Sotona hiljadama godina kvari ljudski rod. Naneo je neopisivu količinu zla, obmanjivao je generaciju za generacijom i počinio gnusne zločine u svetu. Zlostavljao je čoveka, obmanjivao ga je, zavodio je čoveka da se protivi Bogu i činio zlodela koja su uvek iznova ometala i narušavala Božji plan. Ipak, pod autoritetom Božjim, sve stvari i živa bića nastavljaju da se pridržavaju pravila i zakona koje je Bog postavio. U poređenju sa autoritetom Božjim, Sotonina zla priroda i divljanje su toliko ružni, tako odvratni i prezira dostojni, a tako sitni i ranjivi. Iako Sotona hoda među svim stvarima koje je stvorio Bog, on nije u stanju da izvrši ni najmanju promenu u ljudima, stvarima i predmetima kojima Bog zapoveda. Prošlo je nekoliko hiljada godina, a ljudski rod još uvek uživa u svetlosti i vazduhu darovanim od Boga, i dalje udiše dah koji je izdahnuo Sâm Bog, i dalje uživa u cveću, pticama, ribama i insektima koje je stvorio Bog, i uživa u svim stvarima koje je obezbedio Bog; dan i noć se i dalje neprekidno smenjuju; četiri godišnja doba se uobičajeno smenjuju; leteće divlje guske odleću zimi, i još uvek se vraćaju sledećeg proleća; ribe u vodi nikada ne napuštaju reke i jezera – svoj dom; cvrčci na zemlji poletno pevaju tokom letnjih dana; popci u travi nežno zuje u taktu vetra tokom jeseni; guske se okupljaju u jata, dok orlovi ostaju samotnjaci; ponos lavova se održava lovom; losovi se ne udaljavaju od trave i cveća… Sve vrste živih bića, među svim stvorenjima, odlaze i vraćaju se, da bi ponovo odlazile, milion promena nastaje u treptaju oka – međutim, ono što se ne menja jesu njihovi instinkti i zakoni opstanka. Oni žive u okrilju Božjeg snabdevanja i ishrane, i niko ne može da izmeni njihove instinkte, niko ne može da naruši pravila njihovog opstanka. Iako je ljudski rod, koji živi među svim stvarima, Sotona kvario i obmanjivao, čovek i dalje ne može da se odrekne vode koju je stvorio Bog, vazduha koji je stvorio Bog i svih stvari koje je stvorio Bog, već čovek i dalje živi i razmnožava se na ovom prostoru stvorenom od Boga. Instinkti ljudskog roda se nisu promenili. Čovek se još uvek uzda u svoje oči da bi video, u svoje uši da bi čuo, u svoj mozak da bi razmišljao, u svoje srce da bi shvatio, u svoje noge i stopala da bi hodao, u svoje ruke da bi radio, i tako dalje; svi instinkti koje je Bog darovao čoveku kako bi mogao da prihvati Božje snabdevanje ostaju neizmenjeni, nisu se promenile sposobnosti preko kojih čovek sarađuje sa Bogom, sposobnost ljudskog roda da ispunjava dužnost stvorenog bića nije se promenila, duhovne potrebe ljudskog roda se nisu promenile, nije se promenila želja ljudskog roda da pronađe svoje poreklo, nije se promenila čežnja ljudskog roda da ga spasi Stvoritelj. Takve su trenutne okolnosti ljudskog roda, koji živi pod autoritetom Božjim i koji je pretrpeo krvavo uništenje sprovedeno od Sotone. Iako je Sotona opustošio ljudski rod, pa on više ne predstavlja Adama i Evu sa početka postanja, već je umesto toga prepun stvari koje su protivne Bogu, kao što su znanje, mašta, predstave i tome slično, i prepun je iskvarene sotonske naravi, u očima Boga ljudski rod je isti onaj koga je On stvorio. Bog i dalje vlada i orkestrira ljudskim rodom, koji još uvek živi onim tokom koji je Bog odredio, pa je tako, u očima Božjim, ljudski rod koga je iskvario Sotona samo prekriven prljavštinom, krče mu creva, reakcije su mu pomalo usporene, pamćenje mu nije tako dobro kao nekada i donekle je stariji – ali su sve funkcije i instinkti čoveka sasvim neoštećeni. Ovo je ljudski rod koga Bog namerava da spasi. Ovaj ljudski rod jedino mora da čuje poziv Stvoritelja i da začuje glas Stvoritelja, pa će ustati i požuriti da pronađe odakle taj glas dolazi. Ovaj ljudski rod jedino mora da vidi lik Stvoritelja, i sve drugo će mu postati nebitno, odbaciće sve kako bi se posvetio Bogu, pa će čak i svoj život položiti za Njega. Kada srce ljudskog roda bude razumelo iskrene reči Stvoritelja, ljudski rod će odbaciti Sotonu i prikloniti se Stvoritelju; kada ljudski rod bude sasvim oprao prljavštinu sa svog tela i još jednom bude dobio ono čime ga Stvoritelj snabdeva i hrani, tada će se vratiti sećanje ljudskog roda, i u tom trenutku će se ljudski rod zaista vratiti pod vrhovnu vlast Stvoritelja.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Sâm Bog, jedinstveni I“