Bog je praktičan Bog: svekoliko Njegovo delo je praktično, sve reči koje On izgovara su praktične, i sve istine koje On izražava su praktične. Sve ono što nije On rekao je prazno, nepostojeće i nepouzdano. Danas, Sveti Duh treba da vodi ljude u reči Božje. Ako ljudi tragaju za ulaskom u stvarnost, onda moraju da traže stvarnost i spoznaju stvarnost, nakon čega moraju da iskuse stvarnost i prožive stvarnost. Što više ljudi spoznaju stvarnost, to su više u stanju da razaznaju da li su reči drugih stvarne; što više ljudi spoznaju stvarnost, to imaju manje predstava; što više ljudi doživljavaju stvarnost, to više spoznaju dela praktičnog Boga, i lakše im je da se oslobode svojih iskvarenih, sotonskih karakteristika; što ljudi više prihvataju stvarnost, to više spoznaju Boga, pa više preziru telesnost i vole istinu; i što ljudi prihvataju više stvarnosti, to su bliže standardima Božih zahteva. Ljudi koje je Bog zadobio jesu oni koji su obuzeti stvarnošću, koji znaju stvarnost i koji su kroz iskustvo stvarnosti spoznali stvarna Božja dela. Što više sarađuješ sa Bogom na praktičan način i disciplinuješ svoje telo, više ćeš steći delo Svetog Duha, više ćeš razumeti stvarnost, i više ćeš biti prosvetljen od Boga, a samim tim će i veće postati tvoje znanje o stvarnim delima Božjim. Ako si u stanju da živiš u sadašnjoj svetlosti Svetog Duha, onda će ti sadašnji put ka praksi postati jasniji, i bićeš sposobniji da se odvojiš od religioznih predstava i starih postupaka iz prošlosti. Danas je stvarnost u središtu: što više stvarnosti ljudi prihvataju, to je jasnije njihovo poznavanje istine i bolje razumevanje Božje volje. Stvarnost može nadvladati sve reči i doktrine, može nadvladati svaku teoriju i stručnost i što se ljudi usredsređuju na više stvarnosti, to više istinski vole Boga i gladniji su i žedniji Njegovih reči. Ako se uvek usredsređuješ na stvarnost, onda će tvoja filozofija življenja, religiozne predstave i prirodni karakter prirodno biti izbrisani nakon Božjeg dela. Oni koji ne tragaju za stvarnošću i nemaju znanja o stvarnosti, skloni su da tragaju za onim što je natprirodno i lako će biti obmanuti. Sveti Duh nema načina da deluje u takvim ljudima, pa se zato oni osećaju prazno i tako kao da njihovi životi nemaju smisla.

Sveti Duh može da deluje u tebi samo kada se zaista obučavaš, zaista tragaš, zaista se moliš i spreman si da patiš zarad potrage za istinom. Oni koji ne tragaju za istinom nemaju ništa osim reči i doktrina, i prazne teorije, a oni koji su bez istine prirodno imaju mnogo predstava o Bogu. Ovakvi ljudi čeznu samo za tim da Bog njihovo fizičko telo pretvori u duhovno telo kako bi mogli da se uznesu na treće nebo. Kako su ovi ljudi budalasti! Svi koji govore takve stvari nemaju znanja ni o Bogu ni o stvarnosti; ovakvi ljudi nikako ne mogu da sarađuju sa Bogom, već samo pasivno čekaju. Ako ljudi žele da razumeju istinu, i da je jasno vide, i ako, pored toga, žele da uđu u istinu i sprovedu je u delo, onda oni moraju zaista da se obučavaju, zaista da tragaju, i zaista da izdrže glad i žeđ. Kada si gladan i žedan, i kada zaista sarađuješ sa Bogom, Božji Duh će te sigurno dotaći i delovati u tebi, što će ti doneti više prosvećenja i dati više znanja o stvarnosti i umnogome će doprineti tvom životu.

Ako ljudi žele da spoznaju Boga, oni prvo moraju znati da je Bog praktičan Bog i moraju znati Božje reči, Božje praktično pojavljivanje u telu i Božje praktično delo. Tek nakon što saznaš da je sav Božji rad praktičan, bićeš u stanju da zaista sarađuješ sa Bogom i samo kroz ovaj put ćeš moći da postigneš rast u svom životu. Svi oni koji nisu spoznali stvarnost nemaju načina da dožive Božje reči, zarobljeni su u svojim predstavama, žive u svojoj mašti, pa tako nemaju ni znanje o Božjim rečima. Što je veće tvoje znanje o stvarnosti, to si bliži Bogu i prisniji si sa Njim; što više tražiš nejasnoću, apstrakciju i doktrinu, to ćeš se više udaljavati od Boga i tako ćeš više osećati da je doživljavanje Božjih reči naporno i teško i da nisi sposoban za ulazak. Ako želiš da uđeš u stvarnost Božjih reči i da stupiš na pravu stazu svog duhovnog života, moraš prvo da spoznaš stvarnost i da se odvojiš od nejasnih i natprirodnih stvari, što će reći da prvo moraš razumeti kako te sveti Duh uistinu prosvećuje i vodi iznutra. Na ovaj način, ako zaista možeš da dokučiš istinsko delo Svetog Duha u čoveku, tada ćeš stupiti na pravu stazu gde ćeš biti usavršen od strane Boga.

Danas sve počinje od stvarnosti. Božje delo je najstvarnije i ljudi ga mogu osetiti; odnosi se na ono što ljudi mogu da iskuse i postignu. U ljudima ima mnogo toga što je nejasno i natprirodno, što ih sprečava da spoznaju sadašnje Božje delo. Tako u njihovim iskustvima uvek ima odstupanja i uvek osećaju da su stvari teške, a sve je to posledica njihovih predstava. Ljudi nisu u stanju da shvate principe delovanja Svetog Duha, ne poznaju stvarnost, pa su uvek negativni na svom putu ka ulasku. Oni gledaju na Božje zahteve iz daljine, nesposobni da ih ostvare; oni samo vide da su Božje reči zaista dobre, ali ne mogu da pronađu put do ulaska. Sveti Duh deluje po ovom principu: kroz saradnju ljudi, kada se kroz njih aktivno mole, traže i približavaju se Bogu, mogu se ostvariti rezultati i oni mogu biti prosvetljeni i prosvećeni Duhom Svetim. Ne dešava se da Sveti Duh deluje jednostrano, niti da čovek deluje jednostrano. I jedno i drugo je neophodno, i što više ljudi sarađuje, i što više teže dostizanju standarda Božjih zahteva, to je veće delo Svetog Duha. Samo stvarna saradnja ljudi, pridodata delu Svetog Duha, može proizvesti stvarna iskustva i suštinsko znanje Božjih reči. Postepeno, kroz iskustvo na ovaj način, na kraju se proizvodi savršena osoba. Bog ne čini natprirodne stvari; u narodnim predstavama, Bog je svemoguć i Bog sve čini – tako da ljudi pasivno čekaju, ne čitaju reči Božje i ne mole se, već samo čekaju dodir Svetog Duha. Oni sa ispravnim razumevanjem, međutim, veruju u ovo: Božja dela mogu da se ostvaruju samo dotle dok sarađujem, a efekat koji Božje delo ima na mene zavisi od toga kako sarađujem. Kada Bog govori, treba da činim sve što mogu da tražim i težim Božjim rečima; to je ono što treba da postignem.

Na primerima Petra i Pavla možete jasno videti da je Petar taj koji je najviše pažnje posvetio stvarnosti. Iz onoga kroz šta je Petar prošao, može se videti da su njegova iskustva sažetak pouka onih koji nisu uspeli u prošlosti i da je upijao snage svetaca iz prošlosti. Iz ovoga se može videti koliko su bila stvarna Petrova iskustva, da su ljudi u stanju da dopru do ovih iskustava i osete ih, pa i da ih dostignu. Pavle je, međutim, bio drugačiji: sve o čemu je govorio bilo je nejasno i nevidljivo, stvari kao što su odlazak na treće nebo, uzdizanje na presto i venac pravednosti. Usredsredio se na ono što je spoljašnje: na status i držanje predavanja, na razmetanje svojim godinama, na to da ga je dodirnuo Sveti Duh, itd. Ništa za čime je tragao nije bilo stvarno i mnogo toga je bila fantazija, pa se vidi da je sve to natprirodno, kao što je koliko Duh Sveti dotiče ljude, velika radost u kojoj ljudi uživaju, odlazak na treće nebo, ili u kojoj meri uživaju u redovnom obučavanju, u kojoj meri uživaju u čitanju Božjih reči – ništa od ovoga nije stvarno. Svekoliko delo Svetog Duha je normalno i stvarno. Kada čitaš Božje reči i moliš se, iznutra svetliš i nepokolebljiv si, spoljašnji svet te ne može ometati; iznutra, spreman si da voliš Boga, spreman si da se baviš pozitivnim stvarima i prezireš zao svet. Ovo znači živeti unutar Boga. To ne znači, kako ljudi kažu, doživeti silno uživanje – takav razgovor nije praktičan. Danas sve treba da počne od stvarnosti. Sve što Bog čini je stvarno i u svojim iskustvima ti treba da se usredsrediš na to da stvarno spoznaješ Boga, da tragaš za otiscima Božjeg dela i za načinima pomoću kojih Sveti Duh dotiče i prosvećuje ljude. Ako jedeš i piješ reči Božje i ako se moliš i sarađuješ na stvarniji način, prihvatajući ono što je bilo dobro iz prošlih vremena, a odbacujući ono što je bilo loše, na način kako je to Petar činio, ako slušaš svojim ušima i posmatraš svojim očima i često se moliš i razmišljaš iz srca i činiš sve što možeš da sarađuješ sa Božjim delom, onda će te Bog sigurno voditi.