Ako bi ljudi zaista mogli jasno da vide pravi put ljudskog života, kao i svrhu Božjeg upravljanja ljudskim rodom, ne bi svoju ličnu budućnost i sudbinu držali kao blago u svom srcu. Tada više ne bi bili zainteresovani da služe svojim roditeljima koji su gori od svinja i pasa. Nisu li čovekova budućnost i sudbina upravo u današnje vreme takozvani Petrovi roditelji? Oni su baš kao čovekovo telo i krv. Šta će onda biti odredište i budućnost tela? Da li je to viđenje Boga za života ili susret duše sa Bogom posle smrti? Da li će telo sutra završiti u velikoj peći nevolja ili u požaru? Zar se pitanja poput ovih ne bave time da li će čovekovo telo izdržati nesreću ili pretrpeti najveću vest koja najviše brine bilo koga u ovom trenutnom toku ko ima mozak i razuman je? (Ovde se trpljenje odnosi na primanje blagoslova; to znači da su buduća iskušenja korisna za čovekovo odredište. Nesreća se odnosi na nesposobnost da stojiš čvrsto na zemlji ili na to da budeš obmanut; ili znači da će se neko susresti sa nesrećnim situacijama i izgubiti život usred katastrofe, kao i da nema odgovarajućeg odredišta za nečiju dušu.) Iako ljudi imaju zdrav razum, možda ono što misle ne odgovara u potpunosti onome čime bi njihov razum trebalo da bude opremljen. To je zato što su svi prilično zbunjeni i slepo prate stvari. Svi oni bi trebalo dobro da razumeju u šta treba da uđu, a naročito da reše u šta ući tokom nevolje (to jest, tokom pročišćavanja u peći), kao i čime treba da budu opremljeni tokom kušanja ognjem. Ne služi uvek svojim roditeljima (misli se na telo) koji su kao svinje i psi i još su gori od mrava i buba. Koja je svrha mučiti se oko toga, toliko razmišljati i razbijati glavu? Telo ne pripada tebi, već je u rukama Boga koji ne kontroliše samo tebe, već zapoveda i Sotoni. (Ovo znači da telo prvobitno pripada Sotoni. Pošto je Sotona takođe u Božjim rukama, to se može izraziti samo ovako. To je zato što je ubedljivije tako reći; to sugeriše da ljudi nisu u potpunosti pod Sotoninom vlašću, već u Božjim rukama.) Živiš pod mukom tela – ali da li to telo pripada tebi? Da li je pod tvojom kontrolom? Zašto razbijati glavu oko toga? Zašto se opsesivno moliti Bogu zarad svog trulog tela koje je odavno osuđeno, prokleto i oskrnavljeno nečistim duhovima? Otkuda potreba da Sotonine saučesnike držiš toliko blizu srca? Zar se ne brineš da bi telo moglo da ti upropasti stvarnu budućnost, tvoje divne nade i pravo životno odredište?

Današnjim putem nije lako ići. Moglo bi se reći da ga je prilično teško pronaći, a kroz minula doba se to izuzetno retko dešavalo. Ko bi, međutim, pomislio da bi samo telo čovečje bilo dovoljno da ga uništi? Današnje delo zasigurno je dragoceno kao prolećna kiša i vredno kao Božja dobrota prema čoveku. Ako čovek, međutim, ne poznaje svrhu Njegovog sadašnjeg dela ili ne razume suštinu ljudskog roda, kako se onda može govoriti o njegovoj dragocenosti i vrednosti? Telo ne pripada ljudima, tako da niko ne može jasno da vidi gde će njegovo odredište zapravo biti. Uprkos tome, treba dobro da znaš da će Gospod svega stvorenog vratiti stvoreni ljudski rod u prvobitni položaj i vratiti mu prvobitni lik iz vremena njegovog stvaranja. U potpunosti će povući dah koji je On udahnuo čoveku, oduzimajući mu kosti i telo koje će vratiti Gospodu svega stvorenog. Potpuno će preobraziti i obnoviti ljudski rod i čoveku oduzeti celokupno Božje nasleđe koje ne pripada ljudskom rodu, već Bogu, i nikada ga više neće predati ljudskom rodu. To je zato što ništa od toga nikada nije ni pripadalo ljudskom rodu. On će sve uzeti nazad – ovo nije nepravedna otmica, više je namera da se nebo i zemlja vrate u svoja prvobitna stanja, kao i da se čovek preobrazi i obnovi. Ovo je razumno odredište za čoveka, iako to možda neće biti ponovno prisvajanje tela nakon prekora, kao što ljudi mogu da pomisle. Bog ne želi kostur tela nakon njegovog uništenja – On želi prvobitne elemente čovekove koji su na samom početku pripadali Bogu. Zato On neće uništiti ljudski rod niti potpuno iskoreniti čovekovo telo, jer čovekovo telo nije njegovo lično vlasništvo. Umesto toga, ono je pomoćno sredstvo za Boga koji upravlja ljudskim rodom. Kako bi On mogao da uništi čovekovo telo zarad Svog „uživanja“? Da li si do sada zaista pustio celokupnost tela svoga koje ne vredi ni prebijene pare? Ako bi mogao da razumeš trideset posto dela poslednjih dana (samo ovih trideset posto odnosi se na razumevanje dela Svetoga Duha danas, kao i Božjeg dela reči poslednjih dana), tada ne bi nastavio da „služiš“ niti da budeš „poslušni sin“ svom telu – telu koje je iskvareno godinama – kao što je to danas slučaj. Trebalo bi jasno da vidiš kako su ljudi sada napredovali do stanja neviđenih razmera i da više neće nastaviti da se kotrljaju napred kao točkovi istorije. Tvoje plesnivo meso dugo je bilo pokriveno muvama i kako onda može imati moć da preokrene točkove istorije kojima je Bog omogućio da nastave napred do dana današnjeg? Kako može učiniti da sat koji nemo otkucava opet počne da kuca, a da mu se kazaljke kreću unapred? Kako može opet da promeni svet koji izgleda kao da je obavijen gustom maglom? Može li tvoje telo da oživi planine i reke? Može li tvoje telo, koje ima samo malu funkciju, zaista da obnovi onu vrstu ljudskog sveta za kojom si žudeo? Možeš li zaista naučiti svoje potomke da postanu „ljudska bića“? Da li sada shvataš? Čemu tačno pripada tvoje telo? Prvobitna Božja namera za spasenje čoveka, njegovo usavršavanje i preobražaj nije bila da ti podari lep zavičaj niti da čovečjem telu donese počinak; bila je zarad Njegove slave i svedočanstva, za bolje uživanje ljudskog roda u budućnosti, i kako bi ljudski rod uskoro mogao da počine. Ipak, to nije bilo zarad tvog tela jer je čovek kapital upravljanja Božjeg i telo čovečje samo je pomoćno sredstvo. (Čovek je predmet sa duhom i telom, dok je telo samo predmet koji se raspada. To znači da je telo sredstvo koje se koristi u planu upravljanja.) Trebalo bi da znaš da Božje usavršavanje, upotpunjavanje i pridobijanje ljudi ne donose ništa osim mačeva i udaranja po telu, kao i beskrajno trpljenje, požar, nemilosrdni sud, grdnju i prokletstva, baš kao i bezgranične kušnje. Takva je unutarnja priča i istina o delu upravljanja čovekom. Sve ove stvari su, međutim, usmerene na telo čovečje, a sve strele neprijateljstva nemilosrdno su uperene u telo čovečje (jer čovek je nevin). Sve ovo je zarad Njegove slave i svedočanstva i zarad Njegovog upravljanja. To je zato što Njegovo delo nije samo zarad ljudskog roda, već i za ceo plan i radi ispunjenja prvobitne namere kada je On stvarao ljudski rod. Stoga možda devedeset posto onoga što čovek doživljava uključuje trpljenje i kušnje ognjem, dok je malo, ili čak nimalo slatkih i srećnih dana za kojima je telo čovečje žudelo. Znatno manje čovek može da uživa u srećnim trenucima u telu, provodeći lepe trenutke sa Bogom. Telo je prljavo, tako da sve što telo čovečje vidi ili u čemu uživa nije ništa do Božja grdnja koju čovek smatra bezobzirnom, kao da nema nikakvog smisla. To je zato što će Bog ispoljiti Svoju pravednu narav koja „nema obzira prema čoveku“, a koja ne trpi čovekove uvrede i gnuša se neprijatelja. Bog otvoreno otkriva Svoju celokupnu narav koristeći se bilo kojim potrebnim sredstvima, a time zaključujući delo Svoje bitke sa Sotonom koja traje šest hiljada godina – delo spasenja celog ljudskog roda i uništenja praiskonskog Sotone!