Kada ti se nešto dogodi u svakodnevnom životu, kako bi trebalo da razlikuješ da li je do tako nečega došlo delovanjem Svetog Duha ili pak delovanjem Sotone? Kada su ljudi u normalnom stanju, njihov duhovni i telesni život su normalni i njihovo rezonovanje je normalno i sređeno. Kada su u ovakvom stanju, obično se može reći da to što oni doživljavaju i počinju da spoznaju u sebi potiče od toga što ih je dotakao Sveti Duh (sticanje uvida ili jednostavnog znanja dok jedu i piju reči Božje, ili vernost u nekim stvarima, ili posedovanje snage da se voli Bog u nekim stvarima – sve to dolazi od Svetog Duha). Delovanje Svetog Duha u čoveku je naročito normalno; čovek nije sposoban to da oseti i čini mu se da ono dolazi od samog čoveka, iako je zapravo delo Svetog Duha u pitanju. U svakodnevnom životu, Sveti Duh u svakome čini i velika i mala dela, a razlika je samo u meri u kojoj to čini. Neki ljudi su dobrog kova i brzo shvataju stvari, te je prosvećenje do kojeg u njima dolazi od Svetog Duha naročito snažno. Međutim, neki ljudi su lošeg kova i potrebno im je više vremena da razumeju stvari, ali ih Sveti Duh dotiče iznutra, pa su i oni u stanju da dostignu vernost Bogu – Sveti Duh deluje u svima onima koji Boga traže. Kada se u svakodnevnom životu ljudi ne suprotstavljaju Bogu, niti se bune protiv Njega, ne čine stvari koje su u neskladu sa Božjim upravljanjem i ne mešaju se u Božje delovanje, tada Duh Božji deluje u svakom od njih u manjoj ili većoj meri; On ih dotiče, prosvećuje, daje im veru, daje im snagu i podstiče ih da preuzmu inicijativu, a ne da lenstvuju ili da žude za telesnim užicima, te da budu voljni da sprovode u delo istinu i da čeznu za Božjim rečima. Sve je ovo delo koje dolazi od Svetog Duha.

Kada ljudi nisu u normalnom stanju, Sveti Duh ih napušta; u svom umu, oni su skloni žalbama, motivacija im je pogrešna, lenji su, prepuštaju se telesnosti i srca im se bune protiv istine. Sve ovo dolazi od Sotone. Kada ljudi nisu u normalnom stanju, kada su mračni iznutra i kada ne rasuđuju normalno, kada ih je napustio Sveti Duh i ne mogu da u sebi osete Boga, tada Sotona deluje u njima. Ako ljudi uvek imaju snage u sebi i uvek vole Boga, onda uglavnom, kada im se nešto dogodi, to dolazi od Svetog Duha, i koga god da sretnu, taj susret je rezultat Božjeg uređenja. Ovo znači da, kada si u normalnom stanju, kada se nađeš unutar velikog dela Svetog Duha, Sotoni je nemoguće da te pokoleba. Na osnovu ovoga, može se reći da sve dolazi od Svetog Duha i, premda imaš pogrešne misli, u stanju si da ih se odrekneš i da ih ne slediš. Sve ovo potiče iz dela Svetog Duha. U kojim situacijama se Sotona upliće? Sotoni je lako da deluje u tebi kada nisi u normalnom stanju, kada te Bog nije dotakao i kada u tebi ne deluje, kada si iznutra suv i jalov, kada se moliš Bogu ali ništa ne razumeš, i kada jedeš i piješ reči Božje ali nisi prosvećen niti prosvetljen. Drugim rečima, kada te je Sveti Duh napustio i ne možeš da osetiš Boga, dešavaju ti se mnoge stvari koje dolaze kao iskušenje od Sotone. Baš kao što Sveti Duh deluje, sve vreme deluje i Sotona. Sveti Duh dotiče čovekovu nutrinu, dok Sotona istovremeno u čoveku pravi pometnju. Ipak, delo Svetog Duha preovlađuje, te ljudi koji su u normalnom stanju slave pobedu; to je pobeda dela Svetog Duha nad delom Sotone. Dok Sveti Duh deluje, u ljudima i dalje postoji iskvarena narav; ipak, tokom delovanja Svetog Duha, ljudima je lako da otkriju i prepoznaju svoje buntovništvo, motive i izveštačenosti. Samo tada ljudi osete grižu savesti i postanu voljni da se pokaju. Kao takve, njihove buntovne i iskvarene naravi postepeno bivaju odbačene unutar Božjeg dela. Delo Svetog Duha je izuzetno normalno; dok On deluje u ljudima, oni i dalje imaju nevolje, i dalje plaču, i dalje pate, i dalje su slabi i još uvek ima mnogo toga što im nije jasno, ali ipak u ovakvom stanju mogu da zaustave svoje nazadovanje i mogu da vole Boga, i pored toga što plaču i uznemireni su, i dalje su u stanju da slave Boga; delo Svetog Duha je posebno normalno, ni delićem natprirodno. Većina ljudi veruje da se, čim Sveti Duh počne da deluje, dešavaju promene u stanju ljudi, a da se stvari koje su za njih suštinske uklanjaju. Takva uverenja su pogrešna. Kada Sveti Duh deluje u čoveku, ono pasivno u njemu je i dalje tu i njegov rast ostaje nepromenjen, ali on zadobija prosvetljenje i prosvećenje Svetog Duha i tako njegovo stanje postaje proaktivnije, uslovi u njemu postaju normalni i on se ubrzano menja. Ljudi kroz svoja stvarna iskustva prvenstveno doživljavaju delovanje ili Svetog Duha ili Sotone, a ako ne mogu da dokuče ova stanja i ne razlikuju ih, nije moguće da nešto istinski iskuse, o promeni naravi i da ne govorimo. Stoga, da bi se Božje delovanje moglo doživeti, ključna je sposobnost da se prozre kroz takve stvari; tako će ljudima biti lakše da ga dožive.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Delo Svetog Duha i delo Sotone“