Izraelci, zapravo, nisu razočarani; oni su posmatrali delo koje je Bog obavljao u proteklih šest hiljada godina, jer ih Ja nisam napustio. Tačnije, pošto su njihovi preci pojeli plod sa drveta poznanja dobra i zla, koji im je darovao onaj zli, napustili su Me u korist greha. Dobro je oduvek pripadalo Meni, dok zlo pripada onom zlom koji Me laskavim rečima mami na greh. Ne krivim ljude, niti ih nemilosrdno uništavam i podvrgavam bespoštednoj grdnji, jer zlo prvobitno nije pripadalo čovečanstvu. Stoga, iako su Me ti Izraelci javno prikovali na krst, oni, koji su čekali Mesiju i Jahvea i žudeli za Spasiteljem Isusom, nikada nisu zaboravili Moje obećanje: jer ih Ja nisam napustio. Na kraju krajeva, uzeo sam krv kao dokaz za zavet koji sam uspostavio sa čovečanstvom; ova činjenica je postala „zavet krvi“ urezan u srca mladih i nevinih, kao žig i večita suzavisnost, poput one između neba i zemlje. Pošto nikada nisam prevario one žalosne duše koje sam predodredio, izabrao, a kasnije iskupio i zadobio, i koje su Me volele više nego što su volele onog zlog, one željno iščekuju Moj povratak i nestrpljivo čekaju susret sa Mnom. Pošto nikada nisam izbrisao zavet koji sam krvlju uspostavio s njima, ne čudi što nepokolebljivo čekaju. Ja ću ponovo okupiti ovu jagnjad koja su godinama bila izgubljena, jer sam uvek voleo ljude; stvar je u tome da su elementi zla dodati dobru u njima. Zadobiću jadne duše koje Me vole i koje sam tako dugo voleo, ali kako da dovedem u Svoj dom one zle koji Me nikada nisu voleli i koji su se ponašali kao neprijatelji? Uprkos savezu koji sam sa čovečanstvom krvlju uspostavio, neću dovesti u Svoje carstvo one potomke đavola i zmije koji Me mrze, koji Mi se protive i opiru, napadaju Me i proklinju. Trebalo bi tačno da znaš koja je svrha Mog dela i za koga ga sprovodim. Da li tvoja ljubav sadrži dobro ili zlo? Da li Me poznaješ slično kao David i Mojsije, ili ne? Da li Mi služiš slično kao Avrâm, ili ne? Ja te zaista usavršavam, ali treba da znaš koga ćeš predstavljati, kao i čiji ćeš ishod deliti. Da li si tokom života, u svom iskustvu Mog dela, požnjeo krasnu i obilnu žetvu? Da li je izdašna i plodna? Trebalo bi da razmisliš o sebi: godinama si mukotrpno radio za Mene, ali jesi li ikada išta dobio? Jesi li prošao kroz neki preobražaj ili stekao nešto? Da li si, u zamenu za uložen trud postao poput Petra koji je razapet, ili kao Pavle koji je oboren i koji je primio veliku svetlost? Trebalo bi da imaš nekakvu predstavu o tim stvarima. Ne govorim niti razmišljam stalno o tvom životu, koji je sitniji od semena gorušice i sitan kao zrno peska. Jednostavno rečeno, Ja upravljam čovečanstvom. Međutim, ne smatram život čoveka, koga sam nekada mrzeo, ali kasnije iznova zavoleo, važnim delom Mog upravljanja. Trebalo bi da imaš jasnu predstavu o pravoj prirodi vašeg nekadašnjeg identiteta, kao i kome ste pripadali kao robovi. Dakle, ne koristim ljudska lica, koja su identična Sotoninom, kao sirovine za upravljanje ljudima, jer ljudi nikada nisu bili predmeti od vrednosti. Trebalo bi da se setite Mog stava prema vama u početku, i da se setite načina na koji sam vam se tada obraćao – naziva koji nije bio bez praktičnog značaja. Treba da znaš da oznake koje nosite nisu bez razloga. Pretpostavljam da svi znate da niste pripadali Bogu, već da vas je Sotona rano zarobio i da ste služili u njegovom domu kao odane sluge; štaviše, odavno ste Me zaboravili, jer ste dugo bili izvan Moje kuće i u rukama onog zlog. Oni koje spasavam jesu ljudi koje sam davno predodredio i Ja sam ih iskupio, dok ste vi sirote duše postavljene među ljude kao izuzeci od pravila. Trebalo bi da znate da ne pripadate domu Davidovom ili Jakovljevom, već domu moavskom, čiji su članovi iz plemena neznabožaca. Jer Ja nisam sklopio zavet s vama, nego sam samo delovao, govorio među vama i vodio vas. Moja krv nije prolivena radi vas; Ja sam samo obavljao Svoje delo među vama radi Svog svedočanstva. Zar to niste znali? Da li je Moje delo zaista slično Isusovom, kada je iskrvario nasmrt u vaše ime? Za početak, uopšte nije vredelo što sam pretrpeo tako veliko poniženje zbog vas. Bog, koji je apsolutno bezgrešan, došao je odmah na krajnje gnusno i odvratno mesto, u svet svinja i pasa koji je bio nepodoban za ljudski život, ali ipak sam podneo sva ta okrutna poniženja zarad slave Moga Oca i zarad večnog svedočanstva. Trebalo bi da znate kakvo je vaše ponašanje i da shvatite da niste deca rođena u „bogatim i moćnim porodicama“, već samo beznadežni izdanci Sotone. Vi takođe niste očevi čovečanstva, niti imate ljudska prava ili slobodu. Vi prvobitno niste imali nikakav udeo u blagoslovima čovečanstva, niti u carstvu nebeskom. To je zato što ste vi najniži sloj čovečanstva, i Ja nikada nisam razmišljao o vašoj budućnosti. Stoga, iako je deo Mog plana bio da danas imam samopouzdanja da vas usavršim, ovo je posao bez presedana, jer je vaš status tako nizak i prvobitno niste imali udela u čovečanstvu. Zar to nije upravo blagoslov za ljude?

Oni koje spasavam su duše koje sam davno oslobodio iz čistilišta, kao i izabrani koje sam odavno posetio, jer su žudeli da se ponovo pojavim među njima. Oni su Me voleli i u svoja srca urezali Moj zavet, koji sam uspostavio krvlju, jer sam Ja njih voleo. Oni su kao izgubljena jagnjad koja Me traže mnogo godina i dobri su; zato ih nazivam dobrim Izraelcima i divnim malim anđelima. Ja ne bih trpeo takvo poniženje da sam među njima. To je zato što Me vole više nego što vole svoj život, a Ja ih volim kao najlepše među svim stvarima. To je zato što sam ih Ja stvorio i oni pripadaju Meni; oni Me nikada nisu zaboravili. Njihova ljubav prevazilazi vašu i oni Me vole više nego što vi volite svoje živote. Oni Mi se pokoravaju baš kao što se male bele golubice pokoravaju nebu i u srcima su Mi poslušniji nego vi. A to je zato što su potomci Jakovljevi, izdanci Adamovi, i što su među Mojim izabranicima, zato što sam ih toliko dugo voleo – i voleo sam ih još više nego što volim vas; to je zato što ste previše buntovni, imate tako snažan otpor, previše Me gledate s visine, previše ste hladni prema Meni, premalo Me volite i previše Me mrzite. Previše omalovažavate Moje delo i prezirete Moje postupke. Za razliku od njih, vi nikada niste cenili Moja dela. Umesto toga, prezirete ih, oči su vam crvene od brige baš kao i Sotonine. Gde vam je pokornost? Gde vam je karakter? Gde vam je ljubav? Kada ste iskazali znake ljubavi koji su u vama? Kada ste ozbiljno shvatili Moje delo? Žao mi je onih divnih anđela koji se nestrpljivo raduju Mom dolasku i mnogo pate dok Me žarko iščekuju, jer ih toliko volim. Međutim, ono što danas vidim je jedan toliko neljudski svet koji nema nikakve veze s njima. Zar vam se ne čini da je vaša savest odavno otupela i postala bezosećajna? Zar vam se ne čini da ste ološ koji sprečava Moje ponovno sjedinjenje s tim divnim anđelima? Kada to oni nisu iščekivali Moj povratak? Kada to oni nisu čekali da se ponovo sretnu sa Mnom? Kada to oni nisu očekivali da će moći da provedu lepe dane sa Mnom i da obeduju sa Mnom? Da li ste ikada shvatili šta danas radite: divljate kroz svet; spletkarite jedni protiv drugih; obmanjujete jedni druge; ponašate se izdajnički, tajnovito i besramno; ne poznajete istinu; varate i obmanjujete; laskate; smatrate sebe uvek ispravnim i boljim od drugih; nadmeni ste; ponašate se kao divlje životinje u planinama i surovo kao kralj zveri – da li takvo ponašanje priliči ljudskom biću? Neotesani ste i nerazumni. Nikada niste cenili Moje reči, već ste zauzeli prezriv stav prema njima. Kako da dostignuća, pravi ljudski život i lepe nade ikako proisteknu iz tako nečega? Da li će te tvoja ekstravagantna mašta zaista spasiti iz tigrovih čeljusti? Da li će te zaista spasiti od jarosnog plamena? Da li bi pao do ove tačke da si iskreno smatrao Moje delo neprocenjivim blagom? Da li je moguće da tvoja sudbina zapravo ne može da se promeni? Da li si spreman da umreš sa takvim kajanjem?