Marta 2021, služila sam kao starešina u jednoj crkvi. Tokom sastanka sa nadzornicom za zalivanje, saznala sam da neke vođe grupa samo naređuju drugima i podstiču ih da obavljaju svoju dužnost, dok oni sami hvataju zjale. Te vođe nisu razumele stvarne probleme koje su grupe imale, pa su samo držale prazne govore i sprovodile pravila, ne deleći s drugima praktični put. Razgovarali smo s njima u zajedništvu o tome da to što su vođe ne znači da samo treba ljudima da govore šta da rade, već i da moraju da pruže praktično zalivanje pridošlicama i da sarađuju s drugima. Ali, ni nekoliko dana kasnije nisu prionuli na posao. Ispitala sam stvar i otkrila da vođa tima Kinzli pravi haos. Nije obavljala praktični deo posla i huškala je druge vođe timova, govoreći im da smo ih nadzornica i ja naterale da zalivaju pridošlice i tako ih sprečile da stignu da isprate rad svojih timova, što znači da više nije potrebno da to rade. Koja je onda bila njihova odgovornost? Takođe je govorila i da je nadzornica amaterka i da zato ne ume dobro da obavlja posao. U principu, govorila je da, pošto nadzornica nije imala iskustva sa zalivanjem i nije mogla da im da praktične savete, ne treba nju da slušaju. Kad je nadzornica uočila neke nedostatke u njihovom radu, obratila im se prilično oštro, a Kinzli je potom prosudila da ih je nadzornica oholo izgrdila i to proširila među braćom i sestrama. Bez ikakvog razumevanja, takođe je prosudila da je viša starešina odabrala nekog na način koji nije u skladu s načelima. Ali zapravo, viša starešina, sestra Džulijet, unapredila je nadzornicu u skladu s načelima. Nadzornica nije imala mnogo iskustva sa zalivanjem pridošlica, ali bila je dobrog kova, bila je sposobna i nosila je teret svoje dužnosti i mogla je dalje da se razvija. Takođe je umela da prepozna probleme i navodi rad tima, a napredovala je i u zalivanju pridošlica. Ali Kinzli je uporno tvrdila da nadzornica nije kvalifikovana, napadajući je i insistirajući da nije pogodna za taj posao. Takođe je i širila glasine da je viša starešina postavljala ljude ne vodeći se načelima, zbog čega su ostali razvili predrasude prema starešini i nadzornici i odbijali da obavljaju poslove. To je dovelo do prekidanja u dužnostima tih vođa kao i u radu crkve. Kinzli je takođe pričala neke neiskrene stvari na okupljanjima, prepredeno vređajući i napadajući višu starešinu i nadzornicu. Na primer, rekla je kako je primetila da njih dve nisu dobro organizovale određeni zadatak. Ona im je to napomenula, ali njih dve nisu razumele taj posao i nisu prihvatile njen savet. Nije želela da navaljuje, a kasnije je primetila da je zaista postojao problem. Ali, stvari se nisu zapravo tako odigrale. Namerno je bila nejasna tokom razgovora u zajedništvu da bi izgledalo kako nadređeni ne razumeju njen rad i kako je sputavaju jer nisu prihvatili njen savet i da bi se činilo da je guše jer brani interese crkve. To je pričala da bi se svi s njom saosećali i priklonili joj se.

Kinzli je oduvek gledala starešine i nadzornike s visine i sudila o njima, o čemu su drugi mnogo puta razgovarali s njom, ali se ona za to nikada nimalo nije pokajala. Ovo nije problem pokazivanja sitne iskvarenosti, već problem priroda-suštine. Setila sam se Božjih reči o razotkrivanju takve osobe. Svemogući Bog kaže: „Pitanje nadmetanja za status jeste problem koji se često javlja u crkvenom životu i ne predstavlja izolovani slučaj. Kakva stanja, ponašanja i ispoljavanja spadaju u praktikovanje nadmetanja za status? Kakva ispoljavanja nadmetanja za status spadaju u problem prekidanja i ometanja Božjeg dela i normalnog crkvenog poretka? Ma o kojoj stavki ili kategoriji da razgovaramo, one se moraju odnositi na ono što je navedeno u dvanaestoj stavki, o: ’raznim ljudima, događajima i stvarima koji prekidaju i ometaju Božje delo i normalan poredak u crkvi’. Moraju dostići stepen prekidanja i ometanja i moraju se odnositi na ovu prirodu – tek tada zavređuju razgovor u zajedništvu i detaljnu analizu. Koja se ispoljavanja nadmetanja za status povezuju sa ovom prirodom prekidanja i ometanja posla Božje kuće? Najčešći je slučaj kad se ljudi nadmeću za status sa crkvenim starešinama, što se uglavnom ispoljava tako što se hvataju za određene stvari o starešinama i njihovim greškama kako bi ih oklevetali i osudili, namerno razotkrili otkrovenja njihove iskvarenosti, kao i propuste i nedostatke u njihovoj ljudskosti i kovu, a naročito kada je reč o odstupanjima i greškama koje su napravili u svom radu ili ophođenju prema ljudima. Ovo je najčešće prisutno i najočiglednije ispoljavanje nadmetanja sa crkvenim starešinama za status. Pored toga, ovi ljudi ne mare za to koliko dobro crkvene starešine rade svoj posao, da li postupaju prema načelima ili ne i da li sa njihovom ljudskošću postoji neki problem ili ne, naprosto su prkosni prema ovim starešinama. Zbog čega su prkosni? Zato što i sami žele da budu crkvene starešine – to su im ambicija i želja, pa su stoga prkosni. Bez obzira na to kako crkvene starešine rade ili rešavaju probleme, ovi ljudi se uvek hvataju za nešto što doznaju o njima, sude im i osuđuju ih, pa čak idu i tako daleko da sve preuveličavaju, iskrivljuju činjenice i preteruju do krajnjih granica. Oni ne koriste merila koja Božja kuća zahteva od starešina i delatnika da bi ocenili da li te starešine postupaju prema načelima, da li su ispravni ljudi, da li su ljudi koji streme ka istini i da li imaju savest i razum. Oni starešine ne ocenjuju prema ovim načelima. Naprotiv, na osnovu sopstvenih namera i ciljeva, oni stalno cepidlače i izmišljaju pritužbe, pronalaze stvari koje mogu zameriti starešinama i delatnicima, šire glasine iza njihovih leđa o tome kako starešine i delatnici rade stvari koje nisu u skladu sa istinom ili razotkrivaju njihove nedostatke. Primera radi, oni mogu reći: ’Taj i taj starešina je jednom pogrešio, pa ga je Višnji orezao, a niko od vas nije znao za to. Vidite, on je jako vešt u pretvaranju!’ Ne uzimaju u obzir niti ih je briga da li je Božja kuća odabrala tog starešinu ili delatnika za negovanje niti da li je on starešina ili delatnik koji ispunjava standarde, već samo nastavljaju da mu sude, izvrćući činjenice i kujući sitne zavere iza njegovih leđa. A s kojim ciljem rade ove stvari? Da bi se nadmetali za status, zar ne? Sve što oni kažu ili urade ima svoj cilj. Oni ne uzimaju u obzir rad crkve, a njihova procena starešina i delatnika ne zasniva se na Božjim rečima niti na istini, a još manje na radnim aranžmanima Božje kuće ili na načelima koje Bog zahteva od ljudi, već na sopstvenim namerama i ciljevima” („Reč”, 5. tom, „Odgovornosti starešina i delatnika”, „Odgovornosti starešina i delatnika (14)”). Iz Božjih reči sam naučila da kad neko ne gleda da li su starešine pogodne za taj posao, da li su u skladu s načelima Božje kuće o odgajivanju ljudi, već samo slepo nalazi mane i pokušava da nađe nešto da ih ocrni, i u potaji im sudi pokušavajući da podstakne druge da im se suprotstave i da ih zbace, da je to prekidanje rada crkve. Takve ljude treba razotkriti i zauzdati i, u ozbiljnim slučajevima, ukloniti iz crkve. Kad se to uporedi s Kinzli, vidi se da ona nije gledala da li nadzornica postiže rezultate u svojoj dužnosti, da li njen rad doprinosi crkvi, niti da li je vredna obučavanja. Kinzli je samo videla da ova nije posedovala njeno iskustvo i rekla da je ona amaterka koja pokušava svima da naređuje. Izvrtala je činjenice i sejala razdor i naterala druge da razviju predrasude prema nadzornici i da odbiju da prate uputstva. To je kočilo naš napredak u radu na jevanđelju. Nije Kinzli tad pokazala prolaznu iskvarenost, uvek je bila takva. Već je ozbiljno prekidala život crkve i nije bila podesna za bilo kakvu dužnost. Trebalo je smesta da je otpustim shodno načelima. Ako se tad ne bi pokajala, bila bi očišćena iz crkve. Ali, ja sam oklevala, misleći kako je Kinzli već neko vreme vođa tima i kako se dobro pretvara. Braća i sestre nisu umeli dobro da razaznaju i neki su joj se divili. Smatrali su da je pravična i da dužnost obavlja marljivo i s ljubavlju. Da sam je otpustila čim sam se priključila crkvi, da li bi braća i sestre mislili da sam bezdušna i okrutna, da je kažnjavam? Da li bi nakon toga prihvatali da ih ja vodim? Ali Kinzli je bila zaista zla, dobra u raspirivanju vatre i sejanju razdora u potaji. Da sam je uvredila i da me je optužila i sudila mi pred drugima, narušavajući moju vezu s njima, moj posao bi postao mnogo teži. Smatrala sam da ne treba da žurim da je otpustim, već da treba prvo da je orežem, da je razotkrijem i detaljno analiziram suštinu i posledice njenih postupaka. Kad bi to prihvatila i promenila se, onda bi i dalje imala šanse. U suprotnom, ako bi nastavila da sudi starešinama i delatnicima, onda bi mogla biti odstranjena.

Kasnije smo naša viša starešina Džulijet i ja pričale s Kinzli i ostalima, i razgovarale s njima u zajedništvu o načelima odabira u Božjoj kući i pozadini unapređenja nadzornice. Takođe sam objasnila i da skorašnje ponašanje Kinzli i nekih drugih vođa timova u suštini predstavlja stvaranje grupe u grupi, napadanje starešina i delatnika i njihovo unižavanje, čime se prekida rad crkve. Ako se ne budu promenili i ako budu nastavili sa tim, biće otpušteni. Nekoliko vođa timova priznalo je svoje greške i reklo da želi da sarađuje s nadzornicom i zajedno obavi posao. Samo se Kinzli nije jasno izjasnila. Nekoliko dana kasnije, Kinzli je jednoj sestri počela da širi glasine, govoreći da je nadzornica nestručna i da je starešina pogrešno odabrala. Ta sestra nije navedena na stranputicu, već je razgovarala s Kinzli o nekim načelima. Videvši da ta sestra neće da sarađuje, Kinzli se tu zaustavila. Nekoliko dana kasnije, Kinzli je poslala poruku nekolicini drugih vođa timova da ih navede na stranputicu, govoreći: „Onog dana sam zauzela odbrambeni stav jer sam se uplašila da će me ukloniti. Da li se i vi isto osećate? Više se ne usuđujem ni reč da progovorim. Kao da ne možemo ništa da predlažemo, da imamo drugačije mišljenje, a ako i progovorimo, otpustiće nas i očistiti iz crkve. Ko bi se i usudio da nešto predloži?” Potom je rekla da crkva slabo napreduje zbog starešina, da oni ne postavljaju ljude shodno načelima. Nakon toga je otišla kod brata zaduženog za rad pretvarajući se da traži ta načela i klevetajući nadzornicu. Taj brat je dosta znao o unapređenju nadzornice i porazgovarao je s Kinzli o načelima odabira ljudi u Božjoj kući. Nakon toga ju je upitao da li ih je razumela. Rekla je da jeste i da više nema predrasuda prema nadzornici. Pitao ju je da li će moći da podržava nadzornicu i da radi skladno s njom i ona se zaklela da će moći. Ali nakon toga, potajno je pričala s jednom sestrom, pretvarajući se da traga i da razgovara u zajedništvu, a umesto toga se samo žalila izvrćući istinu i govoreći: „Naša starešina Džulijet je unapred dogovorila sve s drugom braćom i sestrama. U dosluhu su. Džulijet je prilično uticajna i svi je se plaše. Brinem da će, ako nastavim da prijavljujem probleme s nadzornicom, možda početi prema meni da se odnosi kao prema antihristu.” Zapravo je želela da kaže da je cela crkva pod Džulijetinim uticajem i da ona prikriva prijave o problemima. Videla sam koliko je Kinzli dovitljiva i lažljiva i da se samo pretvara da je saglasna. Tako je mnogo ljudi s njom razgovaralo o istina-načelima, ali ona je odbijala da ih prihvati. Nije se kajala što je sudila o starešinama i delatnicima, već je sve više navodila na stranputicu i bezočno ih napadala. Podstrekivala je nesklad između drugih i starešina, neprestano prekidajući rad crkve. Bila je demon, Sotonin sluga. Tada sam zažalila što je nisam otpustila, jer dok sam svih onih dana oklevala, davala sam joj šansu da navodi ljude na stranputicu. Znala sam da je Kinzli oduvek s visine gledala starešine, da im je sudila i prekidala im rad, pa je trebalo da je otpustim. Ali plašila sam se toga šta će drugi o meni pomisliti, pa sam odlučila da usporim, da prvo s njom razgovaram i orežem je, pa da je onda otpustim ako se ne bude pokajala. Tako bih pred braćom i sestrama bila uverljiva i ne bi imali loše mišljenje o meni. Da bih zaštitila svoje ime i status, nisam obuzdala Kinzli. Dala sam joj slobodu da prekida rad crkve. Zar nisam imala udela u njenom zlu? Razmišljanje o tome šta sam učinila bilo mi je baš mučno. Osećala sam da nisam ispunila svoju dužnost kao starešina i da nisam zaštitila interese crkve. Bogu se to nije sviđalo. Zato sam se molila, tražeći Bogu da me vodi tokom promišljanja i upoznavanja sebe same.

Tokom svoje duhovne posvećenosti sledećeg dana, videla sam odlomak iz Božjih reči koji razotkriva antihriste i on mi je pomogao da bolje razumem sebe. Božje reči kažu: „Antihristi ozbiljno razmišljaju kako će se odnositi prema istina-načelima, Božjem nalogu i delu Božje kuće, odnosno kako će se baviti stvarima sa kojima se suočavaju. Oni ne razmišljaju o tome kako da udovolje Božjim namerama, kako da se uzdrže od nanošenja štete interesima Božje kuće, kako da udovolje Bogu ili kako da budu od koristi braći i sestrama; to nisu stvari o kojima razmišljaju. O čemu razmišljaju antihristi? Da li će njihovi status i reputacija biti pogođeni i da li će im prestiž biti narušen. Ako bi obavljanje nečega prema istina-načelima koristilo radu crkve i braći i sestrama, ali bi nanelo udarac njihovoj sopstvenoj reputaciji i dovelo do toga da mnogi ljudi uvide njihov pravi rast i saznaju kakvu priroda-suštinu poseduju, u tom slučaju sasvim sigurno neće postupati u skladu sa istina-načelima. Ako bi obavljanje nekog pravog posla dovelo do toga da o njima više ljudi ima visoko mišljenje, da se na njih ugledaju i da im se dive, ako bi im to omogućilo da steknu još veći prestiž ili bi učinilo da njihove reči odišu autoritetom i navedu još više ljudi da im se pokore, tada će odlučiti da na taj način postupe; u suprotnom, nikada neće doneti odluku da zanemare sopstvene interese iz obzira prema interesima Božje kuće ili braće i sestara. To je priroda-suština antihristȃ. Zar nije sebična i ogavna?” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Deveta stavka: Svoju dužnost obavljaju samo da bi se istakli i nahranili sopstvene interese i ambicije; interese Božje kuće nikada ne uzimaju u obzir, već ih čak izdaju u zamenu za ličnu slavu (3. deo)”). Bog otkriva da antihristi zaista cene reputaciju i status i da sve rade zarad toga. Rade samo one stvari koje doprinose njihovom statusu, ali ako se radi o njihovim interesima, onda će zažmuriti na probleme. Bili bi voljni da se naruše interesi Božje kuće ako će to održati njihove interese. Ponašala sam se upravo tako kako je Bog opisao antihriste. Dobro sam znala da je Božja kuća zahtevala pročišćenje i Bog je mnogo puta rekao da ako zla osoba prekida crkvu, starešine i delatnici treba smesta da reaguju i da je ili razotkriju, ograniče ili da je uklone. Kinzlino ponašanje je već prekidalo rad crkve i trebalo je to da rešim. Ali plašila sam se toga da će drugi imati loše mišljenje o meni i da me neće podržati kao starešinu. Da bih zaštitila svoje ime i status, samo sam malo s njom razgovarala i znala sam da to nije prihvatila, ali je nisam ograničila niti otpustila, pa je dobila šansu da i dalje seje razdor i prekida rad crkve. Bila sam voljna da žrtvujem interese crkve da bih sebe zaštitila. Bila sam tako lažljiva, sebična i ogavna! Nisam otpustila Kinzli shodno načelima niti navodila druge da razumeju istinu i razviju moć raspoznavanja. Zbog toga, Kinzli je mnoge navela na stranputicu i pridobila ih, što je usporavalo rad crkve. Osećala sam veliku krivicu i mnogo sam se kajala. Osećala sam da više ni ne zaslužujem da budem starešina. Molila sam se: „O, Bože, u crkvi se pojavio zlikovac koji prekida rad. Štitila sam sopstveno ime i status umesto interesa crkve. Tako sam sebična. Ne želim više da živim na tako ogavan način. Želim istinski da Ti se pokajem.”

Potražila sam neke koji su bili upoznati sa situacijom da bih saznala više o Kinzlinom ponašanju. Dok sam to istraživala, uvidela sam da neki od njih ne umeju da je raspoznaju, da misle da je pravično štitila crkvu. Neki su znali za njene greške, ali su smatrali da prosto ne razume istina-načela. Porazgovarala sam s njima o tome šta znače pravda i nadmenost, kao i o razlici između trenutnog prestupa i nečije priroda-suštine. Tako su zadobili veću moć raspoznavanja i bili su spremni da ustanu i razotkriju je. Ali na moje iznenađenje, kad sam Kinzli spomenula bratu Brendonu, on je uzvratio: „Zašto se raspituješ o njoj? Samo je nešto predložila. Zašto ste se okomili na nju? Zašto vi starešine ućutkujete svakog ko ima neku ideju i progonite ih? Ko bi se i usudio da nešto predloži? Zbog ove tvoje istrage se plašim da imam sopstveno mišljenje. Izgledate mi kao antihristi, oni ne dozvoljavaju različite glasove.” Prenerazilo me je to što čujem. Nisam ni pomišljala da bi mogao tako burno reagovati i tvrditi da smo nepravedni prema Kinzli. Počela sam strpljivo s njim da razgovaram u zajedništvu. Nije hteo da me sluša i nastavio je da veruje Kinzli, smatrajući da smo mi problem. Tada sam zaista želela da odustanem. Osećala sam se kao da mi je razumevanje istine plitko i kao da mi nedostaje iskustva. Ako budem nastavila da se bavim ovim problemom, možda padnem u očima drugih. Onda sam shvatila da opet počinjem da mislim o svojim interesima, pa sam se nečujno pomolila Bogu i zamolila Ga da mi da vere i snage. Setila sam se sledećeg odlomka: „Nemoj uvek da radiš stvari za svoje dobro i nemoj stalno da vodiš računa o svojim interesima; ne uzimaj u obzir ljudske interese i ne razmišljaj o sopstvenom ponosu, ugledu i statusu. Prvo moraš da razmotriš interese doma Božjeg i da ih učiniš svojim prioritetom. Trebalo bi da budeš obziran prema Božjim namerama i da počneš da razmišljaš o tome da li je bilo nečistoća u obavljanju tvoje dužnosti, da li si bio odan, jesi li ispunio svoje odgovornosti i dao sve od sebe, kao i da li si svesrdno razmišljao o svojoj dužnosti i radu crkve. Te stvari moraš uzeti u obzir. Ako često razmišljaš o njima i shvatiš ih, biće ti lakše da dobro obaviš svoju dužnost. Ako si lošeg kova, ako je tvoje iskustvo plitko ili ako nisi stručan u svom profesionalnom radu, onda može doći do nekih grešaka ili nedostataka u tvom radu i možda nećeš imati dobre rezultate – ali ćeš dati sve od sebe. Ti ne zadovoljavaš sopstvene sebične želje ili sklonosti. Umesto toga, stalno razmišljaš o radu crkve i interesima doma Božjeg. Iako možda nećeš postići dobre rezultate u svojoj dužnosti, tvoje srce će doći na pravo mesto; ako, povrh toga, možeš da tražiš istinu da rešiš probleme u obavljanju svoje dužnosti, bićeš u skladu s merilima za obavljanje tvoje dužnosti, a istovremeno ćeš moći da uđeš u istina-stvarnost. To je ono što znači posedovati svedočanstvo” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Jedino odbacivanjem svoje iskvarene naravi čovek može postati slobodan i nesputan”). Iz Božjih reči sam videla da u obavljanju dužnosti ne smemo da mislimo na sopstvenu korist. Moramo interese crkve da stavimo iznad svega, da prihvatimo Božje ispitivanje i da se posvetimo svim srcem. Jedino tako će naša dužnost zadobiti Božje odobravanje. U suprotnom, činimo zlo i suprotstavljamo se Bogu. Ne mogu prestati da primenjujem istinu iz straha da ću uvrediti druge ili da će steći predrasude o meni. Nisam se pre susrela s takvim problemom, ali morala sam barem da ostanem verna svojoj dužnosti i dam sve od sebe tokom razgovora s drugima. Znala sam da je Kinzli pridobila Brendona i navela ga na stranputicu, pa je pričao umesto nje. Laži je predstavljala kao istinu i govorila da njeno orezivanje od strane starešina predstavlja zabranu davanja predloga i različitih glasova. Te laži koje se čine istinitim mogu zaista navesti na stranputicu. Kinzli je govorila da starešine nisu shodno načelima birale ljude, ali tu je pogrešila. Pričali smo joj o načelima odabira ljudi, ali ona je odbila da ih prihvati i da promisli o sebi. Nastavila je da izvrće stvari, govoreći da starešine potiskuju nju i sva druga različita mišljenja. Zar to nije izvrtanje činjenica i smeštanje drugima? Rekla je da se niko neće usuditi da iskaže drugačije mišljenje ako će to značiti da će biti uklonjen iz crkve. Da budem iskrena, te reči su izgledale kao da dolaze iz srca, ali ta takozvana iskrenost skrivala je njene opake namere i Sotonine trikove. Želela je da namami druge na svoju stranu, da bi govorili u njeno ime i ustali protiv starešina. To je navođenje drugih na stranputicu i prekidanje rada crkve. Brendon nije umeo da raspozna i Kinzlini komentari naveli su ga na stranputicu. Bio mu je potreban razgovor pun ljubavi. Kroz razgovor u zajedništvu, kasnije je uspeo da raspozna Kinzli. Uvideo je da nije tragao za istinom i da nije umeo da raspoznaje, pa je zato branio Kinzli i stao na stranu zla. Takođe je uvideo koliko je jadan bio bez razumevanja istine i koliko podložan činjenju zla. Bila sam baš srećna kad sam videla da je promenio stav.

Kasnije, neki saradnici i ja s ostalima smo razgovarali u zajedništvu o raspoznavanju zlih ljudi i detaljno smo analizirali celokupno Kinzlino ponašanje. Svi su uspeli da je raspoznaju i glasali smo, skoro jednoglasno, za to da se ona očisti iz crkve. Tokom glasanja, ostali su rekli ono što su naučili. Govorili su sledeće stvari: „Kinzli je izmišljala laži i širila svoje predrasude svuda, pretvarajući se da štiti crkvu. To je unelo haos u rad crkve. Bez obzira na to kako su je starešine razotkrivale i orezivale, ni najmanje se nije pokajala niti zažalila zbog svega. Ona ima zlu suštinu.” Drugi su govorili: „Kinzli se činila veoma nežnom, ali reči su joj navodile na stranputicu, bile su opake i zle. Da nije bilo ovog razgovora i detaljnog analiziranja, i dalje ne bih umeo da raspoznajem. Uvideo sam značaj razumevanja istine i umeća raspoznavanja.” Neki su rekli da ih je Kinzli navela na stranputicu i da su mislili da je štitila rad crkve, ne znajući da je u potaji činila toliko zla, pa su bili na njenoj strani i govorili stvari koje se nisu slagale sa istinom. Trebalo je da promisle i da se pokaju. Takođe su videli i pravednu narav Boga koja ne toleriše uvrede. Kad zlikovci prekidaju rad crkve, pre ili kasnije će biti uklonjeni.

Ovo iskustvo me je naučilo da, kao starešina, kada zla osoba u crkvi prekida rad crkve, ako to ne rešim u skladu s načelima i istinom, već zaštitim lične interese, to je u suštini kao da dopuštam Sotoni da sabotira rad crkve, ponašam se kao njegov sluga, činim zlo i suprotstavljam se Bogu. Moram odmah da očistim zlikovce iz crkve i navedem braću i sestre da shvate istinu i zadobiju raspoznavanje. To je štićenje crkve i ono što starešina treba da radi. Hvala Bogu!