Pročitajmo sada prvu rečenicu u 1. Mojsijevoj 1:9-11: „Zatim reče Bog: ’Vode pod svodom neka se saberu na jedno mesto i neka se pokaže kopno!’“ Do kakvih promena je došlo nakon što je Bog jednostavno rekao: „Vode pod svodom neka se saberu na jedno mesto i neka se pokaže kopno!“? I šta se nalazilo u ovom prostoru osim svetlosti i nebeskog svoda? U Svetom pismu je zapisano: „Kopno je Bog nazvao ’zemlja’, a vodena zborišta ’more’. Vide Bog da je to dobro.“ Što će reći, sada su u ovom prostoru bili kopno i more, a kopno i more su bili odvojeni. Pojavljivanje ovih novih stvari usledilo je nakon zapovesti iz Božjih usta i „tako se i zbilo“. Da li se u Svetom pismu opisuje da je Bog to činio u žurbi? Da li se opisuje kako se On bavi fizičkim radom? Pa, kako je Bog to učinio? Kako je Bog proizveo ove nove stvari? Očigledno je da je Bog koristio reči da postigne sve ovo, da stvori sve ovo u celini.

Iz tri prethodna pasusa saznali smo za pojavu tri velika događaja. Ova tri velika događaja izazvana su i zbila su se putem reči Božjih, a upravo zahvaljujući Njegovim rečima, ovi su se događaji, jedan za drugim, pojavljivali pred očima Božjim. Otud se može videti da nisu samo prazne reči kada se kaže: „Bog govori i to će se ostvariti; On zapoveda i to će čvrsto stajati.“ Ova se suština Božja potvrđuje onoga časa kad se Njegove misli začnu, a kada Bog otvori Svoja usta da progovori, Njegova suština dolazi do potpunog izražaja.

Pređimo sada na poslednju rečenicu ovog pasusa: „Zatim reče Bog: ’Neka iz zemlje nikne bilje: ono koje u sebi nosi zrnevlje i drveta koja rađaju plod; sve bilje koje, svako prema svojoj vrsti, rađa na zemlji, i u sebi nosi svoje seme!’ Tako se i zbilo.“ Dok je Bog govorio, sve ove stvari su nastajale prateći misli Božje; u trenu je niz nežnih malih životnih oblika nesigurno propinjao glave kroz zemlju i, pre nego što su otresli komadiće blata sa svojih tela, željno su mahali jedni drugima u znak pozdrava, klimajući glavom i smešeći se svetu. Zahvalili su se Stvoritelju za život koji im je darovao i objavili svetu da i oni čine deo svih stvorenja, i da će svako od njih posvetiti svoj život iskazivanju autoriteta Stvoritelja. Dok je Bog izgovarao Svoje reči, zemlja je postajala bujna i zelena, nicale su i kroz zemlju se probijale sve vrste biljaka u kojima bi čovek mogao da uživa, a planine i ravnice su prekrivane gustim drvećem i šumama… Ovaj jalovi svet, u kome nije bilo ni traga života, brzo je prekriven obiljem trave, bilja i drveća i preplavljen zelenilom… Vazduhom su se širili prijatni mirisi trave i zemlje, a mnoštvo biljaka počelo je da diše u sprezi sa protokom vazduha, i otpočeo je proces rasta. Istovremeno, zahvaljujući rečima Božjim i sledeći misli Božje, sve biljke su započele trajni životni ciklus, u kojem rastu, cvetaju, donose plodove i razmnožavaju se. Počele su strogo da se pridržavaju svojih životnih tokova i krenule da obavljaju svoje uloge među svim stvorenjima… Svi su rođeni i živeli su zahvaljujući rečima Stvoritelja. Stvoritelj će ih neprekidno snabdevati zalihama i ishranom, i zauvek će žilavo opstajati u svakom kutku zemlje kako bi iskazivali autoritet i silu Stvoritelja, i zauvek će pokazivati životnu snagu koju im je Stvoritelj darovao…

Život Stvoritelja je izvanredan, Njegove misli su izvanredne i Njegov autoritet je izvanredan, te je, nakon što su izgovorene Njegove reči, usledio konačan rezultat: „Tako se i zbilo.“ Jasno je da Bog ne treba da radi Svojim rukama kada deluje; On samo koristi Svoje misli da zapoveda i Svoje reči da naređuje, i na taj način se ostvaruju rezultati. Na ovaj je dan, Bog sabrao vode na jedno mesto i dopustio da se pojavi suvo kopno, nakon čega je Bog učinio da trava iznikne iz zemlje, i da na njoj izraste bilje koje daje seme i drveće koje rađa plod, a Bog je svako od njih rasporedio prema vrsti i učinio da nose vlastito seme. Sve to se ostvarilo prema mislima Božjim i zapovestima reči Božjih, i sve to se, jedno za drugim, pojavljivalo u ovom novom svetu.

Dok je još trebalo da otpočne Svoje delo, Bog je u Svom umu već imao sliku onoga što namerava da postigne, a kada je Bog krenuo da ostvaruje ove stvari, što je takođe bilo u trenutku kada je Bog otvorio Svoja usta da izgovori sadržaj ove slike, promene u svim stvarima počele su da se dešavaju zahvaljujući autoritetu i sili Božjoj. Bez obzira na to kako je Bog to učinio ili kako je ispoljio Svoj autoritet, sve je postignuto korak po korak prema Božjem planu i zbog reči Božjih i, korak po korak, nastupale su promene između neba i zemlje zahvaljujući rečima i autoritetu Božjem. Sve ove promene i pojave pokazale su Stvoriteljev autoritet, kao i izvanrednost i veličinu sile Stvoriteljevog života. Njegove misli nisu jednostavne ideje, niti prazna slika, već autoritet koji poseduje životnu snagu i izvanrednu energiju, i one su sila koja nagoni da se sva stvorenja menjaju, oživljavaju, obnavljaju i propadaju. Zato sve stvari funkcionišu zahvaljujući Njegovim mislima i uz to bivaju ostvarene zahvaljujući rečima iz Njegovih usta…

U mislima Božjim davno se formirao potpuni plan i ostvario novi svet i pre nego što su se pojavila sva stvorenja. Iako su se trećeg dana pojavile razne vrste biljaka na kopnu, Bog nije imao razloga da zaustavi korake Svog stvaranja ovog sveta; nameravao je da i dalje izgovara Svoje reči kako bi i dalje postizao stvaranje svake nove stvari. On bi govorio, izdavao bi Svoje zapovesti, izvršavao Svoj autoritet, pokazivao Svoju silu, i pripremao je sve što je bio planirao da pripremi za sva stvorenja i ljudski rod, koje je nameravao da stvori…

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Sâm Bog, jedinstveni I“