U svom svakodnevnom životu molitvi ne pridajete nikakvu važnost. Čovek zanemaruje značaj molitve. Molitve su nekada bile površne, pri čemu je čovek samo prolazio kroz rituale pred Bogom. Nijedan čovek nikada nije u potpunosti ponudio svoje srce Bogu niti se pred Bogom upustio u istinsku molitvu. Čovek bi se Bogu molio samo u nevolji. Da li si se za sve ovo vreme ikada istinski pomolio Bogu? Da li si ikada bolno zaplakao pred Bogom? Da li si pred Njim ikada spoznao sebe? Da li si se ikada najiskrenije pomolio Bogu? Način molitve se stiče praksom: ako se obično ne molite kod kuće, tada nećete znati ni kako da se molite u crkvi, a ako se uobičajeno ne molite na manjim okupljanjima, nećete biti u stanju da se molite ni na onim velikim. Ako se redovno ne približavate Bogu niti razmišljate o rečima Božjim, nećete imati šta da kažete kada dođe vreme za molitvu; čak i ako se zaista budete molili, biće to molitva samo na rečima; neće biti iskrena molitva.

Šta je iskrena molitva? To je saopštavanje Bogu onoga što ti je u srcu, razgovor s Bogom dok shvataš Njegovu volju, razgovor s Bogom kroz Njegove reči, osećanje naročite bliskosti s Bogom, osećanje da je On tu pred tobom i vera da imaš šta da Mu kažeš. Osećaš da ti je srce ispunjeno svetlošću i osećaš koliko je Bog drag. Osećaš se posebno nadahnuto, a tvoja braća i sestre su ispunjeni dok te slušaju. Osetiće da su reči koje govoriš iste one reči u njihovim srcima, reči koje i sami žele da kažu, baš kao da su tvoje reči zamena za njihove. To je iskrena molitva. Nakon što se upustiš u iskrenu molitvu, srce će ti biti smireno i spoznaće zadovoljstvo ispunjenja. Snaga ljubavi prema Bogu moći će da naraste i osetićeš da u životu nema ničeg vrednijeg ili značajnijeg od ljubavi prema Bogu. Sve to dokazuje da su tvoje molitve bile delotvorne. Jesi li se ikada pomolio na takav način?

A šta je sa sadržajem molitve? Tvoja molitva treba da se odvija korak po korak, u skladu sa istinskim stanjem tvoga srca i delom Svetoga Duha; ti dolaziš da sa Bogom razgovaraš u skladu sa Njegovom voljom i onim što On zahteva od čoveka. Pre nešto što započneš molitvu, prvo svoje srce predaj Bogu. Ne pokušavaj da dokučiš Njegovu volju – samo pokušaj da Bogu saopštiš reči koje su ti u srcu. Kada stupiš pred Boga, kaži ovako: „O Bože, tek danas shvatam da sam se oglušio o Tebe. Istinski sam iskvaren i dostojan prezira. Samo sam traćio svoj život. Od danas ću živeti za Tebe. Živeću smislenim životom i udovoljavati Tvojoj volji. Neka Tvoj Duh uvek deluje u meni, stalno me prosvetljujući i prosvećujući. Dozvoli mi da pred Tobom snažno i odlučno svedočim. Neka Sotona vidi Tvoju slavu, Tvoje svedočanstvo i dokaz Tvoje pobede kako se ispoljavaju u nama.“ Kada se moliš na ovaj način, tvoje srce će se potpuno osloboditi. Nakon što se ovako pomoliš, tvoje srce će biti bliže Bogu, a ako često možeš ovako da se moliš, Sveti Duh će neizbežno delovati u tebi. Ako uvek ovako dozivaš Boga i pred Njim donosiš odluku, doći će dan kada će tvoja odluka biti prihvatljiva pred Bogom, kada će tvoje srce i čitavo tvoje biće biti zadobijeni od strane Boga i kada ćeš konačno biti usavršen od Njega. Molitva je za vas od najveće važnosti. Kada se moliš i kad primaš delo Svetoga Duha, tvoje srce će biti dotaknuto od Boga i izrodiće se snaga da voliš Boga. Ako se ne moliš srcem, ako svoje srce ne otvoriš za razgovor s Bogom, tada Bog neće moći da deluje u tebi. Ako, nakon molitve i reči izgovorenih iz srca, Duh Božji nije započeo Svoje delo, a ti nisi dobio nikakvo nadahnuće, to pokazuje da tvom srcu nedostaje iskrenosti, da su tvoje reči neistinite i još uvek nečiste. Ako se nakon molitve osećaš zadovoljno, tada su tvoje molitve prihvatljive Bogu i Duh Božji deluje u tebi. Kao neko ko služi pred Bogom, ne možeš biti bez molitve. Ako razgovor s Bogom zaista smatraš nečim smislenim i vrednim, možeš li tada da napustiš molitvu? Niko ne može biti bez razgovora s Bogom. Bez molitve, ti živiš samo telesno, u okovima Sotone. Bez istinske molitve, ti živiš pod uticajem tame. Nadam se da vi, braćo i sestre, možete svakodnevno istinski da se molite. Tu nije reč o poštovanju pravila, već o postizanju određenog rezultata. Jesi li voljan da se odrekneš malo sna i užitka kako bi poranio na jutarnju molitvu i uživao u rečima Božjim? Budeš li se molio čistog srca i ovako jeo i pio reči Božje, Njemu ćeš biti prihvatljiviji. Ako to činiš svakoga jutra, ako svakodnevno vežbaš da svoje srce predaješ Bogu, da razgovaraš i sarađuješ s Njim, tvoje znanje o Bogu će se zasigurno povećavati, pa ćeš moći bolje da dokučiš volju Božju. Reci: „O Bože! Voljan sam da ispunim svoju dužnost. Sposoban sam da jedino Tebi posvetim celo svoje biće, kako bi od nas mogao da stekneš slavu, kako bi mogao da uživaš u svedočenju ove naše grupe. Preklinjem Te da deluješ u nama, kako bih mogao istinski da Te volim, da Ti udovoljavam i da Tebe sledim kao svoj cilj.“ Kada poneseš ovo breme, Bog će te sigurno usavršiti. Ne treba da se moliš samo za svoje dobro, već treba da se moliš i zato da bi sledio Božju volju i Njega voleo. To je najistinitija vrsta molitve. Da li si ti neko ko se moli zato da bi sledio volju Božju?

U prošlosti niste znali kako da se molite i zanemarivali ste značaj molitve. Sada morate dati sve od sebe kako biste naučili da se molite. Ako nisi u stanju da u sebi prikupiš snagu da voliš Boga, kako onda da se moliš? Kaži: „O Bože, moje srce nije sposobno da Te iskreno voli. Želim da Te volim, ali mi nedostaje snage. Šta da radim? Otvori moje duhovne oči i Svojim Duhom pokreni moje srce. Učini da, kad izađem pred Tebe, odbacim svu negativnost, da više ne budem ograničen nikakvim ljudima, pitanjima ili stvarima, i da pred Tebe položim svoje sasvim ogoljeno srce, i učini tako da celo svoje biće mogu da ponudim Tebi. Spreman sam za sva Tvoja iskušenja. Sad ne uzimam u obzir svoje buduće izglede, niti sam pod jarmom smrti. Uz srce koje Te voli, žudim da tražim svoj životni put. Svaka stvar, baš sve je u Tvojim rukama; moja sudbina je u Tvojim rukama, a u Svojoj ruci držiš i sam moj život. Sada tražim da Te volim i, bez obzira na to da li ćeš mi to dopustiti, bez obzira na Sotonino ometanje, rešen sam da Te volim.“ Kada se susretneš sa ovim problemom, tako se pomoli. Budeš li se tako svakodnevno molio, snaga da voliš Boga postepeno će se uzdići.

Kako se ulazi u istinsku molitvu?

Pri molitvi srce treba da ti bude mirno i iskreno pred Bogom. Istinski se moliš i razgovaraš sa Bogom – ne smeš pokušavati da zavaraš Boga lepim rečima. Molitva treba da bude usredsređena na ono što Bog želi upravo sada da postigne. Traži od Boga da ti podari veće prosvećenje i prosvetljenje, iznesi pred Njega svoje stvarno stanje i probleme pri molitvi, uključujući i odluku koju si pred Bogom doneo. Molitva se ne sastoji u prostom sprovođenju procedure; ona podrazumeva traženje Boga iskrenim srcem. Traži od Boga da ti zaštiti srce, kako bi ono često moglo da bude mirno pred Njim; kako bi, unutar okruženja u koje te je On smestio, mogao da spoznaš sebe, da samoga sebe prezreš i napustiš, što će ti omogućiti da imaš normalan odnos sa Bogom i da istinski postaneš neko ko voli Boga.

Koji je značaj molitve?

Molitva je jedan od načina na koji čovek sarađuje sa Bogom, to je sredstvo kojim čovek doziva Boga i proces kojim Duh Božji pokreće čoveka. Može se reći da su oni koji se ne mole mrtvi ljudi, lišeni duha, što dokazuje da im nedostaje sposobnost da ih Bog pokrene. Bez molitve ne bi bilo moguće voditi normalan duhovni život, a kamoli ići ukorak sa delom Svetoga Duha. Ne moliti se znači prekinuti odnos sa Bogom, usled čega bi bilo nemoguće dobiti Božju pohvalu. Što se čovek koji veruje u Boga više moli, odnosno što ga Bog više pokreće, to će on biti odlučniji i sposobniji da primi novo prosvećenje od Boga. Kao ishod toga, takva osoba veoma brzo može biti usavršena od strane Svetoga Duha.

Kakvo dejstvo treba da postigne molitva?

Ljudi mogu biti u stanju da upražnjavaju molitvu i da shvate njen značaj, ali učiniti molitvu delotvornom nije nimalo lako. Molitva nije tek puko vršenje obreda, sprovođenje procedure ili recitovanje reči Božjih. Drugim rečima, molitva nije mehaničko ponavljanje određenih reči i nije oponašanje drugih. Čovek u molitvi mora da dosegne stanje u kome može da preda srce Bogu, otvarajući ga kako bi Bog mogao da ga pokrene. Da bi molitva bila delotvorna, mora se zasnivati na čitanju Božjih reči. Samo molitvom iz Božjih reči čovek može da primi veće prosvećenje i prosvetljenje. Istinska molitva se ispoljava kroz: posedovanje srca koje čezne za svim onim što Bog traži i, štaviše, žudi da ostvari ono što On traži; preziranje svega onog što Bog prezire, da bi se zatim, kao nadogradnja na ovakav temelj, donekle razumelo to što se prezire, i steklo određeno znanje i jasnoća u pogledu istina koje Bog obrazlaže. Samo ako postoje odlučnost, vera, znanje i put praktičnog delovanja nakon molitve, tek tada se to može nazvati istinskom molitvom, i samo takav tip molitve može biti delotvoran. Ipak, molitva se mora graditi na uživanju u Božjim rečima, mora se uspostaviti na temelju razgovora sa Bogom kroz Njegove reči, a srce mora biti u stanju da traži Boga i da se umiri pred Njim. Ovakva vrsta molitve već je ušla u fazu istinskog razgovora sa Bogom.

Najosnovnija znanja o molitvi:

1. Ne govori slepo sve što ti padne na pamet. Na tvom srcu mora postojati breme, odnosno, pri molitvi moraš imati cilj.

2. Molitva mora da sadrži Božje reči; ona mora biti zasnovana na rečima Božjim.

3. Kada se moliš, ne smeš da ponavljaš zastarele probleme. Tvoje molitve treba da se odnose na trenutne reči Božje, a u molitvi Bogu saopštavaj svoje najskrivenije misli.

4. Grupna molitva mora da se okreće oko središta, što je, nužno, sadašnje delo Svetoga Duha.

5. Svi ljudi treba da nauče posredničku molitvu. Ovo je i način pokazivanja obzira prema volji Božjoj.

Molitveni život pojedinca zasniva se na razumevanju značaja molitve i na osnovnom poznavanju molitve. Svakodnevno se često moli za svoje mane, moli se da promeniš svoju život-narav, i moli se na osnovu svog znanja o rečima Božjim. Svaka osoba treba da uspostavi sopstveni molitveni život, treba da se moli radi spoznaje reči Božjih, i treba da se moli da traži spoznavanje Božjeg dela. Razotkrij pred Bogom okolnosti u kojima živiš i budi realan, bez previše buke oko načina na koji se moliš, jer ono što je ključno jeste da stekneš istinsko razumevanje i da stvarno iskusiš Božje reči. Osoba koja traži ulaz u duhovni život mora biti sposobna da se moli na mnogo različitih načina. Tiha molitva, razmišljanje o rečima Božjim, saznavanje dela Božjeg – sve su to primeri svrsishodnog rada duhovne zajednice radi ulaska u normalan duhovni život, koji stalno poboljšava čovekova stanja pred Bogom i podstiče ga da sve više napreduje u životu. Ukratko, sve što radiš, bilo da jedeš i piješ reči Božje, tiho se moliš ili to objavljuješ na sav glas, ima za cilj da ti omogući da jasno uvidiš Božje reči, Njegovo delo i ono što On želi da u tebi postigne. Što je još važnije, sve što radiš usmereno je ka ostvarenju normi koje Bog zahteva, i uzdizanju života do novih visina. Ono najmanje što Bog zahteva od čoveka jeste da čovek bude u stanju da pred Njim otvori svoje srce. Ako čovek istinski preda svoje srce Bogu i ako zaista govori ono što mu je u srcu, tada je Bog voljan da deluje u njemu. Bog ne želi prevrtljivo ljudsko srce, već čisto i iskreno srce. Ako čovek Bogu ne govori iz srca, tada Bog neće pokrenuti čovekovo srce niti delovati u njemu. Zato je tokom molitve najvažnije da se Bogu obraćaš iz srca, da mu pričaš o svojim manama ili pobunjeničkoj naravi, da se pred Njim potpuno razotkriješ; samo tada će se Bog zainteresovati za tvoje molitve, dok će u suprotnom On sakriti Svoje lice od tebe. Osnovni kriterijum za molitvu jeste da tvoje srce mora biti smireno pred Bogom i da se ne sme udaljiti od Boga. Može se dogoditi da tokom ove faze ne stekneš nikakav nov ili viši uvid, ali tada molitvu moraš da koristiš zarad održavanja postojećeg stanja – ne smeš da nazaduješ. To je ono najmanje što moraš da postigneš. Ako ne možeš da postigneš čak ni to, onda to dokazuje da tvoj duhovni život nije na pravom putu. Kao rezultat toga, nećeš biti u stanju da se držiš svoje prvobitne vizije, izgubićeš veru u Boga, a tvoja odlučnost će se posledično raspršiti. Jedan od pokazatelja da li si ušao u duhovni život ili ne, jeste da proveriš da li su tvoje molitve na pravom putu. Nužno je da svi ljudi uđu u tu stvarnost; svi moraju da se svesno obučavaju za molitvu; ne da pasivno čekaju, već da svesno nastoje da ih Sveti Duh pokrene. Tek tada će biti ljudi koji istinski traže Boga.

Kada počneš da se moliš, nemoj sam sebi da postavljaš visoke zahteve i nemoj se nadati da ćeš sve postići jednim potezom. Ne možeš da postavljaš preterane zahteve, očekujući da ćeš čim otvoriš usta biti pokrenut od strane Svetoga Duha, da ćeš dobiti prosvećenje ili prosvetljenje ili da će te Bog obasuti blagodatima. To se neće desiti jer Bog ne čini natprirodne stvari. Bog uslišuje molitve ljudi onda kad On to želi, a ponekad ispituje tvoju veru kako bi video da li si Mu odan. Kada se moliš, moraš da veruješ, da budeš istrajan i odlučan. Većina ljudi već na samom početku obuke klone duhom, jer ih Sveti Duh nije pokrenuo. To tako ne može! Moraš biti istrajan; moraš da se usredsrediš na osećaj kako te Sveti Duh pokreće, i na traženje i istraživanje. Ponekad put tvoje prakse nije ispravan, a ponekad se tvoji lični motivi i predstave ne mogu održati pred Bogom, pa Božji Duh ne uspeva da te pokrene. Drugom prilikom, Bog posmatra jesi li Mu odan ili nisi. Ukratko, tokom obuke treba da platiš veću cenu. Otkriješ li da skrećeš sa puta svoje prakse, možeš da promeniš način na koji se moliš. Sve dok tražiš iskrenim srcem i žudiš za primanjem, Sveti Duh će te sigurno odvesti u ovu stvarnost. Ponekad se moliš iskrenim srcem ali ne osećaš da si naročito pokrenut. U takvim trenucima moraš se osloniti na veru, verujući da Bog pazi na tvoje molitve; nužno je da u svojim molitvama budeš istrajan.

Budi pošten; moli se Bogu da te oslobodi prevare koju nosiš u srcu. Stalno se pročišćavaj molitvom, neka te kroz molitvu Sveti Duh pokreće, pa će se tvoja narav postepeno promeniti. Istinski duhovni život je život molitve – to je život koji je pokrenut Svetim Duhom. Proces u kome te Sveti Duh pokreće jeste proces u kome se menja ljudska narav. Život koji nije pokrenut Svetim Duhom nije duhovni život, već samo život ispunjen verskim obredima. U duhovni život su ušli samo oni koje Sveti Duh često pokreće i koje Sveti Duh prosvećuje i prosvetljuje. Dok se čovek moli, njegova narav se neprekidno menja. Što ga Duh Božji više pokreće, on postaje proaktivniji i poslušniji. Tako će i njegovo srce postepeno biti pročišćeno, a njegova narav će se postepeno promeniti. Takvo je dejstvo istinske molitve.