Vizija Božjeg dela (1)

Jovan je sedam godina radio za Isusa i već je bio prokrčio put kada je Isus stigao. Pre toga se po vasceloj zemlji već bilo raščulo jevanđelje o carstvu nebeskom, onako kako ga je Jovan propovedao, pa se ono proširilo i po Judeji, gde su Jovana svi zvali prorokom. U to vreme, kralj Irod je želeo da ubije Jovana, ali se nije usuđivao, jer su ljudi Jovana izuzetno cenili, te je Irod strahovao da će se pobuniti protiv njega ako ubije Jovana. Delo koje je Jovan obavio ukorenilo se među običnim svetom i on je od Jevreja napravio vernike. Sedam je godina Jovan utirao put Isusu, sve do trenutka kada je Isus započeo sa Svojom službom. Iz tog razloga, Jovan je bio najveći od svih proroka. Tek nakon što su Jovana utamničili, Isus je počeo zvanično da deluje. Pre Jovana nije bilo nijednog proroka koji bi utro put Bogu, jer se Bog, pre Isusa, nijednom nije ovaplotio. Prema tome, od svih proroka koji su mu prethodili, jedino je Jovan utro put ovaploćenom Bogu i na taj je način Jovan postao najveći prorok Starog i Novog Zaveta. Jovan je jevanđelje o carstvu nebeskom počeo da širi sedam godina pre Isusovog krštenja. Mada se ljudima činilo da je delo koje je on obavljao uzvišenije od potonjeg Isusovog dela, Jovan je ipak bio samo prorok. On nije radio i govorio unutar hrama, već po gradovima i selima izvan njega. Svoje je delo, naravno, obavljao među jevrejskim narodom, a posebno među onima koji su osiromašili. Jovan je retko dolazio u dodir sa ljudima iz viših slojeva društva, a jevanđelje bi širio samo među običnim žiteljima Judeje. Cilj je bio da se pripreme pravi ljudi za Gospoda Isusa, i da se pripreme prikladna mesta na kojima će On obavljati Svoje delo. Zahvaljujući prorocima poput Jovana, koji su mu utirali put, Gospod Isus je odmah po dolasku mogao da zakorači pravo na Svoj put krsta. Nakon što se Bog ovaplotio zarad obavljanja Svog dela, On nije morao da se bavi odabirom ljudi, niti je morao lično da traži ljude i mesta na kojima će delati. Stoga se On nije ni bavio takvim poslovima kada je došao; prava osoba je sve to već bila pripremila za Njega pre nego što je stigao. Jovan je sav taj posao već bio obavio pre nego što je Isus započeo Svoje delo, tako da je ovaploćeni Bog, došavši da obavi svoje delo, odmah počeo da radi na onima koji su ga toliko dugo čekali. Isus nije došao da obavi čovekovo delo ispravke. On je došao samo da bi obavio službu koju je trebalo obaviti; sve ostalo nije imalo nikakve veze s Njim. Kada je Jovan došao, on nije učinio ništa osim što je grupu onih koji su prihvatili jevanđelje carstva nebeskog izveo iz hrama i doveo ih među Jevreje, kako bi Gospod Isus mogao da na njima obavlja svoje delo. Jovan je radio sedam punih godina, što će reći da je sedam godina širio jevanđelje. Tokom svog rada, Jovan nije činio mnoga čuda, jer je njegov posao bio da utire put; njegovo delo bilo je delo pripreme. Sav ostali posao, to jest posao koji će Isus potom obaviti, nije bio povezan s njim; on je samo od čoveka tražio da ispovedi svoje grehe i da se pokaje, i krstio je ljude kako bi mogli da budu spašeni. Iako je učinio novo delo i otvorio put kojim čovek nikad pre toga nije išao, on je ipak samo utirao put Isusu. Bio je samo prorok koji obavlja pripremne radnje i nije bio sposoban da obavi delo Isusovo. Mada Isus nije bio prvi propovednik jevanđelja o carstvu nebeskom, i mada je samo nastavio putem kojim se najpre Jovan otisnuo, Njegovo delo ipak nije mogao niko drugi da obavi i ono je bilo uzvišenije od Jovanovog. Isus nije mogao da pripremi Sebi put; Njegovo je delo obavljeno upravo u ime Boga. Prema tome, Jovan je, ma koliko godina da je radio, i dalje bio samo prorok, onaj koji je utabao put. Delo koje je Isus tri godine obavljao nadmašuje Jovanov sedmogodišnji rad, zato što je suština Njegovog dela bila drugačija. Kada je Isus započeo sa Svojom službom, čime je ujedno označen i završetak Jovanovog dela, Jovan je prethodno već bio pripremio dovoljan broj ljudi i mesta koje je Gospod Isus mogao da upotrebi, što je Gospodu Isusu bilo dovoljno da započne Svoje trogodišnje delo. Čim je, dakle, delo Jovanovo bilo završeno, Gospod Isus je zvanično započeo Svoje delo, a reči koje je Jovan govorio bile su odbačene. To je zato što je Jovanovo delo trebalo samo da omogući prelazak i što njegove reči nisu bile reči života koje bi čoveku omogućile novi razvoj; na kraju krajeva, njegove su reči bile samo za privremenu upotrebu.

Delo koje je Isus obavio nije bilo natprirodno; ono je podrazumevalo određeni proces i sve je napredovalo prema normalnim zakonima po kojima se stvari odvijaju. Tokom poslednjih šest meseci Svog života, Isus je sa sigurnošću znao da je došao da obavi ovo delo, a znao je i da je došao da ga prikuju za krst. Pre no što će Ga razapeti na krstu, Isus se neprestano molio Bogu Ocu, baš kao što se tri puta pomolio u Getsimanskom vrtu. Nakon svog krštenja, Isus je obavljao službu tri i po godine, a Njegovo zvanično delo trajalo je dve i po godine. Tokom prve godine bio je optuživan od Sotone, ometan od ljudi i podvrgnut proverama od strane ljudi. Tokom obavljanja Svog dela, On je prevazišao mnoge provere. U poslednjih šest meseci, nedugo pre Isusovog raspeća, iz Petrovih usta potekle su reči da je On Sin živoga Boga, da je On Hristos. Tek tada je Njegovo delo postalo poznato svima i tek tada je Njegov identitet otkriven javnosti. Posle toga, Isus je svojim učenicima rekao da će biti razapet zarad čoveka, te da će tri dana kasnije ponovo vaskrsnuti; da je došao da izvrši delo iskupljenja i da je On Spasitelj. Tek je tokom poslednjih šest meseci On otkrio Svoj identitet i delo koje je nameravao da učini. Ovo je ujedno bilo i vreme Božje, a delo je upravo ovako trebalo da bude učinjeno. U to vreme, Isusovo delo bilo je delimično u skladu sa Starim zavetom, kao i sa Mojsijevim zakonima i rečima koje je Jahve govorio tokom Doba zakona. Sve je to Isus koristio kako bi obavio jedan deo Svog posla. Propovedao je ljudima i podučavao ih u sinagogama, predskazanja proroka iz Starog zaveta koristio je da bi prekorio fariseje koji su Mu bili neprijatelji, a pomoću reči iz Pisma razotkrio je njihovo buntovništvo i na taj način ih osudio. Jer oni su prezirali ono što je Isus učinio; naime, veliki deo Isusovog dela nije obavljen u skladu sa zakonima iz Pisma; štaviše, ono što je On naučavao bilo je uzvišenije od reči iz Pisma, pa čak i od onoga što su proroci predskazali u Pismu. Isusovo delo počinjeno je samo zarad čovekovog iskupljenja i Hristovog raspeća, tako da nije bilo potrebe da On izgovori više reči da bi osvojio bilo kog čoveka. Mnogo od onoga čemu je On čoveka naučio izvučeno je iz reči Pisma, tako da je On, čak i ako Njegovo delo nije izašlo iz okvira Pisma, ipak bio u stanju da obavi delo raspeća. Njegovo delo nije bilo delo reči, niti delo učinjeno zarad osvajanja čovečanstva, već delo koje je učinjeno zato da bi se čovečanstvo iskupilo. On je samo zarad čovečanstva odigrao ulogu žrtve za greh i nije postupao kao izvor reči namenjenih čovečanstvu. On nije obavljao delo neznabožaca, odnosno delo osvajanja čoveka, već je obavljao delo raspeća – delo obavljeno među onima koji su verovali u postojanje Boga. Mada je Njegovo delo izvršeno na osnovu Pisma, i mada je On predskazanja starih proroka iskoristio da osudi fariseje, to Mu je ipak bilo dovoljno da dovrši delo raspeća. Kad bi se današnje delo još uvek obavljalo na osnovu predskazanja starih proroka iz Pisma, vas bi bilo nemoguće osvojiti, jer u Starom zavetu nisu zabeleženi vaše buntovništvoi vaši gresi, narode kineski, tako da u njemu nema istorije vaših grehova. Prema tome, kad bi ovo delo još uvek tavorilo u Bibliji, vi se nikada ne biste pokorili. Biblija beleži samo istoriju ograničenu na izraelski narod, na osnovu koje se ne može utvrditi da li ste vi zli ili dobri, niti vam se može suditi. Zamislite kako bi to bilo kad bih vam Ja sudio na osnovu istorije Izraelaca – da li biste Me i dalje sledili kao što to činite danas? Znate li koliko ste vi težak narod? Kad tokom ove etape ne bi bila izgovorena nijedna reč, ne bi bilo moguće dovršiti posao osvajanja. Pošto nisam došao da budem prikovan za krst, moram da govorim reči koje su mimo Biblije da bih mogao da vas osvojim. Delo koje je Isus obavio bilo je samo za jedan stepen uzvišenije od Starog zaveta; ono je iskorišćeno da bi se označio početak jednog doba i da bi se tim dobom predvodilo. Zašto je On rekao: „Nisam došao da ukinem zakon, nego da ga ispunim“? Pa ipak, u Njegovom je delu bilo mnogo toga što se razlikovalo od važećih zakona i od zapovesti koje su Izraelci Starog zaveta poštovali, jer On nije došao da se pokori zakonu, već da ga ispuni. Proces ispunjenja zakona obuhvatao je mnoge praktične stvari: Njegovo je delo bilo praktičnije i stvarnije, a uz to je u njemu bilo više života i nije se sastojalo samo u slepom pridržavanju pravila. Zar Izraelci nisu održavali Šabat? Kad je Isus došao, On nije svetkovao Šabat, jer je kazao da je Sin čovečji Gospod Šabata, a kad Gospod Šabata dođe, On će činiti kako bude želeo. On je došao da ispuni zakone Starog zaveta i da te zakone promeni. Sve što se danas čini zasnovano je na sadašnjosti, ali i dalje počiva na temeljima Jahveovog dela iz Doba zakona i ne prevazilazi njegov opseg. Na primer, pazi šta govoriš i ne čini preljubu – nisu li to starozavetni zakoni? Ono što se danas od vas traži nije ograničeno samo na deset zapovesti, već takođe obuhvata zapovesti i zakone višeg reda od onih koji su važili ranije. Ipak, to ne znači da je ono što je bilo ranije ukinuto, jer se svaka etapa Božjeg dela obavlja na temelju prethodne etape. Što se tiče dela koje je Jahve tada obavio u Izraelu, poput zahteva da Mu ljudi prinose žrtve, da poštuju svoje roditelje, da ne obožavaju idole, da ne napadaju niti proklinju druge, da ne čine preljubu, da ne puše i da ne piju, kao i da ne jedu lešine i ne piju krv – zar sve to čak i danas ne predstavlja osnovu vašeg ponašanja? Upravo se na temeljima prošlosti Božje delo obavlja sve do današnjeg dana. Mada se zakoni iz prošlosti više ne pominju, i mada su pred tebe postavljeni novi zahtevi, ovi stari zakoni su daleko od toga da budu ukinuti, već su čak podignuti na viši nivo. Reći da su oni ukinuti značilo bi da je prethodno doba zastarelo, dok, u stvari, postoje određene zapovesti koje ćete morati zanavek da poštujete. Zapovesti iz prošlosti već su sprovedene u delo, već su postale čovekovo biće, tako da i ne treba posebno naglašavati zapovesti poput „Ne puši“, „Ne pij“ i tome slično. Na ovom temelju postavljene su nove zapovesti, u skladu s vašim današnjim potrebama, s vašim rastom i u skladu sa današnjim delom. Donošenje zapovesti za novo doba ne podrazumeva ukidanje zapovesti starog doba, već njihovo još veće uzdizanje na ovom istom temelju, kako bi čovekovo delovanje bilo potpunije i primerenije stvarnosti. Ako bi se od vas danas zahtevalo samo da poštujete zapovesti i pridržavate se zakona iz Starog zaveta na isti način kako su to činili Izraelci, pa čak i ako bi se od vas zahtevalo da napamet naučite zakone koje je postavio Jahve, ne bi bilo nikakve šanse da se promenite. Kad biste se isključivo pridržavali tih nekoliko ograničenih zapovesti ili nebrojene zakone naučili napamet, vaša bi stara narav ostala duboko ukorenjena u vama i ne bi bilo načina da je iskorenite. Na taj način biste postajali sve poročniji i niko od vas ne bi postao pokoran. To, drugim rečima, znači da vam nekoliko prostih zapovesti i nebrojeni zakoni ne mogu pomoći da spoznate sva Jahveova postignuća. Vi niste isti kao Izraelci: time što su poštovali zakone i napamet naučili zapovesti, oni su mogli da svedoče o Jahveovim postignućima i da svoju odanost poklone samo Njemu. Ali, vi niste u stanju da to postignete, a nekoliko zapovesti iz starozavetnog doba ne samo što ne mogu da vas privole da predate svoje srce, niti da vas zaštite, nego će vas, umesto toga, učiniti mlitavim i sunovratiti vas u Ad. Jer Moje delo je delo osvajanja i usmereno je ka vašem buntovništvu i vašoj staroj naravi. Ljubazne reči Jahvea i Isusa neuporedivo su blaže od reči današnjeg suda. Bez ovako strogih reči bilo bi nemoguće osvojiti vas „stručnjake“, koji ste hiljadama godina bili buntovni. Starozavetni zakoni odavno već nemaju nikakvu moć nad vama, ali je zato današnji sud daleko strašniji od starih zakona. Za vas je najprikladniji upravo sud, a ne tričava zakonska ograničenja, jer vi niste onaj ljudski rod iz vremena postanja, nego čovečanstvo koje je već hiljadama godina iskvareno. Ono što čovek sada mora da postigne primereno je stvarnom današnjem stanju čoveka, u skladu je s njegovim kovom i sa stvarnim rastom današnjih ljudi, i ono od vas ne zahteva da se pridržavate pravila. Cilj svega toga jeste da se ostvare promene u tvojoj staroj naravi, da možeš da odbaciš svoje predstave. Misliš li da zapovesti predstavljaju pravila? Može se reći da one predstavljaju normalne zahteve koji se postavljaju pred čoveka. Zapovesti nisu pravila kojih moraš da se pridržavaš. Uzmimo, na primer, zabranu pušenja – je li to pravilo? Nije u pitanju pravilo! To je zahtev normalne ljudskosti; to nije pravilo, već nešto što je propisano za čitavo čovečanstvo. Ni onih desetak zapovesti koje su donete, danas takođe ne predstavljaju pravila; one su nešto što je neophodno za dostizanje normalne ljudskosti. U prošlosti, ljudi nisu posedovali takve stvari, niti su za njih znali, te se stoga od ljudi zahteva da to postignu danas, ali takve stvari se ne ubrajaju u pravila. Zakoni nisu isto što i pravila. Pravila o kojima govorim odnose se na obrede, na formalnosti, te na izopačene načine ponašanja; to su propisi koji čoveku nisu ni od kakve pomoći, niti on ima koristi od njih; oni utvrđuju jedan pravac delovanja bez ikakvog značenja. U tome je sva suština pravila i takva pravila moraju se odbaciti, jer čoveku ne donose nikakvu korist. Ono što mora da se primenjuje u praksi jeste ono što je od koristi čoveku.

Prethodno: Svi oni koji ne poznaju Boga jesu ljudi koji se Bogu protive

Sledeće: Vizija Božjeg dela (2)

Bog može naše patnje da pretvori u blagoslove. Ako verujete u to, da li biste želeli da se pridružite našoj grupi da naučite Božje reči i tako primite Njegove blagoslove?

Podešavanja

  • Tekst
  • Teme

Jednobojno

Teme

Fontovi

Veličina fonta

Prored

Prored

Širina stranice

Sadržaj

Traži

  • Pretražite ovaj tekst
  • Pretražite ovu knjigu

Povežite se sa nama preko Mesindžera