Svi su ljudi zbog Božjih reči izloženi oplemenjivanju. Da se Bog nije ovaplotio, čovečanstvo sigurno ne bi uživalo blagoslov patnje kroz to oplemenjivanje. Drugim rečima, svi oni koji su u stanju da prihvate kušnje Božjih reči jesu blagosloveni. Sudeći po urođenom kovu ljudi, po njihovom ponašanju i stavovima prema Bogu, oni nisu dostojni da prime ovakvu vrstu oplemenjivanja. Oni uživaju u tom blagoslovu zato što ih je Bog izdigao. Ljudi su imali običaj da kažu da nisu dostojni da vide Božje lice niti da čuju Njegove reči. Ljudi su danas primili oplemenjivanje Njegovih reči isključivo zbog Božjeg uzdizanja i Njegove milosti. To je blagoslov svake osobe koja je rođena u poslednjim danima – da li ste vi lično to doživeli? Bog je predodredio u kojim aspektima ljudi treba da iskuse patnju i prepreke – to nije zasnovano na ličnim zahtevima ljudi. To je neosporna istina. Svaki vernik treba da poseduje sposobnost da prihvati kušnje Božjih reči i da pati u Njegovim rečima. Da li vam je to jasno? Dakle, današnje blagoslove si primio kao zamenu za patnju koju si pretrpeo; ako ne patiš za Boga, ne možeš zadobiti Njegovu hvalu. Možda si se nekada žalio, ali, bez obzira koliko si se žalio, Bog se ne seća toga u vezi s tobom. Današnji dan je stigao i nema potrebe da se bavimo jučerašnjim stvarima.

Neki ljudi kažu da pokušavaju da vole Boga, ali ne mogu. A kad čuju da će Bog da ode, iznenada pronalaze svoje bogoljubivo srce. Neki ljudi uglavnom ne primenjuju istinu, a kada čuju da će Bog uskoro otići gnevan, oni staju pred Njega i mole se: „O, Bože! Molim te, ne idi. Daj mi priliku! Bože! Do sada Ti nisam udovoljio; ostao sam Ti dužan i opirao sam Ti se. Danas sam spreman da u potpunosti ponudim svoje telo i srce kako bih konačno mogao da Ti udovoljim i da Te volim. Neću više imati ovu priliku.“ Da li si se tako molio? Kada se neko tako moli, to je zato što je njegova savest pobuđena Božjim rečima. Svi ljudi su tupi i glupi. Izloženi su grdnji i oplemenjivanju, ali ne znaju šta Bog kroz to pokušava da postigne. Ako Bog ne bi delovao na ovaj način, ljudi bi i dalje bili zbunjeni; nijedan čovek ne može da nadahne duhovna osećanja u srcima ljudi. Samo Božje reči, koje sude i otkrivaju ljude, mogu imati takav ishod. Dakle, sve stvari se postižu i ispunjavaju zbog Božjih reči, i samo je zbog Njegovih reči pobuđena ljudska ljubav prema Bogu. Ljubav prema Bogu zasnovana samo na ljudskoj savesti neće postići željeni rezultat. Zar nisu u prošlosti ljudi zasnivali svoju ljubav prema Bogu na svojoj savesti? Da li je postojala ijedna osoba koja je volela Boga na sopstvenu inicijativu? Ljudi su voleli Boga samo uz pomoć ohrabrenja koje je dolazilo od Božjih reči. Neki ljudi kažu: „Sledio sam Boga tolike godine i uživao tolike Njegove blagodati, tolike blagoslove. Bio sam podvrgnut oplemenjivanju i sudu Njegovih reči. Tako sam mnogo toga shvatio, i video sam Božju ljubav. Moram da Mu se zahvalim, moram da Mu se odužim za Njegovu blagodat. Zadovoljiću Boga smrću, i zasnivaću svoju ljubav prema Njemu na svojoj savesti.“ Ljudi neće biti u stanju da osete Božju divotu ako slušaju samo svoju savest. Ako se oslanjaju samo na svoju savest, njihova će ljubav prema Bogu biti slaba. Ako govoriš samo o uzvraćanju Božje blagodati i ljubavi, nećeš imati nikakav nagon u svojoj ljubavi prema Njemu; voleti Ga na osnovu savesti je pasivan pristup. Zašto kažem da je to pasivan pristup? To je praktično pitanje. Kojoj vrsti ljubavi pripada vaša ljubav prema Bogu? Nije li to samo zavaravanje Boga i pretvaranje da tobož nešto radite za Njega? Pošto ne postoji nagrada za ljubav prema Bogu i pošto će čovek u svakom slučaju biti grđen zato što Ga ne voli, većina ljudi veruje da je, sve u svemu, dovoljno ne činiti grehe. Dakle, voleti Boga i uzvraćati Njegovu ljubav zbog osećanja savesti je pasivan pristup i takva ljubav prema Bogu nije ona koja spontano dolazi iz srca. Ljubav prema Bogu treba da bude istinsko osećanje iz dubine ljudskog srca. Neki ljudi kažu: „Ja sam voljan da tražim Boga i da Ga sledim. Čak i ako Bog želi da me napusti, i dalje ću Ga slediti. Bez obzira na to da li me želi ili ne, ja ću Ga i dalje voleti, i na kraju Ga moram zadobiti. Ja nudim svoje srce Bogu, i bez obzira šta On radi, ja ću Ga slediti celog života. Bez obzira na sve, moram da volim Boga i moram da Ga zadobijem; neću se smiriti dok Ga ne zadobijem.“ Da li poseduješ ovakvu vrstu odlučnosti?

Put verovanja u Boga je isti kao i put ljubavi prema Njemu. Ako veruješ u Njega, moraš Ga voleti; međutim, ljubav prema Njemu ne svodi se samo na uzvraćanje Njegove ljubavi ili na ljubav prema Njemu zasnovanu na tvojoj savesti – radi se o čistoj ljubavi prema Bogu. Ponekad ljudi ne mogu da osete Božju ljubav samo na osnovu svoje savesti. Zašto sam uvek govorio: „Neka Duh Božji dodirne naš duh“? Zašto nisam govorio o podsticanju savesti ljudi da vole Boga? To je zato što ljudska savest ne može da oseti Božju divotu. Ako ove reči ne mogu da te ubede, pokušaj da pomoću svoje savesti osetiš Njegovu ljubav. Možda ćeš imati neki nagon u trenutku, ali on će uskoro nestati. Ako osećaš Božju divotu samo svojom savešću, bićeš ponesen dok se moliš, ali ta ponesenost će ubrzo izbledeti i nestati. Zašto je tako? Ako koristiš samo svoju savest, nećeš moći da pobudiš svoju ljubav prema Bogu; kada zaista osetiš Božju divotu u svom srcu, On će dodirnuti tvoj duh i tek će u tom trenutku tvoja savest moći da igra svoju prvobitnu ulogu. Drugim rečima, kada Bog dodirne čovekov duh i kada čovek ima znanje i ohrabrenje u srcu, to jest, kada stekne iskustvo, tek tada će delotvorno moći da voli Boga svojom savešću. Voleti Boga svojom savešću nije pogrešno – to je najniži stepen ljubavi prema Bogu. Voleti „pukim odavanjem priznanja Božjoj blagodati“ naprosto neće naterati čoveka na samoinicijativni ulazak. Kada ljudi steknu nešto od dela Svetog Duha, to jest, kada vide i osete Božju ljubav u svom praktičnom iskustvu, kada poseduju neko znanje o Bogu i zaista vide da je Bog toliko vredan ljudske ljubavi i koliko je On divan, tek tada su u stanju da iskreno vole Boga.

Kada ljudi svojim srcem kontaktiraju Boga, kada su njihova srca u stanju da Mu se potpuno okrenu, to je prvi korak u čovekovoj ljubavi prema Bogu. Ako želiš da voliš Boga, prvo moraš da budeš u stanju da okreneš svoje srce Njemu. Šta znači okrenuti svoje srce Bogu? To je kada je sve za čim tragaš u svom srcu podstaknuto ljubavlju prema Bogu i sa zadobijanjem Boga. To pokazuje da si potpuno okrenuo svoje srce Bogu. Osim Boga i Njegovih reči, u tvom srcu nema skoro ničega drugog (porodica, bogatstvo, muž, žena, deca, itd.). Čak i da ima, takve stvari ne mogu potpuno da zaokupe tvoje srce, a ti ne misliš na svoje izglede u budućnosti, već samo tragaš da voliš Boga. U tom trenutku ćeš u potpunosti okrenuti svoje srce Bogu. Pretpostavimo da u svom srcu još uvek praviš planove za sebe i uvek težiš ličnoj dobiti, uvek razmišljajući: „Kada ću moći da zatražim nešto malo od Boga? Kada će se moja porodica obogatiti? Kako mogu da nabavim lepu garderobu?…“ Ako živiš u takvom stanju, to pokazuje da se tvoje srce nije potpuno okrenulo Bogu. Ako su ti samo Božje reči u srcu i možeš da se moliš Bogu i budeš Mu blizak u svakom trenutku – kao da ti je On veoma blizak, kao da je Bog u tebi a ti u Njemu – ako si u takvom stanju, to znači da je tvoje srce u prisustvu Boga. Ako se moliš Bogu i svakodnevno jedeš i piješ Njegove reči, uvek misliš na delatnost Crkve, i ako pokazuješ poštovanje prema Božjoj volji, koristiš svoje srce da Ga iskreno voliš i da zadovoljiš Njegovo srce, onda će tvoje srce pripadati Bogu. Ako je tvoje srce zaokupljeno brojnim drugim stvarima, to znači da je ono i dalje u posedu Sotone i nije se zaista okrenulo Bogu. Kada se nečije srce zaista okrene Bogu, on će osećati iskrenu, spontanu ljubav prema Njemu i moći će da razmatra Božje delo. Iako još uvek može da ima trenutke ludosti i nerazumnosti, on se brine o interesima doma Božjeg, Njegovog dela i sopstvene promene naravi, i njegove su namere dobre. Neki ljudi uvek tvrde da sve što rade, rade za crkvu, a zapravo rade za svoju korist. Takvi ljudi imaju pogrešne namere. Oni su nepošteni i lažljivi i većina stvari koje rade su za njihovu ličnu korist. Ovakva osoba ne traga za ljubavlju prema Bogu; njeno srce i dalje pripada Sotoni i ne može se okrenuti Bogu. Stoga Bog nema načina da zadobije takvu osobu.

Ako želiš da istinski voliš Boga i da te On zadobije, prvi korak je da svoje srce potpuno okreneš Bogu. U svakoj pojedinoj stvari koju radiš, preispitaj sebe i zapitaj se: „Da li se ovo što radim zasniva na bogoljubivom srcu? Postoje li lične namere iza ovoga? Koji je moj stvarni cilj u ovome?“ Ako želiš da predaš svoje srce Bogu, prvo moraš da obuzdaš svoje srce, odustaneš od svih svojih namera i postigneš stanje u kojem ćeš u celosti biti za Boga. Ovo je put ka primeni davanja svog srca Bogu. Na šta se odnosi obuzdavanje sopstvenog srca? Odnosi se na odustajanje od ekstravagantnih želja tela, odustajanje od žudnje za udobnošću ili dobrobiti koje status pruža. To znači činiti sve da bi se udovoljilo Bogu i učiniti da srce u potpunosti bude za Njega, a ne za sebe. To je dovoljno.

Istinska ljubav prema Bogu dolazi iz dubine srca; to je ljubav koja postoji samo na osnovu čovekovog poznavanja Boga. Kada se nečije srce potpuno okrene ka Bogu, onda ta osoba poseduje ljubav prema Bogu, ali ta ljubav nije nužno čista i nije nužno potpuna. To je zato što još uvek postoji određena razlika između srca osobe koja se potpuno okreće Bogu i one koja zaista razume Boga i iskreno Ga obožava. Način na koji čovek postiže istinsku ljubav prema Bogu i upoznaje Božju narav jeste da okrene svoje srce Bogu. Kada čovek preda svoje iskreno srce Bogu, tada zakoračuje u iskustvo života. Na taj način, njegova narav počinje da se menja, njegova ljubav prema Bogu postepeno raste, a njegovo poznavanje Boga takođe se postepeno povećava. Dakle, okretanje srca Bogu samo je preduslov da se stigne na pravi put životnog iskustva. Kada ljudi stave svoje srce pred Boga, oni imaju samo srce koje čezne za Njim, ali ne i koje Ga voli, jer Ga ne razumeju. Iako u ovim okolnostima osećaju određenu ljubav prema Njemu, ona nije spontana i nije prava. To je zato što sve što proističe iz ljudskog tela jeste proizvod emocija i ne proizilazi iz pravog razumevanja. To je samo trenutni impuls i ne može dovesti do dugotrajnog obožavanja. Kada ljudi ne razumeju Boga, mogu Ga voleti samo na osnovu ličnog opredeljenja i sopstvenih predstava; ova vrsta ljubavi ne može se nazvati spontanom ljubavlju, niti se može nazvati istinskom ljubavlju. Čovekovo srce može se istinski okrenuti Bogu i biti sposobno da razmišlja o Božjim interesima u svemu, ali ako on ne razume Boga, neće biti sposoban da poseduje pravu spontanu ljubav. Jedino će biti u stanju da ispuni neke funkcije za crkvu ili da izvrši delić svojih dužnosti, ali to će raditi bez ikakve osnove. Narav ovakve osobe teško je promeniti; takvi ljudi ili ne tragaju za istinom ili je ne razumeju. Čak i ako osoba potpuno okrene svoje srce prema Bogu, to ne znači da je njeno bogoljubno srce potpuno čisto, jer oni koji imaju Boga u svojim srcima ne moraju nužno imati ljubav prema Bogu u svojim srcima. Ovo se odnosi na razliku između nekoga ko traga ili ne traga za tim da razume Boga. Jednom kada Ga osoba razume, to je dokaz da se njeno srce potpuno okrenulo Bogu, to dokazuje da je njena prava ljubav prema Bogu koju ima u svom srcu spontana. Samo takvi ljudi imaju Boga u svojim srcima. Okretanje srca Bogu je preduslov da čovek krene pravim putem, da razume Boga i da dostigne ljubav prema Bogu. Voleti Boga nije pokazatelj da je dužnost prema Bogu ispunjena, niti znak prave ljubavi prema Bogu. Jedini način da neko postigne istinsku ljubav prema Bogu jeste da okrene svoje srce ka Njemu, što je takođe prva stvar koju bi neko, kao jedno od Njegovih stvorenja, trebalo da učini. Svi koji vole Boga jesu ljudi koji tragaju za životom, to jest, ljudi koji tragaju za istinom i zaista žele Boga; svi oni imaju prosvećenje Svetog Duha i sve ih je On dodirnuo. Svi su oni u stanju da steknu Božje vođstvo.

Kada je neko u stanju da oseti da je dužan Bogu, to je zato što ga je Duh dodirnuo; oni koji se tako osećaju obično imaju srce ispunjeno žudnjom i biće u stanju da tragaju za život-ulaskom. Ali ako se na nekom koraku zaustaviš, nećeš moći da ideš dublje; još uvek postoji opasnost da se upleteš u Sotoninu mrežu i u određenom trenutku Sotona će te zarobiti. Božje prosvetljenje omogućava ljudima da upoznaju sebe i samim tim osete svoj dug prema Bogu; oni postaju voljni da sarađuju sa Njim i odbacuju stvari koje Mu nisu ugodne. To je princip Božjeg dela. Vi ste svi spremni da tragate za rastom u svom životu i ljubavlju prema Bogu, a da li si se onda oslobodio svojih površnih postupaka? Ako se samo oslobodiš površnih postupaka i uzdržiš se od remetilačkog i hvalisavog ponašanja, da li je to zaista traganje za rastom u tvom životu? Ako se oslobodiš svih površnih postupaka, ali ne uđeš u Božje reči, to pokazuje da ne napreduješ aktivno. Šta je glavni uzrok površnog ponašanja? Da li je svrha tvojih postupaka odrastanje u tvom životu? Da li tražiš da budeš viđen kao jedan od Božjih ljudi? Na šta god da se usredsrediš, to je ono što ćeš proživeti; ako si usredsređen na površno ponašanje, onda će tvoje srce često biti izgnano i nećeš imati načina da tragaš za rastom u svom životu. Bog zahteva promenu u naravi, ali ti uvek tragaš za spoljašnjim stvarima; takva osoba nije u stanju da promeni svoju narav! U procesu dostizanja zrelosti u životu, svako mora da sledi put: mora da prihvati sud, grdnju i usavršavanje kroz Božje reči. Ako ne poseduješ Božje reči, već se oslanjaš samo na svoje samopouzdanje i volju, sve što radiš zasniva se samo na revnosti. To jest, ako želiš da rasteš u životu, moraš da jedeš, piješ i razumeš više Božjih reči. Svi oni koji su usavršeni Njegovim rečima u stanju su da ih prožive; oni koji se ne podvrgavaju oplemenjivanju Njegovih reči, koji se ne podvrgavaju sudu Njegovih reči, ne mogu biti podobni za Njegovu upotrebu. Pa, u kojoj meri vi proživljavate Njegove reči? Samo ako jedete i pijete Božje reči i u stanju ste da ih uporedite sa svojim stanjem u životu i pronađete put primene u svetlu pitanja koja sam izneo, vaša primena će biti ispravna i u skladu sa Božjom voljom. Samo neko sa takvom primenom ima volju da voli Boga.