U današnje vreme, poznavanje Božjeg dela se uglavnom svodi na poznavanje glavne službe ovaploćenog Boga u poslednjim danima i posla koji je On došao da obavi na Zemlji. Prethodno sam pomenuo u Svojim rečima da je Bog došao na Zemlju (u poslednjim danima) da pruži primer pre odlaska. Kako Bog pruža ovaj primer? On to čini izgovarajući reči i delajući i govoreći po celoj zemlji. Ovo je Božje delo u poslednjim danima; On samo govori, da bi od Zemlje stvorio svet reči, da bi svakog opskrbio i prosvetio Svojim rečima i da bi se duh čoveka probudio a čovek stekao jasnu sliku o vizijama. U poslednjim danima, ovaploćeni Bog je došao na Zemlju uglavnom da bi govorio reči. Kada je Isus došao, širio je jevanđelje o carstvu nebeskom i obavio delo iskupljenja raspećem. Priveo je kraju Doba zakona i ukinuo sve što je bilo staro. Dolaskom Isusa okončano je Doba zakona a započeto je Doba blagodati; Dolaskom ovaploćenog Boga poslednjih dana stavljena je tačka na Doba blagodati. On je došao prvenstveno zbog toga da bi govorio Svoje reči, da bi Svojim rečima usavršio čoveka, prosvetlio ga i prosvetio, te da bi iz čovekovog srca uklonio nejasnog Boga. Ovo nije etapa dela koju je Isus obavio kada je došao. Kada je Isus došao, On je činio mnoga čuda, isceljivao je bolesne i izgonio demone i obavio je delo iskupljenja raspećem. Kao posledica toga, ljudi u svojim predstavama veruju da upravo takav treba da bude Bog. Jer, kada je Isus došao, On nije obavio delo brisanja slike nejasnog Boga iz čovekovog srca; kada je došao, bio je razapet, isceljivao je bolesne, izgonio demone i širio jevanđelje o carstvu nebeskom. Sa jedne strane, ovaploćenjem Boga u poslednjim danima oslobađa se mesto koje je nejasni Bog zauzimao u predstavama čoveka, tako da u čovekovom srcu više ne postoji slika nejasnog Boga. Svojim stvarnim rečima i stvarnim delom, Svojim kretanjem po svim zemljama i izuzetno stvarnim i normalnim delom koje obavlja među ljudima, On čini da čovek spozna stvarnost Boga i ukida mesto nejasnom Bogu u čovekovom srcu. Sa druge strane, Bog koristi reči koje je izgovorilo Njegovo telo da bi upotpunio čoveka i postigao sve. Ovo je delo koje će Bog obaviti tokom poslednjih dana.

Šta morate da znate:

1. Delo Božje nije natprirodno i ne treba da gajite predstave o njemu.

2. Morate da razumete glavno delo koje je ovaploćeni Bog ovog puta došao da obavi.

On nije došao da leči bolesne niti da izgoni demone ili čini čuda, a nije došao ni da širi jevanđelje pokajanja niti da čoveku podari iskupljenje. To je zato što je Isus već obavio ovo delo, a Bog ne ponavlja isto delo. Danas je Bog došao da okonča Doba blagodati i odbaci sve običaje iz Doba blagodati. Praktični Bog je došao prvenstveno zbog toga da bi pokazao da je stvaran. Kada je Isus došao, On nije mnogo govorio; uglavnom je prikazivao čuda, pokazivao znamenja i činio čudesa, isceljivao bolesne i izgonio demone ili je pak izgovarao proročanstva kako bi ljude ubedio i privoleo ih da shvate da je On zaista Bog, i to nepristrasan Bog. Na kraju, On je obavio delo raspeća. Današnji Bog ne pokazuje znamenja i čuda, ne leči bolesne i ne isteruje demone. Kada je Isus došao, delo koje je obavio predstavljalo je jedan deo Boga, ali ovaj put je Bog došao da obavi preostalu etapu dela, jer Bog ne ponavlja isto delo; On je Bog koji je uvek nov i nikad ne stari, tako da sve ono što danas vidite predstavlja reč i delo praktičnog Boga.

Ovaploćeni Bog poslednjih dana došao je uglavnom zbog toga da bi govorio Svoje reči, da bi objasnio sve što je potrebno za život čoveka, da bi uputio čoveka kuda da zakorači, da bi mu pokazao dela Božja i mudrost, svemoć i čudesnost Božju. Kroz mnoge načine na koje Bog govori, čovek uviđa Božju nadmoć, veličinu Boga i, štaviše, poniznost i skrivenost Božju. Čovek vidi da je Bog najuzvišeniji, ali da je istovremeno ponizan i skriven i da može da postane najmanji od svih. Neke Njegove reči izgovorene su neposredno iz perspektive Duha, neke neposredno iz perspektive čoveka, a neke iz perspektive trećeg lica. U tome se vidi da je način Božjeg delanja veoma raznovrstan i da On kroz reči dozvoljava čoveku da to vidi. Božje delo tokom poslednjih dana je i normalno i stvarno i stoga je grupa ljudi u poslednjim danima podvrgnuta najvećoj od svih kušnji. Zbog normalnosti i stvarnosti Boga, svi ljudi su zakoračili među te kušnje; to što je čovek zapao u kušnje Božje, posledica je Božje normalnosti i stvarnosti. Tokom Isusovog doba, nije bilo ni predstava ni kušnji. Pošto je većina dela koje je Isus obavio bila u skladu sa ljudskim predstavama, ljudi su ga sledili i nisu imali nikakve predstave o Njemu. Današnje kušnje su najveće sa kojima se čovek ikada suočio, i kada se kaže da su ovi ljudi izašli iz velike nevolje, upravo je to nevolja na koju se misli. Danas Bog govori da bi u ovim ljudima stvorio veru, ljubav, prihvatanje patnje i poslušnost. Reči koje je izgovorio ovaploćeni Bog poslednjih dana izgovorene su u skladu s priroda-suštinom čoveka, u skladu s ponašanjem čoveka i onim u šta čovek danas treba da zakorači. Njegove reči su i stvarne i normalne: On ne govori o sutrašnjici, niti se osvrće na ono što je bilo juče; On govori samo o onome u šta danas treba zakoračiti, o onome što danas treba sprovesti u delo i razumeti. Ako bi se tokom današnjeg dana pojavila osoba koja je u stanju da pokaže znamenja i čudesa, da izgoni demone, isceljuje bolesne i čini mnoga čuda, i ako bi ova osoba za sebe tvrdila da je Isus koji je došao, onda bi to bio falsifikat stvoren od strane zlih duhova koji oponašaju Isusa. Upamtite ovo! Bog ne ponavlja isto delo. Isusova etapa dela je već završena i Bog neće više nikada ponoviti tu etapu. Delo Božje je nepomirljivo sa čovekovim predstavama; na primer, Stari zavet je predvideo dolazak Mesije, a posledica ovog proročanstva bio je Isusov dolazak. Pošto se ovo već desilo, bilo bi pogrešno da ponovo dođe neki Mesija. Isus je već jednom došao, i bilo bi pogrešno da Isus ponovo dođe i ovaj put. Za svako doba postoji jedno ime i svako ime sadrži odlike tog doba. U čovekovim predstavama, Bog uvek mora da pokazuje znamenja i čuda, uvek mora da isceljuje bolesne i izgoni demone i uvek mora da bude baš kao Isus. Ali ovog puta Bog uopšte nije takav. Ako bi tokom poslednjih dana Bog i dalje pokazivao znamenja i čudesa, ako bi i dalje isterivao demone i isceljivao bolesne – ako bi, dakle, činio isto što i Isus – onda bi Bog ponavljao isto delo, a delo Isusovo ne bi imalo nikakav značaj ni vrednost. Prema tome, Bog obavlja po jednu etapu dela u svakom dobu. Kada se obavi neka etapa njegovog dela, ubrzo je oponašaju zli duhovi, a nakon što Sotona počne Boga da prati u stopu, Bog menja svoju metodu. Čim Bog dovrši neku etapu Svog dela, zli duhovi počinju da Ga oponašaju. Sa ovim morate biti načisto. Zašto se Božje delo danas razlikuje od Isusovog? Zašto Bog danas ne pokazuje znamenja i čudesa, ne izgoni demone i ne isceljuje bolesne? Da je Isusovo delo bilo isto kao i delo obavljeno tokom Doba zakona, da li bi On mogao da predstavlja Boga iz Doba blagodati? Da li bi mogao da obavi delo raspeća? Da je, kao u Doba zakona, Isus ušao u hram i poštovao Šabat, tada Ga niko ne bi proganjao i svi bi ga oberučke prihvatili. Da je bilo tako, da li bi On mogao biti razapet? Da li bi On mogao da dovrši delo iskupljenja? Kakvog bi smisla imalo da ovaploćeni Bog poslednjih dana pokazuje znamenja i čudesa, kao što je to činio Isus? Samo ako Bog obavi još jedan deo Svog dela tokom poslednjih dana, onaj koji predstavlja sastavni deo Njegovog plana upravljanja, čovek će moći da stekne dublje znanje o Bogu i tek tada će moći da se dovrši Božji plan upravljanja.

Tokom poslednjih dana, Bog je došao na Zemlju uglavnom zato da bi govorio Svoje reči. On govori iz perspektive Duha, iz perspektive čoveka i iz perspektive trećeg lica; On govori na različite načine, koristeći jedan način za jedan vremenski period i koristi se metodom govora kako bi promenio čovekove predstave i uklonio sliku nejasnog Boga iz čovekovog srca. Ovo je glavno delo koje Bog obavlja. Pošto čovek veruje da je Bog došao da leči bolesne, da izgoni demone, da čini čuda i da čoveku podari materijalne blagoslove, Bog sprovodi ovu etapu dela – delo grdnje i suda – da bi izbrisao takve stvari iz čovekovih predstava, kako bi čovek mogao da upozna stvarnost i normalnost Boga i kako bi lik Isusov mogao da bude uklonjen iz njegovog srca i zamenjen novim likom Boga. Čim lik Božji u čoveku ostari, taj lik postaje idol. Kada je Isus došao i obavio tu etapu dela, On nije predstavljao sveukupnost Božju. Pokazao je neka znamenja i učinio neka čudesa, izgovorio neke reči, da bi na kraju bio razapet. On je predstavljao jedan deo Boga. On nije mogao da predstavlja sve što je od Boga, već je predstavljao Boga obavljajući jedan deo Božjeg dela. To je zato što je Bog tako velik i tako čudesan i nedokučiv i zato što Bog obavlja samo po jedan deo svog dela u svakom dobu. Delo koje Bog obavlja tokom ovog doba sastoji se prvenstveno u pružanju reči za život čoveka, razotkrivanju čovekove priroda-suštine i njegove iskvarene naravi i eliminisanju religioznih predstava, feudalnog i zastarelog razmišljanja; znanje i kultura čoveka moraju se prečistiti kroz razotkrivanje Božjim rečima. U poslednjim danima, Bog koristi reči, a ne znamenja i čudesa da bi usavršio čoveka. On koristi Svoje reči da razotkrije čoveka, da sudi čoveku, da izgrdi čoveka i da usavrši čoveka, kako bi čovek u Božjim rečima sagledao mudrost i milost Božju i shvatio Božju narav i kako bi, kroz Božje reči, čovek sagledao dela Božja. Tokom Doba zakona, Jahve je izveo Mojsija iz Egipta Svojim rečima i kazao je neke reči Izraelcima; u to vreme, deo Božjih dela bio je razjašnjen, ali pošto je čovek bio ograničen i ništa nije moglo da upotpuni njegovo znanje, Bog je nastavio da govori i da dela. U Doba blagodati, čovek je još jednom video deo Božjih dela. Isus je mogao da pokazuje znamenja i čudesa, da isceljuje bolesne i izgoni demone, da bude razapet i da posle tri dana vaskrsne i pokaže se ovaploćen pred čovekom. Čovek nije znao ništa više od toga o Bogu. Čovek zna samo onoliko koliko mu Bog pokaže, a ako mu Bog ne bi ništa više pokazao, to bi onda bila mera čovekovog razgraničavanja Boga. Stoga Bog nastavlja da dela, kako bi produbio čovekovo znanje o Njemu i kako bi čovek postepeno spoznao suštinu Boga. U poslednjim danima, Bog koristi Svoje reči da bi čoveka usavršio. Tvoja iskvarena narav je otkrivena Božjim rečima, a tvoje predstave su zamenjene Božjom stvarnošću. Ovaploćeni Bog poslednjih dana došao je najviše zbog toga da bi ispunio reči koje kažu da „Reč biva ovaploćena, Reč ulazi u telo i Reč se javlja u telu“, i ako nemaš temeljno znanje o tome, nećeš moći da čvrsto braniš svoje stavove. Tokom poslednjih dana, Bog prvenstveno namerava da obavi onu etapu dela u kojoj se Reč javlja u telu, što je jedan deo Božjeg plana upravljanja. Dakle, vaše znanje mora biti jasno; bez obzira na to kako Bog dela, On ne dozvoljava čoveku da Ga razgraniči. Da Bog nije obavio ovo delo tokom poslednjih dana, čovekovo znanje o Njemu ne bi moglo da napreduje. Ti bi samo znao da Bog može biti razapet i da može uništiti Sodomu i da Isus može da vaskrsne iz mrtvih i pojavi se pred Petrom… Ali ti nikada ne bi rekao da Božje reči mogu sve da postignu i da mogu da osvoje čoveka. Samo kroz doživljavanje Božjih reči možeš govoriti o takvom znanju, a što više od Božjeg dela budeš doživeo, to će tvoje znanje o Njemu biti temeljnije. Tek tada ćeš prestati da razgraničavaš Boga unutar svojih predstava. Čovek spoznaje Boga doživljavajući Njegovo delo; ne postoji drugi ispravan način da se spozna Bog. Danas ima mnogo ljudi koji samo čekaju da vide znamenja i čudesa i period velikih kataklizmi. Da li veruješ u Boga ili veruješ u velike kataklizme? Kad velike kataklizme stignu, biće prekasno, a ako Bog ne pošalje velike kataklizme, da li to onda znači da On nije Bog? Da li veruješ u znamenja i čudesa, ili veruješ u Samog Boga? Isus nije pokazivao znamenja i čudesa kada su ga drugi ismevali, ali zar On nije bio Bog? Da li veruješ u znamenja i čudesa ili veruješ u Božju suštinu? Čovekovi stavovi o verovanju u Boga su pogrešni! Jahve je izgovorio mnogo reči tokom Doba zakona, ali čak i danas neke od njih tek treba da budu ostvarene. Možeš li reći da Jahve nije bio Bog?

Danas bi svima trebalo da bude jasno da je, u poslednjim danima, Bog načelno postigao to da „Reč biva ovaploćena“. Svojim stvarnim delanjem na zemlji, On čini da ga čovek spozna i da se bavi Njime, i da vidi Njegova stvarna dela. On čini da čovek jasno uvidi kako je On u stanju da čini znamenja i čudesa, ali da ima i trenutaka kada On to nije u stanju da učini; ovo zavisi od konkretnog doba. Na osnovu toga, možeš da vidiš da Bog nije nesposoban da pokaže znamenja i čudesa, već da, umesto toga, On Svoj način rada menja u skladu sa delom koje treba da obavi i u skladu sa konkretnim dobom. U sadašnjoj etapi dela, On ne prikazuje znamenja i čudesa; razlog zbog kojeg je znamenja i čudesa prikazivao u Isusovo doba leži u tome što je Njegovo delo u tom dobu bilo drugačije. Bog danas ne obavlja to delo, a neki ljudi veruju da On nije u stanju da prikaže znamenja i čudesa ili pak misle da, ako ne prikazuje znamenja i čudesa, onda On i nije Bog. Zar to nije zabluda? Bog je u stanju da prikaže znamenja i čudesa, ali On sada dela u drugačijem dobu, te ih stoga ne prikazuje. Pošto je ovo drugačije doba i pošto je ovo druga etapa Božjeg dela, to su i postignuća koja Bog jasno pokazuje takođe drugačija. Čovekova vera u Boga nije vera u znamenja i čudesa, niti verovanje u čuda, već vera u Njegovo stvarno delo u novom dobu. Čovek spoznaje Boga kroz način na koji Bog deluje i to znanje stvara u čoveku veru u Boga, drugim rečima, veru u delo i postignuća Božja. U ovoj etapi dela Bog uglavnom govori. Ne čekaj da vidiš znamenja i čudesa; nećeš videti ništa od toga! To je zato što nisi rođen u Doba blagodati. Da si tada rođen, video bi znamenja i čudesa, ali si rođen tokom poslednjih dana pa možeš da vidiš samo stvarnost i normalnost Božju. Ne očekuj da vidiš natprirodnog Isusa tokom poslednjih dana. U stanju si samo da vidiš praktičnog ovaploćenog Boga, koji se ne razlikuje ni od jednog normalnog ljudskog bića. U svakom dobu Bog jasno pokazuje različita postignuća. U svakom dobu On jasno pokazuje deo postignuća Božjih, a delo svakoga doba predstavlja jedan deo Božje naravi i jedan deo postignuća Božjih. Postignuća koja On jasno pokazuje razlikuju se po dobu u kojem On dela, ali sva ona pružaju čoveku dublje saznanje o Bogu i veru u Boga koja je istinitija i racionalnija. Čovek veruje u Boga zbog svih postignuća Božjih, jer je Bog tako čudesan i tako velik, i jer je svemoguć i nedokučiv. Ako veruješ u Boga zato što je On u stanju da pokazuje znamenja i čudesa i zato što može da leči bolesne i izgoni demone, onda je tvoje gledište pogrešno i neki ljudi će ti reći: „Nisu li i zli duhovi u stanju da urade takve stvari?“ Zar ovo ne predstavlja mešanje Božjeg lika sa likom Sotone? Danas čovek veruje u Boga zbog mnogih Njegovih postignuća i opsežnog delovanja i zbog mnogih načina na koje govori. Bog koristi svoje reči da osvoji čoveka i da ga usavrši. Čovek veruje u Boga zbog mnogih Njegovih postignuća, a ne zato što je On u stanju da prikazuje znamenja i čudesa; ljudi Boga spoznaju samo kroz svedočenje o Njegovim postignućima. Samo poznavanjem stvarnih postignuća Božjih, načina na koji On dela, poznavanjem mudrih metoda koje koristi, načina na koji govori i na koji On usavršava čoveka – samo poznavanjem ovih aspekata – možeš da shvatiš stvarnost Božju i da razumeš Njegovu narav, znajući šta On voli, šta mrzi i kako dela nad čovekom. Shvatajući šta Bog voli a što ne voli, možeš da razlikuješ pozitivno od negativnog, a kroz svoje znanje o Bogu ti napreduješ u životu. Ukratko, moraš da stekneš znanje o Božjem delu i da ispraviš svoje stavove o veri u Boga.