Svaki pojedinac u ljudskom rodu treba da prihvati da ga prouči Moj Duh, treba pažljivo da proveri svaku svoju reč i postupak i, povrh toga, treba da posmatra Moja čudesna dela. Kako se osećate u trenutku dolaska carstva na zemlju? Kada Moji sinovi i Moj narod pohrle prema Mom prestolu, Ja zvanično započinjem sud pred velikim belim prestolom. Što će reći, kada Ja lično započnem Svoje delo na zemlji i kada se doba suda približi svome kraju, Svoje reči počinjem da upućujem celoj vaseljeni, i puštam glas Svoga Duha po celoj vaseljeni. Svojim rečima ću oprati sve ljude i stvari, među svime što je na nebu i na zemlji, tako da zemlja više ne bude prljava i razvratna, već da bude sveto carstvo. Obnoviću sve stvari, da budu raspoložive za Moju upotrebu, da više ne odišu zemaljskim dahom, i da ne budu natopljene mirisom tla. Na zemlji, čovek je napipavao cilj i poreklo Mojih reči i posmatrao Moja dela, ali niko nikada nije zaista spoznao poreklo Mojih reči, i niko nikada nije zaista video čudesnost u Mojim delima. Tek danas, kada lično dolazim među ljude i izgovaram Svoje reči, čovek ima malo znanja o Meni, te uklanja mesto koje „Ja” zauzimam u njegovim mislima i umesto toga stvara mesto za praktičnog Boga u svojoj svesti. Čovek ima predstave i veoma je radoznao; ko ne bi želeo da vidi Boga? Ko ne bi poželeo da se susretne s Bogom? Ipak, jedina stvar koja zauzima konačno mesto u ljudskom srcu jeste Bog za koga čovek smatra da je nejasan i apstraktan. Ako to ne kažem jasno, ko bi mogao da shvati? Ko bi stvarno poverovao, sa sigurnošću i bez i najmanjeg nagoveštaja sumnje, da Ja zaista postojim? Ogromna je razlika između „Mene” u ljudskom srcu i „Mene” u stvarnosti, i niko nije u stanju da među njima napravi poređenje. Da se nisam ovaplotio, čovek Me nikada ne bi spoznao, a čak i da Me je spoznao, ne bi li takvo znanje i dalje bilo predstava? Svaki dan hodam usred neprekidnog toka ljudi i svaki dan delujem u svakoj osobi. Kada Me čovek bude zaista video, biće u stanju da Me spozna u Mojim rečima i shvatiće način na koji govorim, kao i Moje namere.

Kada carstvo zvanično stigne na zemlju, šta, među svim stvarima, neće utihnuti? Ko se, među svim ljudima, neće uplašiti? Hodam svuda po celoj vaseljeni i svetu i sve lično uređujem. U ovom trenutku, ko ne zna da su Moja dela divna? Moje ruke podupiru sve stvari, međutim, Ja sam i iznad svih stvari. Nisu li danas Moje ovaploćenje i Moje lično prisustvo među ljudima pravo značenje Moje skrušenosti i skrivenosti? Spolja, mnogi ljudi Mi aplaudiraju kao dobrom i veličaju Me kao lepog, međutim, ko Me zaista poznaje? Zašto danas tražim da Me spoznate? Nije li Moj cilj da posramim veliku crvenu aždaju? Ne želim da čoveka prisiljavam da Me veliča, već da ga navedem da Me spozna, čime će Me zavoleti, a time Me i veličati. Takvo veličanje je dostojno svog imena i nije prazna priča; samo se takvim veličanjem može stići do Mog prestola i vinuti se u nebo. Budući da je čoveka iskušavao i iskvario Sotona, budući da su ga zaokupile predstave i razmišljanje, ovaplotio sam se kako bih lično osvojio ceo ljudski rod, kako bih razotkrio sve čovekove predstave i kako bih rastrgao čovekovo razmišljanje. Shodno tome, čovek više ne paradira preda Mnom, ne služi Mi koristeći se svojim predstavama i time sam „Ja” u čovekovim predstavama sasvim razvejan. Kada bude došlo carstvo, prvo što ću učiniti biće da započnem ovu etapu dela, i to ću učiniti među Svojim narodom. Pošto ste Moj narod koji je rođen u zemlji velike crvene aždaje, sigurno u vama nema samo malo ili tek delić otrova velike crvene aždaje. Prema tome, ova etapa Mog dela prvenstveno je usredsređena na vas, i ovo je jedan aspekt važnosti Mog ovaploćenja u Kini. Većina ljudi nije u stanju da dokuči ni delić reči koje izgovaram, a kada to i učini, njihovo shvatanje je maglovito i zbrkano. Ovo je prekretnica u načinu na koji govorim. Kada bi svi ljudi mogli da pročitaju Moje reči i da razumeju njihovo značenje, ko bi od ljudi onda mogao da bude spasen i ko ne bi bio bačen u Ad? Kada Me čovek spozna i pokori Mi se, biće to trenutak kada ću počinuti, i biće to upravo onaj čas u kome je čovek u stanju da dokuči značenje Mojih reči. Danas vam je rast isuviše mali – skoro bedno mali, nedostojan uzdizanja – a o vašem znanju o Meni da i ne govorim.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 11. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni”