Jevanđelje pokajanja je propovedano u Doba blagodati i čovek bi, pod uslovom da je verovao, bio spasen. Danas se, umesto spasenja, govori samo o osvajanju i usavršavanju. Nikada se ne kaže da će, ako jedna osoba veruje, cela njena porodica biti blagoslovena ili da će, jednom spasena, zauvek biti spasena. Danas niko tako ne govori i takve su izreke zastarele. U ono vreme, Isusovo delo bilo je delo iskupljenja celog čovečanstva. Grehovi svih koji su verovali u Njega bivali su oprošteni; sve dok si verovao u Njega, On bi te iskupljivao; ako si verovao u Njega, nisi više bio grešan, već si bivao oslobođen grehova. To je značilo biti spasen i biti opravdan verom. Ipak, u onima koji su verovali ostajalo je nešto buntovno, nešto što se suprotstavljalo Bogu i što je tek trebalo polako uklanjati. Spasenje nije značilo da je čovek potpuno zadobijen od strane Isusa, već da više ne pripada grehu, da su mu grehovi oprošteni. Pod uslovom da veruješ u Njega, više ne bi pripadao grehu. U to vreme, Isus je činio mnoga dela koja su Njegovim učenicima bila neshvatljiva i govorio mnogo toga što ljudi nisu razumeli. To je zato što On u to vreme nije davao nikakva objašnjenja. Tako je, nekoliko godina nakon što je On otišao, Matej napravio Isusov rodoslov, a drugi su takođe učinili mnogo toga što je čoveku bilo po volji. Isus nije došao da bi čoveka usavršio i zadobio, već da bi obavio jednu etapu dela: objavu jevanđelja o carstvu nebeskom i dovršetak dela raspeća. I tako, čim je Isus razapet, Njegovo je delo u potpunosti dovršeno. Ali, u sadašnjoj etapi – delu osvajanja – mora se izreći više reči, uraditi više dela i obaviti mnogo procesa. Isto tako moraju biti otkrivene tajne Isusovog i Jahveovog dela, kako bi svi ljudi mogli da veruju sa razumevanjem i jasnoćom, jer je ovo delo poslednjih dana, a poslednji dani predstavljaju završetak Božjeg dela, vreme njegovog kraja. Ova etapa dela učiniće ti kristalno jasnim Jahveov zakon i Isusovo iskupljenje, a obavlja se prvenstveno zato da bi razumeo celokupno delo Božjeg plana upravljanja od šest hiljada godina, shvatio sav značaj i suštinu ovog plana upravljanja i razumeo svrhu celokupnog dela koje je Isus učinio i reči koje je izrekao, pa čak i svoju slepu veru u Bibliju i svoje obožavanje Biblije. To će ti omogućiti da sve to u potpunosti shvatiš. Razumećeš delo koje je obavio Isus, kao i današnje Božje delo; razumećeš i uvidećeš celokupnu istinu, život i put. U etapi dela koje je Isus obavljao, zašto je Isus otišao, a da to delo nije okončao? Zato što etapa Isusovog dela nije bila zaključno delo. Kada je bio prikovan za krst, došao je kraj i Njegovim rečima; nakon Njegovog raspeća, Njegovo delo bilo je u potpunosti završeno. To nije bilo kao u trenutnoj etapi, u kojoj će Božje delo biti okončano tek pošto reči budu izgovorene do kraja i celo Njegovo delo bude dovršeno. Tokom Isusove etape dela, mnoge reči su ostale neizrečene ili nisu bile sasvim jasno artikulisane. Međutim, Isus nije mario za to da li su Njegove reči iskazane u potpunosti, jer Njegova služba nije bila služba reči, pa je zato, nakon što je bio prikovan za krst, otišao. Ta etapa dela bila je prvenstveno zarad raspeća i razlikuje se od trenutne etape. Ova trenutna etapa dela prvenstveno je zarad dovršetka, raščišćavanja i privođenja celog dela kraju. Ako reči ne budu izgovorene do samog kraja, neće biti načina da se ovo delo završi, jer u ovoj etapi rada celo delo privodi kraju i ostvaruje pomoću reči. U ono vreme, Isus je učinio mnoga dela koja su čoveku bila neshvatljiva. Otišao je tiho, a danas još uvek ima mnogo onih koji ne razumeju Njegove reči. Njihovo shvatanje je pogrešno, no oni ipak veruju da je ispravno, te ne znaju da greše. Poslednja etapa će Božje delo konačno privesti kraju i pružiti njegovo zaključenje. Svi će napokon shvatiti i spoznati Božji plan upravljanja. Biće ispravljene čovekove predstave i namere, njegovo pogrešno shvatanje, njegove predstave o Jahveovom i Isusovom delu, njegova gledišta o nevernicima i sva ostala njegova izobličavanja. I čovek će razumeti sve ispravne puteve u životu, celokupno delo koje je Bog učinio i svu istinu. Kada se to bude dogodilo, ova etapa dela će se završiti. Jahveovo delo je bilo stvaranje sveta, to je bio početak; ta etapa je kraj dela i njegov zaključak. Na početku, Božje delo se obavljalo među izabranim narodom Izraela i bilo je to pionirsko delo na najsvetijem od svih mesta. Poslednja etapa dela obavlja se se u najnečistijoj od svih zemalja, kako bi sudila svetu i privela doba kraju. U prvoj etapi, Božje delo je učinjeno na najsvetlijem, dok se poslednja etapa izvršava na najmračnijem od svih mesta, a taj će se mrak odagnati, nastupiće svetlost i svi će ljudi biti osvojeni. Kada ljudi iz ovog najnečistijeg i najmračnijeg od svih mesta budu osvojeni i kada celokupno stanovništvo bude priznalo da postoji Bog, koji jeste istiniti Bog, i kada svaka osoba bude u potpunosti uverena, ta činjenica će biti iskorišćena za sprovođenje dela osvajanja čitave vaseljene. Ova etapa dela je reprezentativna. Jednom kada se delo ovog doba završi, tada će i delo šest hiljada godina dugog upravljanja biti u potpunosti završeno. Jednom kad budu osvojeni oni koji žive na najmračnijem od svih mesta, podrazumeva se da će tako biti i na svim drugim mestima. Kao takvo, samo delo osvajanja u Kini ima reprezentativni značaj. Kina otelovljuje sve sile tame, a kineski narod predstavlja sve one koji su od tela, od Sotone i od putenosti. Upravo je kineski narod taj koji je velika crvena aždaja najviše iskvarila, koji ima najsnažniji otpor prema Bogu, čija je ljudskost najniža i najnečistija, te stoga predstavlja arhetip čitavog iskvarenog čovečanstva. To ne znači da druge zemlje nemaju nikakvih problema; čovekove predstave su svuda iste i, mada narodi ovih zemalja mogu biti dobrog kôva, ako ne poznaju Boga, onda Mu se sigurno protive. Zašto su se Jevreji takođe bunili protiv Boga i prkosili Mu? Zašto su Mu se i Fariseji protivili? Zašto je Juda izdao Isusa? U to vreme, mnogi učenici nisu poznavali Isusa. Zašto ljudi, nakon što je Isus razapet i ponovo se vazdigao, i dalje nisu verovali u Njega? Zar čovekovo buntovništvo nije svuda isto? Reč je samo o tome da su ljudi u Kini uzeti za primer, i kada budu osvojeni, postaće model i uzorak i služiće kao postavka drugima. Zašto sam uvek govorio da ste vi dodatak Mom planu upravljanja? U kineskom narodu se iskvarenost, nečistoća, nepravednost, protivljenje i buntovništvo najpotpunije manifestuju i razotkrivaju u svim svojim različitim oblicima. S jedne strane, oni su lošeg kova, a sa druge, njihov život i mentalitet su nazadni, a njihove navike, društveno okruženje, porodica u kojoj su rođeni – sve je to siromašno i najnazadnije. njihov status je takođe nizak. Delo na ovom mestu je reprezentativno, a nakon što ovo probno delo bude u potpunosti izvršeno, naredno Božje delo biće mnogo lakše. Kada se ovaj korak dela završi, naredno delo neće biti nimalo teško. Jednom kada se ovaj korak dela ostvari, veliki uspeh biće u potpunosti postignut, a delo osvajanja čitave vaseljene biće potpuno okončano. U stvari, kada delo među vama bude uspešno obavljeno, to će biti ravno uspehu u čitavoj vaseljeni. U tome je značaj toga što vas činim uzorom i uzrokom. Buntovništvo, protivljenje, nečistoća, nepravednost – sve se to može naći kod ovih ljudi i u njima je zastupljeno sve buntovništvo čovečanstva. Oni su zaista priča za sebe. Tako oni služe kao oličenje osvajanja, a kada budu osvojeni, prirodno će postati primer i model za ostale. Ništa nije imalo veći reprezentativni značaj od prve etape obavljene u Izraelu. Izraelci su bili najčistiji i najmanje iskvareni od čitavog čovečanstva, pa je stoga obavljanje tog pionirskog dela u toj zemlji bilo od najvećeg značaja. Može se reći da preci čovečanstva potiču iz Izraela, te da je Izrael izvorište Božjeg dela. Na početku, ovi ljudi su bili najčistiji i svi su se klanjali Jahveu, a Božje delo nad njima moglo je da urodi najvećim plodom. U celoj Bibliji zabeleženo je delo dvaju doba: jedno je bilo delo Doba zakona, a drugo je bilo delo Doba blagodati. Stari zavet beleži Jahveove reči Izraelcima i Njegovo delo u Izraelu; Novi zavet beleži Isusovo delo u Judeji. Ali zašto u Bibliji nema kineskih imena? Zato što su prve dve etape Božjeg dela izvršene u Izraelu, jer su Izraelci izabrani narod – što znači da su oni prvi prihvatili Jahveovo delo. Od čitavog čovečanstva, oni su bili najmanje iskvareni; u početku su imali srca koja su se ugledala na Boga, a imali su i bogobojažljiva srca. Bili su poslušni Jahveu, uvek su služili u hramu i nosili svešteničke odore ili krune. Bili su prvi ljudi koji su se klanjali Bogu i najraniji predmet Njegovog dela. Ti su ljudi bili uzorak i model za celo čovečanstvo. Bili su uzorci i modeli čistote, pravednih ljudi. Ljudi kao što su Jov, Avrâm, Lot, Petar ili Timotej – svi su oni bili Izraelci i najčistiji uzorci i modeli. Izrael je bio najraniji narod među čovečanstvom koji se klanjao Bogu, i odatle je poteklo više pravednih ljudi nego s bilo kog drugog mesta. Bog je na njima obavljao Svoje delo kako bi u budućnosti mogao bolje da upravlja ljudima širom zemlje. Njihova dela i pravedni postupci koje su činili u klanjanju Jahveu zabeleženi su kako bi tokom Doba blagodati poslužili kao uzorci i modeli ljudima izvan Izraela, a njihovi postupci služili su da podrže delo tokom nekoliko hiljada godina, sve do današnjeg dana.

Nakon osnivanja sveta, prva etapa Božjeg dela je izvršena u Izraelu i tako je Izrael postao rodno mesto Božjeg dela i osnova Božjeg dela na zemlji. Isusovo delo je svojim obimom obuhvatalo celu Judeju. Tokom obavljanja Njegovog dela, veoma je malo onih koji su živeli van Judeje znalo da se ono odvija, jer On izvan Judeje nije ništa radio. Danas se Božje delo prenelo na Kinu i izvršava se isključivo na tom području. Tokom ove etape, nijedno delo nije pokrenuto izvan Kine; njegovo proširenje van Kine je delo koje će doći kasnije. Ova etapa dela se nadovezuje na etapu Isusovog dela. Isus je obavio delo iskupljenja, a ova etapa je delo koje se nadovezuje na njega; delo iskupljenja je dovršeno i u ovoj etapi nema potrebe za začećem Svetog Duha, jer se ova etapa dela razlikuje od poslednje etape i jer Kina još manje nalikuje Izraelu. Isus je obavio jednu etapu dela – delo iskupljenja. Čovek je video Isusa i, nedugo potom, Njegovo delo je počelo da se širi na neznabošce. Danas ima mnogo onih koji veruju u Boga, a žive u Americi, Ujedinjenom Kraljevstvu i Rusiji; pa zašto onda u Kini ima manje vernika? Zato što je Kina najzatvorenija zemlja. Kao takva, Kina je poslednja prihvatila Božji put, a čak i sada je prošlo manje od hiljadu godina otkako je to učinila – mnogo kasnije od Amerike i Ujedinjenog Kraljevstva. Poslednja etapa Božjeg dela se izvršava u Kini zato da bi se Njegovo delo privelo kraju i da bi celokupno Njegovo delo moglo da se ostvari. Ljudi u Izraelu nazivali su Jahvea svojim Gospodom. U to vreme, smatrali su Ga glavom porodice, a ceo Izrael je postao jedna velika porodica, u kojoj se svako klanjao Gospodu Jahveu. Duh Jahveov često im se ukazivao, govorio im i oglašavao Svoj glas, te vodio njihove živote kroz stub od oblaka i glas. U to vreme, Duh je u Izraelu neposredno usmeravao ljude, obraćajući im se i govoreći im Svojim glasom, a oni su gledali oblake i slušali udare groma, i tako je On upravljao njihovim životom nekoliko hiljada godina. Prema tome, samo je izraelski narod oduvek obožavao Jahvea. Oni veruju da je Jahve njihov Bog i da On nije Bog neznabožaca. Nije ni čudo: naposletku, Jahve je delovao među njima skoro četiri hiljade godina. U Kini, nakon hiljada godina letargičnog dremeža, tek sada su izrodi saznali da nebo i zemlja i sve stvari nisu prirodno nastali, već ih je napravio Stvoritelj. Pošto je ovo jevanđelje stiglo iz inostranstva, ovi feudalni, reakcionarni umovi veruju da su svi koji prihvataju ovo jevanđelje izdajnici, da su nitkovi koji su izdali Budu, svog pretka. Čak ima i mnogo onih feudalnih umova koji pitaju: „Kako Kinezi mogu da veruju u tuđeg Boga? Zar time ne izdaju svoje pretke? Zar ne čine zlo?” Današnji ljudi su odavno zaboravili da je Jahve njihov Bog. Oni su odavno potisnuli Stvoritelja u najudaljenije kutke svog uma, te shodno tome veruju u evoluciju, koja kaže da je čovek postao od majmuna i da je prirodni svet nastao sâm od sebe. Svu dobru hranu u kojoj čovečanstvo uživa pruža priroda, postoje zakoni čovekovog života i smrti, i apsolutno nije reč o tome da Bog ima suverenost nad svime. Ima čak i mnogo ateista koji veruju da je Božja suverenost nad svime sujeverje i da nije naučno zasnovana. Ali može li nauka zameniti Božje delo? Može li nauka imati suverenost nad čovečanstvom? Propovedati jevanđelje u zemlji kojom vlada ateizam nije lak zadatak i podrazumeva velike prepreke. Zar nije tačno da danas ima mnogo onih koji se na taj način protive Bogu?

Kad je Isus došao da obavi Svoje delo, mnogi su Njegovo delo poredili sa delom Jahvea i, uvidevši nedoslednost među njima, prikovali su Isusa za krst. Zašto nisu našli nikakvu doslednost između Njihovih dela? Delimično zato što je Isus obavljao novo delo, a takođe i zato što, pre nego što je Isus započeo Svoje delo, niko nije napisao Njegov „rodoslov”. Bilo bi dobro da ga je neko napisao – ko bi onda prikovao Isusa za krst? Da je Matej napisao Isusov rodoslov nekoliko decenija ranije, Isus ne bi pretrpeo tako strašan progon. Zar nije tako? Čim bi ljudi pročitali Isusov rodoslov – da je sin Avrâmov i Davidov potomak – ne bi Ga ni progonili. Zar nije šteta što je Njegov rodoslov napisan prekasno? A kakva je tek šteta što su u Bibliji zabeležene samo dve etape Božjeg dela: jedna etapa je bilo delo Doba zakona, a druga je bila delo Doba blagodati; jedna etapa je bilo delo Jahvea, a druga Isusovo delo. Koliko bi bolje bilo da je veliki prorok prorekao današnje delo. U Bibliji bi postojao dodatni odeljak pod naslovom „Delo poslednjih dana” – zar to ne bi bilo mnogo bolje? Zašto čovek danas treba da bude podvrgnut tolikoj patnji? Bilo vam je tako teško! Ako iko zaslužuje da bude omrznut, to su Isaija i Danilo zato što nisu prorekli delo poslednjih dana, i ako ikoga treba kriviti, to su apostoli Novog zaveta koji nisu unapred naveli rodoslov drugog ovaploćenog Boga. Kakva sramota! Morate svuda da tražite dokaze, a čak i nakon što pronađete odlomke nekih kratkih reči, vi i dalje ne znate da li se oni uklapaju ili ne. Pa to je sramota! Zašto je Bog tako tajanstven u Svom delu? Danas mnogi još uvek nisu pronašli ubedljive dokaze, ali nisu u stanju ni da ih poreknu. Pa šta im je onda činiti? Ne mogu da odlučno slede Boga, a ne mogu ni da napreduju s takvom sumnjom. I tako, mnogi „pametni i nadareni akademici” zauzimaju stav „probaj pa vidi” dok slede Boga. A to je veoma teško! Zar ne bi bilo mnogo lakše da su Matej, Marko, Luka i Jovan mogli da proreknu budućnost? Bilo bi bolje da je Jovan sagledao stvarno stanje života u carstvu – kakva šteta što je samo video vizije, a nije video stvarno delo ostvareno na zemlji. To je velika šteta! Šta nije u redu s Bogom? Zašto je, nakon što je Njegovo delo prošlo tako dobro u Izraelu, sada došao u Kinu i zašto je morao da se ovaploti i da živi i radi među ljudima? Bog je previše bezobziran prema čoveku! Ne samo što ljudima nije unapred rekao, već je iznenada doneo Svoju grdnju i sud. To zaista nema smisla! Kada se prvi put ovaplotio, Bog je pretrpeo mnogo nedaća zbog toga što čoveku nije unapred saopštio celokupnu pravu istinu. Nemoguće da je to zaboravio? Pa zašto ih onda ni ovoga puta ne saopštava čoveku? Kakva je šteta što danas u Bibliji ima samo šezdeset šest knjiga. Kada bi postojala samo još jedna koja je prorekla delo poslednjih dana, to bi bilo dovoljno! Zar ne misliš? Čak ni Jahve, Isaija ni David nisu pomenuli današnje delo. Oni su još više udaljeni od sadašnjosti, od koje ih deli period od preko četiri hiljade godina. Ni Isus nije u potpunosti prorekao današnje delo, govoreći o njemu tek ponešto, pa čovek i dalje ne pronalazi dovoljno dokaza. Ako uporediš današnje delo sa ranijim delom, kako se ona mogu međusobno uklopiti? Jahveova etapa dela bila je usmerena na Izrael, pa ako sa njom uporediš današnje delo, javiće se još veći nesklad; to dvoje se jednostavno ne može porediti. Niti si iz Izraela, niti si Jevrejin; tvoj kôv i sve u vezi sa tobom je neadekvatno – kako onda da se porediš sa njima? Da li je to moguće? Znaj da je danas Doba carstva i da se ono razlikuje od Doba zakona i Doba blagodati. U svakom slučaju, ne pokušavaj da primenjuješ nikakve formule; ni u jednoj od njih nećeš pronaći Boga.

Kako je Isus živeo dvadeset devet godina nakon Svog rođenja? U Bibliji nije zabeleženo ništa o Njegovom detinjstvu i mladosti; znaš li kakvi su oni bili? Da li je možda moguće da On nije imao detinjstvo ni mladost i da je već na rođenju imao trideset godina? Premalo toga znaš, pa stoga ne budi tako nemaran kada iznosiš svoja gledišta. Od toga nemaš nikakve koristi! U Bibliji je zabeleženo samo to da je Isus kršten pre Svog tridesetog rođendana i da ga je Sveti Duh odveo u divljinu da bude podvrgnut đavoljem iskušenju. A u Četiri jevanđelja zabeležene su tri i po godine Njegovog delanja. Nema podataka o Njegovom detinjstvu i mladosti, ali to ne znači da On nije imao detinjstvo i mladost; reč je samo o tome da On na početku nije činio nikakvo delo i bio je normalna osoba. Možeš li onda da kažeš da je Isus živeo trideset tri godine ali da nije imao ni mladost ni detinjstvo? Da li je mogao odjednom da napuni trideset tri i po godine? Sve što čovek misli o Njemu natprirodno je i nerealno. Naravno, ovaploćeni Bog poseduje običnu i normalnu ljudskost, ali kada obavlja Svoje delo, On to čini neposredno Svojom nepotpunom ljudskošću i potpunim božanstvom. Upravo zbog toga ljudi gaje sumnjičav stav prema današnjem delu, pa čak i prema Isusovom delu. Iako se Božje delo razlikuje u ta dva navrata kada se ovaplotio, Njegova suština se nipošto ne razlikuje. Naravno, ako čitaš zapise iz Četvorojevanđelja, razlike su velike. Kako se možeš vratiti Isusovom životu u vreme Njegovog detinjstva i mladosti? Kako možeš shvatiti Isusovu normalnu ljudskost? Ti možda odlično razumeš ljudskost današnjeg Boga, ali zato ne možeš ni da pojmiš Isusovu ljudskost, a još manje da je razumeš. Da je Matej nije zabeležio, ti ne bi mogao ni da naslutiš Isusovu ljudskost. Možda ćeš, dok ti budem govorio o Isusovim pričama tokom Njegovog života i o pravim činjenicama o Isusovom detinjstvu i mladosti, odmahivati glavom i govoriti: „Ne! Nemoguće da je bio takav. Nemoguće je da ima slabosti, a još manje da poseduje bilo kakvu ljudskost!” Čak ćeš vikati i vrištati. Upravo zato što ne razumeš Isusa, ti imaš predstave o Meni. Veruješ da Isus u Sebi ima previše božanskog, da u vezi sa Njim ne postoji ništa telesno. Međutim, činjenice su i dalje činjenice, i niko ne želi da govori suprotno istini o činjenicama, jer kada Ja govorim, to se odnosi na istinu; to nije nagađanje, niti predviđanje. Znaj da Bog može uzdići do velikih visina, ali je još sposobniji da se sakrije u velikim dubinama. On nije nešto što smišljaš u svom umu – On je Bog svih stvorenih bića, a ne neki lični bog kojeg je osmislila pojedinačna osoba.