Zašto je neophodno raspoznati lažne starešine

Sada kada smo završili razgovor u zajedništvu o raznim ispoljavanjima antihristȃ, danas ćemo razgovarati o novoj temi – raznim ispoljavanjima lažnih starešina. Tokom ovih godina vašeg verovanja u Boga, susreli ste se sa raznim vrstama ispoljavanja i postupaka lažnih starešina. U postupku otpuštanja lažnih starešina, koji Božja kuća sprovodi na svim nivoima, većina ljudi manje-više stiče neku sposobnost razaznavanja lažnih starešina; odnosno, većina ljudi pomalo razume neka konkretna ispoljavanja lažnih starešina. No, bez obzira na vašu sposobnost shvatanja i na to koliko razumete, to znanje na kraju ipak nije dovoljno sistematsko ni konkretno. Tokom crkvenih izbora, mnogi ljudi ne razumeju načela biranja starešina, kakvog čoveka treba izabrati na taj položaj i kakav čovek je, kao starešina, u stanju da uvede braću i sestre u stvarnost Božjih reči, čime ispunjava uslove da vrši tu funkciju. Nisu mnogo svesni tih stvari, niti su im one jasne. Ima čak i nekih smetenih i nepronicljivih ljudi koji na izborima glasaju upravo za lažne starešine, birajući uvek onog ko liči na lažnog starešinu, a ne videći one koji zaista ispunjavaju uslove i sposobni su da vrše tu funkciju jer imaju kov starešine i ljudskost. Tako ljudi kojima suštinski nedostaju kov i ljudskost da bi bili starešine bivaju izabrani zbog entuzijazma koji spolja pokazuju, ili svog lepog ponašanja, kao i zato što se poklapaju sa ljudskim predstavama o tome šta je „dobro”, dok oni koji zaista poseduju sve kvalifikacije da predvode ljude nikada neće biti izabrani. Oni koji traže da budu u centru pažnje i daju se sa oduševljenjem – iako su suštinski nekompetentni – uvek će se pojavljivati u najrazličitijim prilikama, izgledaće naročito aktivno, pa će većina ljudi misliti da takav čovek ispunjava uslove i da treba da bude izabran. Rezultat je taj da ti ljudi, pošto budu izabrani, nisu u stanju da preuzmu na sebe nikakav posao. Nisu u stanju čak ni da sprovedu radne aranžmane Višnjeg, niti to umeju. Iako se večito sa tolikim entuzijazmom nečim zamajavaju, ispostavlja se da, pošto su određeno vreme predvodili, u crkvenom radu nema nikakvog poboljšanja i skoro nimalo napretka, a dešavaju se često i situacije da crkveni rad bude u rasulu i da ljudi budu razjedinjeni usled ometanja ili uzurpacije vlasti od strane zlih ljudi. To su posledice do kojih dovodi rad lažnih starešina. Pošto lažni starešina bude izabran, to ne samo da će uticati na život-ulazak braće i sestara, koji će zbog toga trpeti, već će istovremeno negativno uticati i na razne stavke crkvenog rada, tako da rad širenja jevanđelja neće moći glatko i efikasno da se odvija. To je problem koji delimično prouzrokuje sam lažni starešina, a delimično je u vezi i sa onima koji ga biraju. Ako ne razumeš istina-načela, ako nisi pronicljiv, ako si slep i nisi u stanju da prozreš ljude, pa završiš tako što izabereš lažnog starešinu, onda ne samo da škodiš sebi i drugima, već zbog tebe trpi i crkveni rad. To su uticaj i šteta koje lažne starešine prouzrokuju život-ulasku Božjeg izabranog naroda i radu crkve. Stoga, moramo raspoznati i pobrojati razna ispoljavanja lažnih starešina, a Ja ću vam na osnovu toga pomoći da razumete kakva ponašanja treba da ispoljava neko ko ispunjava uslove da bude starešina, kako treba da obavlja posao i koji je tačno delokrug njegove odgovornosti. Tema raspoznavanja lažnih starešina veoma je značajna, pošto se dotiče rada crkve, život-ulaska svakog pripadnika Božjeg izabranog naroda i, naročito, napretka svake pojedine dužnosti. Neki će možda reći: „Ja ne planiram da se kandidujem, niti imam ikakvu ambiciju ili želju da budem starešina ili delatnik. Ja sebe poznajem i dovoljno mi je da budem običan vernik, tako da taj aspekt istina-načela nema nikakve veze sa mnom. Ako budem hteo da slušam, slušaću o nečemu što ima veze sa mojim život-ulaskom i spasenjem. Razna ispoljavanja lažnih starešina i istine koje se njih tiču nisu relevantni za moj život-ulazak, tako da ne moram da slušam, ili mogu da slušam odsutno ili bezvoljno i da se samo lagano prošetam kroz taj proces, ne uzimajući ga k srcu.” Je li to dobar stav? (Nije.) Drugi, pak, kažu: „Ja nemam ambicije i ne želim da se kandidujem za starešinu. Još od detinjstva nikada nisam planirao da budem zvaničnik niti da se ističem u odnosu na druge, ja samo volim da budem običan, prosečan čovek. Otkad sam poverovao u Boga, želim da budem sledbenik. Volim da slušam tuđa naređenja i radim sve što od mene zatraže. Kako je jednostavno biti takav čovek! Ja sam samo jednostavan čovek koji ne želi da brine ni da bude opterećen, tako da ne moram da čujem te stvari, niti to želim.” Je li taj pogled ispravan ili ne? (Nije ispravan.) Šta je u njemu neispravno? (Iako taj čovek ne želi da bude starešina, ako ne razume taj aspekt istine i nije u stanju da raspozna lažne starešine, onda je vrlo verovatno da će na izborima izabrati lažnog starešinu, što će uticati na rad crkve i na život-ulazak Božjeg izabranog naroda.) To je jedan aspekt. Ima li još nešto? (Problem lažnih starešina postoji u svakome od nas, pa treba sebe da proveravamo, da razmišljamo o sebi i da sebe razumemo.) (Ako nismo kadri da raspoznamo lažne starešine nećemo znati ni kada nas neki od njih navede na stranputicu, pa će naši životi zbog toga trpeti.) (Takav pogled je ispoljavanje nestremljenja ka istini. Biti starešina u Božjoj kući nije isto što i biti ambiciozan i želeti poziciju zvaničnika u ovozemaljskom svetu. Biti starešina znači više stremiti ka istini, nositi teret crkvenog rada i biti obziran prema Božjim namerama. To je težnja za istinom.) (Kao pripadnici Božjeg izabranog naroda, mi imamo obavezu i odgovornost da prijavimo lažne starešine. Ako nismo u stanju da ih raspoznamo, moglo bi da se desi da nekome od njih dozvolimo da prigrabi vlast i da utiče na rad crkve.) Koliko je to aspekata? (Pet aspekata.) Svaki od tih pet aspekata je tačan i vrlo precizan. Ako detaljno analiziramo suštinu tog problema na osnovu pogleda čoveka one vrste koju sam upravo pomenuo, u osnovi postoji tih pet aspekata. Bez obzira na to da li ti sam želiš da budeš starešina, kao pripadnik Božjeg izabranog naroda treba da preuzmeš ulogu nadzornika nad starešinama i delatnicima. Božja kuća je i tvoja kuća, a starešina je kao neki mali kućepazitelj. Ako ne upravlja dobro stvarima, to će uticati i na tebe, pa ćeš i ti ćeš biti upetljan u to, tako da imaš odgovornost i obavezu da nadzireš njegov rad.

Pregled petnaest odgovornosti starešina i delatnika

Nije teško raspoznati lažnog starešinu, jer takvi ljudi u crkvi nisu retki; oni postoje otkad se u crkvi počelo sa starešinstvom i sa crkvenim radom. Kov i sposobnost razumevanja, karakter i izabrani put takvih ljudi imaju mnoga vrlo određena ispoljavanja. Pre nego što detaljno analiziramo ta konkretna ispoljavanja, treba prvo da razumemo koje su odgovornosti starešina i delatnika i koji je konkretan rad prvenstveno obuhvaćen tim odgovornostima. Samo oni koji su u stanju da dobro obave taj konkretan rad ispunjavaju uslove da budu starešine i delatnici; oni koji nisu kadri da obave taj posao – lažne su starešine. Možda većina ljudi još uvek nema načina da raspozna lažne starešine, nije u stanju da dokuči osnovna načela i ne zna koje aspekte je najvažnije sagledati. Hajde da danas prvo sistematski u zajedništvu porazgovaramo o tome koje su tačno odgovornosti starešina i delatnika, da svaku ponaosob pobrojimo, da bi svako jasno znao. Pošto budete dobro razumeli ta načela, kada budete ponovo birali starešine i delatnike, imaćete precizan aršin kojim ćete odmeriti kako tačno da birate i ko je tačno pravi čovek kojeg treba da izaberete. Pa da prvo pobrojimo odgovornosti starešina i delatnika.

Odgovornosti starešina i delatnika:

1. Predvodite ljude da jedu i piju Božje reči, da ih razumeju i uđu u stvarnost Božjih reči.

2. Upoznajte se sa stanjem svake osobe i rešite razne poteškoće s kojima se suočava u stvarnom životu, a koje se odnose na život-ulazak.

3. Razgovarajte u zajedništvu o istina-načelima koja treba da se razumeju da bi se svaka dužnost pravilno obavljala.

4. Budite u toku sa okolnostima nadređenih za različite poslove i osoblja odgovornog za razne važne poslove, te im po potrebi blagovremeno promenite dužnosti ili ih smenite, da biste sprečili ili ublažili gubitke izazvane upotrebom neodgovarajućih ljudi i zagarantovali efikasnost i nesmetan napredak posla.

5. Sve vreme budite upoznati i u toku sa stanjem i napretkom svake poslovne stavke i budite spremni da blagovremeno rešavate probleme, ispravljate odstupanja i otklanjate greške u radu kako bi se on odvijao nesmetano.

6. Unapređujte i gajite sve vrste odgovarajućih talenata, kako bi svi koji streme ka istini dobili priliku da vežbaju i da što pre uđu u istina-stvarnost.

7. Razumno rasporedite i koristite različite vrste ljudi, na osnovu njihove ljudskosti i vrlina, tako da svako bude na najbolji mogući način stavljen u upotrebu.

8. Odmah prijavite i nastojte da rešite pometnje i teškoće sa kojima se susretnete u radu.

9. Precizno prenosite, izdajte i sprovodite razne radne aranžmane Božje kuće u skladu sa njihovim zahtevima, te pružajte savete, nadzirite, ohrabrujte, proveravajte i pratite napredak njihovog sprovođenja.

10. Propisno čuvajte i razumno raspoređujte razne materijalne stvari Božje kuće (knjige, raznu opremu, žitarice i tako dalje) i sprovodite redovne kontrole, održavanje i popravke da bi sveli štetu i rasipanje na minimum; isto tako, sprečite zle ljude da ih otuđe.

11. Izaberite pouzdane ljude zadovoljavajuće ljudskosti posebno za zadatak sistematskog evidentiranja, prebrojavanja i čuvanja priloga; redovno pregledajte i proveravajte ulazak i izlazak sredstava kako bi slučajevi rasipništva i gubitaka, kao i neopravdanih rashoda, bili pravilno utvrđeni – sprečite takve stvari i zahtevajte razumnu nadoknadu; osim toga, na sve načine sprečite da prilozi padnu u ruke zlih ljudi koji će ih otuđiti.

12. Brzo i tačno identifikujte razne ljude, događaje i stvari koji prekidaju i ometaju Božje delo i normalan poredak u crkvi; zaustavite ih i zabranite, te preokrenite stvari; pored toga, u zajedništvu razgovarajte o istini kako bi Božji izabrani narod kroz takve stvari razvio pronicljivost i iz njih nešto naučio.

13. Zaštitite Božji izabrani narod od toga da ga antihristi ometaju, navedu na stranputicu, kontrolišu i da mu nanesu ozbiljnu štetu i omogućite mu da raspozna antihriste i da ih u srcu napusti.

14. Brzo raspoznajte, a zatim uklonite ili proterajte sve vrste zlih ljudi i antihrista.

15. Štitite kadrove svih vrsta koji obavljaju važne poslove, zaštitite ih od uticaja spoljnog sveta i čuvajte njihovu bezbednost, kako bi razne važne stavke rada mogle neometano da se odvijaju.

Odgovornosti starešina i delatnika sažeto su predstavljene u ukupno petnaest stavki, pa ćemo u zajedništvu razgovarati na osnovu te podele. Hajde da prvo pogledamo svaki od zadataka u tih petnaest stavki. Prve tri stavke tiču se problema razumevanja istine i život-ulaska ljudi. To je najosnovniji rad koji starešine i delatnici treba da obavljaju i jedna je od glavnih kategorija. Kao starešina i delatnik, u najmanju ruku treba da budeš u stanju da obavljaš te zadatke, da poseduješ takav kov, da nosiš takav teret i da budeš kadar da preuzmeš tu odgovornost. To su najosnovnije stvari koje treba da imaš. Starešine i delatnici moraju da budu kadri da u zajedništvu razgovaraju o Božjim rečima, da u njima nađu put praktičnog delovanja, da predvode ljude kako bi razumeli Božje reči, kako bi ih doživeli, ušli u njih u stvarnom životu i doneli ih u stvarni život, gde će ih koristiti da rešavaju razne probleme ili teškoće sa kojima se budu susretali u stvarnom životu, kao i u procesu obavljanja svoje dužnosti. Ako Božji izabrani narod ima probleme za čije mu je rešavanje potreban starešina ili delatnik, ali taj starešina ili delatnik nije u stanju da primeni istinu da bi rešio te probleme, onda je taj starešina ili delatnik beskoristan i nesposoban za obavljanje i najosnovnijeg posla. Takav starešina ili delatnik nije kvalifikovan. Četvrta i peta stavka odnose se na razne stavke crkvenog rada i na nadzornike tih stavki rada. Ako starešine i delatnici ne nadgledaju dobro nadzornike, zli ljudi bi mogli da naruše ili ometu rad crkve, to bi uticalo na efikasnost i napredak rada, pa bi sam rad čak mogao i potpuno da se zaustavi. Stoga kvalifikovan starešina mora dobro da obavlja i četvrti i peti zadatak. Šesta i sedma stavka dotiču se unapređenja, gajenja i korišćenja raznih vrsta ljudi. Načelo korišćenja ljudi je da se svako iskoristi na najbolji mogući način i da sve vrste ljudi mogu da obavljaju dužnost ukoliko imaju odgovarajuću ljudskost i u stanju su da ispune obavezne standarde Božje kuće. Dakle, treba svim vrstama ljudi omogućiti da obavljaju odgovarajuće dužnosti; nema potrebe da se od čoveka traži nemoguće, dovoljno je da bude podesan za odgovarajući zadatak, da je u stanju da ga dobro obavi i da je kompetentan. Nadalje, neki zadaci uključuju tehničke, stručne aspekte, a neki ljudi su možda i dobri u njima, ali nisu nikada obavljali nikakav stvarni rad u toj oblasti, niti razumeju odgovarajuća načela. Ako takvi ljudi ispunjavaju uslove da budu unapređeni i gajeni u Božjoj kući, treba im pružiti priliku i treba ih unapređivati i gajiti, kako bi naučili. Na taj način će se dobiti ljudi koji će biti još podesniji za obavljanje raznih zadataka u Božjoj kući, a kada crkvi budu trebali ljudi da obavljaju razne zadatke, neće biti manjka ljudi. To su pitanja koja se tiču dva aspekta unapređivanja i gajenja ljudi, te njihovog korišćenja. Da pogledamo osmu i devetu stavku: Te dve stavke dotiču se odnosa starešina i delatnika prema radu, odnosno, toga da li su u stanju da ispune svoje obaveze i da budu odani, te da li su kadri da dobro obave svoj posao u svom ophođenju prema Božjim zahtevima, uređenjima Božje kuće i teškoćama sa kojima će se susretati u radu. Deseta i jedanaesta stavka dotiču se načela odnosa prema prilozima i svim vrstama imovine Božje kuće. Te dve stavke dotiču se, s jedne strane, ljudskog kova i radne sposobnosti, a sa druge – pitanja ljudskosti, odanosti i ispunjavanja obaveza. Pogledajmo zatim dvanaestu, trinaestu i četrnaestu stavku, koje se tiču određenih izuzetnih okolnosti do kojih u crkvi može doći – kao što su prekidanje i ometanje i narušavanje normalnog crkvenog života. Naravno, najozbiljnija od tih okolnosti je pojava antihristȃ i drugih vrsta ljudi koje treba ukloniti ili izbaciti. Postupanje sa takvim ljudima i načela po kojima se to radi takođe su u nadležnosti starešina i delatnika. Sposobnost brzog otkrivanja problema i sposobnost da se, kada se otkriju ljudi koji uzrokuju prekidanje i ometanje, to brzo zaustavi i reši i da se tim problemom brzo pozabavi, kao i da se obezbedi da se crkveni rad i crkveni život ne ometaju – to su pitanja kojih se dotiču te tri stavke. Poslednja stavka dotiče se pitanja lične bezbednosti svih vrsta osoblja koje obavlja važne poslove, kao i pitanja da li sve vrste važnih poslova mogu da budu zagarantovane. Kada je osoblje bezbedno i rad može da napreduje, ali ako dođe do problema ili se pojave skrivene opasnosti za bezbednost osoblja, onda se postavlja pitanje da li sa radom može da se nastavi ili ne. Da se osvrnemo sada i da vidimo koliko velikih kategorija ukupno ima. Prva, druga i treća stavka spadaju u prvu kategoriju: ljudski život-ulazak. Četvrta i peta stavka spadaju u drugu kategoriju: razne stavke crkvenog rada i nadzornici tih stavki rada. Šesta i sedma stavka spadaju u treću kategoriju: korišćenje, gajenje i unapređivanje raznih vrsta ljudi. Osma i deveta stavka spadaju u četvrtu: radni aranžmani Božje kuće i teškoće u radu. Deseta i jedanaesta stavka spadaju u petu kategoriju: prilozi i imovina kuće Božje. Dvanaesta, trinaesta i četrnaesta stavka spadaju u šestu kategoriju: izuzetne okolnosti koje se u crkvi dešavaju. Petnaesta stavka spada u sedmu kategoriju: važan crkveni rad i bezbednost osoblja. Ima ukupno sedam kategorija, sa petnaest stavki. Tih sedam kategorija spada u delokrug odgovornosti starešina i delatnika i deo su njihovog posla. Ako si starešina ili delatnik, najosnovniji zadaci tvog posla su tih sedam kategorija, a tih sedam kategorija predstavlja delokrug zahteva koje Božja kuća postavlja pred starešinu ili delatnika. Kada želimo da procenimo da li je određeni starešina u stanju da dobro obavlja svoj posao, da li je kompetentan, da li ima kov starešine i da li ispunjava uslove da bude starešina, treba da koristimo tih sedam kategorija. Pošto smo to razumeli, na osnovu tih sedam velikih kategorija u zajedništvu ćemo razgovarati i ponaosob detaljno analizirati ispoljavanja i konkretne postupke lažnih starešina, kao i ono što su oni uradili tokom svog mandata starešine, a što dokazuje da su lažne, a ne kvalifikovane starešine. Kada se to proceni na osnovu ovih sedam kategorija, dobiju se nepobitni dokazi i to je relativno fer i razumno. Recite Mi, da li treba da u zajedništvu razgovaramo o tih sedam kategorija ponaosob, ili o petnaest stavki? Kako je bolje? (Da razgovaramo o petnaest stavki ponaosob.) To odgovara vašim sklonostima – što detaljnije, to bolje, zar ne? Sada nam sledi formalni početak razgovora u zajedništvu o raznim ispoljavanjima lažnih starešina.

Prva stavka: Predvodite ljude da jedu i piju Božje reči, da ih razumeju i uđu u stvarnost Božjih reči

Lažne starešine ne poseduju ni kov ni sposobnost da razumeju Božje reči

Šta je to lažni starešina? Naravno, to je neko ko nije u stanju da obavi stvaran posao, neko ko ne ispunjava svoje dužnosti starešine. On ne obavlja nikakav stvaran ni važan rad; samo se bavi nekakvim opštim poslovima i površnim zadacima, stvarima koje nemaju nikakve veze sa život-ulaskom ni sa istinom. Ma koliko takvih poslova obavljao, to nema nikakvog značaja. Zato takve starešine nazivamo lažnim. Kako da čovek tačno raspozna lažnog starešinu? Da počnemo sada sa našom detaljnom analizom. Najpre treba jasno istaći da je prva obaveza starešine ili delatnika da predvodi ljude u jedenju i pijenju Božjih reči, kao i da u zajedništvu razgovara o istini na takav način da ga ljudi razumeju i da uđu u istina-stvarnost. To je najvažnije merilo koje treba primeniti da se proveri da li je starešina pravi ili lažni. Treba videti da li je on u stanju da predvodi ljude u jedenju i pijenju Božjih reči i u razumevanju istine, te da li je u stanju da koristi istinu da bi rešio probleme. To je jedino merilo za proveru toga kakav kov i kakvu sposobnost razumevanja Božjih reči ima određeni starešina ili delatnik i da li je u stanju da predvodi Božji izabrani narod kako bi ovaj ušao u istina-stvarnost. Ako je starešina ili delatnik u stanju da shvati Božje reči na čist način i da razume istinu, on treba da u skladu sa Božjim rečima razreši predstave i zamisli koje ljudi gaje o veri u Boga i da im pomogne da razumeju praktičnost Božjeg dela. Treba u skladu sa Božjim rečima da razreši i stvarne teškoće sa kojima se susreće Božji izabrani narod, naročito po pitanju pogrešnih pogleda koje on ima u svojoj veri ili pogrešnog razumevanja obavljanja dužnosti. On mora i da primeni Božje reči da bi rešio probleme koji se ispoljavaju kada se ljudi suočavaju sa raznim kušnjama i nedaćama i mora da bude kadar da predvodi Božji izabrani narod da razume i upražnjava istinu i da uđe u stvarnost Njegove reči. Istovremeno mora detaljno da analizira razne ljudske iskvarene naravi na osnovu iskvarenih stanja razotkrivenih u Božjim rečima, kako bi Božji izabrani narod video koja se od tih stanja odnose na njega, stekao znanje o samom sebi, zamrzeo Sotonu i pobunio se protiv njega, što će Božjem izabranom narodu omogućiti da ostane postojan u svom svedočenju, da porazi Sotonu i da oda slavu Bogu kroz sve vrste kušnji. To je rad koji starešine i delatnici treba da obavljaju. To je najosnovniji, najvažniji i najneophodniji rad crkve. Ako ljudi koji služe kao starešine imaju sposobnost shvatanja Božjih reči i kov da da razumeju istinu, ne samo da će biti u stanju da razumeju Božje reči i da uđu u njihovu stvarnost, već će biti kadri i da posavetuju one koje predvode, da ih vode i nastojite da im pomognu da i oni razumeju Božje reči i da uđu u stvarnost. Ali upravo je kov da se shvate Božje reči i da se razume istina ono što nedostaje lažnom starešini. On ne razume Božje reči, ne zna iskvarene naravi koje ljudi u različitim okolnostima ispoljavaju, a koje su u Njegovim rečima razotkrivene, kao ni koja stanja dovode do otpora prema Bogu, žalbi na Boga i izdaje Boga, i tako dalje. Lažne starešine nisu u stanju da razmišljaju o sebi ni da povežu Božje reči sa sobom, razumeju tek nešto doktrine i par pravila iz bukvalnog značenja Božjih reči. Kada u zajedništvu razgovaraju sa ljudima, oni samo recituju Njegove reči, pa zatim objašnjavaju njihovo bukvalno značenje. A misle da, čineći to, razgovaraju u zajedništvu o istini i obavljaju stvaran posao. Ako je neko u stanju da čita i recituje Božje reči poput njih, oni će ga smatrati čovekom koji voli i razume istinu. Lažni starešina razume samo bukvalno značenje Božjih reči; on suštinski ne razume istinu Božjih reči, pa stoga nije kadar da govori o svom iskustvu sa njima i znanju o njima. Lažne starešine nisu kadre da shvate Božje reči; u stanju su da razumeju samo njihovo površno značenje, a veruju da to znači shvatiti Njegove reči i razumeti istinu. U svakodnevnom životu uvek tumače bukvalno značenje Božjih reči da bi druge posavetovali i da bi im pomogli, smatrajući da je to obavljanje posla i da oni to predvode ljude da jedu i piju Božje reči i uđu u njihovu stvarnost. Činjenica je da lažne starešine, iako često ovako sa ljudima u zajedništvu razgovaraju o Božjim rečima, nisu kadre da reše ni najmanji stvarni problem, pa tako Božji izabrani narod ostaje nesposoban da sprovede Njegove reči u delo i da ih doživi. Ma koliko pohađali okupljanja i jeli i pili Božje reči, oni ipak ne razumeju istinu, niti imaju život-ulazak i niko od njih nije kadar da govori o svojim iskustvima i znanju. Čak i ako zli ljudi i bezvernici prouzrokuju ometanja u crkvi, niko nije u stanju da ih raspozna. Kada lažni starešina vidi bezvernika ili zlog čoveka kako prouzrokuje ometanje, on ne pokazuje pronicljivost, već tom čoveku daje ljubav i ubeđuje ga, traži od drugih da prema njemu budu tolerantni i strpljivi, te mu povlađuje, dok ovaj nastavlja da ometa rad crkve. To dovodi do toga da sve stavke crkvenog rada postaju sasvim jalove. To je posledica činjenice da lažni starešina ne obavlja stvaran rad. Lažne starešine nisu u stanju da koriste istinu da bi rešile probleme, što je dovoljan dokaz da ti ljudi nemaju istina-stvarnost. Kada govore, oni samo deklamuju reči i doktrine i sve što drugima savetuju da primene jesu doktrine i pravila. Kada, na primer, neko razvije pogrešno razumevanje Boga, lažni starešina mu kaže: „Božje reči su o ovome već govorile: Ma šta Bog radio, to je čovekovo spasenje, to je ljubav. Vidi kako su Njegove reči jasne, kako eksplicitne. Kako možeš i dalje pogrešno da Ga razumeš?” Takva su uputstva koja lažne starešine daju ljudima. Deklamuju reči i doktrine da opomenu ljude, da ih sputaju i da ih nateraju da se pridržavaju pravila. To nije ni najmanje efikasno i ne može da reši nikakve probleme. Lažne starešine su u stanju jedino da izgovaraju reči i doktrine da bi usmeravali ljude, a ti ljudi onda misle da to što su u stanju da izgovaraju doktrine znači da su zakoračili u istina-stvarnosti. Ali kada ih zadesi neka teškoća, oni ne znaju kako da postupe, nemaju put, a sve reči i doktrine koje su razumeli padaju u zapećak. Šta nam to pokazuje? Pokazuje da razumevanje doktrine nije nimalo korisno ni vredno. Jedino što lažne starešine razumeju jesu doktrine. Oni nisu kadri da u zajedništvu razgovaraju o istini da bi rešili probleme; njihovi postupci su neprincipijelni i oni u životu samo slede neka pravila koja smatraju dobrim. Takvi ljudi ne poseduju istina-stvarnosti. Zato, kada lažne starešine predvode ljude da jedu i piju Božje reči, to nema nikakvog stvarnog efekta. U stanju su da ljudima objasne samo bukvalno značenje Božjih reči i ne mogu da im pomognu da steknu prosvećenje iz Božjih reči, niti da razumeju kakve iskvarene naravi imaju. Lažne starešine ne razumeju šta su ljudska stanja niti kakvu narav-suštinu ljudi otkrivaju kada se suoče se nekom datom situacijom, koje Božje reči treba koristiti da bi se razrešila ta pogrešna stanja i te iskvarene naravi, šta o tim stanjima i naravima kažu Božje reči, koji su zahtevi i načela Božjih reči i istine u njima. Lažne starešine ne razumeju ništa o tim istina-stvarnostima. Oni samo savetuju ljude, govoreći im: „Jedite i pijte više Božjih reči. U njima je istina. Razumećete kada budete pročitali više Njegovih reči. Ako neke od njih ne razumete, treba samo više da se molite, više da tragate i više da razmišljate o njima.” Tako oni ljude savetuju, a kada to čine, nisu u stanju da reše probleme. Ma ko da se susretne sa nekim problemom i dođe kod lažnog starešine da od njega zatraži pomoć, ovaj uvek kaže istu stvar. Taj čovek, nakon toga, i dalje niti poznaje sebe, niti razume istinu. Neće biti u stanju da reši sopstveni stvarni problem, niti da razume kako da sprovede Božje reči u delo, te će se samo pridržavati bukvalnog značenja Božjih reči i pravila. Što se tiče istina-načela primene Božjih reči ili stvarnosti u koje treba da uđe, te stvari i dalje neće razumeti. To je posledica rada lažnih starešina: nema ni jednog stvarnog rezultata.

Bog od ljudi zahteva da se odevaju skromno i pristojno, s dostojanstvom sveca. „Skromno i pristojno, s dostojanstvom sveca” – ukupno šest reči, ali da li razumete njihovo značenje? (Svi znamo da, kada je reč o doktrini, Bog od ljudi zahteva da se odevaju skromno i pristojno, s dostojanstvom sveca, ali kada se oblačimo, mi ne umemo da procenimo šta je skromno ili pristojno.) To se dotiče problema da li je istina shvaćena ili nije. Ako to nisi u stanju da proceniš, to je dokaz da ne razumeš Božje reči. Šta, dakle, znači razumeti Božje reči? To znači razumeti merila skromnosti i pristojnosti o kojima Bog govori ili, tačnije, boju i modni stil odeće. Koje boje i stilovi su skromni i pristojni? Oni koji imaju sposobnost shvatanja istine znaju šta je skromno i pristojno, a šta je bizarno. Iako je neka odeća skromna i pristojna, ona može biti staromodna po stilu. Bog ne voli staromodne stvari i On od ljudi ne traži da oponašaju mode iz prošlosti, niti da postanu licemerni fariseji. Ono što Bog podrazumeva pod „skromnim i pristojnim” jeste da odeća treba da ima normalno ljudsko obličje, da izgleda otmeno, elegantno i da ima stila. Bog od ljudi ne traži da nose bizarnu odeću, niti da se oblače u prnje kao prosjaci, već traži od njih da se odevaju skromno i pristojno, s dostojanstvom sveca. To je razumevanje normalnih ljudi. Ali kada je to čuo jedan lažni starešina, sav se raspalio, govoreći: „Božje reči nam daju smernice o tome kako da se odevamo. ’Skromno i pristojno, s dostojanstvom sveca’ – ako se pridržavamo tih šest reči, mi slavimo Boga, ne posramljujemo Ga, a među nevernicima ćemo biti veoma uvaženi ljudi. Šta, dakle, znači skromno i pristojno? Znači da morate da govorite i da se ponašate sa ljudskim obličjem i da se držite dostojanstveno poput sveca. Kada govorimo o svecima, generalno mislimo na drevne svece. Ako želimo da se držimo dostojanstveno poput svetaca, moramo oponašati stil drevnih svetaca, ali ako budeš hodao okolo odeven u odeću iz drevnih vremena, ljudi će misliti da si lud. To nije u skladu sa načelom poštovanja Boga; međutim, trebalo bi da postoje neki dokazi o odeći koju su sveci nosili u skorije vreme, a kojima možemo da uđemo u trag. Društvena sredina je pre nekoliko decenija bila bolja. Ljudi su bili jednostavniji i oblačili su se konzervativnije i prikladnije. Da se oblačite u skladu sa tim standardom, bili biste skromni i pristojni i imali biste dostojanstvo sveca. To vam je put praktičnog delovanja.” Pošto je otkrio da su ljudi u sedamdesetim i osamdesetim godinama prošlog veka nosili bele košulje i plave pantalone, on je braći i sestrama rekao: „Iznenada sam shvatio Božje reči. Ljudi su se u sedamdesetim i osamdesetim godinama prošlog veka odevali vrlo prikladno i jednostavno. Ne može se reći da su bili dostojanstveni, ali izgleda mi da su bili više u skladu sa zahtevima Božje reči, tako da ćemo se i mi odevati u skladu sa tim standardom.” Starešina je prvi svojim primerom pokazao kako se treba odevati i svi su mislili da to izgleda dobro, prilično pristojno i jednostavno. Starešina je rekao: „Bog je rekao da se ne nosi bizarna odeća. Pre svega, dugmad na košulji mora da bude zakopčana do vrata, isto kao i dugmad na manžetnama. Ne sme da se vidi ručni zglob, košulja mora da bude uvučena u pantalone i svi delovi tela moraju da budu dobro pokriveni, ne smeju da se vide ni grudi ni leđa. Gledajte kako je to skromno i pristojno! Zar to nije skromno i pristojno, i zar nije u skladu sa dostojanstvom sveca, baš kao što Bog zahteva?” Starešina je bio naročito zadovoljan odelom koje je sam u tom trenutku nosio, a istovremeno je zahtevao i od drugih: „Vaša je odeća isuviše savremena, isuviše moderna. Ona sramoti Boga i ne sviđa Mu se. Svi požurite da obučete ono što ja nosim, budite isti kao ja!” Ljudi bez sposobnosti rasuđivanja su ga pratili, pronašli su i obukli takozvanu skromnu i pristojnu odeću u skladu sa dostojanstvom sveca, a većina ljudi je čak i mislila da je ta odeća dobra. Ali neki ljudi su u srcu bili zgađeni tim staromodnim stvarima i osećali su da je takvo odevanje neprimereno, a takvo razumevanje Božjih reči iskrivljeno. Ti ljudi su se zalagali za to da gomilu ne treba slepo pratiti, iako nisu mogli jasno da kažu da li je ispravno ili pogrešno poslušati starešinu i nisu se usuđivali da izvlače zaključke. Smatrali su da to što je starešina rekao nije sasvim tačno i nisu se toga pridržavali. Samo oni tupavci, oni ljudi koji nemaju sposobnost razumevanja Božjih reči, koji sami ne čitaju Božje reči, podržali su sve što je rekao lažni starešina i učinili sve što im je zapoveđeno, na koji god način da je to učinjeno. Sledili su lažnog starešinu i oponašali ga, oblačili su se isto kao i on kada bi izlazili. Kad god bi izašli među ljude, bili su oduševljeni, misleći: „Mi verujemo u Svemogućeg Boga, a u mojoj odeći ima toliko svetačkog dostojanstva. A kako ste vi odeveni? Kako vam je drečava odeća, kako moderna, kako rđava! Gledajte nas, mi ništa ne otkrivamo!” Mislili su da su neverovatni. Lažni starešina ne samo da nije uvideo da je to pogrešno tumačenje Božjih reči, već je čak i mislio da sprovodi Božje reči u delo i da ulazi u njihovu stvarnost. To rade lažne starešine. Čak i kada je reč o onim Božjim zahtevima za ljude, koji su najjednostavniji i najlakše ih je shvatiti, lažne starešine nisu u stanju da istinski razumeju na šta se Božje reči odnose, kao ni njihove standarde ili načela. Jesu li onda kadri da razumeju šta Bog kaže o iskvarenoj naravi čovečanstva, ili o raznim vrstama ljudskih stanja? Jesu li kadri da spoznaju šta je tu tačno istina? Naravno da nisu.

Lažne starešine ne poseduju sposobnost razumevanja Božjih reči; oni samo iz njihovog bukvalnog značenja znaju šta je Bog rekao, ali ne razumeju koje istine Božje reči izražavaju, šta Bog od ljudi zahteva i koja istina-načela ljudi treba da razumeju. Stoga, kada u zajedništvu razgovaraju o Božjim rečima, oni ih samo bukvalno tumače i daju ljudima nekakve smernice, nekakva pravila koja treba da slede, koristeći to da dokažu da i oni razumeju Božje reči i da su obavili posao. Neke lažne starešine čak misle da su Božje reči već jasne, samo ih ljudi nikad ne jedu i ne piju ili ne ulažu potreban trud. Kada vide da svi drže knjige Božjih reči u rukama, smatraju da je suvišno ljude predvoditi da jedu i piju Božje reči. Stoga, kada tokom okupljanja ili obavljanja dužnosti naiđu na probleme, oni ljudima samo pošalju odabrane odlomke Božjih reči i kažu im stvari kao što su: „Pročitajte ovaj odlomak Božjih reči”; „Pročitajte onaj odlomak Božjih reči”; ili „Božje reči kažu ovo o ovom aspektu i ono o onom aspektu”. Ljudima samo šalju odabrane odlomke Božjih reči, na ubedljiv način podstiču ljude da ih čitaju, smatrajući da ih tako treba predvoditi da jedu i piju Božje reči, te da oni time ispunjavaju svoju dužnost starešine. Pošto vide te reči, ljudi kažu: „I ja sam pročitao te Božje reči; zar nije suvišno da ih i ti skupljaš za mene?” Međutim, lažni starešina misli: „Ako ti ih ja ne pošaljem, nećeš moći da nađeš u kom su poglavlju i na kojoj su strani te reči. Ti ne znaš ni u kom kontekstu je Bog te reči izgovorio. Moja je dužnost kao starešine da ti uvek i svugde šaljem Božje reči.” Neke lažne starešine, u izlivu ljubavi, čak šalju ljudima i po deset do dvadeset odlomaka Božjih reči na dan, da pokažu svoju odanost poslu i rešenost da predvode ljude u stvarnost Božjih reči. Te Božje reči se šalju ljudima, ali da li se njihovi problemi time rešavaju? Da li te reči vrše funkciju koju treba da izvrši starešina? One često ne vrše tu funkciju, jer da ljudi mogu sami da ih razumeju, ne bi im ni trebao starešina. Odlomci Božjih reči koje lažne starešine šalju u stvari su dobro poznati onima koji često čitaju Božje reči, ali šta je to što ljudima fali? Kakve su njihove teškoće i problemi? To da, kada postoje stvarni problemi koji se tiču tih istina, kada se suoče sa teškoćama, ljudi nisu u stanju da sagledaju suštinu tih problema, ne znaju kako da počnu da ih rešavaju i ne znaju kako da uđu u te istine – a to ne znaju ni lažne starešine. Jesu li oni onda ispunili svoju dužnost u toj stvari? Jesu li kompetentni da obavljaju posao starešine? Jasno je da nisu ispunili tu dužnost. Tako bi na primer, kada ljudi u Božjim rečima čitaju o tome kako biti pošten čovek, lažne starešine, pošto ne umeju da jedu i piju Božje reči i nemaju kova da razumeju i shvate istinu, rekle: „Božji zahtevi nisu visoki. Bog od nas traži da budemo pošteni, a biti pošten znači govoriti istinu. Zar ne piše sve u Božjim rečima: „Samo recite ’da’ kada nešto tvrdite, i ’ne’ kada nešto poričete” (Matej 5:37)? Kako su Božje reči jasne! Samo recite ono što u srcu mislite; kako je to jednostavno! Zašto ne možete to da uradite? Božja reč je istina, mi je moramo sprovoditi u delo. Ne sprovoditi je u delo znači pobuniti se, a da li Bog spasava one koji se bune protiv Njega? Ne spasava.” Kada to čuju, ljudi odgovaraju: „Sve što kažeš je tačno, ali mi i dalje ne znamo kako da budemo pošteni. Jer laganje je često nezavisno od naše volje ili je to nešto što radimo kada nemamo izbora, pa postoji razlog da lažemo. Kako da to rešimo?” Šta bi rekao lažni starešina? „Zar to nije lako rešiti? Zar Božje reči to nisu dovoljno jasno rekle? Biti pošten je biti kao dete; to je sasvim prosto! Ma koliko da ste stari, zar ne možete jednostavno da budete poput deteta? Samo posmatrajte kako se deca ponašaju.” A slušalac onda ovako premišlja: „Glavne značajke u ponašanju deteta su da je naivno i živahno, da skakuće, da je nezrelo i da mnoge stvari ne razume. Pošto je starešina tako rekao, ja ću se tako ponašati.” Tako narednog dana, žena koja ima svojih trideset ili četrdeset godina, upliće kosu u dve kikice, stavlja roze rajf i šnale, oblači roze košulju, cipele i čarape – cela se oblači u roze. Kada to vidi, starešina kaže: „Tako je! Hodaj više kao dete, skakući. Govori nevinije, poput deteta, neka u tvojim očima nema rđavosti i smeši se – zar to nije povratak na manir deteta? E to je držanje poštenog čoveka!” Starešina je vrlo zadovoljan, dok drugi to vide kao budalasto, nenormalno ponašanje. Taj lažni starešina ne samo da nije rešio problem, već nije uopšte znao ni kako da traga za istina-načelima, pa je ljude poveo putem besmislica. Čak i kada se radi o najjednostavnijoj istini – kako biti pošten čovek – lažni starešina ne zna kako da je razume na ispravan i čist način, već pribegava slepom primenjivanju pravila, pa je njegovo shvatanje te istine toliko iskrivljeno da svi koji ga čuju ostaju zgađeni. To rade lažne starešine.

Lažne starešine shvataju Božje reči na najrazličitije načine, pa iznalaze razna bizarna i ekscentrična gledišta. Oni pored toga, pod transparentom sprovođenja Božjih reči u delo i njihovog sleđenja, od drugih zahtevaju da prihvate njihov način shvatanja i da ga se pridržavaju. Ukratko, ljudi kao što su te lažne starešine često imaju plitko i iskrivljeno razumevanje Božjih reči. Možemo to definisati duhovnim izrazom „ne poseduju duhovno razumevanje”. Ne samo da je njihovo razumevanje Božjih reči iskrivljeno, već često zahtevaju i od drugih da slede te iskrivljene doktrine i pravila baš kao i oni. Istovremeno svoje iskrivljeno razumevanje koriste da osude one koji imaju čisto razumevanje istine. Te lažne starešine, kojima nedostaje duhovno razumevanje, ne proučavaju i ne analiziraju Božje reči poput antihristȃ. Spolja deluje da Božjim rečima prilaze sa poniznim stavom jedenja, pijenja i prihvatanja. No, oni se, zbog svog slabog kova i nesposobnosti razumevanja Božjih reči, prema Božjim rečima odnose kao prema udžbeniku, verujući da one slede logiku „jedan plus jedan je dva, dva plus dva je četiri”. Ne znaju da su Božje reči istina i da čovek, kako bi ušao u njihovu stvarnost, mora da razume na šta se odnose istine koje su u njima izgovorene i koja su razna stanja i sadržaji kojih se te istine tiču. Kada drugi Božje reči razumeju na vrlo konkretan i praktičan način, oni to smatraju površnim i nedostojnim slušanja, pa kažu: „Sve ja to razumem, sve znam. To o čemu govoriš je već jasno objašnjeno u Božjim rečima, zašto moraš to da kažeš?” A u stvari, oni nisu svesni da se ono o čemu drugi raspravljaju tiče nekog konkretnog sadržaja povezanog sa istinama u Božjim rečima. Pošto te lažne starešine ne poseduju duhovno razumevanje ni sposobnost shvatanja Božjih reči, misle da su sve istine manje-više iste i da nema konkretnih razlika između pitanja kojih se istine dotiču; veruju da su te stvari, iako se o njima bez kraja i konca razgovara, u suštini jedno te isto pitanje. To uverenje ukazuje na ozbiljan problem i ono takve ljude osuđuje na to nikada ne shvate istinu.

Lažne starešine nisu u stanju da ljude povedu u istina-stvarnost

Postoje i pojedinci dobrog kova i sposobnosti razumevanja koji su već stekli neko iskustvo ulaska u osnovne Božje reči i poseduju nešto istina-stvarnosti, ali im je potrebno konkretnije usmeravanje i vođstvo kako bi njihov ulazak bio tananiji i detaljniji. Samo lažne starešine ne razumeju na šta se odnose konkretni detalji istine i zašto se o njima govori na taj način, pa misle da je to nepotrebno komplikovanje stvari ili igra rečima. Oni ne razumeju i ne znaju kako da shvate i dožive razne aspekte koje istina obuhvata. Stoga, kada postanu starešine, oni umeju samo da predvode ljude u jedenju i pijenju onih Božjih reči o kojima se obično u zajedništvu razgovara, pa da zatim govore o doktrinama i da rezimiraju neke metode primene poštovanja pravila, a ljudi od njih dobijaju samo nekakve površne duhovne izraze i često izgovarane reči i doktrine, pravila i slogane. Za one koji su novi vernici, propovedi lažnih starešina možda će biti jedva dovoljne godinu ili dve, ali posle toga će oni koji su uspeli da shvate neke istine već početi da raspoznaju skup izjava i pristupa lažnih starešina. Što se, pak, tiče onih kojima suštinski nedostaje sposobnost razumevanja, ma kako lažni starešina propovedao, oni neće osetiti ništa, neće biti svesni ničega i neće uvideti da taj starešina propoveda samo nekakve reči i doktrine, a da oni sami razumeju samo nekakve prazne teorije, slogane i pravila, koji uopšte nisu istina. Da li lažne starešine, s obzirom na takva svoja ispoljavanja, mogu da ispune dužnost da „predvode ljude da jedu i piju Božje reči, da ih razumeju i uđu u stvarnost Božjih reči”? Mogu li da odigraju tu ulogu? Mogu li da ispune svoje dužnosti? (Ne mogu.) Zašto ne mogu? U čemu je glavni problem? (Takvi ljudi su lišeni duhovnog razumevanja i nisu u stanju da shvate istinu.) Lišeni su duhovnog razumevanja i nisu u stanju da shvate istinu, a ipak žele da predvode druge – to je sasvim nemoguće! Očekivati da lažni starešina ljude dovede do razumevanja Božjih reči i ulaska u njihovu stvarnost isto je što i pokušavati da uhvatiš vetar – to se neće desiti! Pogledajmo, recimo, zahtev da čovek bude pošten: Božje reči su po tom pitanju sasvim jednostavne, samo par rečenica, ništa komplikovano. Svako ko je iole obrazovan zna šta te reče znače. Ali lažne starešine, kako bi dokazale da su u stanju da obave posao i da predvode ljude, ovako obrazlažu na osnovu Božjih reči: „Koje je značenje Božjeg zahteva da ljudi budu pošteni? Značenje je to da Bog voli poštene ljude. Nevernici nisu pošteni, ne govore istinu i izgovaraju laži i varljive reči; čitav svet je jedan veliki narod neistine. Stoga, prvo što Bog zahteva danas kada dođe jeste da ljudi budu pošteni. Ako nisi pošten čovek, Bog te neće voleti; ako nisi pošten čovek, ne možeš biti spasen ni ući u carstvo; ako nisi pošten čovek, ne možeš sprovesti istinu u delo i sigurno si prevrtljivac; ako nisi pošten čovek, ne ispunjavaš uslove koje treba da ispuni stvoreno biće.” Da li sada razumete kako da budete pošteni? (Ne.) Posle svega toga, i dalje nije jasno. Novi vernici, kada to čuju, osećaju da su te reči odlične, nešto što za svojih dvadeset ili trideset godina u veri nikada nisu čuli. Neki čak kažu: „Te reči su moćne, svaka rečenica zaslužuje jedno ’amin’. Ta propoved je baš dobra, to je zaista propoved Doba carstva!” Lažni starešina zatim nastavlja: „Bog od nas traži da budemo pošteni, a jesmo li?” Neki o tome ovako razmišljaju: „Pošto Bog od nas traži da budemo pošteni, to znači da mi to još uvek nismo.” Neki ćute, misleći: „Ja sebe smatram prilično bezazlenim. Nikada se ne svađam sa drugima, a u poslu se nikada ne usuđujem da nekoga prevarim. Ponekad, kada nešto malo ućarim, ne mogu noću da spavam. Jesam li pošten čovek? Mislim da sam bezazlen čovek, a zar to ne znači isto što i pošten čovek?” Drugi kažu: „Ja prirodno ne umem da lažem. Pocrvenim u licu čim kažem neku neistinu, to mora da znači da sam pošten čovek, zar ne?” Lažni starešina onda dodaje: „Bez obzira na to da li si pošten čovek, pošto Božja reč od nas traži da budemo pošteni, ti onda moraš da budeš pošten. Ako postupaš u skladu sa Božjim rečima, pošten si čovek. Onda se oslobađaš lažljivosti, oslobađaš se okova Sotoninog mračnog uticaja. Kada postaneš pošten čovek, ulaziš u istina-stvarnost, kadar si da ispuniš svoje dužnosti i da se pokoriš Bogu.” Da li sada razumete kako da budete pošteni? (Ne.) A ipak, neki su oduševljeni: „Te reči su moćne. Amin! Svaka rečenica je tačna. Ništa od toga ne dolazi direktno iz Božjih reči, ali sve je to shvaćeno iz Božjih reči. Taj način shvatanja je fantastičan! Zašto ja to ne mogu tako da shvatim? Izgleda da je ovaj starešina zaista vredan svoje titule, zaista je stvoren za starešinu!” Oštroumni ljudi sa kovom, kada to čuju, ovako razmišljaju: „Nisi objasnio šta je pošten čovek. Kako tačno da budemo pošteni?” A lažni starešina nastavlja: „Biti pošten čovek znači ne lagati. Ako si, na primer, nekada počinio blud, onda se moliš Bogu i ispovedaš koliko si ga puta počinio i sa kim. Ako osećaš da nisi kadar da vidiš ili da dodirneš Boga, moraš da se ispovediš starešini i da sve objasniš. Iskrena ispovest je najosnovniji zahtev koji čovek treba da ispuni da bi bio pošten. Pored toga, biti pošten znači i reći ono što čoveku leži na srcu i ni u šta ne unositi neistine. Kako razmišljaš o nečemu, kakve su tvoje namere, kakvu iskvarenost pokazuješ, koga mrziš i koga si u srcu prokleo, kome želiš da naudiš i protiv koga kuješ zavere – sve to treba priznati tim ljudima. Kada to uradiš, postaješ otvoren i iskren, živiš u svetlosti. To znači biti pošten čovek. Pošten čovek mora da otpusti svoj ego; mora da bude u stanju da prikaže i detaljno analizira najlošije i najmračnije delove svog srca.” Pošto ste to čuli, da li sada razumete kako da budete pošteni? (I dalje ne razumemo.) Čak i pošto ste saslušali, razumeli ste samo doktrine, a ne i konkretan način postupanja. Sa takvim razumevanjem Božjih reči, lažne starešine predvode ljude da na taj način jedu i piju Božje reči, a isto tako i razgovaraju u zajedništvu, misleći za sebe da najbolje razumeju Božje reči, da imaju sposobnost shvatanja Božjih reči i da su u stanju da ljude predvode u stvarnost Božjih reči. U stvari, ono što oni razumeju i o čemu u zajedništvu razgovaraju samo su doktrine i slogani, koji ni na koji način ne mogu da pomognu onima koji žele da tragaju za istina-stvarnošću i da shvate istina-načela. A ipak, lažne starešine i dalje veruju da poseduju veliku sposobnost razumevanja, da imaju jedinstven uvid u Božje reči i da su bolji od običnih ljudi. Idu okolo propovedajući te doktrine i slogane, pa se čak i upoređuju sa drugima, često koristeći te doktrine i slogane da se upuste u verbalne svađe, pa čak i da drže ljudima predavanja, da ih orezuju, da o njima donose sud i da ih osuđuju. Misle da, radeći to, obavljaju posao, da donose Božje reči u stvarni život i da ih primenjuju. Zar to nije problematična stvar? Lažne starešine nisu u stanju da razumeju Božje reči, nisu kadri da predvode ljude u stvarnost Božjih reči. Pošto pročitaju Božje reči, u stanju su da podele samo nekoliko reči i doktrina, a ipak idu okolo propovedajući i razmećući se njima. U stvarnosti, međutim, oni ne razumeju nikakve istine u Božjim rečima. Tako, na primer, ne razumeju neke slične duhovne izraze ili druge izraze, ne znaju koja je razlika među njima i ne umeju da ih prilagode stvarnim situacijama. Osim što se pridržavaju pravila i deklamuju reči i doktrine, oni su lišeni stvarnog razumevanja Božjih reči i ne sprovode ih istinski u delo. Stoga je jasno da lažne starešine ni same ne razumeju istinu i da su nesposobni da ljude predvode da razumeju Božje reči i uđu u istina-stvarnost. To smo ilustrovali primerom objašnjenja toga šta znači biti pošten. Lažne starešine, pošto ne znaju kako da shvate istinu o tome šta znači biti pošten čovek, pribegavaju deklamovanju reči i doktrina i propovedanju slogana, pa navode na stranputicu budale i smetenjake lišene duhovnog razumevanja, ostavljajući ih dezorijentisanima. Pošto čuju te reči i doktrine, oni posebno kao idola obožavaju lažnog starešinu, pa pošto su ga sledili nekoliko godina, na kraju završe tako što ne razumeju čak ni najosnovnije istine i nemaju nikakav ulazak u njih. Ovde ćemo završiti naš razgovor u zajedništvu o toj stavci.

Druga stavka: Upoznajte se sa stanjem svake osobe i rešite razne poteškoće s kojima se suočava u stvarnom životu, a koje se odnose na život-ulazak (1. deo)

Lažne starešine nisu u stanju da proniknu u stanja svih vrsta ljudi

Druga odgovornost starešina i delatnika jeste da se upoznaju sa stanjem svake osobe i reše razne poteškoće s kojima se suočava u životu, a koje se odnose na život-ulazak. Kako lažne starešine obavljaju taj posao? Jesu li oni kvalifikovani za taj zadatak? Hajde da detaljno analiziramo to pitanje. Upoznati se sa stanjem svake osobe – na kom osnovu se to postiže? Postiže se na osnovu razumevanja Božjih reči kojima se razotkrivaju iskvarene naravi i suštine raznih ljudi. Da bi čovek dokučio stanja raznih ljudi, mora prvo da razume Božje reči kojima se razotkrivaju razna stanja, iskvarene naravi i iskvarene suštine ljudi, te da bude u stanju da te reči uporedi sa tim stanjima. Na koje se vrste ljudi odnose vrste naravi koje Bog razotkriva, kakva je njihova ljudskost, kakva ispoljavanja i otkrivenja imaju i kakav je njihov odnos prema Bogu, Božjim rečima i svojoj dužnosti; ta stanja treba uporediti sa Božjim rečima, pa kada čovek to učini, postaje kadar da dokuči stanja raznih pojedinaca. Stoga se upoznavanje sa stanjima raznih ljudi prvenstveno postiže na osnovu razumevanja Božjih reči i sposobnosti da ih se shvati. Lažne starešine nemaju sposobnost shvatanja Božjih reči, pa da li onda mogu da razumeju kompleksne istine o raznim vrstama ljudi koje Božje reči razotkrivaju, odnosno razna stanja i iskvarene suštine koje bivaju razotkrivene? (Ne mogu.) Oni ne razumeju, ne znaju o kakvim odnosima i istinama je tu reč. Pošto ne poseduju sposobnost shvatanja Božjih reči, za lažne starešine veoma je problematičan i težak zadatak da dokuče stanja raznih ljudi – a to je ključno i veoma važno pitanje.

Kako lažne starešine dokuče stanja raznih ljudi? Misle: „Taj čovek je pun entuzijazma, onaj je sitničav, ovaj voli da se doteruje, onaj nema mnogo vere…” Gledaju samo te površne pojave, ali ne znaju kakav je stvarno nečiji odnos prema Božjim rečima i istini ni kakva je zaista njegova priroda-suština. Na primer, neko ima istinsku veru i energično obavlja svoju dužnost, ali njegove porodične teškoće i upletenosti utiču na rezultate obavljanja njegovih dužnosti; kada to vide lažne starešine, nepravedno ga etiketiraju i kažu: „Taj je čovek bezvernik. Ne može da se otrgne od svoje porodice. Večito misli na svoju decu. Kod kuće ima ušteđevinu, a ne daje je kao prilog. Taj čovek je, dakle, vrlo problematičan i ne može se ubuduće koristiti za važne zadatke.” A u stvari, problem tog čoveka uopšte nije ozbiljan; on prosto u mnoge stvari ne može da pronikne zbog toga što kratko vreme veruje u Boga i ima površno razumevanje istine. Ne zna kako da pristupi svojoj porodici i deci ni kako da rukuje svojom imovinom. Još uvek je u periodu molitve i traganja i nije još našao tačna načela i načine praktičnog delovanja. Ima volju da sprovede istinu u delo, ali kada se suoči sa porodičnom upletenošću i teškoćama, privremeno postaje pomalo slab i ne baš aktivan u obavljanju svoje dužnosti. Ipak, u stanju je da marljivo obavlja posao koji mu je crkva poverila, što većina ljudi nije. Sudeći po njegovom kovu, ljudskosti i stavu prema istini, on je dobar čovek. Ali lažne starešine to tako ne vide, pošto ne razumeju Božje reči i ne znaju kako da ih koriste kao aršin da bi procenili nečiju priroda-suštinu, kao i to da li je taj čovek u određenom stanju zbog svoje priroda-suštine ili privremene slabosti, ili je, pak, to stanje pitanje njegovog rasta; oni nisu u stanju da te stvari procene. Teškoće sa kojima se takva vrsta čoveka susreće su one koje se javljaju u stvarnom životu i tiču se život-ulaska – jesu li lažne starešine kadre da se nose sa takvim problemima? Jesi li u stanju da reše teškoće sa kojima se ti ljudi susreću? (Nisu.) Pošto lažne starešine nisu u stanju da tačno dokuče stanja raznih ljudi ni da tačno raspoznaju dobro i loše u priroda-suštini raznih ljudi, oni isto tako nisu kadri ni da na pravi način reše teškoće i probleme raznih ljudi. Suprotno tome, ljude koji su kadri da, uzdajući se isključivo u svoj entuzijazam, trče naokolo dajući se, trpe nedaće i plaćaju cenu, ali su slabog kova i lišeni su sposobnosti razumevanja, posmatraju kao najvažnije mete koje treba negovati, pa kada ti ljudi naiđu na teškoće, oni sa njima u zajedništvu razgovaraju kako bi im pomogli da ih reše. A kako lažne starešine rešavaju teškoće i privremenu slabost sa kojima se susreću ljudi zaista dobrog kova i ljudskosti, te kako njima pristupaju? Kada se ti ljudi suoče sa teškoćama, a u stvari su samo malo slabi, s obzirom na situaciju, trebalo bi im pružiti podršku i pomoć; trebalo bi sa njima u zajedništvu razgovarati o Božjim namerama – ne bi ih trebalo potpuno otpisati, a još manje etiketirati. No, kako lažne starešine rešavaju teškoće tih ljudi? Kažu: „Božje delo je već stiglo do ove faze, a ti se još uvek držiš muža i dece; čak si decu poslala na fakultet i učiš ih da streme ka ostvarenju uspeha. Imajući u vidu da se katastrofe oko nas pogoršavaju, ima li ovaj svet ikakvu perspektivu? Nisi u stanju da se brineš ni o sopstvenom životu, pa kako može da ti bude stalo do tih stvari? Božje delo je skoro završeno, vremena ima sve manje! Ako se u potpunosti ne posvetiš, možeš li se i dalje nazivati stvorenim bićem? Jesi li i dalje ljudsko biće?” Da li je zaista to problem sa teškoćama tih ljudi? (Nije.) Razlog zbog kojeg su ti ljudi pomalo slabi kada se suočavaju sa teškoćama je samo njihov skroman rast, a ne to što ne vole istinu ili što nisu voljni da obavljaju svoju dužnost. Stoga, ono što lažne starešine govore ne poklapa se sa stanjem tih ljudi; očigledno je u pitanju pogrešno etiketiranje, neshvatanje suštine ili ključnog aspekta njihovog stanja, nerazumevanje onoga što oni stvarno misle i toga kakvi su ljudi, kao i toga kako ih treba voditi i na koji način im pomoći da reše svoje teškoće. Lažne starešine ne znaju kako da reše te probleme. Kako onda treba rešavati te probleme kada se pojave? Možeš da kažeš: „Problem sa kojim se suočavaš javlja se i kod mnogih drugih ljudi. Oni koji su istinski u stanju da napuste porodicu i da se čitavim srcem daju za Boga ne čine to spontano, već su se dugo za to pripremali. Prvo, oni su razumeli dovoljno istine i imaju iskrenu volju da se otrgnu od porodice, da se čitavim srcem daju u Božjoj kući i mogu da garantuju da neće zbog toga kasnije zažaliti – sve su oni to dobro promislili. Drugo, tokom tog perioda, oni se mole Bogu da ih pripremi i da im otvori put, dok nastavljaju da se opremaju istinom, da omogućavaju sebi da razumeju više istina i da imaju više vere u ostavljanje svega za sobom da bi se svim srcem dali Bogu. Za to su potrebni vreme, molitve, i, naravno, Božje vođstvo i uređenja. Ako imaš volju za to, ne budi nestrpljiv. Moli se Bogu i tiho čekaj, a Bog će za tebe upriličiti uređenja. Ako tvoje molitve i tvoja volja budu u skladu sa Božjim molitvama i zadobiju Njegovo odobravanje, ako budeš spreman i bez žaljenja se pokoriš ma šta Bog učinio, On će ti sigurno otvoriti put. Ono što ljudi u međuvremenu treba da rade je da se pripremaju i da čekaju; jedino što mogu da učine je da se opreme istinom, da razumeju Božje namere i da dozvole da se njihov rast postepeno uveća. Imati rast znači biti u stanju da izabereš da se bez žalbi pokoravaš Božjoj suverenosti i uređenjima kada On za tebe uredi razna okruženja – biti u stanju da se pokoriš ma šta Bog uradio i ma kako stvari uredio.” Šta misliš o takvom savetovanju? (Dobro je.) S jedne strane, ispunjavaš svoju obavezu, pomažeš ljudima da razumeju Božje namere; istovremeno, ne forsiraš ih preko njihovih mogućnosti, već se prema njima ophodiš u skladu sa njihovom konkretnom situacijom. Zar to nije rešavanja problema pomoću Božjih reči? Zar to nije rešavanje teškoća sa kojima se ljudi u stvarnom životu suočavaju na osnovu njihovog stanja? (Jeste.)

Neki ljudi su u vršenju svojih dužnosti uvek površni i neodgovorni, uvek se drže zvanično, nadmeni su, samopravedni, nesposobni za saradnju sa drugima i nanose gubitke radu crkve bez i najmanjeg osećanja krivice. Kada lažni starešina vidi takvu situaciju, u nameri da se pozabavi tim problemom i da ga reši, kaže: „Taj čovek igra veoma važnu ulogu u ovom poslu. Izgleda da nema nikoga ko bi bio sasvim primeren da ga zameni, tako da treba sa njim da razgovaramo u zajedništvu da bismo rešili njegove poteškoće.” Lažni starešina tokom razgovora u zajedništvu otkriva da taj čovek uopšte ne želi da obavlja svoju dužnost. Želi da stremi ka ovozemaljskim stvarima, da zarađuje novac kroz svoju karijeru i da živi dobar život, pa smatra da od njega previše traže kada ga teraju da obavlja svoju dužnost. Oseća da će, ako obavlja dužnost u Božjoj kući, biti svakodnevno veoma zauzet, što ne samo da će uništiti njegov lični porodični život, već će mu i onemogućiti da održava odnose sa porodicom, kao i da će, ako u obavljanju dužnosti bude prekršio načela, morati da istrpi orezivanje. Misli da je to gorak život i ne želi tako da živi. Taj problem je jasan: njegovo ponašanje ukazuje na to da je bezvernik. A kako se lažni starešina nosi sa tim problemom? Lažni starešina misli: „Taj čovek je među nevernicima talentovan; nije lako naći nekoga poput njega. Njegovo stanje je postalo problematično; moram brzo da ostavim po strani najneodložniji posao koji trenutno radim da bih u zajedništvu razgovarao sa njim i pomogao mu da to reši. Kako da reši? Božje reči su najmoćnije; najpre ću mu pročitati nekoliko odlomaka Božjih reči da bi se rešio nespremnosti da obavlja svoju dužnost.” Lažni starešina zatim tom čoveku kaže: „Sada kada su došle katastrofe, ljudi više ne mogu da žive dobar život. Ti još uvek želiš da zarađuješ novac kroz karijeru i da živiš jednostavnim porodičnim životom, ali ceo svet će uskoro biti u haosu i neće više biti jednostavnih porodica. Zar nisi u stanju da pronikneš u te stvari? Treba više da se moliš Bogu. Molitva će ti dati veru. Takođe, treba više da jedeš i piješ Božje reči. Tvoj problem će biti rešen pošto budeš nekoliko puta jeo i pio Božje reči.” On zatim pronalazi pet ili deset odlomaka Božjih reči da tom čoveku pročita i da sa njim o njima u zajedništvu razgovara. Čovek odgovara: „Dosta je bilo razgovora. Ja razumem te Božje reči; obrazovaniji sam od tebe. Nemoj da se praviš važan.” Čitav dan razgovora u zajedništvu ništa nije rešio. Lažni starešina u sebi misli: „Toliko godina već obavljam crkveni posao; ne mogu da verujem da ne mogu da rešim tvoj problem.” Iste večeri, on brzo nastavlja sa razgovorom u zajedništvu: „Treba da voliš i obožavaš Boga! Ima nade da postaneš čovek koji ispunjava uslove da bude stvoreno biće. Nije lako doći do ove dužnosti; moraš da ceniš tu priliku, jer ako je propustiš, nećeš nikada dobiti drugu. Zar ne bi bila šteta da ne obavljaš svoju dužnost, s obzirom na to da imaš tako dobar kov i tako dobre uslove? Nekoga sa tvojim talentima treba u Božjoj kući unaprediti i iskoristiti; ovde imaš velike mogućnosti!” Čovek odgovara: „Prestani da govoriš. Ako mi daš da obavljam svoju dužnost, moj stav će ostati isti. Ako mi ne daš, odmah ću otići. Nije da ja molim da ostanem ovde!” Lažni starešina će iscrpeti sve svoje reči, a neće tog čoveka ubediti, niti će rešiti njegov problem. Zašto je to tako? Zato što nije u stanju da pronikne u suštinski problem tog čoveka. Taj je čovek, dok obavlja svoju dužnost, površan kad mu tako dođe, vara kad mu tako dođe i otaljava svoj posao ako mu tako dođe; neodgovoran je ma koji posao obavljao. Nije spreman da uloži malo dodatnog truda niti da kaže par reči više da bi rešio neki problem, to je za njega iritantno i dosadno. On jasno zna kako treba adekvatno da obavlja svoju dužnost i primereno da se ponaša, ali nije spreman da na taj način i postupi. A ipak nastavlja da obavlja dužnost u Božjoj kući. Koja je priroda te situacije? Šta je ovde problem? (On je došao sa namerom da zadobije blagoslove i da pravi pogodbe.) Sa tom nadom je došao; takve ljude nazivamo oportunistima. Oni kažu: „Čuo sam da će ubrzo kraj sveta, apokalipsa se bliži, tako da ne moram više na posao; ionako sam već uglavnom zaradio dovoljno novca. Mogao bih baš i da dođem u Božju kuću na besplatan obrok i da sebi obezbedim mesto, kako bih imao nadu da ću kasnije primiti blagoslove.” Sudeći po njihovom stavu i nameri da obavljaju svoju dužnost, njihova je vera u Boga oportunistička; u Božju kuću su došli da žive na tuđoj grbači, a ne iz istinske vere. Njihov stav dok obavljaju dužnost je naročito prezriv. Crkva, da bi ih iskoristila, mora da ih nagovara i da sa njima pregovara, pa čak ni tada oni ne obavljaju dobro svoju dužnost. Je li čovek koji nema čak ni savest u stanju da zaista obavi svoju dužnost? Takav čovek se samo prepušta oportunizmu i živi na tuđoj grbači, on je bezvernik. Kada pogledamo prirodu dva aspekta tog problema, da li je lažni starešina, kada je pokušao da ga reši, dokučio njegovu suštinu? (Nije.) Pošto nije sagledao suštinu problema, on je tog čoveka i dalje smatrao istinskim vernikom, koji samo ne razume istinu, malog je rasta, doživljava trenutnu slabost i potrebna mu je podrška. Sa te tačke gledišta, pokušao je da razgovara u zajedništvu i da pomogne, samo da bi mu čovek rekao: „Prestani da govoriš. Te doktrine koje izgovaraš su beskorisne. Znam ja sve to, razumem bolje nego ti. Koliko doktrina ti stvarno razumeš? Koliko si obrazovan? Ja sam pročitao više knjiga nego što si ti pojeo obroka!” Njegova priroda se pokazala, zar ne? A lažni starešina i dalje misli da obavlja posao starešine, ne shvatajući da je taj čovek u stvari bezvernik. Kada bezvernici obavljaju dužnost u Božjoj kući, čak je i njihovo službovanje neadekvatno. Treba li takve ljude zadržati? (Ne treba.) Ovo je, dakle, načelo za postupanje sa takvim ljudima u Božjoj kući: ako su u stanju i spremni da službuju, zadržati ih; ako nisu spremni, brzo ih očistiti, bez nagovaranja da ostanu i bez opomena. Zna li lažni starešina to načelo? Ne zna. On se prema mrtvima ophodi kao da su živi, hrani ih i poji; zar to nije budalasto? Lažne starešine rade upravo takve budalaste stvari.

Lažne starešine nisu u stanju da reše teškoće i probleme sa kojima se ljudi susreću pri život-ulasku

Kada razni ljudi u raznim situacijama pokažu razna stanja i ispoljavanja, lažne starešine nikada ne uspeju da dokuče suštinu tih otkrivenja i nisu u stanju da reše probleme koji iz njih proisteknu. Pošto ne razumeju istinu, oni pogrešno lepe etikete i nesavesno se ponašaju, pa brkaju one koji su privremeno slabi ili povremeno negativni sa bezvernicima koji izdaju Boga. Istovremeno, bezvernike koji naizgled poseduju neke darove, u stanju su da obavljaju jednostavan posao i da ulože nešto truda, smatraju ljudima koje je najvažnije podržati. Te ljude je sramota da otvoreno priznaju da su nespremni da obavljaju svoju dužnost, a lažni starešina to ne uspeva da prozre i hoće pošto-poto da ih ubedi da ostanu. Lažne starešine samo prave budalaštine; zli ljudi ometaju crkvu, a oni to uporno ne vide i ne rešavaju problem. Zar to nije nesavesno ponašanje? Kako dolazi do tog nesavesnog ponašanja lažnih starešina? Oni su lišeni sposobnosti shvatanja Božjih reči i ne razumeju istinu, pa kada se suoče sa raznim situacijama, pribegavaju najpovršnijim doktrinama koje razumeju, uporno ih primenjujući na način koji dovodi samo do prekidanja i ometanja. Oni često ne samo da ne uspevaju da reše teškoće sa kojima se ljudi susreću u život-ulasku i ne samo da ne uspavaju da podrže ljude da pređu put od slabosti do snage, već kod ljudi stvaraju predstave i pogrešno razumevanje Boga, navodeći ih da misle da crkva pokušava da ih vrbuje da bi iskoristila njihove usluge, kao da Božjoj kući fali talentovanih pojedinaca i kao da ne može da nađe odgovarajuće ljude. To je negativan uticaj do kojega dovodi rad lažnih starešina. Kako do toga dolazi? (Lažne starešine nisu u stanju da shvate istinu, ne razumeju istinu, pa kada naiđu na neku situaciju, oni jednostavno primene pravila.) Nisu u stanju da shvate istinu, sposobni su samo da napamet nauče neke reči i izreke koje kruto primenjuju. Lišeni su stvarnog iskustvenog razumevanja i shvatanja istine. Stoga su, kada na kraju nastanu problemi, u stanju samo da izgovore par suvoparnih fraza: „Voli Boga”; „Budi pošten”; „Kada se nađeš pred nekom situacijom, budi poslušan i pokoran”; „Dobro obavljaj svoju dužnost”; „Treba da budeš odan”; „Moraš da se pobuniš protiv tela”; „Treba da se daješ za Boga”. Kite se tim praznim doktrinama, sloganima i izrekama i uče druge da ih koriste, u nadi da će izvršiti pozitivan uticaj na njih – ali to nema efekta i ništa ne menja. Lažne starešine su, dakle, nesposobne da obave bilo kakav posao. Pošto nisu u stanju da reše čak ni teškoće sa kojima se Božji izabrani narod susreće pri život-ulasku, kako tek da dobro vode crkvu?

Kada se ljudi u stvarnom životu susretnu sa raznim teškoćama i ne znaju kako da se nose s njima, i kada ne znaju kako da sprovedu istinu u delo, treba da tragaju za istinom u Božjim rečima da bi te probleme rešili. Ako čovek malog rasta ne ume da traga za istinom u Božjim rečima niti da pronađe odgovarajuće Božje reči, on treba da potraži one koji razumeju istinu kako bi u zajedničkom razgovoru sa njima rešio problem, te naučio kako da pronađe odgovarajuće Božje reči i kako da razume istinu. To znači da u Božjim rečima treba pronaći koja su načela i standardi koje Bog zahteva, kako On definiše određeno pitanje i šta On u vezi sa njim zahteva, kao i da li su objašnjeni neki konkretni detalji. Ako su Božje reči o toj temi pomalo jednostavne i navode samo načela a ne daju detaljne primere, onda treba da naučiš duboko da razmišljaš. Ako nisi u stanju da suštinu problema dokučiš dubokim razmišljanjem, potraži više ljudi sa kojima ćeš u zajedništvu razgovarati, razgovaraj na okupljanjima, opipavaj i tragaj dok obavljaš svoju dužnost, stiči prosvećenje i prosvetljenje, pa ćeš tako postepeno razumeti suštinu datog problema. Konačno, zakorači u skladu sa načelima Božjih reči kako bi došao do rešenja tih teškoća. Tako su, na primer, neki ljudi lenji i nikada ne uspevaju da skupe snagu da obave svoju dužnost; no čim se spomenu jelo, piće i slavlje, oni se razvesele i postanu puni energije, kao da se iznenada razvedre. Kako lažne starešine rešavaju takve probleme? I oni imaju metod: zadaju tim ljudima više zadataka, ne ostavljajući im vremena za besposličenje. Može li taj pristup da reši problem? Neki ljudi s oklevanjem obavljaju čak i malu količinu posla koja im je zadata; žele samo da žive na tuđoj grbači, misleći da je najbolje da ne rade ništa! Koji je problem sa izrazito lenjim ljudima? On se odnosi na njihovu priroda-suštinu, na to da li vole pozitivne stvari, kao i na njihove sklonosti i težnje. Ima ljudi koji imaju nešto malo kova; ako su obični sledbenici bez ikakvog tereta, nemaju energije da obavljaju svoj posao i ne uspevaju da se zainteresuju za njega. No, ako im se, u skladu sa njihovim kovom i dužnošću koju su u stanju da obavljaju, nametne teret da budu nadzornici i dozvoli da imaju neku titulu i preuzmu neke odgovornosti, budi se i njihovo interesovanje za rad. Kada postanu neodgovorni u poslu ili lenji, nekada ih se može orezati, a u drugim prilikama ih se može ohrabriti i pohvaliti. Tako ovi ljudi, kojima je stalo do ugleda, vole status i uživaju u tuđem laskanju, dobijaju energiju da obave svoju dužnost. Kada im padne na pamet da bi mogli da zabušavaju, ovako razmišljaju: „Moram dobro da radim zarad statusa, zarad tereta koji nosim.” Na taj način je moguće delimično rešiti problem lenjosti tih ljudi. Kada se lažne starešine susretnu sa takvim problemima vezanim za ljudskost ili stanja koja se tiču život-ulaska, a do kojih dolazi u procesu obavljanja dužnosti, veoma im je teško i zahtevno da ih reše. Oni ne znaju kako da reše ta stanja i probleme, niti koje Božje reči da koriste da bi došli do ciljanog rešenja. Njihov pristup je, uglavnom, da ljude ubeđuju ili nagovaraju da dobro rade; ako ubeđivanje i nagovaranje ne uspeju, onda pribegavaju ljutnji i orezivanju. Ako ni orezivanje ne uspe, čitaju tim ljudima nekoliko odlomaka oštrih Božjih reči da bi ih upozorili i dali im do znanja da treba da se dovedu u red. Ako ni to nema efekta, poslednja stvar kojoj pribegavaju je da urede da neko te ljude nadgleda i da upravlja njihovim radom. Imaju na raspolaganju samo tih par tehnika, pa ako one ne upale, ostaju bez opcija.

Ukratko, bez obzira na to koji je problem u pitanju, lažne starešine su nesposobne da proniknu u njegovu suštinu, muče se da dokuče stvarna stanja i okolnosti raznih ljudi, a pogotovo nisu kadri da proniknu u koren problema ili da shvate odakle da počnu kako bi ga najefikasnije rešili. Nedostaju im ta načela i metode za rešavanje problema, pa zato rad lažnih starešina ne može da reši razne stvarne probleme. Oni su u stanju samo da propovedaju doktrine, da izvikuju slogane, da slede pravila i da simuliraju. Kako takvi ljudi mogu da budu sposobni za posao vođenja crkve? Ma koliko vežbali i ma koliko još godina verovali, neće biti sposobni za posao vođenja crkve. Jeste li se i vi susretali sa takvim primerima? (U našoj crkvi je bio neko ko je obavljao dužnost domaćina i ko je uvek davao primedbe kojima je kritikovao i napadao, što je uticalo na naše obavljanje dužnosti i izazivalo prekidanje i ometanje. Pošto smo to prijavili starešini, on je samo insistirao da spoznamo sami sebe i da se pokorimo okruženju koje je Bog uredio, a nije rešio stvarni problem, što je uticalo na rad crkve. Tek kada je starešina zamenjen, problem je rešen.) To je uobičajeno ispoljavanje lažnog starešine. To je vrsta lažnog starešine kakva se često vidi: onaj koji nije u stanju da prepozna zlog čoveka ili antihrista kada se sa njim susretne, pa drugima govori da budu strpljivi i tolerantni, da uče iz tog iskustva i da slušaju tog zlog čoveka ili antihrista. On ne raspoznaje antihriste ni zle ljude i ništa protiv njih ne preduzima. Nakon toliko razgovora u zajedništvu o načinima ispoljavanja antihristȃ, svako ko razume istinu je sada sigurno u stanju da prepozna nekoliko njih. No, da li su ti ljudi, kao lažne starešine, u stanju da pronađu na koji način taj razgovor u zajedništvu odgovara ponašanju antihrista? Jesu li u stanju da raspoznaju antihriste? (Nisu.) A koji je rezultat njihove nesposobnosti da raspoznaju antihriste? Moguće je da će im neki antihrist preoteti vlast, da će dozvoliti antihristu da preuzme kontrolu nad crkvom i da, na kraju, neće učiniti ništa dok antihrist bude osnivao nezavisno carstvo. Ako nisu u stanju da raspoznaju antihrista, nemaju načina ni da se prema njemu ophode kao prema svom neprijatelju i da ga razotkriju, raspoznaju i odbace; ako nisu u stanju da raspoznaju antihrista, vrlo je moguće da će se prema njemu odnositi kao prema bratu ili sestri, sa strpljenjem i tolerancijom, što će dovesti do toga da antihrist preuzme vlast i kontrolu nad crkvom. Stoga su posledice nesposobnosti raspoznavanja antihrista ozbiljne, nezamislivo grozne. Lažne starešine ne razumeju istinu; nisu u stanju da raspoznaju suštinu raznih vrsta ljudi. Oni samo propovedaju reči i doktrine i primenjuju pravila, sa istom ljubavlju za sve, pa svima dozvoljavaju da se pokaju i svima daju šansu, ma ko da je u pitanju. Zar to nije manir religijskog sveštenstva? Zar to nije manir fariseja? Lažne starešine, kada se susretnu sa antihristima, obično biraju kompromis i popuštanje, pa čak nalaze i izgovore i razloge da tvrde da to znači ophoditi se prema drugima s ljubavlju. I kada znaju da je neko problematičan i da je antihrist, oni niti se usuđuju da se sa njim konfrontiraju, niti imaju hrabrosti da ga raspoznaju i razotkriju; upravo to rade lažne starešine. Čak i kada su neka braća i sestre već raspoznali da je taj čovek zao ili da je antihrist, lažni starešina će reći: „Ne možemo tek tako olako da donosimo sud o ljudima i da ih osuđujemo. Taj čovek se sa toliko entuzijazma daje i toliko je spreman da plati cenu – to nije antihrist ni zao čovek. To što neko kaže nekoliko grubih reči ne znači da je zao, zar ne?” Lažne starešine nisu u stanju da vide suštinu ljudi, niti su u stanju da vide posledice antihristovih dela, pa se prema njemu uporno odnose s ljubavlju, tolerancijom i strpljenjem i čak ga ohrabruju da razmisli, da sebe spozna i da se iskreno pokaje. Ma koliko se antihrist trudio da sebe spozna, može li se njegova priroda promeniti? Može li on sebe istinski spoznati? Naravno da ne može. Iako antihristi spolja deluju kao da se nekih stvari odriču i kao da se pomalo daju, oni iznutra gaje ambicije i pletu velike spletke. Razlog iz kojeg lažne starešine nisu u stanju da prepoznaju takve ljude kao antihriste je taj što lažne starešine ne razumeju istinu, niti su u stanju da raspoznaju razne vrste ljudi. Nisu u stanju da proniknu u priroda-suštinu raznih ljudi, niti znaju kako da se prema njima ophode i kako da sa njima postupaju. Kada vide druge kako razotkrivaju antihriste, ne usuđuju se da im se pridruže, a još više se plaše da preduzmu bilo kakve mere protiv antihristȃ, u strahu od odmazde u slučaju da ih uvrede. Njihov odnos prema antihristima ograničava se na propovedanje doktrina i ubeđivanje. Pored toga što su nesposobni da raspoznaju zle ljude i antihriste, lažne starešine nisu u stanju ni da reše razne probleme koji postoje među Božjim izabranim narodom. To je dokaz da lažne starešine uopšte ne poseduju ni najmanje razumevanje istine; nesposobni su da reše stvarne probleme i nisu nikako u stanju da povedu Božji izabrani narod u istina-stvarnost. Ma šta lažne starešine govorile ili radile, od njih nećeš čuti nikakve reči svetlosti usled prosvećenja Svetim Duhom, a naročito nećeš videti da poseduju ma kakvu istina-stvarnost. Stoga od lažnih starešina nema nikakve koristi ni pomoći kada je reč o ljudskom život-ulasku; ono malo posla što obavljaju sastoji se isključivo od propovedanja reči i doktrina, izvikivanja slogana i simulacije. Oni uopšte ne uspevaju da izvrše funkciju koju treba da vrši starešina.

To je kraj našeg današnjeg razgovora u zajedništvu. Pozdravljam vas!

9. januar 2021. godine