Šta treba da znaš o praktičnom Bogu? Praktičnog Samog Boga čine Duh, Osoba i Reč i to je pravi smisao praktičnog Samog Boga. Ako poznaješ samo Osobu – ako poznaješ Njegove osobine i ličnost – ali ne poznaješ delo Duha ili šta Duh čini u telu, te ako obraćaš pažnju samo na Duha i Reč i moliš se samo Duhu, a ne poznaješ delo Božjeg Duha u praktičnom Bogu, onda to dokazuje da ti praktičnog Boga i ne poznaješ. Znanje o praktičnom Bogu podrazumeva poznavanje i iskustvenu spoznaju Negovih reči, kao i razumevanje pravila i načela po kojima Sveti Duh deluje, te načina na koji Duh Božji dela u telu. Takođe podrazumeva i saznanje da Duh upravlja svim onim što Bog čini u telu i da su reči koje izgovara neposredan izraz Duha. Dakle, da bi se upoznao praktični Bog, najvažnije je spoznati kako Bog deluje kroz ljudskost, a kako kroz božanstvo; to se posledično tiče izraza Duha sa kojima se svi ljudi susreću.

Koji su vidovi izražavanja Duha? Ponekad Bog deluje kroz ljudskost, a ponekad kroz božanstvo – no, u oba slučaja je Duh taj koji zapoveda. Kakav god da je duh u ljudima, takav je i njihov spoljašnji izraz. Duh dela normalno, ali to delovanje po Duhu ide u dva smera: jedan je Njegovo delovanje kroz ljudskost, a drugi Njegovo delovanje kroz božanstvo. To treba da ti je jasno. Delovanje Duha se razlikuje spram okolnosti: kada se traži Njegovo ljudsko delovanje, Duh rukovodi tim ljudskim delovanjem, a kada je potrebno Njegovo božansko delovanje, onda se božanstvo neposredno pojavljuje da izvrši što treba. Budući da Bog dela u telu i pojavljuje se u telu, On dela i kroz ljudskost i kroz božanstvo. Duh usmerava Njegovo delovanje kroz ljudskost i to čini sa ciljem da zadovolji telesne potrebe ljudi, da im susretanje sa Njim učini lakšim, da im dopusti da posmatraju Božju praktičnost i normalnost, te da im dozvoli da spoznaju da je Duh Božji došao u telu i da je među ljudima, da živi zajedno sa čovekom i da sa njim ostvaruje kontakt. Svoje božansko delo izvršava kako bi opskrbio živote ljudi i u svemu ih pozitivno usmeravao, menjao njihove naravi i dopuštao im da posmatraju istinsku pojavu Duha u telu. Do rasta u životu čoveka uglavnom dolazi neposredno putem Božjeg delovanja i reči kroz božanstvo. Do promene u naravi ljudi može da dođe samo ako prihvate Božje delovanje kroz božanstvo i samo tada mogu da nađu zadovoljenje u svom duhu; samo ako je pored ovoga prisutno i delovanje kroz ljudskost – Božja pastirska briga, podrška i opskrbljivanje kroz ljudskost – rezultati Božjeg dela mogu da budu postignuti u potpunosti. Sam praktični Bog o kome se danas govori deluje i kroz ljudskost i kroz božanstvo. Njegovo normalno ljudsko delo i život, kao i Njegovo potpuno božansko delo ostvaruju se kroz pojavu praktičnog Boga. Njegova ljudskost i božanstvo su srasli u jedno, a delovanje i jednog i drugog se ostvaruje kroz reči; bilo kroz ljudskost ili kroz božanstvo, On izgovara reči. Kada Bog deluje kroz ljudskost, On govori jezikom ljudskosti, tako da ljudi mogu da ostvare kontakt sa rečenim i da to razumeju. Njegove reči su izrečene jednostavnim jezikom i lako su razumljive, tako da se svi ljudi mogu opskrbiti; bez obzira na to da li su ljudi puni znanja ili su oskudnog obrazovanja, svi oni mogu da prime Božje reči. Božje delo kroz božanstvo se isto tako iskazuje rečima, ali je ono potpuno opskrbljeno, puno života, neokaljano ljudskim zamislima, ne uzima u obzir ljudske prioritete i nema ljudska ograničenja, postoji izvan granica svake normalne ljudskosti; Božje delo se pokazuje u telu, ali je neposredni izraz Duha. Ako ljudi samo prihvataju Božje delovanje kroz ljudskost, onda će sami sebi postaviti granice, te će Bog večito morati da ih redovno orezuje i dovodi u red kako bi se došlo bar do neznatnog pomaka. Bez dela ili prisutnosti Svetog Duha, uvek će se vraćati svojim starim putevima; ove bolesti i nedostaci se mogu ispraviti samo kroz božansko delovanje i tek nakon toga ljudi mogu biti upotpunjeni. Umesto neprestanog orezivanja, ono što je potrebno su pozitivno opskrbljivanje, korišćenje reči da bi se nadoknadili svi nedostaci, da bi se razotkrilo svako čovekovo stanje, da bi se usmeravali životi ljudi, kao i svaka njihova izjava i svako njihovo delo, da bi se ogolile njihove namere i motivi. To je praktično delo praktičnog Boga. Dakle, svoj stav prema praktičnom Bogu bi trebalo odmah da podredite Njegovoj ljudskosti, prepoznajući Ga i priznajući, te da pored toga prihvatite Njegovo božansko delo i reči i pokorite im se. Božje pojavljivanje u telu znači da su sva dela učinjena i reči Duha Božjeg izgovorene kroz Njegovu normalnu ljudskost i kroz Njegovo ovaploćeno telo. Drugim rečima, Božji Duh istovremeno usmerava Svoje ljudsko delovanje i vrši božansko delo u telu, te u ovaploćenom Bogu možeš da razaznaš i Božje delovanje kroz ljudskost i Njegovo u potpunosti božansko delovanje. U tome je zapravo značaj pojave praktičnog Boga u telu. Ako ovo jasno uviđaš, bićeš u stanju da povežeš Božje različite uloge; prestaćeš da pridaješ preteranu važnost Njegovom delu kroz božanstvo i prestati da na Njegovo delo kroz ljudskost gledaš sa neopravdanim omalovažavanjem, te nećeš odlaziti u krajnosti niti skretati sa puta. Sve u svemu, smisao praktičnog Boga je u tome da se delo Njegove ljudskosti i Njegovog božanstva, kako ih Duh usmerava, izražava kroz Njegovo telo, da bi ljudi mogli da vide da je On živ i realističan, stvaran i istinit.

Delovanje Božjeg Duha kroz ljudskost ima svoje prelazne faze. Time što usavršava ljudskost, On omogućava Svojoj ljudskosti da primi usmerenje od Duha, nakon čega je Njegova ljudskost sposobna da opskrbljuje crkve i čuva ih poput pastira. Ovo je jedan izraz Božjeg normalog dela. Dakle, ako jasno uviđaš načela Božjeg delovanja kroz ljudskost, onda je malo verovatno da ćeš gajiti predstave o Božjem delovanju kroz ljudskost. Bez obzira na sve, Duh Božji ne greši. On je u pravu i kod Njega nema greške; On ništa ne čini pogrešno. Božansko delovanje je neposredni izraz namera Božjih, bez ometanja ljudskosti. Ono ne podleže usavršavanju, već dolazi direktno od Duha. Međutim, On zapravo zbog Svoje normalne ljudskosti može da dela kroz božanstvo; ona ni u najmanju ruku nije nadnaravna, već se čini da je sprovodi normalna osoba. Bog je sa neba došao na zemlju prvenstveno da bi izrazio reči Božje kroz telo, te da dovrši delo Duha Božjeg koristeći se telom.

Danas je znanje ljudi o praktičnom Bogu isuviše jednostrano, a njihovo poimanje značaja ovaploćenja i dalje veoma oskudno. Kada se radi o Božjem telu, ljudi uviđaju kroz Njegovo delo i reči da Božji Duh obuhvata mnogo toga, da je toliko bogat. Pa ipak bez obzira na sve, Božje svedočanstvo u konačnici dolazi od Duha Božjeg: ono što Bog čini u telu, načela po kojima deluje, ono što čini kroz ljudskost, te ono što čini kroz božanstvo. Ljudi ovo moraju da znaju. Danas si u stanju da obožavaš ovu osobu, dok suštinski obožavaš Duh, a to je najmanje što bi ljudi trebalo da postignu u svojoj spoznaji ovaploćenog Boga: da spoznaju suštinu Duha kroz telo, da spoznaju božansko delovanje Duha u telu i ljudsko delovanje u telu, da prihvate sve reči i izjave Duha u telu, te da uvide kako Duh Božji usmerava telo i pokazuje Svoju silu u telu. Ovo govori da čovek dolazi do spoznaje Duha na nebu kroz telo; pojava praktičnog Samog Boga među ljudima je raspršila ljudske predstave o nejasnom Bogu. Ljudsko obožavanje praktičnog Samog Boga je povećalo njihovu pokornost prema Bogu, a kroz božansko delovanje Duha Božjeg u telu i Njegovo ljudsko delovanje u telu, čovek prima otkrivenje i zbrinut je, te dolazi do promena u njegovoj životnoj naravi. To je pravi smisao dolaska Duha u telu, čija je prvobitna svrha da omogući ljudima da dođu u kontakt sa Bogom, oslone se na Boga i dođu do spoznaje Boga.

Kakav bi stav u suštini ljudi trebalo da imaju prema praktičnom Bogu? Šta znaš o ovaploćenju, pojavi Reči u telu, o pojavi Božjoj u telu, o delima praktičnog Boga? Koje su glavne teme današnje rasprave? Ovaploćenje, dolazak Reči u telu i Božja pojava u telu su sve ono što se mora razumeti. Vi ove stvari morate postepeno da shvatate i da stičete jasnu spoznaju o njima kroz svoje životno iskustvo, na osnovu svog rasta i na osnovu vremena u kom se to dešava. Proces kroz koji ljudi doživljavaju Božje reči istovetan je procesu po kojem ljudi spoznaju pojavu Božje reči u telu. Što ljudi više doživljavaju Božje reči, to dublje poznaju Duha Božjeg; doživljavajući Božje reči, ljudi uspevaju da dokuče načela delanja Duha i da upoznaju praktičnog Samog Boga. Zapravo, kada Bog ljude usavršava i zadobija ih, On im dopušta da spoznaju dela praktičnog Boga; On koristi delo praktičnog Boga da ljudima pokaže stvarni značaj ovaploćenja, da im pokaže da se Duh Božji zaista pojavio pred čovekom. Kada su ljudi zadobijeni i usavršeni od Boga, to znači da ih je praktični Bog osvojio kroz svoje izražavanje; reči praktičnog Boga su ih promenile i unele Njegov lični život u njih same, ispunjavajući ih onim što On jeste (bilo da je reč o onome što On jeste u Svojoj ljudskosti, bilo o onome što je u Svom božanstvu), ispunjavajući ih suštinom Njegovih reči, te učinivši da ljudi prožive Njegove reči. Kada Bog zadobija ljude, On to prevashodno čini koristeći se rečima i izjavama praktičnog Boga da bi orezao ljudske nedostatke, te da bi sudio i razotkrivao njihovu buntovnu narav, dovodeći ih do toga da zadobiju što im je potrebno i pokazujući im da je Bog došao među ljude. Najvažnije od svega što praktični Bog čini jeste da spasava svaku osobu od uticaja Sotone, odvodi je iz nečiste zemlje i uklanja njenu iskvarenu narav. Najdublji značaj zadobijenosti od praktičnog Boga je u tome što možeš da živiš u normalnoj ljudskosti imajući praktičnog Boga za svoj primer i uzor, što si u stanju da primeniš u praksi ono što praktični Bog govori i zahteva, a da od toga ni najmanje ne odstupiš ili se udaljiš, kao i da to praktikuješ kako god On kaže, te što si u stanju da postigneš štagod da On zatraži. Na ovaj način ćeš biti zadobijen od Boga. Kada si zadobijen od Boga, ne poseduješ samo delo Svetog Duha; ti si pre svega sposoban da živiš prema zahtevima praktičnog Boga. Samo posedovanje dela Svetog Duha ne znači da imaš život. Suština je u tome da li si u stanju da se ponašaš u skladu sa zahtevima koje ti je praktični Bog uputio, a to je pokazatelj da li možeš da budeš zadobijen od Boga. Ovo je najdublji smisao delovanja praktičnog Boga u telu. To znači da Bog, koji zadobija grupu ljudi tako što se stvarno i zapravo pojavljuje u telu i time što je živ i realističan, viđen od ljudi, zapravo vrši delo Duha u telu i služi kao primer ljudima u telu. Božji dolazak u telu prevashodno služi da omogući ljudima da sagledaju praktična Božja dela, da bezobličnom Duhu pruži telesno obličje, te da dopusti ljudima da Ga vide i dotaknu. Na taj način, oni koje je On upotpunio će proživeti Njega, biće zadobijeni od Njega i biće u skladu sa Njegovim namerama. Da je Bog govorio samo na nebu i da zapravo nije došao na zemlju, ljudi bi i dalje bili nesposobni da upoznaju Boga; mogli bi samo da propovedaju o Božjim delima koristeći se ispraznom teorijom, a Božje reči im ne bi predstavljale stvarnost. Bog je na zemlju prevashodno došao da posluži kao primer i uzor onima koje bi trebalo da zadobije; samo tako ljudi Boga zapravo mogu da upoznaju, da Boga dodirnu i vide Ga i samo tada mogu biti istinski zadobijeni od Boga.