Vi se sada nalazite na poslednjem delu puta, a taj deo je kritičan. Možda si mnogo patio, mnogo učinio, prošao mnogim putevima i slušao mnoge propovedi; možda nije bilo lako stići tu gde si sada. Ako ne možeš da podneseš patnju sa kojom se trenutno suočavaš i ako nastaviš po starom, onda nećeš moći da budeš usavršen. Svrha ovih reči nije da te uplaše – to su činjenice. Nakon što je Petar pretrpeo mnogo Božjeg posla, zadobio je uvid u neke stvari, kao i znatnu sposobnost razlučivanja. Shvatio je mnogo o principu služenja, a kasnije je bio u stanju da se potpuno posveti onome što mu je Isus poverio. Veliko oplemenjivanje kroz koje je prošao desilo se uglavnom zbog toga što je, zbog stvari koje je on sȃm učinio, osećao da toliko duguje Bogu i da nikada neće moći da Mu se oduži. Petar je takođe prepoznao da je čovek veoma iskvaren, zbog čega je u svojoj savesti osećao krivicu. Isus je rekao mnogo toga Petru, ali u vreme kada su te reči izrečene, Petar je bio u stanju da razume samo mali deo toga, a ponekad je istrajavao u nekom otporu i buntovništvu. Nakon što su Isusa razapeli na krst, Petar je konačno doživeo neku vrstu buđenja, i u sebi je osetio da ga muči jak samoprekor. Na kraju je došao do tačke kada je osetio da je neprihvatljivo imati bilo kakve ideje koje nisu tačne. Vrlo dobro je poznavao svoje stanje, a poznavao je dobro i svetost Gospoda. Stoga se njegovo srce sve više punilo ljubavlju prema Gospodu i on se više usredsredio na sopstveni život. Zbog toga je pretrpeo velike muke i, mada je ponekad izgledalo kao da je teško oboleo ili čak da je mrtav, nakon ovakvog višestrukog oplemenjivanja, stekao je više razumevanja za sebe i razvio istinsku ljubav prema Gospodu. Moglo bi se reći da je ceo svoj život proveo u oplemenjivanju, pa štaviše i u grdnji. Njegovo iskustvo bilo je drugačije od bilo čijeg, a njegova ljubav nadmašila je ljubav bilo koga ko nije usavršen. Izabran je za uzor zato što je u životu prošao kroz najveću agoniju, a njegova iskustva bila su najuspešnija. Ako ste zaista u stanju da hodate poslednjim delom puta baš kao što je to Petar učinio, onda ne postoji nijedno stvoreno biće koje može da vam oduzme blagoslove.

Petar je bio čovek koji se odlikovao savešću, ali je, čak i sa ljudskošću kakvu je imao, neizbežno imao mnogo protivnih i buntovnih ideja u vreme kada je počeo da sledi Isusa. Ali, dok je sledio Isusa, nije ozbiljno shvatao te stvari, verujući da ljudi upravo takvi treba da budu. Dakle, u početku nije osećao nikakav prekor, niti je bio orezan. Isus se nije ozbiljno bavio Petrovim reakcijama, niti je obraćao pažnju na njih, već je samo nastavio da obavlja delo koje je trebalo da obavi. Nikada nije cepidlačio sa Petrom i ostalima. Možda ćete reći: „Da li je moguće da Isus nije znao za njihove ideje?“ Nikako! Upravo zato što je u potpunosti razumeo Petra – zaista, moglo bi se reći da ga je odlično razumeo – Isus nije preduzeo nikakve mere protiv njega. Mrzeo je čovečanstvo, ali ga je i sažaljevao. Zar nema mnogo ljudi među vama koji se opiru baš kao što je Pavle to činio, i koji imaju mnogo predstava baš kao što je Petar imao prema Gospodu Isusu u to vreme? Kažem ti, bilo bi najbolje da ne veruješ previše svom trećem čulu, čulu opažanja, koje je nepouzdano i koje je Sotona odavno iskvario i uništio. Da li misliš da je tvoje opažanje savršeno i besprekorno? Pavle se mnogo puta protivio Gospodu Isusu, ali Isus nije reagovao. Da li je moguće da je Isus bio u stanju da leči bolesne i isteruje demone, a ipak nije bio u stanju da istera „demona“ iz Pavla? Zašto se Isus javio i oborio Pavla na putu za Damask tek nakon svog vaskrsenja i uznošenja na nebo, i nakon Pavlovih bezobzirnih hapšenja Isusovih učenika? Da li je moguće da je Gospod Isus presporo reagovao? Ili je to bilo zato što nije imao nikakav autoritet dok je bio u telu? Da li misliš da Ja ne znam kada si potajno destruktivan i protivan iza Mojih leđa? Da li misliš da se mrvice prosvećenja koje dobijaš od Svetog Duha mogu upotrebiti da bi Mi se suprotstavljao? Dok je Petar bio nezreo, gajio je mnoge ideje u vezi sa Isusom, zašto onda nije bio izložen optužbama? Trenutno mnogi ljudi rade stvari bez osećaja krivice, pa čak i kada im se jasno kaže da ono što rade nije u redu, oni i dalje ne slušaju. Zar to nije samo zbog čovekovog buntovništva? Toliko toga sam do sada rekao, ali ti još uvek ne osećaš ni trunku griže savesti, pa kako ćeš onda moći da pređeš poslednji deo puta, da nastaviš da hodaš dok se put ne okonča? Zar ne osećaš da je ovo pitanje monumentalnih razmera?

Kada su osvojeni, ljudi su u stanju da se pokore Božjoj orkestraciji; imaju i veru i volju kojima vole Boga, i oslanjaju se na njih kada Ga slede. Kako se onda može preći poslednji deo puta? U danima kada proživljavaš stradanje, moraš da podneseš sve teškoće i moraš biti voljan da patiš; samo na taj način možeš dobro da prođeš ovaj deo puta. Da li misliš da je tako lako proći ovaj deo puta? Trebalo bi da znaš koju funkciju treba da obaviš; moraš da popraviš svoj kov i da se opremiš odgovarajućom istinom. Ovo nije posao koji traje dan ili dva, i nije tako jednostavan kao što misliš! Hodanje poslednjim delom puta zavisi od toga kakvu veru i volju zaista imaš. Možda ne možeš da vidiš Svetog Duha koji deluje u tebi, ili možda nisi u stanju da otkriješ delo Svetog Duha u crkvi, pa si pesimističan i razočaran i pun očaja pred putem koji ti predstoji. Konkretno, svi nekadašnji veliki ratnici su pali – zar te sve to ne pogađa? Kako treba da shvatiš te stvari? Imaš li veru ili je nemaš? Da li u potpunosti razumeš današnje delo ili ne? To su stvari koje mogu da odrede da li si u stanju da uspešno pređeš poslednji deo puta.

Zašto se kaže da ste sada na poslednjem delu puta? Zato što ste razumeli sve što treba da razumete, i zato što sam vam rekao sve što ljudi treba da postignu. Takođe sam vam rekao i šta vam je sve povereno. Dakle, ono što sada prelazite poslednji je deo puta kojim Ja vodim ljude. Samo zahtevam da steknete sposobnost da živite nezavisno; uvek ćeš imati put kojim ćeš ići, ojačaćeš svoj kov, kao nekada, normalno ćete čitati Božje reči i voditi normalan ljudski život. Sada te vodim da živiš na ovaj način, ali u budućnosti, kada te ne budem vodio, hoćeš li i tada moći? Da li ćeš moći da nastaviš dalje? Petrovo iskustvo je bilo sledeće: dok ga je Isus vodio, nije imao razumevanja; uvek je bio bezbrižan kao dete i nije ozbiljno shvatao stvari koje je činio. Tek pošto je Isus otišao, započeo je svoj normalan ljudski život. Njegov smisleni život počeo je tek posle Isusovog odlaska. Iako je delimično posedovao osećaj normalne ljudskosti i neke stvari koje normalna osoba treba da poseduje, njegovo pravo iskustvo i traganje ipak nisu imali novi početak sve dok Isus nije otišao. Kakva je vaša trenutna situacija? Sada te vodim ovim putem i ti misliš da je to divno. Ne postoje okruženja i kušnje koje te snalaze, ali samim tim ne postoji ni način da se proceni tvoj pravi rast, niti postoji način da se vidi da li si zaista neko ko traga za istinom. Ti sam kažeš da razumeš sopstvenu suštinu, ali to su prazne reči. Tek u budućnosti, kada naletiš na činjenice, proveriće se tvoje razumevanje. Sada imaš sledeću vrstu razumevanja: „Razumem da je moje telo veoma iskvareno, a suština ljudskog tela je da se buni protiv Boga i da mu se odupire. Biti sposoban da primiš Božji sud i grdnju jeste način na koji On izdiže ljude. Sada sam to shvatio i spreman sam da uzvratim Božju ljubav.“ Ali to je lako reći. Kasnije, kada te snađe stradanje, iskušenja i patnje, neće biti lako proći kroz sve to. Vi svakodnevno sledite taj put, ali i dalje ne možete da nastavite sa svojim iskustvom. Bilo bi još gore kada bih vas pustio i kada više ne bih obraćao pažnju na vas; većina ljudi bi pala i pretvorila se u stub soli, kao znak srama. Tako nešto je veoma moguće. Nisi li zabrinut ili uznemiren time? Petar je prolazio kroz takvo okruženje i doživljavao tu vrstu patnje, ali je i dalje bio postojan. Da si bio izložen tom okruženju, da li bi mogao da budeš postojan? Sve što je Isus rekao i delo koje je obavio dok je bio na zemlji dali su Petru temelj, te je, polazeći odatle, on kasnije išao svojim putem. Da li možete da dostignete taj nivo? Putevi kojima si išao i istine koje si razumeo – mogu li oni postati tvoj temelj na kojem možeš čvrsto da stojiš u budućnosti? Mogu li kasnije te stvari postati tvoja vizija postojanosti? Reći ću vam istinu – moglo bi se reći da su doktrine sve ono što ljudi trenutno razumeju. To je zato što nemaju iskustvo u svim stvarima koje razumeju. Razlog za to što si mogao da izdržiš do sada samo je u tome što te je vodilo novo svetlo. To nije zato što je tvoj rast dostigao određeni nivo, već zato što su te Moje reči dovele do današnjeg dana; to nije zato što ti je vera velika, već zbog mudrosti Mojih reči, koje su te onesposobile da činiš bilo šta osim da Me slediš sve do danas. Da Ja sada ne govorim, da se Svojim glasom ne oglašavam, ti ne bi mogao da nastaviš dalje i odmah bi prestao da napreduješ. Zar to nije vaš stvarni rast? Nemate predstavu iz kojih aspekata da uđete i u kojim aspektima da nadoknadite ono što vam nedostaje. Ne razumete kako da živite smislen ljudski život, kako da uzvratite Božju ljubav, niti kako da svedočite na moćan i odlučan način. Vi ste potpuno nesposobni da postignete ove stvari. Lenji ste i glupi! Sve što možete da učinite jeste da se oslonite na nešto drugo, a oslanjate se na novo svetlo i na Onog koji je ispred, koji vas vodi. Razlog tvog istrajavanja do danas u tome je što si se u potpunosti oslanjao na novo svetlo i na najnovije izjave. Vi niste nimalo nalik Petru, koji je bio vešt u traganju za pravim putem, niti nalik Jovu, koji je bio u stanju da odano obožava Jahvea i veruje da je Jahve bio Bog bez obzira na to koliko ga je Jahve stavljao na probu i da li ga je blagoslovio ili nije. Da li si u mogućnosti to da učiniš? Kako ste bili osvojeni? Jedan aspekt je sud, grdnja i proklinjanje, a drugi aspekt su tajne koje vas osvajaju. Svi ste vi kao magarci. Ako ono o čemu vam govorim nije dovoljno uzvišeno, ako nema tajni, onda ne možete da budete osvojeni. Da vam neko propoveda, i da u određenom vremenskom periodu uporno propoveda o istim stvarima, svi vi biste otišli i razbežali se u roku od dve godine; ne biste bili u stanju da nastavite dalje. Ne znate kako da idete dublje, ne razumete kako da tragate za istinom niti za putem života. Sve što razumete jeste da primate nešto što vam se čini novim, kao što je slušanje o tajnama ili vizijama, ili kako je Bog delao, ili o Petrovim iskustvima, ili o pozadini Isusovog raspeća… Spremni ste samo da čujete o ovim stvarima, a što više slušate, to se više punite energijom. Vi slušate sve ovo samo da biste rasterali svoju tugu i dosadu. Vaši životi se u potpunosti održavaju ovim novim stvarima. Da li misliš da si zahvaljujući svojoj veri stigao tu gde si danas? Zar nije bezvredan i bedan taj komadić rasta koji posedujete? Gde vam je integritet? Gde vam je humanost? Da li posedujete ljudski život? Koliko elemenata za usavršavanje posedujete? Zar ono što govorim nije činjenica? Govorim i delam na ovaj način, ali vi i dalje jedva da obraćate pažnju. Dok sledite, vi i gledate. Uvek održavate privid ravnodušnosti, a uvek vas vuku za nos. Tako ste svi vi postupali; ono što vas je dovelo do mesta gde ste danas isključivo su grdnja, oplemenjivanje i prekor. Da se propovedaju samo neke propovedi o ulasku u život, zar ne biste svi vi već odavno umakli? Ne zna se ko je, među vama, veći snob, ali, u stvarnosti, vaši stomaci nisu ispunjeni ničim drugim do prljavštinom! Do sada ste uspeli da istrajete samo zato što ste shvatili nekoliko tajni, neke stvari koje ljudi ranije nisu razumeli. Nemate razloga da ne sledite, tako da ste uspeli da očvrsnete i pratite gomilu. To je samo ishod koji je postignut zahvaljujući Mojim rečima, i svakako nije podvig koji ste sami ostvarili. Nemate čime da se hvalite. Dakle, u ovoj etapi dela, dovedeni ste do današnjih dana prvenstveno kroz reči. U suprotnom, ko bi od vas bio sposoban da se povinuje? Ko bi mogao da istraje do danas? Od početka ste želeli da odete prvom prilikom, ali se niste usudili; niste imali hrabrosti. Do danas ste sledili sa pola srca.

Tek kada je Isus razapet na krst i kada je otišao, Petar je krenuo svojim pravcem i pošao putem kojim je trebalo; počeo je da se oprema tek nakon što je uvideo sopstvene nedostatke i slabosti. Uvideo je da poseduje srce koje nije previše bogoljubivo i da njegova volja da pati nije dovoljna, da nema nikakav uvid i da mu nedostaje razum. Video je da u njemu ima mnogo stvari koje nisu u skladu sa Isusovim namerama, i da ima mnogo stvari koje su buntovne i protivne i ukaljane ljudskom voljom. Tek posle toga je zadobio ulazak po svakom aspektu. Kada je Isus vodio Petra, On je razotkrio njegovo stanje, a Petar je to priznao i složio se sa Isusovim rečima, ali mu je i dalje nedostajalo istinsko razumevanje. To je bilo zato što u to vreme nije imao ni iskustva ni znanja o sopstvenom rastu. Odnosno, sada samo koristim reči da vas vodim, jer nije moguće da vas usavršim u kratkom vremenskom periodu, a vaša će sposobnost da shvatite i upoznate istinu ostati ograničena. To je zato što se trenutno delo sastoji u tome da te osvoji i da stvori ubeđenje u tvom srcu, a tek kada ljudi budu osvojeni, neki od njih će biti usavršeni. Upravo sada, te vizije i istine koje razumeš postavljaju temelje za tvoja buduća iskustva; u budućem stradanju svi ćete imati praktično iskustvo ovih reči. Kasnije, kada budeš izložen kušnjama i prođeš kroz stradanje, setićeš se reči koje danas izgovaraš, a koje glase: „Bez obzira na stradanje, kušnje ili velike nesreće na koje naiđem, moram udovoljiti Bogu.“ Razmislite o Petrovim iskustvima, a zatim i o Jovovim – današnje reči će vas motivisati. Samo na taj način tvoja vera može biti nadahnuta. U to vreme je Petar rekao da nije dostojan da primi Božji sud i grdnju, a kada dođe vreme, vi ćete takođe želeti da svi ljudi kroz vas vide Božju pravednu narav. Spremno ćete prihvatiti Njegov sud i grdnju, a Njegov sud, grdnja i prokletstvo biće vam uteha. Sada naprosto nije prihvatljivo da ne budeš opremljen istinom. Bez toga, ne samo da nećeš moći da budeš postojan u budućnosti, već možda nećeš biti u stanju ni da doživiš sadašnje delo. Ako je to slučaj, zar nećeš biti jedan od onih koji su eliminisani i kažnjeni? Do sada nisi naleteo ni na kakve činjenice i ja sam te obezbedio u svakom aspektu u kojem si oskudevao; Ja govorim sa svakog aspekta. Niste prošli kroz veliku patnju; samo uzimate ono što je dostupno, a da nikakvu cenu za to ne platite i, osim toga, nemate istinska sopstvena iskustva niti uvide. Dakle, ono što vi shvatate nije vaš pravi rast. Ograničeni ste na razumevanje, znanje i gledanje, ali ne ubirete mnogo plodova. Da nikada nisam obraćao pažnju na vas, već da ste prošli kroz iskustva u svojoj kući, odavno biste se već vratili u veliki svet. Put kojim budete koračali u budućnosti biće put patnje, a ako uspešno prođete ovu trenutnu deonicu puta, onda ćete imati svedočanstvo kada budete prolazili kroz veće stradanje u budućnosti. Ako razumeš značaj ljudskog života, ako si krenuo pravim putem ljudskog života i ako se u budućnosti pokoriš Njegovim planovima bez ikakvih pritužbi ili probiranja, ma kako da se Bog odnosi prema tebi, i ako ne postavljaš nikakve zahteve Bogu, onda ćeš na taj način biti osoba koja vredi. Trenutno nisi prošao kroz stradanje da bi mogao bespogovorno da poslušaš bilo šta. Kažeš da je put dobar kako god da te Bog vodi, i da ćeš sve prepustiti Božjim orkestracijama. Bilo da te Bog grdi ili proklinje, bićeš voljan da Ga zadovoljiš. Kada smo već kod toga, ono što sada kažeš ne mora nužno da predstavlja tvoj rast. Ono što si sada spreman da učiniš ne može da pokaže da si sposoban da slediš do kraja. Kada te sustigne veliko stradanje, ili kada prođeš kroz neki progon, prinudu, pa čak i veće kušnje, tada nećeš moći da govoriš te reči. Ako tada budeš mogao da poseduješ takvu vrstu razumevanja i ostaneš postojan, to će biti tvoj rast. Kakav je bio Petar u to vreme? Petar je rekao: „Gospode, žrtvovaću svoj život za Tebe. Ako želiš da umrem, umreću!“ Tako se tada molio. Rekao je još i ovo: „Čak i ako te drugi ne vole, ja moram da Te volim do kraja. Slediću Te u svakom trenutku.“ To je tada rekao, ali čim su ga snašle kušnje, raspao se i zaplakao. Svi znate da se Petar tri puta odrekao Gospoda, zar ne? Ima mnogo ljudi koji će plakati i iskazati ljudsku slabost kada ih kušnje snađu. Ti nisi svoj gospodar. U tome ne možeš da se kontrolišeš. Možda ti danas ide baš dobro, ali to je zato što imaš odgovarajuće okruženje. Ako se to sutra promeni, ti ćeš da pokažeš svoj kukavičluk i nesposobnost, pokazaćeš da si dostojan prezira i bezvredan. Tvoja „muževnost“ će odavno okopneti, a može se desiti da ćeš čak i da odbaciš svoj zadatak i da odeš. Ovo pokazuje da ono što si tada razumeo nije bio tvoj stvarni rast. Mora se pogledati stvarni rast osobe da bi se videlo da li ona zaista voli Boga, da li je u stanju da se zaista pokori Božjem planu, i da li je u stanju da uloži svu svoju snagu u postizanje onoga što Bog zahteva; kao i da li ostaje odana Bogu i Njemu daje sve što je najbolje, čak i ako to podrazumeva žrtvovanje sopstvenog života.

Moraš se setiti da su sada izgovorene ove reči: kasnije ćeš doživeti veće stradanje i veću patnju! Biti usavršen nije jednostavna niti laka stvar. U najmanju ruku, moraš da poseduješ Jovovu veru, a možda čak i veću veru od njegove. Trebalo bi da znaš da će kušnje u budućnosti biti veće od Jovovih i da i dalje moraš da se podvrgavaš dugotrajnoj grdnji. Da li je to jednostavna stvar? Ako tvoj kov ne može da se popravi, ako ti nedostaje moć razumevanja i ako premalo znaš, onda nećeš imati nikakvo svedočanstvo, već ćeš umesto toga postati predmet ismevanja, Sotonina igračka. Ako sada ne možeš da se držiš vizija, onda uopšte nemaš osnovu i u budućnosti ćeš biti odbačen! Nijednim delom staze nije lako hodati, tako da nemoj ovo da uzimaš olako. Pažljivo odmeri i pripremi se za to kako ćeš pravilno da pređeš poslednji deo ovog puta. To je put kojim se mora ići u budućnosti, put kojim svi ljudi moraju da idu. Ne smeš da dozvoliš da se to znanje prenebregne; nemoj misliti da je ovo što ti govorim prazna priča. Doći će dan kada ćeš sve to moći da iskoristiš – Moje reči ne mogu biti izgovorene uzalud. Ovo je vreme da se opremiš, vreme da utreš put budućnosti. Trebalo bi da pripremiš put kojim ćeš kasnije ići; trebalo bi da te brine i uznemiruje pitanje kako da budeš postojan u budućnosti i trebalo bi da se dobro pripremiš za svoj budući put. Ne budi proždrljiv i lenj! Moraš da učiniš apsolutno sve što možeš da najbolje iskoristiš svoje vreme, tako da možeš da zadobiješ sve što ti je potrebno. Dajem ti sve da bi mogao da shvatiš. Svojim očima ste videli da sam za manje od tri godine rekao mnogo stvari i obavio mnogo toga. Jedan od razloga zašto delam na ovaj način jeste to što ljudima toliko toga nedostaje, a drugi je to što je vreme isuviše kratko; ne može biti daljih odlaganja. Ti umišljaš da ljudi prvo moraju da postignu savršenu unutrašnju jasnoću da bi mogli da svedoče i da budu iskorišćeni – ali zar to ne bi bilo presporo? Dakle, koliko dugo ću morati da te pratim? Ako hoćeš da te pratim dok ne ostarim i ne osedim, to neće biti moguće! Prolaskom kroz veće stradanje postiže se pravo razumevanje među svim ljudima. To su koraci dela. Jednom kada u potpunosti shvatiš vizije koje su danas prenete i kada postigneš istinski rast, onda te nikakve teškoće kroz koje budeš prolazio u budućnosti neće preplaviti i moći ćeš da ih izdržiš. Kada završim ovaj poslednji korak dela i kada izgovorim poslednje reči, u budućnosti će ljudi morati da idu svojim putem. To će ispuniti ranije izgovorene reči: Sveti Duh ima nalog za svaku osobu i delo koje treba da obavi u svakoj osobi. U budućnosti će svi ići putem kojim treba da idu, vođeni Svetim Duhom. Ko će moći da se brine o drugima dok prolaze kroz nevolje? Svaki pojedinac ima svoju muku, i svaki ima svoj rast. Ničiji rast nije isti kao tuđi. Muževi neće moći da brinu o svojim suprugama, niti roditelji o svojoj deci; niko neće moći da brine ni o kome drugom. Neće biti kao sada, kada su međusobna briga i podrška još uvek mogući. To će biti vreme kada će svaki tip osobe biti razotkriven. To jest, kada Bog udari pastira, ovce će se razbežati od stada i tada nećete imati nijednog pravog vođu. Narod će biti podeljen – neće biti kao sada, kada možete da se okupite kao zajednica. U budućnosti će oni koji nemaju delo Svetog Duha pokazati svoje pravo lice. Muževi će izdati svoje žene, žene će izdati svoje muževe, deca će izdati svoje roditelje, a roditelji će progoniti svoju decu – ljudsko srce je nedokučivo! Sve što može da se učini jeste da se neko drži onoga što ima i da pravilno pređe poslednji deo puta. Trenutno to ne vidite jasno; svi ste kratkovidi. Nije lako uspešno proživeti ovaj korak dela.

Vreme stradanja neće biti predugo; u stvari, trajaće manje od godinu dana. Ako bi trajalo godinu dana, kasnio bi sledeći korak dela, pa rast ljudi ne bi bio odgovarajući. A da je predugo, onda ljudi ne bi mogli da izdrže. Uostalom, rast ljudi ima svoja ograničenja. Kada se Moje delo završi, sledeći korak će biti da ljudi idu putem kojim treba da idu. Svako mora da razume kojim putem treba da ide – to je put i proces patnje, a to je i put oplemenjivanja tvoje volje da voliš Boga. U koje istine treba da uđeš, koje istine treba da dopuniš, kako treba da doživiš i sa kojeg aspekta treba da uđeš – sve to moraš da razumeš. Moraš sada da se opremiš. Kada nastupi stradanje, biće prekasno. Svaka osoba mora da nosi breme svog života, a ne da uvek čeka upozorenja drugih ili da je drugi povuku za uvo. Toliko sam toga rekao, ali ti još uvek ne znaš u koje istine treba da uđeš niti s kojima treba da se opremiš. To pokazuje da se nisi potrudio da pročitaš Božje reči. Ti ne nosiš baš nikakvo breme svog života – kako to može da bude prihvatljivo? Nije ti jasno u šta treba da uđeš, ne razumeš ono što treba da razumeš, a još uvek ste svi zbunjeni pred izborom puta kojim u budućnosti treba da krenete. Zar niste potpuno bezvredni? Koja je korist od vas? Ono što sada radite jeste izgradnja i utiranje sopstvenih puteva. Morate da znate šta ljudi treba da postignu i morate da znate merilo Božjih zahteva za čovečanstvo. Morate to shvatiti ovako: bez obzira na sve, iako sam duboko iskvaren, moram da nadoknadim ove nedostatke pred Bogom. Pre nego što mi je Bog rekao, nisam razumeo, ali sada kada mi je rekao i kada razumem, moram da požurim da ispravim nedostatak, da proživim normalnu ljudskost i da proživim lik koji može da udovolji Božjim namerama. Čak i ako ne mogu da budem ravan onome što je Petar uradio, u najmanju ruku treba da proživim normalnu ljudskost. Tako mogu udovoljim Božjem srcu.

Poslednji deo ovog puta će se protezati od sada pa do kraja budućeg stradanja. Na ovom delu puta će se razotkriti pravi rast ljudi, i pokazaće se da li oni imaju istinsku veru ili ne. Budući da će ovaj deo puta biti naporniji, trnovitiji od bilo kojeg kojim su ljudi do sada išli, on se naziva „poslednji deo puta“. Istina je da to nije baš poslednji deo puta; to je zato što ćeš, nakon prolaska kroz stradanje, proći kroz delo širenja jevanđelja, a jedan deo ljudi će proći i kroz delo korišćenja. Dakle, kada se govori o „poslednjem delu puta“, misli se na stradanje zarad oplemenjivanja ljudi i na surovu okolinu. Tim delom puta kojim se išlo u prošlosti, lično sam te vodio na tom srećnom putovanju, vodio te za ruku da te učim, i hranio te iz Svojih usta. Iako si mnogo puta prolazio grdnju i sud, oni su bili samo niz laganih udaraca što se tebe tiče. Naravno, to je prouzrokovalo da se tvoji pogledi na verovanje u Boga značajno promene; to je takođe prouzrokovalo da se tvoja narav značajno stabilizuje i omogućilo ti je da zadobiješ nešto malo razumevanja Mene. Hoću da kažem da su ljudi, kada su hodali tim delom puta, plaćali relativno malu cenu i nisu ulagali mukotrpan trud – Ja sam taj koji te je doveo tu gde si danas. To je zato što od tebe ne zahtevam ništa; zaista, Moji zahtevi prema tebi uopšte nisu visoki – samo ti dozvoljavam da uzmeš ono što je dostupno. Tokom ovog perioda, neprekidno sam vas snabdevao onim što vam je bilo potrebno i nikada nisam postavljao nerazumne zahteve. Vi ste prošli kroz više grdnji, ali ipak niste dostigli Moje prvobitne zahteve. Vi se povlačite i malodušni ste, ali ja to ne uzimam u obzir jer je ovo sada vreme Mog ličnog rada, i ne shvatam vašu „predanost“ Meni tako ozbiljno. Ali, na daljem putu, više neću ni da delam ni da govorim, a kad dođe vreme, neću vas više puštati da nastavite tako besposleno. Dozvoliću vam obilje lekcija, i neću vam dozvoliti da uzimate ono što je dostupno. Istinski rast koji danas imate mora biti obelodanjen. Da li je vaš dugogodišnji trud na kraju bio plodonosan ili ne videće se po tome kako hodate ovim poslednjim delom puta. U prošlosti ste mislili da je vera u Boga veoma jednostavna, a to je bilo zato što se Bog nije strogo odnosio prema tebi. A sada? Da li mislite da je vera u Boga jednostavna? Da li još uvek osećate da vas vera u Boga čini srećnim i bezbrižnim kao decu koja se igraju na ulici? Istina je da ste ovce; međutim, morate biti u stanju da hodate putem kojim treba da hodate da biste uzvratili Božju blagodat i u potpunosti zadobili Boga u koga verujete. Ne ismevajte sebe i ne zavaravajte se! Ako možeš da istraješ na ovom delu puta, onda ćeš moći da vidiš dosad neviđeni spektakl širenja Mog jevanđeoskog dela po celoj vaseljeni i imaćeš sreću da budeš Moj poverenik i da odigraš svoju ulogu u širenju Mog dela po čitavoj vaseljeni. Tada ćeš rado nastaviti da ideš putem kojim treba da ideš. Budućnost će biti neizmerno svetla, ali je primarna stvar sada da pravilno pređeš ovaj poslednji deo puta. Moraš da tražiš i da se pripremiš za to. To je ono što sada moraš da uradiš; to je sada hitno!