Čovek je iskusio Moju toplinu, čovek Mi je usrdno služio i čovek se iskreno pokoravao preda Mnom, čineći u Mom prisustvu sve za Mene. Ipak, ljudima je ovo danas neostvarivo; oni u svojim duhovima samo liju suze kao da ih je dograbio gladan vuk i mogu samo bespomoćno da Me gledaju i bez prestanka Mi upućuju svoje vapaje. Ali, na kraju, nisu u stanju da pobegnu od svoje nevolje. Sećam se kako su ljudi u prošlosti davali obećanja u Mom prisustvu, zaklinjući se pred nebom i zemljom u Mom prisustvu kako će svojom naklonošću uzvratiti Moju ljubaznost. Tužno su preda Mnom plakali, a zvuk njihovog srceparajućeg plača bilo je teško podneti. Zbog njihove odlučnosti, ljudima bih često pružao pomoć. Nebrojeno puta su ljudi dolazili pred Mene da Mi se pokore; taj njihov ljupki način teško je zaboraviti. Nebrojeno puta su Me voleli, nepokolebljivi u svojoj odanosti, sa iskrenošću vrednom divljenja. Nebrojeno puta su Me voleli u toj meri da su svoje živote žrtvovali, voleli su Me više od sebe samih – i videvši njihovu iskrenost, prihvatio sam njihovu ljubav. Nebrojeno puta su prinosili sebe u Mom prisustvu, zbog Mene ravnodušni u susretu sa smrću, a Ja sam odagnavao brige sa njihovih čela i pažljivo proučavao njihova lica. Nebrojeno puta sam ih voleo kao dragoceno blago, i nebrojeno puta sam ih mrzeo kao Sopstvenog neprijatelja. Ipak, ono što je u Mom umu čoveku ostaje nedokučivo. Kada su ljudi tužni, Ja dolazim da ih utešim, a kada su slabi, dolazim da im pomognem. Kada su izgubljeni, dajem im putokaz. Kada plaču, Ja im brišem suze. Međutim, kada sam Ja tužan, ko svojim srcem može da Me uteši? Kada sam veoma zabrinut, ko je obziran prema Mojim osećanjima? Kada sam žalostan, ko može da vida rane u Mom srcu? Kada Mi je neko potreban, ko se dobrovoljno javlja da sarađuje sa Mnom? Da li je moguće da je pređašnji ljudski stav prema Meni sada izgubljen, da se više nikada ne vrati? Zašto u njihovim sećanjima nije preostalo ništa od tog stava? Kako to da su ljudi zaboravili sve ove stvari? Nije li sve to zato što je ljudski rod iskvaren od svog neprijatelja?

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 27. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni”