Ranije, u komunikaciji sa svojim komšijama, primetila sam da jedna komšinica govori veoma direktno. Kad god bi primetila da neko radi nešto pogrešno, ona bi to direktno istakla što je često vređalo ljude. Ostale komšije su pričale o njoj iza njenih leđa, govoreći: „Kako neko ko izgleda tako pametno može da radi tako glupe stvari?” Vremenom, komšije bi se razišle ako bi ona prišla dok su oni razgovarali međusobno. Postepeno je postala izolovana. Ove stvari su me duboko pogodile, pa sam verovala da u budućnosti ne smem biti tako otvorena kao ona u komunikaciji s drugima, kako me ljudi ne bi mrzeli. Kao što se kaže: „Tajna dugotrajnog dobrog prijateljstva je u prećutkivanju grešaka među dobrim prijateljima”, i „Ako udaraš na druge, ne udaraj ih po licu; ako druge prozivaš, ne prozivaj ih zbog njihovih mana.” Kada primetite probleme drugih ljudi, dovoljno je da ste ih svesni u svom srcu – ne morate da ljudima ukazujete na njih. Ako to uradite, učinićete da izgube obraz i lako ćete ih uvrediti. Stoga, kad god bih primetila probleme drugih ljudi, ne bih o njima direktno govorila. Sve komšije su se rado družile sa mnom i bile su voljne da sa mnom razgovaraju o bilo čemu. Takođe su me hvalile da sam popularna i da se lako slažem s drugima. Nakon što sam počela da verujem u Boga, na isti način sam postupala u odnosima sa svojom braćom i sestrama. Ako bih primetila njihove probleme ili otkrivenja iskvarenosti, nisam bila voljna da na njih ukažem i da ih razotkrijem. Verovala sam da bi ih takvo postupanje osramotilo i da bi to bilo samo isticanje njihovih mana, i da bih ih uvredila. Tek nakon što sam iskusila neke stvari, shvatila sam da je to što sam živela oslanjajući se na te načine ophođenja sa svetom bilo u suprotnosti sa istinom.

Sredinom septembra 2023. godine, otišla sam u jednu crkvu da služim kao starešina. Neka braća i sestre su prijavili da sestra Džao Džen, koja je propovedala jevanđelje, ima nadmenu narav. Govorila je ne uzimajući u obzir osećanja drugih ljudi i osećali su se pomalo sputano u njenoj blizini. Zamolili su me da razgovaram u zajedništvu sa Džao Džen i da raščlanim njene probleme, pomažući joj da razume sebe. Pomislila sam: „Moram da pomognem i detaljno analiziram njene probleme. U suprotonom će nastaviti da govori i postupa na osnovu svoje nadmene naravi. Ne samo da će sputavati moju braću i sestre, već će njeno ponašanje uticati i na rad.” Međutim, onda sam pomislila: „Nova sam u ovoj crkvi i nisam upoznata sa Džao Džen. Zar joj ne bi bilo neprijatno ako bih je razotkrila i detaljno analizirala odmah po dolasku? Kako bismo se slagale u budućnosti?” Nakon što sam razmislila o tome, i dalje nisam znala šta da radim, ali sam na kraju nevoljno otišla da vidim Džao Džen. Kada sam je videla, osećala sam se kao da su mi usta zalepljena i dugo nisam mogla ništa da kažem. Razmišljala sam o tome kako ću u budućnosti morati često da budem u njenoj blizini. Ako bih je uvredila, zar ne bih time navukla nevolju na sebe? Odlučila sam da kasnije detaljno analiziram i razotkrijem njene probleme. Stoga sam joj samo neodređeno napomenula da ubuduće pazi kako govori i da ne pokazuje nezadovoljstvo na licu jer to zna da sputava ljude. Džao Džen je to čula i rekla: „Nisam ništa loše mislila time što sam rekla. Obratiću pažnju ubuduće.” Na putu kući, razmišljala sam o tome kako Džao Džen nema razumevanje o sopstvenoj iskvarenoj naravi i u srcu sam osećala izvestan samoprekor. Međutim, onda sam pomislila: „Ukazala sam joj na neke probleme. Ako ubuduće primetim da ponovo otkriva nadmenu narav, tada mogu da razgovaram sa njom u zajedništvu i da je razotkrijem.” Nedugo zatim, đakon za zalivanje je prijavio da je Vang Hong, vođa tima za zalivanje, u nekoliko navrata koristila opasnosti iz okruženja kao izgovor da izbegne obavljanje svoje dužnosti i prisustvovanje okupljanjima, zanemarujući dve grupe za koje je bila odgovorna. Nakon što sam razumela situaciju, saznala sam da je to bilo zato što je bila previše plašljiva i sumnjičava, i uvek je govorila da je neko prati. Više puta je imala razgovore u zajedništvu, ali nije stekla nikakvo razumevanje, pa je đakon za zalivanje želeo da ja razgovaram sa njom u zajedništvu. Znala sam da moram što pre da pronađem Vang Hong da razgovaram sa njom i detaljno analiziram njene probleme, ali onda sam pomislila: „Vang Hong i ja se još nismo srele. Ako razotkrijem njene probleme odmah po dolasku, da li će pomisliti da sam zaista bezosećajna? Šta ako je uvredim? Nova sam u ovoj crkvi. Ako odmah počnem detaljno da analiziram probleme jedne osobe i razotkrivam nekog drugog, vređajući svakog, onda će se svi okrenuti protiv mene i izolovati me. Tada će mi biti teško da ubuduće obavljam posao starešine. Bolje da sačekam dok se ne upoznam sa svim aspektima rada crkve.” Stoga nisam otišla da razgovaram sa Vang Hong, već sam umesto toga zamolila đakona za zalivanje da razgovara sa njom u zajedništvu. Međutim, njeno zajedništvo i dalje nije dalo nikakve rezultate. Na taj način, problem Vang Hong je stalno odlagan i na kraju više od mesec dana nije prisustvovala nijednom okupljanju niti je obavljala svoju dužnost. Dva meseca kasnije, više starešine su nam pisale da se raspitaju o obavljanju naših dužnosti. Pismo je citiralo odlomak Božjih reči u vezi sa odgovornostima starešina i delatnika, što mi je dirnulo srce. Setila sam se kako sam, kada sam prvi put došla u ovu crkvu i kada su mi braća i sestre prijavili problem Džao Džen, samo ukratko razgovarala sa Džao Džen o njenom problemu i nisam detaljno analizirala prirodu i posledice njenog postupanja na osnovu njene nadmene naravi. Kao rezultat toga, Džao Džen nije razumela sebe i njena nadmena narav se uopšte nije promenila. Osim toga, Vang Hong je stalno živela u strahu i nije prisustvovala okupljanjima. Nije čak ni obavljala svoje dužnosti. Uprkos tome, nisam razgovarala sa njom u zajedništvu niti joj pomogla. Kao starešina u crkvi, ako primetim problem kod brata ili sestre, a ne ukažem na njega i ne pomognem im, niti ispunim sopstvene odgovornosti, zar to ne bi značilo da ne obavljam stvaran posao? Kada sam to pomislila, osetila sam krivicu i nemir. Nakon toga, pronašla sam Džao Džen i razotkrila i detaljno analizirala njenu nadmenu narav. Nakon što me je saslušala, stekla je neko razumevanje o sebi i bila je voljna da preokrene stvari. Nakon toga, otišla sam sa đakonom za zalivanje da vidim Vang Hong. Razgovarali smo u zajedništvu i detaljno analizirali njene probleme, koristeći Božje reči, i ona je shvatila svoju sebičnu i ogavnu iskvarenu narav. Kasnije je ponovo počela da obavlja svoju dužnost. Kada sam videla da ih nisam uvredila kao što sam zamišljala, već sam im, naprotiv, pomogla, zažalila sam što ranije nisam razgovarala sa njima u zajedništvu.

Nakon toga, razmislila sam o sebi: koja iskvarena narav me je navela da se ne usuđujem da razotkrijem i detaljno analiziram probleme braće i sestara? Molila sam se Bogu: „Bože, kada pronađem probleme kod svoje braće i sestara, kao starešina, trebalo bi da razgovaram u zajedništvu o istini, ukažem na probleme i pomognem im. Ali plašila sam se da ih ne uvredim, pa se nisam usuđivala da razgovaram i razotkrijem njihove probleme. Znam da ovo nije bilo u skladu sa Tvojim namerama. Molim Te, prosveti me i usmeri da razumem sebe i naučim lekcije.” U traganju, pročitala sam reči Božje: „Postoji načelo u filozofijama za ovozemaljsko ophođenje koje poručuje: ’Tajna dugotrajnog dobrog prijateljstva je u prećutkivanju grešaka među dobrim prijateljima.’ To znači da, kako bi očuvao ovo dobro prijateljstvo, čovek mora da prećutkuje probleme svojih prijatelja, čak i ako ih jasno uviđa. Pridržava se načela da druge ne udara po licu i ne proziva ih zbog njihovih mana. Prijatelji jedni druge lažu, jedni od drugih se skrivaju, međusobno se upuštaju u spletke. Premda je čoveku kristalno jasno kakav je onaj drugi, on to ne iznosi otvoreno, već se koristi lukavim metodama kako bi očuvao njihovo prijateljstvo. Zašto bi neko želeo da očuva takve odnose? Stvar se svodi na to da niko sebi ne želi da stvara neprijatelje u ovom društvu, unutar svoje grupe, što bi značilo da će se često izložiti opasnim situacijama. Znajući da će ti neko postati neprijatelj i da će ti nauditi nakon što si ga prozvao zbog njegovih mana ili si ga povredio, i ne želeći da sebe dovodiš u takvu situaciju, ti koristiš načelo filozofija za ovozemaljsko ophođenje koje glasi: ’Ako udaraš na druge, ne udaraj ih po licu; ako druge prozivaš, ne prozivaj ih zbog njihovih mana’. S obzirom na to, ako dvoje ljudi imaju takav odnos, da li su oni zaista pravi prijatelji? (Nisu.) Nisu pravi prijatelji, a još manje jedan u drugog imaju poverenje. Pa, kakav je onda ovo tačno odnos? Nije li to osnovni društveni odnos? (Jeste.) U takvim društvenim odnosima, ljudi ne mogu da se upuste u iskrene razgovore, ni da uspostave duboke veze, niti da govore ono što žele. Ne mogu naglas da izgovore ono što im je u srcu, niti probleme koje kod drugih ljudi zapažaju, kao ni reči od kojih bi drugi ljudi imali koristi. Umesto toga, biraju lepe reči kako bi zadržali tuđu naklonost. Ne usuđuju se da kažu istinu ni da se pridržavaju načela, sprečavajući time da drugi razviju neprijateljske misli prema njima. Kad joj niko ne predstavlja pretnju, zar ta osoba ne živi relativno lagodno i spokojno? Nije li upravo to cilj zagovaranja izreke: ’Ako udaraš na druge, ne udaraj ih po licu; ako druge prozivaš, ne prozivaj ih zbog njihovih mana’? (Jeste.) Jasno je, ovo je nepošten i lažljiv način opstanka sa elementom opreza, kome je cilj samoodržanje. Živeći ovako ljudi nemaju nikoga kome veruju, nemaju bliskih prijatelja kojima bi rekli sve što požele. Jedni prema drugima zauzimaju oprezan stav, međusobno se eksploatišu i spletkare, pri čemu svako iz tog odnosa uzima ono što mu treba. Zar nije tako? Cilj izjave ’Ako udaraš na druge, ne udaraj ih po licu; ako druge prozivaš, ne prozivaj ih zbog njihovih mana’ u samom njenom korenu jeste uzdržavanje od vređanja drugih i stvaranja neprijatelja, da sebe zaštitiš time što nikome nećeš nauditi. To su tehnika i metod koje čovek usvaja kako bi sprečio da bude povređen” („Reč”, 6. tom, „O stremljenju ka istini”, „Šta znači stremiti ka istini (8)”). Iz razotkrivanja u Božjim rečima sam shvatila da, ako živiš po filozofiji za ovozemaljsko ophođenje koja glasi: „Ako udaraš na druge, ne udaraj ih po licu; ako druge prozivaš, ne prozivaj ih zbog njihovih mana”, samo ćeš postajati sve varljiviji i podmukliji. Postaćeš nesposoban da bilo kome kažeš šta ti je zaista na umu, nećeš se usuđivati da kažeš stvari čak ni kada su korisne za drugu osobu i nećeš im biti ni od kakve stvarne pomoći. To je način na koji nevernici postupaju u ovozemaljskom ophođenju. Sve ove godine živela sam po Sotoninoj filozofiji za ovozemaljsko ophođenje. Smatrala sam izreku „Ako udaraš na druge, ne udaraj ih po licu; ako druge prozivaš, ne prozivaj ih zbog njihovih mana” svojim načinom preživljavanja. Verovala sam da je, kada primetim probleme ili nedostatke druge osobe, dovoljno samo taktično to pomenuti, i da ne bi trebalo da ih razotkrivam ili detaljno analiziram, inače bih je uvredila, stvorila neprijatelja i naudila sebi. Kada bih primetila nedostatke kod bilo kog od svojih komšija, nikada ih nisam pominjala, plašeći se da ih ne uvredim i da zbog toga ne budem izolovana. Nakon što sam počela da verujem u Boga, nastavila sam da živim po tom stanovištu. Kao crkveni starešina, kada vidim bilo kakvu iskvarenost koju otkrivaju moja braća i sestre, trebalo bi da im pomažem iz ljubavi i da ukažem na njihove probleme. To je odgovornost koju bi trebalo da ispunim, ali ja uopšte nisam obavljala nikakav stvaran posao. Kada su moja braća i sestre prijavili problem Džao Džen, bila sam svesna da kad ne bih razgovarala sa njom i detaljno analizirala njen problem, pomažući joj da razume sebe i preokrene stvari, ona bi sputavala još više braće i sestara i uticala na rad. Međutim, plašila sam se da ću je uvrediti i da će u budućnosti biti teško slagati se sa njom, što bi mi otežalo obavljanje posla starešine. Stoga sam to samo kratko pomenula. Kao rezultat toga, Džao Džen nije razumela svoju nadmenu narav i uopšte se nije promenila. Isto je bilo i sa Vang Hong. Jasno sam videla da Vang Hong živi u plašljivosti i strahu i da ne prisustvuje okupljanjima niti obavlja svoju dužnost, zbog čega je posao kasnio. Međutim, mislila sam da će, ako razotkrijem i detaljno analiziram njene probleme pri našem prvom susretu, ona reći da sam bezosećajna. Šta ako je uvredim? Stoga nisam želela da ukažem na njene probleme niti da ih razotkrijem, pa sam čak izvela mali trik prebacujući problem na đakona za zalivanje da ga ona reši. Koristila sam sotonske filozofije da održavam svoje odnose sa ljudima. Spolja je izgledalo kao da se svi dobro slažu, ali zapravo, naudila sam svojoj braći i sestrama i izazvala zastoj u radu. Da sam mogla ranije da primenim istinu i razotkrijem i detaljno analiziram probleme Džao Džen i Vang Hong, one bi ranije razumele sebe, i šteta naneta radu crkve i njihovom život-ulasku mogla je biti izbegnuta. Videla sam da izreka „Ako udaraš na druge, ne udaraj ih po licu; ako druge prozivaš, ne prozivaj ih zbog njihovih mana” nije pozitivna stvar, već ljigav i varljiv način vladanja u ovozemaljskom ophođenju. To je potpuno suprotno istini. Da sam nastavila da živim po Sotoninim filozofijama, svakog trenutka sam mogla da učinim nešto što bi naudilo meni i drugima, donoseći prekid i ometanje radu crkve i izazivajući Božje gnušanje i gađenje. I na kraju, bila bih otkrivena i uklonjena.

Kasnije sam pročitala još Božjih reči: „Da li je izraz ’prozivati’ u izreci ’ako druge prozivaš, ne prozivaj ih zbog njihovih mana’ dobar ili loš? Da li izraz ’prozivati’ poseduje nivo na kome se odnosi to da ljudi budu otkriveni ili razotkriveni u okviru reči Božjih? (Ne poseduje.) Na osnovu Mog shvatanja izraza ’prozivati’, onako kako on postoji u ljudskom jeziku, on nema to značenje. Njegova suština je jedan od pomalo zlonamernih oblika razotkrivanja; on znači otkriti ljudske probleme i nedostatke ili određene stvari i ponašanja koji su drugima nepoznati, ili neke spletke, ideje ili gledišta koji se odvijaju u pozadini. To je značenje izraza ’prozivati’ u izreci ’ako druge prozivaš, ne prozivaj ih zbog njihovih mana’. Ako se dvoje ljudi dobro slažu i jedno u drugo imaju poverenja, ako među njima nema prepreka i svaki od njih se nada da će onom drugom biti od koristi i da će mu pomoći, onda bi za njih bilo najbolje da zajedno sednu i otvoreno i iskreno saopšte probleme koje međusobno imaju. To je primereno i time se drugi ljudi ne prozivaju zbog njihovih mana. Ako otkriješ probleme druge osobe, ali uviđaš da ona i dalje nije u stanju da prihvati tvoj savet, tad naprosto ništa ne govori, kako bi izbegao svađu ili sukob. Ako toj osobi želiš da pomogneš, možeš da zatražiš njeno mišljenje i prvo je pitaš: ’Vidim da imaš nekakav problem i nadam se da mogu da ti dam savet. Ne znam da li ćeš moći da ga prihvatiš. Ako možeš, reći ću ti ga. Ako ne možeš, zasad ću ga zadržati za sebe i neću ti ništa reći.’ Ako ta osoba kaže: ’Imam poverenja u tebe. Šta god da imaš da kažeš time nećeš prevršiti svaku meru; mogu to da prihvatim’, to znači da si dobio dozvolu i onda njene probleme možeš da izložiš, jedan po jedan. Ne samo da će u potpunosti prihvatiti ono što kažeš, već će od toga imati i koristi i vas dvoje ćete i dalje moći da očuvate normalan odnos. Zar to nije iskreno ophođenje između dvoje ljudi? (Jeste.) To je ispravan metod za komunikaciju s drugima; to nije prozivanje drugih zbog njihovih mana” („Reč”, 6. tom, „O stremljenju ka istini”, „Šta znači stremiti ka istini (8)”). Iz Božjih reči sam shvatila šta znači prozivati druge zbog njihovih mana, a šta je pravilno ukazivanje i pomaganje. Prozivanje drugih zbog njihovih mana je zlonameran napad, namerno hvatanje za tuđe nedostatke, privatne stvari, pa čak i stvari koje su najveći tabu, kako bi se razotkrile njihove mane; to je namerno sramoćenje drugih i donosi im samo štetu. S druge strane, u Božjoj kući, kada vidimo da naša braća i sestre otkrivaju iskvarene naravi ili postupaju suprotno načelima, mi razotkrivamo, detaljno analiziramo i ukazujemo na njihove probleme u skladu sa Božjim rečima, pomažući im da shvate svoju iskvarenu narav. Ovo je korisno za njihov život-ulazak. Ovakva detaljna analiza i razotkrivanje nisu prozivanje, već pomoć iz ljubavi. Baveći se problemom Džao Džen, kada sam razotkrila i detaljno analizirala njenu nadmenu narav u svetlu Božjih reči, pomagala sam joj da razmisli o svojim problemima i da ih spozna kako bi mogla da se promeni, postigne život-ulazak i skladno sarađuje sa svojom braćom i sestrama da bi dobro obavila svoju dužnost. To je za nju bila korisna stvar. Osim toga, kada sam razgovarala u zajedništvu sa Vang Hong i detaljno analizirala njen problem sebičnosti i gledanja samo svojih interesa, cilj je bio da joj pomognem da stekne razumevanje svoje sebične i ogavne priroda-suštine, kako bi mogla da se pokaje, promeni i obavlja svoju dužnost. Ovo je takođe pomagalo Vang Hong. Ovakvo razotkrivanje i detaljna analiza usklađeni su sa istina-načelima i predstavljaju pozitivnu stvar; to nije prozivanje ljudi. Da bi se utvrdila razlika između prozivanja i pravilnog usmeravanja i pomoći, glavna stvar koju treba gledati jesu namera i polazna tačka. Takođe, uvek sam brinula da će razotkrivanje i detaljno analiziranje tuđih problema uvrediti te ljude i učiniti da me tretiraju kao neprijatelja, što bi otežalo moj posao starešine. Stoga sam na svakom koraku održavala svoje odnose sa drugima. Zapravo, Božja kuća se razlikuje od društva. U Božjoj kući vlada istina. Da bi dobro obavljao svoju dužnost, moraš postupati u skladu sa istina-načelima i nije tačno da posao možeš dobro obaviti samo održavanjem dobrih odnosa sa drugima. Shvatila sam da su moje ideje bile previše iskrivljene i da se uopšte nisu slagale sa istinom.

Nastavila sam da tragam: kakva me je iskvarena narav dovela do toga da se ne usuđujem da razotkrijem probleme drugih? Pročitala sam reči Božje: „I savest i razum bi trebalo da budu komponente čovekove ljudskosti – to su najosnovniji i najvažniji elementi. Kakav je čovek neko ko nema savesti niti razuma normalne ljudskosti? Generalno gledano, radi se o osobi koja nema ljudskosti ili joj je ljudskost izuzetno loša. Ako detaljnije pogledamo, kako se ispoljava nečije odsustvo ljudskosti? Probajte da analizirate koje su karakteristike takvih ljudi i na koji se konkretan način ispoljavaju. (Sebični su i niski.) Sebični i niski ljudi su površni u svojim postupcima i klone se svega što se ne tiče njih lično. Ne mare za interese Božje kuće, niti pokazuju razumevanje prema Božjim namerama. Ne preuzimaju na sebe breme obavljanja svojih dužnosti ili svedočenja za Boga i nemaju osećaj odgovornosti. (…) Da li takva vrsta ljudi ima savest i razum? (Ne.) Da li osoba bez savesti i razuma, koja se ovako ponaša, bilo šta sebi prebacuje? Takvi ljudi sebi ne prebacuju ništa i njihova savest ničemu ne služi. Nikada nisu osetili grižu savesti, pa mogu li onda da osete kada ih Sveti Duh prekoreva ili dovodi u red? Ne, oni to ne mogu” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Dajući svoje srce Bogu, čovek može da zadobije istinu”). Nakon čitanja reči Božjih, osetila sam se kao da sam probodena u srce; osećala sam krivicu i nelagodu zbog onoga što sam uradila. Bog kaže da ljudi sa savešću i ljudskošću nose teret u svojim dužnostima i imaju osećaj odgovornosti, na svakom koraku uzimajući u obzir interese Božje kuće i razotkrivajući i detaljno analizirajući ljude koji čine stvari koje prekidaju i ometaju rad crkve. Nasuprot tome, oni koji nemaju ljudskosti najpre strahuju da nekoga ne uvrede i ne steknu neprijatelje. Oni samo štite sopstvene interese i ponašaju se kao oni koji ugađaju ljudima, uopšte ne štiteći interese Božje kuće. Kada sam razmislila o sebi, videla sam da sam upravo takva sebična i ogavna osoba loše ljudskosti kakvu je Bog razotkrio. Jasno sam znala da su braća i sestre sputani od strane Džao Džen i da je to već uticalo na rad crkve i život-ulazak braće i sestara. Međutim, jednostavno nisam obraćala pažnju na to. Takođe, Vang Hong je koristila rizike po svoju bezbednost kao izgovor da napusti svoje dužnosti. Kao crkveni starešina, trebalo je da što pre razgovaram sa njima u zajedništvu i detaljno analiziram te probleme, kako bi mogle da shvate štetu i posledice ako nastave tako da postupaju i kako bi blagovremeno mogle da preokrenu svoja stanja i dobro obavljaju svoju dužnost. Međutim, plašila sam se da će, ako ih uvredim, postati ozlojeđene i izolovati me, pa nisam razgovarala sa njima u zajedništvu. Na svakom koraku sam štitila sopstvene interese i samo sam razmišljala o održavanju dobrih odnosa sa ljudima i ostavljanju dobrog utiska na njih. Uopšte nisam uzimala u obzir interese crkve, niti sam razmišljala da li će životi moje braće i sestara pretrpeti gubitak. Bila sam krajnje sebična i ogavna i nisam imala ni najmanji osećaj za pravdu! Uopšte nisam obavljala svoju dužnost. Činila sam zlo i opirala se Bogu! Kad se ne bih pokajala i promenila, na kraju bih izazvala Božje gnušanje i bila bih uklonjena. Kada sam to shvatila, zažalila sam zbog onoga što sam uradila. Osećala sam se dužnom Bogu i osećala sam da sam izneverila svoju braću i sestre. Molila sam se Bogu: „Bože, voljna sam da se pokajem i postanem osoba sa ljudskošću i osećajem za pravdu. Želim da ubuduće pokazujem obzir prema Tvojim namerama i da štitim interese crkve.”

Kroz molitvu i traganje, pronašla sam put primene u Božjim rečima. Svemogući Bog kaže: „Ako želiš da uspostaviš normalan odnos sa Bogom, tvoje srce mora biti okrenuto Njemu; sa ovakvom osnovom, imaćeš normalne odnose i sa drugim ljudima. Ukoliko nemaš normalan odnos sa Bogom, tada će se, ma šta ti činio zarad očuvanja svojih odnosa s drugim ljudima, ma koliko se ti upinjao i ma koliko energije u to ulagao, sve svesti samo na ljudsku filozofiju za ovozemaljsko ophođenje. Ti ćeš čuvati svoj položaj među ljudima i od njih dobijati pohvale sa stanovišta ljudi i čovekove filozofije, umesto da normalne međuljudske odnose uspostavljaš u skladu sa Božjom reči. Ako se ne usredsređuješ na svoje odnose s ljudima, već umesto toga održavaš normalan odnos sa Bogom, ako si voljan da svoje srce predaš Bogu i da naučiš kako da Mu budeš pokoran, onda će i tvoji međuljudski odnosi prirodno postati normalni. Ovi odnosi tada neće biti izgrađeni na telesnim stvarima, već na temelju Božje ljubavi. Nećeš imati gotovo nikakvih telesnih interakcija s drugim ljudima, ali će zato na duhovnom nivou među vama postojati zajedništvo i uzajamna ljubav, uteha i opskrba. Sve se ovo obavlja na temelju želje da se udovolji Bogu – ovi se odnosi ne održavaju kroz čovekove filozofije za ovozemaljsko ophođenje, već se prirodno stvaraju kad neko nosi breme zarad Boga. Oni od tebe ne zahtevaju nikakav veštački, ljudski napor, već je potrebno samo da postupaš u skladu s načelima Božjih reči” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Veoma je važno uspostaviti normalan odnos sa Bogom”). Iz Božjih reči sam shvatila da u našim odnosima sa braćom i sestrama treba da se ophodimo prema drugima u skladu sa istina-načelima. Kada otkrijemo da naša braća ili sestre imaju bilo kakvu iskvarenu narav, trebalo bi da razgovaramo sa njima u zajedništvu i da im pomažemo iz ljubavi, kako bi mogli da razmisle o sebi, da shvate sebe i postignu određeni život-ulazak. Ne bi trebalo da se oslanjamo na filozofije za ovozemaljsko ophođenje da bismo održavali svoje odnose sa drugima. Ponekad oni ne mogu da shvate sopstvene probleme, pa su potrebni razotkrivanje i detaljna analiza. Dokle god su to braća i sestre koji streme ka istini, moći će ispravno da se postave prema ovome i da se kasnije promene. Međutim, oni koji ne streme ka istini će se raspravljati i opirati kada im se ukaže na stvari i kada se one razotkriju. Ovo je njihovo otkrivenje, a istovremeno nam pomaže da steknemo izvesnu sposobnost raspoznavanja o njima. Kasnije sam primetila da đakon za zalivanje nije nosila teret u svojoj dužnosti. Otezala je sa sprovođenjem posla, pa je čak nalazila izgovore, govoreći da joj je kov loš i da ne razume istinu. Želela sam da ukažem na njene probleme kako bi ponela veći teret u svojoj dužnosti, ali onda sam pomislila: „Ako direktno razotkrijem njene probleme i ukažem na njih i tako je uvredim, kako ćemo nas dve sarađivati u budućnosti?” Kada sam to pomislila, malo sam oklevala. Kasnije sam se setila nekih reči Božjih koje sam ranije pročitala i shvatila sam da ponovo pokušavam da održavam svoje odnose sa drugima oslanjajući se na sotonske filozofije za ovozemaljsko ophođenje. Ma koliko dobro održavam svoje odnose sa drugima, to nije primenjivanje istine i Bog to ne odobrava. Molila sam se Bogu da mi da odlučnost da se pobunim protiv tela i primenjujem istinu. Ovog puta, morala sam da primenjujem istinu i da postupam u skladu sa istina-načelima. Stoga sam ukazala na problem đakona za zalivanje da je površna u svojoj dužnosti, i razgovarala u zajedništvu o prirodi i posledicama površnosti. Nakon razgovora u zajedništvu, shvatila je svoj problem i bila je voljna da se pobuni protiv sebe i primeni istinu. Iskusila sam da kada si u stanju da se ophodiš prema ljudima u skladu sa istina-načelima, osećaš se spokojno. Hvala Bogu!