Vi se sada nalazite na poslednjem delu puta, a taj deo je kritičan. Možda si mnogo patio, mnogo učinio, prošao mnogim putevima i slušao mnoge propovedi; možda nije bilo lako stići tu gde si sada. Ako ne možeš da podneseš patnju sa kojom se trenutno suočavaš i ako nastaviš po starom, onda nećeš moći da budeš usavršen. Svrha ovih reči nije da te uplaše – to su činjenice. Nakon što je Petar iskusio mnogo Božjeg dela, zadobio je uvid u neke stvari, kao i znatnu sposobnost raspoznavanja. Shvatio je mnogo o principu služenja, a kasnije je bio u stanju da bude posvećen onome što mu je Isus poverio. Veliko oplemenjivanje kroz koje je prošao desilo se uglavnom zbog toga što je, imajući u vidu stvari koje je on sȃm učinio, osećao da toliko duguje Bogu i da nikada neće moći da Mu se oduži, a istovremeno je shvatao koliko je čovek iskvaren, što je sve zajedno izazivalo osećaj krivice u njegovoj savesti. Isus je rekao mnogo toga Petru, ali u vreme kada su te reči izrečene, Petar je bio u stanju da samo malo razume, a ponekad je gajio izvesni otpor i buntovništvo. Nakon što su Isusa razapeli na krst, Petar je konačno doživeo neku vrstu buđenja, i u sebi je osetio da ga muči jak samoprekor. Na kraju je došao do tačke kada je osetio da je neprihvatljivo imati bilo kakve ideje koje nisu ispravne. Vrlo dobro je poznavao svoje stanje, a poznavao je dobro i svetost Gospoda. Stoga je razvio srce koje je sve više volelo Gospoda i on se više usredsredio na sopstveni život. Zbog toga je pretrpeo velike muke i, mada je ponekad izgledalo kao da je teško oboleo ili čak da je mrtav, nakon ovakvog višestrukog oplemenjivanja, stekao je više poznavanja sebe i razvio istinsku ljubav prema Gospodu. Moglo bi se reći da je ceo svoj život proveo u oplemenjivanju, pa štaviše i u grdnji. Njegovo iskustvo bilo je drugačije od bilo čijeg, a njegova ljubav nadmašila je ljubav bilo koga ko nije usavršen. Izabran je za uzor zato što je u životu prošao kroz najveću agoniju, a njegova iskustva bila su najuspešnija. Ako ste zaista u stanju da budete kao Petar dok hodate poslednjim delom puta, onda ne postoji nijedno stvoreno biće koje može da vam oduzme blagoslove.

Petar je bio čovek koji se odlikovao savešću, ali je, čak i sa ljudskošću kakvu je imao, neizbežno imao mnogo protivnih i buntovnih ideja u vreme kada je prvi put počeo da sledi Isusa. Ali, dok je sledio Isusa, nije ozbiljno shvatao te stvari, verujući da ljudi upravo takvi treba da budu. Dakle, u početku nije osećao nikakav prekor, niti je bio orezan. Isus nije ozbiljno shvatao Petrove reakcije, niti je obraćao pažnju na njih, već se samo usredsredio na obavljanje dela koje je trebalo da obavi. Nikada se nije svađao s Petrom i ostalima. Možda ćete reći: „Da li je moguće da Isus nije znao za njihove ideje?” Nikako! Upravo zato što je stvarno razumeo Petra – zaista, moglo bi se reći da ga je odlično razumeo – Isus nije preduzeo nikakve mere protiv njega. Mrzeo je čovečanstvo, ali je bio i milostiv prema ljudima. Zar nema mnogo ljudi među vama koji se opiru baš kao što je Pavle to činio, i koji imaju mnogo predstava baš kao što je Petar imao prema Gospodu Isusu u to vreme? Kažem ti, bilo bi najbolje da ne veruješ previše svom trećem čulu. Tvoje čulo opažanja je nepouzdano i Sotona ga je odavno iskvario i uništio. Da li misliš da je tvoje opažanje savršeno i besprekorno? Pavle se mnogo puta protivio Gospodu Isusu, ali Isus nije reagovao. Da li je moguće da je Isus bio u stanju da leči bolesne i isteruje demone, a ipak nije bio u stanju da istera „demona” iz Pavla? Zašto se Isus javio i srušio Pavla na putu za Damask tek nakon svog vaskrsenja i uznošenja na nebo, dok je Pavle proizvoljno hapsio Isusove učenike? Da li je moguće da je Gospod Isus presporo reagovao? Ili je to bilo zato što nije imao nikakav autoritet dok je bio u telu? Da li misliš da Ja ne znam kada ti potajno rušiš stvari i opireš Mi se? Da li misliš da se mrvice prosvećenja koje dobijaš od Svetog Duha mogu upotrebiti da bi Mi se suprotstavljao? Dok je Petar bio nezreo, gajio je mnoge ideje u vezi sa Isusom, zašto onda nije doživeo prekor? Trenutno mnogi ljudi rade stvari bez osećaja samoprekora, pa čak i kada im se jasno kaže da ono što rade nije u redu, oni i dalje ne slušaju. Zar to nije samo zbog čovekovog buntovništva? Toliko toga sam do sada rekao, ali tebi još uvek nedostaje čak i trunka savesti, pa kako ćeš onda moći da pređeš poslednji deo puta, da nastaviš da hodaš dok se put ne okonča? Zar ne osećaš da je ovo pitanje monumentalnih razmera?

Nakon što su ljudi osvojeni, oni su u stanju da se pokore Božjoj orkestraciji, i u stanju su da slede Boga oslanjajući se na svoju veru i svoju odlučnost da Ga vole. Kako se onda može preći poslednji deo puta? U danima kada proživljavaš nedaće, moraš da podneseš sve teškoće i moraš imati odlučnost da patiš; samo na taj način možeš dobro da prođeš ovaj deo puta. Da li misliš da je tako lako proći ovaj deo puta? Trebalo bi da znaš koju funkciju treba da obaviš; moraš da poboljšaš svoj kov i da se opremiš dovoljnom istinom. Ovo nije posao koji traje dan ili dva, i nije tako jednostavan kao što misliš! Hodanje poslednjim delom puta zavisi od toga kakve su zaista tvoja vera i odlučnost. Možda ne možeš da vidiš Svetog Duha koji deluje u tebi, ili možda nisi u stanju da otkriješ delo Svetog Duha u crkvi, pa si pesimističan i razočaran i pun očaja pred putem koji ti predstoji. Posebno, svi nekadašnji veliki ratnici su pali – zar te sve to ne pogađa? Kako treba da shvatiš te stvari? Imaš li veru ili je nemaš? Da li u potpunosti razumeš današnje delo ili ne? To su stvari koje mogu da odrede da li si u stanju da uspešno pređeš poslednji deo puta.

Zašto se kaže da ste sada na poslednjem delu puta? Zato što ste razumeli sve što treba da razumete, i zato što sam vam rekao sve što ljudi treba da postignu. Takođe sam vam rekao i šta vam je sve povereno. Dakle, ono što sada prelazite poslednji je deo puta kojim Ja vodim ljude. Samo zahtevam da steknete sposobnost da živite nezavisno; uvek ćeš imati put kojim ćeš ići, moći ćeš da poboljšaš svoj kov, normalno ćete čitati Božje reči i voditi normalan ljudski život. Sada te vodim da živiš na ovaj način, ali u budućnosti, kada te ne budem vodio, hoćeš li i tada moći? Da li ćeš moći da nastaviš dalje? Petrovo iskustvo je bilo sledeće: dok ga je Isus vodio, imao je malo razumevanja; uvek je bio bezbrižan kao dete i nije ozbiljno shvatao bilo šta što je činio. Tek pošto je Isus otišao, započeo je svoj normalan ljudski život. Njegov smisleni život počeo je tek posle Isusovog odlaska. Iako je delimično posedovao razum normalne ljudskosti i neke stvari koje normalna osoba treba da poseduje, njegovo pravo iskustvo i stremljenje ipak nisu imali novi početak sve dok Isus nije otišao. Kakva je vaša trenutna situacija? Sada te vodim ovim putem i ti misliš da je to divno. Ne postoje okruženja i kušnje s kojima se susrećeš, ali samim tim ne postoji ni način da se proceni tvoj pravi rast, niti postoji način da se vidi da li si zaista neko ko stremi ka istini. Ti sam kažeš da razumeš sopstvenu suštinu, ali to su prazne reči. Tek u budućnosti, kada se susretneš sa stvarnim događajima, proveriće se tvoje razumevanje. Sada imaš sledeću vrstu razumevanja: „Razumem da je moje telo veoma iskvareno, a suština ljudskog tela je da se buni protiv Boga i da mu se odupire. Biti sposoban da primiš Božji sud i grdnju jeste Božje uzdizanje ljudi. Sada sam to shvatio i spreman sam da uzvratim Božju ljubav.” To je lako reći, ali posle, kada te snađu nedaće, kušnje i patnje, neće biti lako doživeti sve to. Vi ovako svakodnevno sledite, ali i dalje ne možete da nastavite sa svojim iskustvom. Bilo bi još gore kada bih vas pustio i kada više ne bih obraćao pažnju na vas; većina ljudi bi pala i pretvorila se u stub soli, znak srama. Tako nešto je veoma moguće. Nisi li zabrinut ili uznemiren time? Petar je prolazio kroz takvo okruženje i doživljavao tu vrstu patnje, ali je i dalje bio postojan. Da si bio izložen tom okruženju, da li bi mogao da budeš postojan? Sve što je Isus rekao i delo koje je obavio dok je bio na zemlji dali su Petru temelj, te je, polazeći odatle, on kasnije išao svojim putem. Da li možete da dostignete taj nivo? Putevi kojima si išao i istine koje si razumeo – mogu li oni postati tvoj temelj na kojem možeš čvrsto da stojiš u budućnosti? Mogu li kasnije te stvari postati tvoja vizija postojanosti? Reći ću vam istinu – moglo bi se reći da su doktrine sve ono što ljudi trenutno razumeju. To je zato što nemaju iskustvo u svim stvarima koje razumeju. Razlog za to što si mogao da nastaviš do sada samo je u tome što te je vodilo novo svetlo. To nije zato što je tvoj rast dostigao određeni nivo, već zato što su te Moje reči dovele do današnjeg dana; to nije zato što ti je vera velika, već zbog mudrosti Mojih reči, zbog kojih nisi mogao da činiš bilo šta osim da Me slediš sve do danas. Da Ja sada ne govorim, da se Svojim glasom ne oglašavam, ti ne bi mogao da nastaviš dalje i odmah bi prestao da napreduješ. Zar to nije vaš stvarni rast? Nemate predstavu iz kojih aspekata da uđete i u kojim aspektima da nadoknadite ono što vam nedostaje. Ne razumete kako da živite smislen ljudski život, kako da uzvratite Božju ljubav, niti kako da snažno i gromko. Vi ste potpuno nesposobni da postignete ove stvari. Lenji ste i glupi! Sve što možete da učinite jeste da se oslonite na nešto drugo, a oslanjate se na novo svetlo i na Onog koji je ispred, koji vas vodi. Razlog tvog istrajavanja do danas u tome je što si se u potpunosti oslanjao na novo svetlo i na najnovije izjave. Vi niste nimalo nalik Petru, koji je bio vešt u težnji ka istinitom putu, niti nalik Jovu, koji je bio u stanju da odano obožava Jahvea i veruje da je Jahve bio Bog bez obzira na to koliko ga je Jahve kušao i da li ga je blagoslovio ili nije. Da li si u mogućnosti to da učiniš? Kako ste bili osvojeni? S jedne strane, osvojeni ste kroz sud, grdnju i proklinjanje, a s druge strane, kroz tajne. Svi ste vi kao magarci. Ako ono o čemu vam govorim nije dovoljno uzvišeno, ako nema tajni, onda ne možete da budete osvojeni. Da vam neko propoveda, i da u određenom vremenskom periodu uporno propoveda o istim stvarima, svi vi biste otišli i razbežali se u roku od dve godine; ne biste bili u stanju da nastavite dalje. Ne znate da idete dublje, ne razumete kako da stremite ka istini niti ka putu života. Sve što razumete jeste da primate nešto što vam se čini novim, kao što je slušanje o tajnama ili vizijama, ili kako je Bog delao, ili o Petrovim iskustvima, ili o pozadini Isusovog raspeća… Spremni ste samo da čujete o ovim stvarima, a što više slušate, to se više punite energijom. Vi slušate sve ovo samo da biste rasterali svoju tugu i dosadu. Vaši životi se u potpunosti održavaju ovim novim stvarima. Da li misliš da si zahvaljujući svojoj veri stigao tu gde si danas? Zar nije bezvredan i bedan taj komadić rasta koji posedujete? Gde vam je integritet? Gde vam je ljudskost? Da li posedujete ljudski život? Koliko elemenata za usavršavanje posedujete? Zar ono što govorim nije činjenica? Govorim i delam na ovaj način, ali vi i dalje jedva da obraćate pažnju. Dok sledite, vi i gledate. Uvek održavate privid ravnodušnosti, a uvek vas vuku za nos. Tako ste svi vi postupali; ono što vas je dovelo do mesta gde ste danas isključivo su grdnja, oplemenjivanje i prekor. Da se propovedaju samo neke propovedi o život-ulasku, zar ne biste svi vi već odavno umakli? Ne zna se ko je, među vama, veći snob, ali, u stvarnosti, vaši stomaci nisu ispunjeni ničim drugim do prljavštinom! Do sada ste uspeli da se provučete samo zato što ste shvatili neke tajne, neke stvari koje ljudi ranije nisu razumeli. Nemate razloga da ne sledite, pa samo uspevate da stisnete zube i sledite gomilu. To je samo rezultat koji je postignut zahvaljujući Mojim rečima, i svakako nije podvig koji ste sami ostvarili. Nema ničega hvalevrednog u vezi s vama. Dakle, u ovoj etapi dela, dovedeni ste do današnjih dana prvenstveno kroz reči. U suprotnom, ko bi od vas bio sposoban da se povinuje? Ko bi mogao da istraje do danas? Od početka ste želeli da odete prvom prilikom, ali se niste usudili; niste imali hrabrosti. Do danas ste sledili sa pola srca.

Tek kada je Isus razapet na krst i kada je otišao, Petar je krenuo svojim pravcem i pošao putem kojim je trebalo; počeo je da se oprema tek nakon što je uvideo sopstvene nedostatke i slabosti. Uvideo je da poseduje premalo bogoljubivo srce i da njegova odlučnost da pati nije dovoljna, da nema nikakav uvid i da mu nedostaje razum. Video je da u njemu ima mnogo stvari koje nisu u skladu sa Isusovim namerama, i da ima mnogo stvari koje su buntovne i koje se opiru i koje su ukaljane ljudskom voljom. Tek posle toga je zadobio ulazak po svakom aspektu. Kada je Isus vodio Petra, On je razotkrio njegovo stanje, a Petar je to priznao i spremno se složio s Isusovim rečima, ali mu je i dalje nedostajalo istinsko razumevanje sve do kasnije. To je bilo zato što u to vreme nije imao ni iskustva ni znanja o sopstvenom rastu. Odnosno, sada samo koristim reči da vas vodim, jer nije moguće da vas usavršim u kratkom vremenskom periodu, i bićete ograničeni samo na to da možete da shvatite i upoznate istinu. To je zato što se trenutno delo sastoji u tome da te osvoji i da stvori ubeđenje u tvom srcu, a tek kada ljudi budu osvojeni, neki od njih će biti usavršeni. Upravo sada, te vizije i istine koje razumeš postavljaju temelje za tvoja buduća iskustva; u budućim nedaćama svi ćete imati stvarno iskustvo ovih reči. Kasnije, kada budeš izložen kušnjama i prođeš kroz nedaće, setićeš se reči koje danas izgovaraš, a koje glase: „Bez obzira na nedaće, kušnje ili velike nesreće na koje naiđem, moram udovoljiti Bogu.” Pomislićete na Petrova iskustva, a zatim i na Jovova – današnje reči će vas motivisati. Samo na taj način tvoja vera može biti nadahnuta. U to vreme je Petar rekao da nije dostojan da primi Božji sud i grdnju, a kada dođe vreme, vi ćete takođe želeti da svi ljudi kroz vas vide Božju pravednu narav. Spremno ćete prihvatiti Njegov sud i grdnju, a Njegov sud, grdnja i prokletstvo biće vam uteha. Sada naprosto nije prihvatljivo da ne budeš opremljen istinom. Bez toga, ne samo da nećeš moći da budeš postojan u budućnosti, već možda nećeš biti u stanju ni da doživiš sadašnje delo. Ako je to slučaj, zar nećeš biti jedan od onih koji su eliminisani i kažnjeni? Do sada se nisi susreo sa stvarnim događajima i Ja sam te obezbedio u svakom aspektu u kojem si oskudevao; Ja govorim sa svakog aspekta. Niste prošli kroz veliku patnju; samo uzimate ono što je dostupno, a da nikakvu cenu za to ne platite i, osim toga, nemate stvarna sopstvena iskustva niti uvide. Dakle, ono što vi shvatate nije vaš istinski rast. Ograničeni ste na razumevanje, znanje i gledanje, ali ne ubirete mnogo plodova. Da nikada nisam obraćao pažnju na vas, već da ste prošli kroz iskustva u svojoj kući, odavno biste već odjurili nazad u veliki svet. Put kojim budete koračali u budućnosti biće put patnje, a ako uspešno prođete ovu trenutnu deonicu puta, onda ćete imati svedočanstvo kada budete prolazili kroz veće nedaće u budućnosti. Ako razumeš značaj ljudskog života, ako si krenuo pravim putem ljudskog života i ako se u budućnosti predaš na milost Njegovim orkestracijama bez ikakvih pritužbi ili probiranja, ma kako da se Bog odnosi prema tebi, i ako ne postavljaš nikakve zahteve Bogu, onda ćeš na taj način biti osoba koja vredi. Trenutno nisi prošao kroz nedaće, pa bi mogao da poslušaš bilo šta. Kažeš da je dobro kako god da Bog vodi, i da sve prepuštaš Božjim orkestracijama. Bilo da te Bog grdi ili proklinje, bićeš voljan da Mu udovoljiš. Kada smo već kod toga, ono što sada kažeš ne mora nužno da predstavlja tvoj rast. Ono što si sada spreman da učiniš ne može da pokaže da si sposoban da slediš do kraja. Kada te sustignu velike nedaće, ili kada prođeš kroz neki progon, prinudu, pa čak i veće kušnje, tada nećeš moći da govoriš te reči. Ako tada budeš mogao da poseduješ takvu vrstu razumevanja i ostaneš postojan, to će biti tvoj rast. Kakav je bio Petar u to vreme? Petar je rekao: „Gospode, žrtvovaću svoj život za Tebe. Ako želiš da umrem, umreću!” Tako se tada molio. Rekao je još i ovo: „Čak i ako Te drugi ne vole, ja moram da Te volim do kraja. Slediću Te u svakom trenutku.” To je tada rekao, ali čim su ga snašle kušnje, nije mogao da izdrži i zaplakao je. Svi znate da se Petar tri puta odrekao Gospoda, zar ne? Ima mnogo ljudi koji će plakati i iskazati ljudsku slabost kada ih kušnje snađu. Ti nisi svoj gospodar. U tome ne možeš da se kontrolišeš. Možda ti danas ide baš dobro, ali to je zato što imaš odgovarajuće okruženje. Ako se to sutra promeni, ti ćeš da pokažeš svoj kukavičluk i nesposobnost, pokazaćeš da si dostojan prezira i pokazaćeš svoju podlost. Tvoja „muževnost” će odavno okopneti, a može se desiti da ćeš čak i da napustiš svoj rad i da odeš. Ovo pokazuje da ono što si tada razumeo nije bio tvoj stvarni rast. Mora se pogledati stvarni rast osobe da bi se videlo da li ona zaista voli Boga, da li je u stanju da se zaista prepusti na milost Božjih orkestracija, i da li je u stanju da uloži svu svoju snagu u postizanje onoga što Bog zahteva; kao i da li ostaje odana Bogu i Njemu daje sve što je najbolje, čak i ako to podrazumeva žrtvovanje sopstvenog života.

Moraš se setiti da su sada izgovorene ove reči: kasnije ćeš doživeti veću nedaću i veću patnju! Biti usavršen nije jednostavna niti laka stvar. U najmanju ruku, moraš da poseduješ Jovovu veru, ili čak i veću veru od njegove. Trebalo bi da znaš da će kušnje u budućnosti biti veće od Jovovih i da moraš da iskusiš dugotrajnu grdnju. Da li je to jednostavna stvar? Ako tvoj kov ne može da se popravi, ako ti nedostaje moć razumevanja i ako premalo znaš, onda u to vreme nećeš imati nikakvo svedočanstvo, već ćeš umesto toga postati predmet ismevanja, Sotonina igračka. Ako sada ne možeš da se držiš vizija, onda uopšte nemaš osnovu i u budućnosti ćeš biti otpisan! Nijednim delom staze nije lako hodati, tako da nemoj ovo da uzimaš olako. Pažljivo odmeri i pripremi se za to kako ćeš pravilno da pređeš poslednji deo ovog puta. To je put kojim se mora ići u budućnosti, put kojim svi ljudi moraju da idu. Ne smeš da dozvoliš da se to znanje prenebregne; nemoj misliti da je ovo što ti govorim prazna priča. Doći će dan kada ćeš sve to moći da iskoristiš – Moje reči ne mogu biti izgovorene uzalud. Ovo je vreme da se opremiš, vreme da utreš put budućnosti. Trebalo bi da pripremiš put kojim ćeš koračati u budućnosti; trebalo bi da te brine i uznemiruje pitanje kako da budeš postojan u budućnosti i trebalo bi da se dobro pripremiš za svoj budući put. Ne budi proždrljiv i lenj! Moraš da učiniš apsolutno sve što možeš da najbolje iskoristiš svoje vreme, tako da možeš da zadobiješ sve što ti je potrebno. Dajem ti sve da bi mogao da shvatiš. Svojim očima ste videli da sam za manje od tri godine rekao mnogo stvari i obavio mnogo posla. Jedan od razloga zašto delam na ovaj način jeste to što ljudima toliko toga nedostaje, a drugi je to što je vreme isuviše kratko; ne može biti daljih odlaganja. Ti umišljaš da ljudi prvo moraju da postignu savršenu unutrašnju jasnoću da bi mogli da daju svedočanstvo i da budu upotrebljeni – ali zar to ne bi bilo presporo? Dakle, koliko dugo ću morati da te pratim? Ako hoćeš da te pratim dok ne ostariš i ne osediš, to neće biti moguće! Prolaskom kroz veće nedaće biće postignuto istinsko razumevanje unutar svih ljudi. To su koraci dela. Kad jednom temeljno shvatiš vizije o kojima se danas razgovaralo u zajedništvu i kada postigneš istinski rast, onda te nikakve patnje kroz koje budeš prolazio u budućnosti neće preplaviti i moći ćeš da budeš postojan. Kada završim ovaj poslednji korak dela i kada izgovorim poslednje reči, u budućnosti će ljudi morati da idu svojim putem. To će ispuniti ranije izgovorene reči: Sveti Duh ima nalog za svaku osobu i delo koje treba da obavi na svakoj osobi. U budućnosti će svi ići putem kojim treba da idu, vođeni Svetim Duhom. Ko će moći da se brine o drugima dok prolaze kroz nedaće? Svaki pojedinac ima svoju muku, i svaki ima svoj rast. Ničiji rast nije isti kao tuđi. Muževi neće moći da brinu o svojim suprugama, niti roditelji o svojoj deci; niko neće moći da brine ni o kome drugom. Neće biti kao sada, kada su međusobna briga i podrška još uvek mogući. To će biti vreme kada će svaki tip čoveka biti otkriven. To jest, kada Bog udari pastira, ovce će se razbežati od stada i tada nećete imati nijednog pravog vođu. Narod će biti podeljen – neće biti kao sada, kad zajedno možete da držite okupljanja. U budućnosti će oni koji nemaju delo Svetog Duha pokazati svoje pravo lice. Muževi će izdati svoje žene, žene će izdati svoje muževe, deca će izdati svoje roditelje, a roditelji će progoniti svoju decu – ljudsko srce je nedokučivo! Sve što može da se učini jeste da se neko drži onoga što ima i da pravilno pređe poslednji deo puta. Trenutno to ne vidite jasno; svi ste kratkovidi. Nije lako uspešno proživeti ovaj korak dela.

Vreme nedaća neće biti predugo; u stvari, trajaće manje od godinu dana. Ako bi trajalo godinu dana, kasnio bi sledeći korak dela, pa rast ljudi ne bi bio odgovarajući. A da je predugo, onda ljudi ne bi mogli da izdrže. Uostalom, rast ljudi ima svoja ograničenja. Kada se Moje vlastito delo završi, sledeći korak će biti da ljudi idu putem kojim treba da idu. Svako mora da razume kojim putem treba da ide – to je put i proces patnje, a to je i put oplemenjivanja tvoje odlučnosti da voliš Boga. U koje istine treba da uđeš, koje istine treba da dopuniš, kako treba da doživiš i sa kojeg aspekta treba da uđeš – sve to moraš da razumeš. Moraš sada da se opremiš. Kada nastupi nedaća, biće prekasno. Svaki čovek mora da nosi breme za sopstveni život – nemoj uvek čekati da te drugi upozoravaju ili da ti iz dana u dan ulivaju stvari u uši. Toliko sam toga rekao, ali ti još uvek ne znaš u koje istine treba da uđeš niti s kojima treba da se opremiš. To pokazuje da se nisi potrudio da pročitaš Božje reči. Ti ne nosiš baš nikakvo breme svog života – kako to može da bude prihvatljivo? Nije ti jasno u šta treba da uđeš, ne razumeš ono što treba da razumeš, a još uvek ste svi zbunjeni pred izborom puta kojim u budućnosti treba da krenete. Zar niste potpuno bezvredni? Koja je korist od vas? Ono što sada radite jeste izgradnja i utiranje sopstvenih puteva. Morate da znate šta ljudi treba da postignu i morate da znate Božja zahtevana merila za čovečanstvo. Morate to shvatiti ovako: bez obzira na sve, iako sam duboko iskvaren, moram da nadoknadim ove nedostatke pred Bogom. Pre nego što mi je Bog rekao, nisam razumeo, ali sada kada mi je rekao i kada razumem, moram da požurim da nadomestim ove nedostatke, da proživim normalnu ljudskost i da proživim obličje koje može da udovolji Božjim namerama. Čak i ako ne mogu da budem ravan onome što je Petar uradio, u najmanju ruku treba da proživim normalnu ljudskost. Tako mogu da udovoljim Božjem srcu.

Poslednji deo ovog puta će se protezati od sada pa do kraja buduće nedaće. Na ovom delu puta će se razotkriti pravi rast ljudi, i pokazaće se da li oni imaju istinsku veru ili ne. Budući da će ovaj deo puta biti naporniji, trnovitiji od bilo kojeg kojim su ljudi do sada vođeni, on se naziva „poslednji deo puta”. Istina je da to nije baš poslednji deo puta; to je zato što ćeš, nakon prolaska kroz nedaću, proći kroz delo širenja jevanđelja, a jedan deo ljudi će proći i kroz delo korišćenja. Dakle, kada se govori o „poslednjem delu puta”, misli se samo na nedaću oplemenjivanja ljudi i na surovu okolinu. Tim delom puta kojim se išlo u prošlosti, lično sam te vodio na tom srećnom putovanju, vodio te za ruku da te učim, i hranio te iz Svojih usta. Iako si mnogo puta prolazio grdnju i sud, oni su bili samo niz laganih udaraca što se tebe tiče. Naravno, to je prouzrokovalo da se tvoji pogledi na verovanje u Boga značajno promene; to je takođe prouzrokovalo da se tvoja narav značajno stabilizuje i omogućilo ti je da zadobiješ nešto malo razumevanja Mene. Hoću da kažem da, kada su ljudi hodali tim delom puta, cena koju su platili ili celo svoje srce koje su uložili bili su prilično mali – Ja sam taj koji te je doveo tu gde si danas. To je zato što od tebe ne zahtevam ništa; zaista, Moji zahtevi prema tebi uopšte nisu visoki – samo ti dozvoljavam da uzmeš ono što je dostupno. Tokom ovog perioda, neprekidno sam vas snabdevao onim što vam je bilo potrebno i nikada nisam postavljao preterane zahteve. Vi ste prošli kroz više grdnji, ali ipak niste dostigli Moje prvobitne zahteve; vi se povlačite i postali ste utučeni. Međutim, ja sve to ne uzimam u obzir jer je ovo sada vreme Mog ličnog dela, i ne shvatam tvoju „posvećenost” Meni tako ozbiljno. Ali, na daljem putu, više neću ni da delam ni da govorim, a kad dođe vreme, neću vas više puštati da nastavite tako besposleno. Dozvoliću vam obilje lekcija, i neću vam dozvoliti da uzimate ono što je dostupno. Istinski rast koji danas imate mora biti otkriven. Da li će vaš dugogodišnji trud na kraju biti plodonosan ili ne zavisi od toga kako hodate ovim poslednjim delom puta. U prošlosti ste mislili da je vera u Boga veoma jednostavna, a to je bilo zato što se Bog nije strogo odnosio prema tebi. A sada? Da li mislite da je vera u Boga jednostavna? Da li još uvek osećate da vas vera u Boga čini srećnim i bezbrižnim kao decu koja se igraju na ulici? Istina je da ste ovce; međutim, morate biti u stanju da hodate putem kojim treba da hodate da biste uzvratili Božju blagodat i u potpunosti zadobili Boga u koga verujete. Ne pravite budale od sebe i ne zavaravajte se! Ako stigneš do kraja ovog dela puta, onda ćeš moći da vidiš dosad neviđeni spektakl širenja Mog jevanđeoskog dela po celoj vaseljeni i imaćeš sreću da budeš Moj poverenik i da odigraš svoju ulogu u širenju Mog dela unutar vaseljene. Tada ćeš rado nastaviti da ideš putem kojim treba da ideš. Budućnost će biti neizmerno svetla, ali je primarna stvar sada da pravilno pređeš ovaj poslednji deo puta. Moraš da tražiš i da se pripremiš kako da to uradiš. To je ono što sada moraš da uradiš; to je sada hitno!