kažem: srce Mog dela danas te osvaja i navodi te da svedočiš. Spasavanje tebe je samo dodatak; da li možeš da budeš spasen ili ne zavisi od tvog sopstvenog traganja i nije povezano sa Mnom. Ipak, moram da te osvojim; nemoj stalno da pokušavaš da Me vučeš za nos – danas Ja radim i spasavam tebe, a ne obrnuto!

Ono što ste do danas shvatili jeste više nego što je bilo koja osoba koja nije usavršena shvatila tokom istorije. Bilo da je to vaše znanje o kušnjama ili veri u Boga, sve je to više od onoga što je bilo koji vernik u Boga znao. Stvari koje razumete su ono što saznate pre nego što prođete kroz kušnje okruženja, ali vaš stvarni rast se nimalo ne poklapa sa njima. Ono što znate je više od onoga što primenjujete u praksi. Iako vi kažete da ljudi koji veruju u Boga treba da vole Boga i treba da teže ne za blagoslovima, već samo da udovolje Božjim namerama, ono što se manifestuje u vašim životima je daleko od toga i u velikoj meri je ukaljano. Većina ljudi veruje u Boga radi mira i drugih koristi. Osim ako se ne radi o tvojoj koristi, ti ne veruješ u Boga, a ako ne možeš da primiš Božju blagodat, duriš se. Kako ono što si rekao može biti tvoj pravi rast? Kada su u pitanju neizbežni porodični incidenti kao što su obolevanje dece, hospitalizacija bližnjih, loši prinosi useva i progon od strane članova porodice, čak i ove česte, svakodnevne stvari su previše za tebe. Kada se takve stvari dese, ti se uspaničiš, ne znaš šta da radiš – i veći deo vremena se žališ na Boga. Žališ se da su te Božje reči prevarile, da te je Božje delo ismejalo. Zar ne mislite tako? Da li misliš da se takve stvari dešavaju među vama retko kad? Svaki dan vam prolazi usred takvih događaja. Ni najmanje ne razmišljate o uspehu svoje vere u Boga i kako da udovoljite Božjim namerama. Vaš pravi rast je isuviše mali, čak i manji od rasta pileta. Kada vam porodični posao ide loše, žalite se na Boga, kada se nađete u okruženju bez Božje zaštite, i dalje se žalite na Boga, i žalite se čak i kada jedno od vaših pilića ugine ili se stara krava u štali razboli. Žališ se kada je vreme da ti se oženi sin, a tvoja porodica nema dovoljno novca; želiš da ugostiš ljude, ali ne možeš sebi to da priuštiš i onda se opet žališ. Iz tebe samo izviru žalbe i ponekad ne prisustvuješ skupovima ili ne jedeš i ne piješ Božje reči zbog toga, ponekad postaneš negativan na duži vremenski period. Ništa što ti se danas događa nema nikakve veze sa tvojim izgledima ili sudbinom; ove stvari bi se takođe dogodile čak i da ne veruješ u Boga, ali danas prebacuješ odgovornost za njih na Boga i insistiraš na tome da te je Bog eliminisao. Šta je sa tvojom verom u Boga? Da li si zaista predao svoj život? Da ste pretrpeli iste kušnje kao Jov, niko od vas ko danas sledi Boga ne bi mogao da stoji postojano, svi biste pali. I postoji, sasvim jednostavno, ogromna razlika između vas i Jova. Danas, ako bi vam polovina vaše imovine bila oduzeta, vi biste se usudili da poreknete postojanje Boga; ako bi vam sin ili ćerka bili oduzeti, vi biste trčali ulicama plačući; ako bi tvoj jedini način da zaradiš za život dospeo u ćorsokak, ti bi pokušao da se i oko toga raspravljaš sa Bogom; pitao bi zašto sam u početku izgovorio toliko reči da bih te uplašio. Ne postoji ništa što se ne biste usudili da uradite u takvim trenucima. To pokazuje da niste zadobili prave uvide i da nemate pravi rast. Dakle, kušnje u vama su prevelike, jer previše znate, ali ono što zaista razumete nije ni hiljaditi deo onoga čega ste svesni. Ne zaustavljajte se na pukom razumevanju i shvatanju; najbolje bi bilo da vidite koliko zaista možete da sprovedete u delo, koliko je prosvećenja i prosvetljenja Svetog Duha stečeno znojem vašeg sopstvenog velikog truda i u koliko ste svojih primena ostvarili sopstvenu odlučnost. Treba ozbiljno da shvatiš svoj rast i primenu. U svom verovanju u Boga, ne treba da pokušavaš samo da se praviš da činiš stvari zbog nekoga – bez obzira na to da li na kraju možeš da zadobiješ istinu i život zavisi od tvog sopstvenog traganja.

a. Priča o ptici hanhao je veoma slična Ezopovoj basni o cvrčku i mravu. Dok je vreme toplo, ptica hanhao više voli da spava nego da gradi gnezdo, uprkos brojnim upozorenjima njene komšije svrake. Kada dođe zima, ptica umire od hladnoće.