U poslednjim danima, Bog se ovaplotio da bi izvršio delo koje treba da izvrši i da bi obavio Svoju službu reči. Došao je lično da deluje među ljudskim bićima sa ciljem da usavrši one ljude koji su u skladu sa Njegovim namerama. Od vremena stvaranja do danas, samo u poslednjim danima On je izvršio ovu vrstu dela. Samo u poslednjim danima Bog je bio ovaploćen da obavi delo tako velikih razmera. Iako On podnosi patnju koju bi ljudima bilo teško da podnesu, i mada, uprkos tome što je veliki Bog, On se ponizuje da bi postao običan čovek, Njegovo delo nije ni najmanje odloženo, a Njegov plan nije ni najmanje prekinut – On obavlja delo prema Svom prvobitnom planu. Jedna od svrha ovog ovaploćenja jeste da On osvoji ljude, druga je da usavrši ljude koje voli. On želi da sopstvenim očima vidi ljude koje usavršava i želi da sopstvenim očima vidi kako ljudi koje usavršava svedoče za Njega. Ne radi se o jednoj ili dve osobe koje su usavršene. To je grupa koja se sastoji od samo nekoliko ljudi. Ljudi iz ove grupe dolaze iz različitih zemalja i različitih naroda sveta. On ulaže toliko truda kako bi zadobio ovu grupu ljudi, kako bi zadobio svedočanstvo koje ova grupa ljudi daje za Njega i kako bi zadobio slavu koju od njih može dobiti. On ne obavlja delo koje nema značenje, niti obavlja delo koje nema vrednost. Može se reći da je, obavljanjem tolikog posla, Božji cilj da usavrši sve one koje On želi da usavrši. Sve slobodno vreme koje bude imao izvan ovoga, On će upotrebiti da eliminiše one koji su zli. Znajte da On ne čini ovo veliko delo zbog onih koji su zli; naprotiv, On daje sve od Sebe zbog tog malog broja ljudi koje će da usavrši. Delo koje On obavlja, reči koje govori, tajne koje otkriva, kao i Njegov sud i grdnja – sve je to zarad tog veoma malog broja ljudi. On se nije ovaplotio zbog onih koji su zli, a još manje On zbog njih gnevno plane. On govori istinu i govori o ulasku zbog onih koji treba da budu usavršeni; On se ovaplotio zbog njih i zbog njih daruje obećanja i blagoslove. On ne govori istinu, ne govori o ulasku niti govori o životu u ljudskosti zbog onih koji su zli. On želi da izbegne da govori onima koji su zli, želeći umesto toga da podari sve istine onima koji treba da budu usavršeni. Ipak, Njegovo delo zahteva da se, za sada, onima koji su zli dozvoli da uživaju u nekom od Njegovih bogatstava. Svi oni koji ne primenjuju istinu, koji ne udovoljavaju Bogu i koji prekidaju Njegovo delo, jesu zli. Oni se ne mogu usavršiti i Bog ih se gnuša i odbacuje ih. Nasuprot tome, ljudi koji sprovode istinu u delo i mogu da udovolje Bogu i koji daju celog sebe za Božje delo jesu ljudi koje Bog treba da usavrši. Oni koje Bog želi da upotpuni nisu niko drugi do ova grupa ljudi, a delo koje Bog obavlja je za dobro tih ljudi. Istina o kojoj govori usmerena je ka ljudima koji su voljni da je primene. On se ne obraća ljudima koji ne primenjuju istinu. Porast uvida i razvoj sposobnosti raspoznavanja o kojima On govori usmereni su na ljude koji mogu da primenjuju istinu. Usavršavanje o kojem On govori takođe je usmereno na ove ljude. Delo Svetog Duha okrenuto je prema ljudima koji su voljni da sprovode istinu u delo. Stvari kao što su posedovanje mudrosti i ljudskosti okrenuti su ka ljudima koji su spremni da sprovode istinu u delo. Oni koji ne primenjuju istinu mogu da čuju mnoge reči istine, ali zato što su tako zli po prirodi i nisu zainteresovani za istinu, ono što razumeju su samo doktrine i reči i prazne teorije, bez i najmanje vrednosti za njihov život-ulazak. Niko od njih nije odan Bogu; svi su oni ljudi koji vide Boga, ali ne mogu da Ga zadobiju; Bog ih je sve osudio.

Sveti duh ima put kojim se kreće u svakoj osobi i svakoj osobi daje priliku da bude usavršena. Kroz svoju negativnost ti si se upoznao sa sopstvenom iskvarenošću, tako da ćeš, kada budeš odbacio negativnost, naći put primene; to su sve načini na koje bivaš usavršen. Dalje, kroz neke pozitivne stvari neprestano dobijaš unutrašnje smernice i prosvetljenje, što ti omogućava da samoinicijativno ispunjavaš svoju funkciju, rasteš u uvidu i zadobijaš moć raspoznavanja. Kada si u dobrom stanju, posebno si voljan da čitaš Božje reči, i posebno voljan da se moliš Bogu, te možeš da povežeš propovedi koje čuješ sa sopstvenim stanjem. U takvim trenucima Bog te iznutra prosvetljuje i prosvećuje, čineći da uvidiš neke stvari sa pozitivnog aspekta. Tako si usavršen na pozitivnoj strani. U negativnim stanjima si slab i negativan; osećaš da ti Bog nije u srcu, ali ipak, Bog te prosvetljuje, pomažući ti da pronađeš put primene. Ishod ovoga je postizanje savršenstva na negativnoj strani. Bog može da usavrši čoveka i sa pozitivne i sa negativne strane. Zavisi od toga da li si u stanju da iskusiš i od toga da li stremiš ka tome da te Bog usavrši. Ako istinski stremiš tome da te Bog usavrši, onda negativno ne može da te natera da doživiš gubitak, već ti može doneti stvari koje su stvarnije, i može da te učini sposobnijim da saznaš šta je to što nedostaje u tebi, sposobnijim da dokučiš svoje pravo stanje i shvatiš da čovek nema ništa i da je ništa; ako ne doživiš kušnje, ti nemaš znanje, i uvek ćeš osećati da si iznad drugih i bolji od svih drugih. Kroz sve ovo ćeš shvatiti da je sve što se desilo ranije učinio Bog i zaštitio Bog. Ulazak u kušnje ostavlja te bez ljubavi ili vere, ne uspevaš da se moliš i nisi u stanju da pevaš himne, i nesvesno, usred toga ti spoznaješ sebe. Bog ima mnogo sredstava da usavrši čoveka. On koristi svakakva okruženja da oreže čovekove iskvarene naravi i koristi razne stvari da bi otkrio čoveka; s jedne strane, On čoveka orezuje, s druge, On čoveka otkriva, a s treće, On čoveka razotkriva, kopajući i razotkrivajući „tajne” u dubinama čovekovog srca i pokazujući čoveku njegovu prirodu kroz razotkrivanje mnogih njegovih stanja. Brojnim metodama Bog usavršava čoveka – kroz razotkrivanje, kroz orezivanje čoveka, kroz oplemenjivanje i kroz grdnju – tako da čovek može da zna da je Bog praktičan.

Čemu sada stremite? Tome da vas Bog usavrši, da spoznate Boga, da zadobijete Boga – ili je to možda Petrov primer iz devedesetih, ili vera veća od Jovove, ili možda to da vas Bog nazove pravednima i da stignete pred presto Božji, ili da budete u stanju da ispoljite Boga na zemlji i date snažno i gromoglasno svedočanstvo za Boga. Bez obzira na to čemu stremite, sve u svemu, sve je to zarad toga da vas Bog spasi. Bez obzira na to da li stremiš tome da budeš pravedna osoba, da li stremiš Petrovom primeru, ili veri Jovovoj, ili tome da te Bog usavrši, sve je to delo koje Bog obavlja na čoveku. Drugim rečima, bez obzira na to ka čemu stremiš, to je sve zbog toga da bi te Bog usavršio, sve je zbog doživljavanja Božjih reči, radi udovoljavanja Božjem srcu; ka čemu god da stremiš, to je sve zbog otkrivanja Božje divote, traženja puta primene u stvarnom iskustvu sa ciljem da budeš u stanju da odbaciš sopstvenu buntovnu narav, postigneš normalno stanje u sebi, da u potpunosti budeš u skladu sa Božjim namerama, da postaneš ispravna osoba i da imaš ispravan motiv u svemu što radiš. Razlog zbog kojeg doživljavaš sve ove stvari jeste da dođeš do spoznaje Boga i postigneš porast života. Iako su ono što doživljavaš Božje reči i stvarni događaji, kao i ljudi, događaji i stvari u tvom okruženju, naposletku ćeš moći da spoznaš Boga i da budeš usavršen od Boga. Stremiti ka tome da kročiš putem pravednog čoveka ili stremiti ka sprovođenju Božjih reči u delo: to je trkačka staza, a spoznaja Boga i usavršavanje od strane Boga su odredište. Bilo da sada stremiš ka tome da te Bog usavrši ili stremiš ka tome da svedočiš za Boga, sve je to u krajnjoj liniji da bi spoznao Boga; to je da ne bi delo koje On obavlja na tebi bilo uzaludno, da bi ti najzad spoznao praktičnost Boga, da bi spoznao Njegovu veličinu, i još više da bi spoznao Božju poniznost i skrivenost i da bi spoznao ogromno delo koje Bog obavlja na tebi. Bog se ponizio do te mere da Svoje delo obavlja na ovim prljavim i iskvarenim ljudima i usavršava ovu grupu ljudi. Bog se nije samo ovaplotio da bi živeo i jeo među ljudima, da bi čuvao ljude kao pastir, i da bi ljude opskrbio onim što im je potrebno. Još je važnije da On obavlja Svoje neizmerno delo spasenja i osvajanja na ovim krajnje iskvarenim ljudima. Došao je u srce velike crvene aždaje da spasi ove najiskvarenije ljude, kako bi svi ljudi mogli da se promene i obnove. Neizmerna patnja koju Bog trpi nije samo patnja koju ovaploćeni On podnosi pri ovaploćenju, već je iznad svega to što Božji Duh trpi krajnje poniženje – On se toliko ponizuje i skriva da postaje običan čovek. Bog se ovaplotio i uzeo telesno obličje da bi ljudi videli da On ima normalan ljudski život i normalne ljudske potrebe. To je dovoljno da se dokaže da se Bog u velikoj meri ponizio. Duh Božji se ostvaruje u telu. Njegov Duh je tako vrhovni i tako velik, a ipak uzima oblik običnog čoveka, beznačajnog čoveka, da bi obavio delo Svog Duha. U pogledu kova, uvida, razuma, ljudskosti i života svakog od vas, vi ste zaista nedostojni da primite Božje delo ove vrste i zaista ste nedostojni toga da Bog podnosi takvu patnju zbog vas. Bog je tako uzvišen. On je toliko uzvišen, ljudi su toliko bedni, a On ipak deluje na njima. Ne samo da se On ovaplotio da bi opskrbio ljude, da bi govorio ljudima, već On i živi zajedno sa njima. Bog je tako ponizan, tako divan. Ako, čim se pomene Božja ljubav, čim se pomene Božja blagodat, ti proliješ suze dok rečima hvališ Boga, ako dostigneš ovo stanje, to znači da imaš istinsko znanje o Bogu.

U stremljenju ljudi danas postoji određeno odstupanje; oni samo streme ka tome da vole Boga i da udovolje Bogu, ali nemaju nikakvo znanje o Bogu i zanemarili su prosvećenje i prosvetljenje Svetog Duha u sebi. Oni nemaju osnova za istinsko poznavanje Boga. Zato gube žar u meri u kojoj njihovo iskustvo napreduje. Svi oni koji streme ka istinskom bogopoznanju, iako ranije nisu bili u dobrom stanju, te su bili skloni negativnosti i slabosti i često plakali, padali u bezvoljnost i gubili nadu – sada, kako stiču više iskustva, njihovo stanje se poboljšava. Nakon što su doživeli orezivanje i slom, i iskusili kušnje i oplemenjivanja, ostvarili su veliki napredak. Negativna stanja su smanjena, i došlo je do nekih promena u njihovoj životnoj naravi. Kako prolaze kroz više kušnji, njihova srca počinju da vole Boga. Postoji pravilo u Božjem usavršavanju ljudi, a to je da te On prosvećuje koristeći tvoj poželjan deo, tako da imaš put primene i možeš da se odvojiš od svih negativnih stanja, pomažući svom duhu da se oslobodi i omogućavajući ti da Ga više voliš. Na ovaj način možeš da odbaciš sotonske iskvarene naravi. Ako si bezazlen i otvoren, voljan da spoznaš sebe i sprovodiš istinu u delo, Bog će te prirodno blagosloviti, a da kada budeš slab i negativan, On će te dvostruko prosvetiti, pomažući ti da bolje spoznaš sebe, da budeš spremniji da u svom srcu osetiš pokajanje i da lakše upražnjavaš ono što treba da upražnjavaš. Samo na taj način tvoje srce može biti mirno i opušteno. Osoba koja inače obraća pažnju na spoznaju Boga, koja obraća pažnju na spoznaju sebe, koja obraća pažnju na sopstveno praktikovanje, moći će često da prima Božje delo, kao i Njegovo usmeravanje i prosvećenje. Čak i kada je takva osoba možda u negativnom stanju, ona može odmah da preokrene stvari, bilo zbog delovanja savesti, bilo zbog prosvećenja koje dolazi od Božjih reči. Promena nečije naravi uvek se postiže kada ta osoba spozna svoje stvarno stanje, kao i Božju narav i delo. Osoba koja je voljna da spozna sebe i da se otvori, moći će da primenjuje istinu. Takva osoba je osoba koja je odana Bogu. Osoba koja je odana Bogu poseduje razumevanje Boga, bilo da je to razumevanje duboko ili plitko, oskudno ili obilno. To je Božja pravednost, i to je nešto što ljudi postižu; to je njihov lični dobitak. Osoba koja ima spoznaju o Bogu jeste ona koja ima temelj, koja ima viziju. Ovakva osoba je sigurna u Božje telo, kao i Božje reči i Božje delo. Bez obzira na to kako Bog deluje ili govori, ili kako drugi ljudi izazivaju ometanja, ona može ostati nepokolebljiva i biti postojana u svom svedočenju o Bogu. Što je čovek više ovakav, to više može da sprovodi u delo istinu koju razume. Zato što uvek na ovaj način sprovodi u delo Božje reči, on stiče veće razumevanje Boga i poseduje odlučnost da zauvek ostane postojan u svom svedočenju za Boga.

Imati moć raspoznavanja, imati pokornost i imati sposobnost da pronikneš u stvari kako bi bio oštrog duha, znači da te, čim se s nečim suočiš, Božje reči iznutra prosvetljuju i prosvećuju. To znači biti oštrog duha. Sve što Bog čini jeste da bi pomogao da se oživi duh ljudi. Zašto Bog uvek kaže da su ljudi tupi i glupi? Zato što su ljudski duhovi umrli i postali su toliko tupi da su potpuno nesvesni stvari duha. Božje delo je da učini da ljudski životi napreduju i da pomogne ljudskom duhu da oživi, tako da mogu da proniknu u duhovne stvari, kao i da uvek budu u stanju da vole Boga u svom srcu i da udovolje Bogu. Dolazak u ovu etapu pokazuje da je nečiji duh oživeo i da će sledeći put kada se s nečim suoči, moći odmah da reaguje. Prijemčiv je za propovedi i brzo reaguje na situacije. To znači postići oštrinu duha. Postoje mnogi ljudi koji imaju brzu reakciju na neki spoljašnji događaj, ali čim se pomene ulazak u stvarnost ili podrobnija pitanja duha, oni otupe i oglupe. Oni razumeju nešto samo ako im je detaljno objašnjeno. Sve su to ispoljavanja toga da su duhovno otupeli i glupi, te da imaju malo iskustva u duhovnim stvarima. Neki ljudi su oštroumnog duha i umeju da raspoznaju. Čim čuju reči koje razotkrivaju njihova stanja, oni ne gube vreme i odmah ih zapisuju. Jednom kada čuju reči o načelima primene, oni su u stanju da ih prihvate i primene na svoje kasnije iskustvo, čime menjaju sebe. To je osoba oštrog duha. Zašto su u stanju da reaguju tako brzo? Zato što su oni usredsređeni na te stvari u svakodnevnom životu. Kada čitaju Božje reči, oni mogu da preispitaju svoja stanja u odnosu na njih, te da razmišljaju o sebi i spoznaju sebe. Kada čuju razgovor u zajedništvu i propovedi, i čuju reči koje im donose prosvećenje i prosvetljenje, oni mogu odmah da ih prime. To je slično davanju hrane gladnoj osobi; ona je u stanju odmah da jede. Ako daješ hranu nekome ko nije gladan, on ne reaguje tako brzo. Ti se često moliš Bogu, pa možeš odmah da reaguješ čim se susretneš s nečim, razmišljajući o tome šta Bog zahteva u vezi s tim, kako treba da postupaš i kako te je Bog prošlog puta usmeravao u sličnoj situaciji. Kada se danas suočiš sa istom takvom situacijom, naravno da ćeš znati kako da postupaš na način koji udovoljava Božjem srcu. Ako uvek tako postupaš i uvek doživljavaš na taj način, u nekom trenutku će ti to postati lako. Kada čitaš Božje reči, znaćeš o kakvoj osobi Bog govori, znaćeš o kakvom stanju duha govori, i moći ćeš da dokučiš ključnu stvar i da je sprovedeš u delo; na taj način ćeš moći da stičeš iskustvo. Zašto neki ljudi ne uspevaju da budu takvi? Zato što ne ulažu mnogo truda u aspekt primene. Iako su spremni da sprovode istinu u delo, oni nemaju pravi uvid u pojedinosti službe, niti u najsitnije istine u svom životu. Zbune se kada se nešto desi. Tako možeš biti prevaren i naveden na stranputicu kada se pojavi lažni prorok ili lažni apostol. Često moraš u zajedništvu deliti Božje reči i delo – samo tako ćeš moći da razumeš istinu i razviješ moć raspoznavanja. Ako ne razumeš istinu, nećeš imati moć raspoznavanja. Na primer, ono što Bog govori, kako Bog deluje, koji su Njegovi zahtevi od ljudi, s kakvim ljudima treba da budeš u dodiru i kakve ljude treba da odbaciš – često moraš o tome razgovarati u zajedništvu. Ako uvek na ovaj način doživljavaš Božje reči, razumećeš istinu i u potpunosti ćeš razumeti mnoge stvari, a imaćeš i moć razlučivanja. Šta je disciplina Svetog Duha, šta je krivica rođena iz ljudske volje, šta je usmeravanje Svetog Duha, šta je orkestracija okruženja, šta je unutrašnje prosvećenje Božjim rečima – ako ti to nije jasno, nećeš imati moć raspoznavanja. Šta dolazi od Svetog Duha, šta je buntovna narav, kako se pokoriti Božjim rečima i kako odbaciti sopstveno buntovništvo – ako kroz svoja iskustva stekneš razumevanje o ovim stvarima, imaćeš temelj; kada se nešto desi, imaćeš odgovarajuću istinu kojom ćeš ga meriti i odgovarajuće vizije kao temelj. Imaćeš načela u svemu što radiš i moći ćeš da deluješ u skladu sa istinom. Tada će tvoj život biti ispunjen Božjim prosvećenjem, pun Božjih blagoslova. Bog neće nepravedno postupati sa bilo kim ko iskreno teži ka Njemu, ili ko Ga proživljava i svedoči o Njemu i neće proklinjati bilo koga ko oseća iskrenu žeđ za istinom. Ako, dok jedeš i piješ reči Božje, možeš da obratiš pažnju na spoznavanje sopstvenog stvarnog stanja, na sopstveno praktikovanje i na sopstveno razumevanje, onda ćeš, kada se suočiš s nekim pitanjem, primiti prosvećenje i zadobiti praktično razumevanje. Tada ćeš u svemu imati put primene i raspoznavanja. Čovek koji ima istinu neće biti zaluđen i neće prekidati niti će postupati preterano. Zbog istine, on je zaštićen, a takođe zahvaljujući istini stiče veće razumevanje. Zbog istine, on ima više puteva primene, dobija više prilika da Sveti Duh deluje u njemu i više prilika da bude usavršen.