Dokučiti svrhu Božjeg dela, učinak koji Njegovo delo postiže u čoveku i kakve su tačno Njegove namere za čoveka: to treba da ostvari svaki pojedinac koji sledi Boga. Ono što danas nedostaje svim ljudima je upravo znanje o Božjem delu. Postignuća koja je Bog ostvario radeći na ljudima, celokupnost Božjeg dela i tačne namera Božje za čoveka, od stvaranja sveta do današnjih dana – to su stvari koje čovek niti zna niti razume. Ova nedovoljnost nije samo prisutna u čitavom religioznom svetu, već i kod svih onih koji veruju u Boga. Kada dođe dan kada ćeš zaista videti Boga, kada ćeš zaista ceniti Njegovu mudrost, kada ćeš videti sva dela koja je Bog ostvario, kada prepoznaš šta Bog jeste i ima – kada vidiš Njegovu velikodušnost, mudrost, čudo i sve ono što je On ostvario kod ljudi – tada ćeš postići uspeh u svojoj veri u Boga. Kada se za Boga kaže da je sveobuhvatan i svedarežljiv, na koji je tačno način On sveobuhvatan, a na koji način svedarežljiv? Ako ti ovo ne razumeš, onda se ne može smatrati da veruješ u Boga. Zašto kažem da oni koji pripadaju religioznom svetu nisu Božji vernici već zločinci, istog soja kao đavoli? Kad kažem da su oni zločinci, to je zato što ne razumeju Božje namere i nisu u stanju da vide Njegovu mudrost. Bog im ni u jednom trenutku ne otkriva Svoje delo. Oni su slepi; ne mogu da vide Božja dela, Bog ih je napustio i potpuno su lišeni Božje brige i zaštite, a još više Duha Svetoga. Svi oni koji su lišeni dela Božjeg zločinci su i protivnici Boga. Protivnici Boga o kojima govorim jesu oni koji Boga ne poznaju, oni koji priznaju Boga samo rečima a ipak Ga ne poznaju, oni koji slede Boga a ipak Mu se ne pokoravaju, i oni koji uživaju u blagodati Božjoj a ipak nisu u stanju da svedoče o Njemu. Bez razumevanja svrhe Božjeg dela ili razumevanja dela koje Bog postiže u čoveku, on ne može biti u skladu sa namerama Božjim, niti može svedočiti o Bogu. Razlog zašto se čovek protivi Bogu proizilazi, s jedne strane, iz njegove iskvarene naravi, a sa druge strane, iz nepoznavanja Boga i nedovoljnog razumevanja principa po kojima Bog deluje i Njegovih namera za čoveka. Ova dva aspekta zajedno čine istoriju čovekovog protivljenja Bogu. Početnici u veri se protive Bogu jer je takvo protivljenje u njihovoj prirodi, dok protivljenje Bogu onih koji su dugo u veri, pored njihove iskvarene naravi, takođe proizlazi iz njihovog nepoznavanja Njega. U doba pre nego što se Bog ovaplotio, merilo protivljenja Bogu zasnivalo se na čovekovom pridržavanju naredbi koje je Bog postavio na nebu. Na primer, u Dobu zakona, ko god se nije pridržavao Jahveovih zakona smatran je protivnikom Boga; ko god je krao darove Jahveu ili ko god bi se suprotstavio onima prema kojima je Jahve pokazivao naklonost, smatran je protivnikom Boga i kamenovan do smrti; ko god nije poštovao svog oca i majku i ko god je na drugog udario ili ga prokleo, smatrao se kršiteljem zakona. A svi koji se nisu držali Jahveovih zakona smatrani su Njegovim protivnicima. To više nije bilo tako u Dobu Blagodati, kada se svako ko se usprotivio Isusu smatrao Božjim protivnikom, a i svako ko se nije pokorio rečima koje je Isus izgovorio smatrao se Božjim protivnikom. U to vreme, način na koji je definisano protivljenje Bogu postao je i tačniji i praktičniji. U vreme kada Bog još nije bio ovaploćen, merilo da li se čovek protivio Bogu zasnivalo se na tome da li je čovek slavio Boga i divio se nevidljivom Bogu na nebu. Način na koji je u to vreme definisano protivljenje Bogu nije bio toliko praktičan, jer čovek nije mogao da vidi Boga, niti je znao kakav je lik Božji ni kako On deluje i govori. Čovek nije imao nikakve predstave o Bogu i verovao je nejasno u Boga, jer se Bog još nije bio pojavio čoveku. Prema tome, ma koliko čovek verovao u Boga u svojoj mašti, Bog nije osudio čoveka niti mu je postavio previsoke zahteve, jer čovek uopšte nije bio u stanju da vidi Boga. Kada se Bog ovaploti i dođe da deluje među ljudima, svi Ga onda gledaju i slušaju Njegove reči i svi vide dela koja Bog izvodi u Svom ovaploćenom telu. U tom trenutku, sve ljudske predstave pretvaraju se u sapunicu. Što se tiče onih koji su videli da se Bog javlja u telu, oni neće biti osuđeni ako Mu se dobrovoljno pokore, dok će oni koji Mu se namerno usprotive biti smatrani protivnicima Boga. Takvi ljudi su antihristi, neprijatelji koji svojevoljno stoje protiv Boga. Oni koji imaju predstave o Bogu ali su i dalje spremni i voljni da Mu se pokore, neće biti osuđeni. Bog sudi čoveku na osnovu čovekovih namera i postupaka, nikada zbog njegovih misli i ideja. Kad bi On osudio čoveka na osnovu njegovih misli i ideja, onda ni jedan jedini čovek ne bi mogao da izbegne gnevne Božje ruke. Oni koji se svojevoljno usprotive ovaploćenom Bogu biće kažnjeni zbog svog nedostatka pokornosti. Što se tiče ovih ljudi koji se svojevoljno usprotive Bogu, njihovo protivljenje proizilazi iz činjenice da gaje predstave o Bogu, što ih zauzvrat vodi u postupke kojima oni ometaju Božje delo. Ovi ljudi namerno pružaju otpor Bogu i uništavaju Njegovo delo. Oni ne samo da imaju predstave o Bogu, već se takođe i upuštaju u aktivnosti kojima ometaju Njegovo delo, i zbog toga će ljudi ovog soja biti osuđeni. Oni koji svojevoljno ne ometaju Božje delo neće biti osuđeni kao grešnici, jer su u stanju da se voljno pokore i ne učestvuju u aktivnostima koje izazivaju prekid i nemir. Ovakvi ljudi neće biti osuđeni. Međutim, ako ljudi koji imaju dugogodišnje iskustvo o Božjem delu nastave da gaje predstave o Bogu i još uvek nisu u stanju da spoznaju delo ovaploćenog Boga, i ako su, nezavisno od toga koliko godina iskustva imaju o Njegovom delu, i dalje ispunjeni predstavama o Bogu i ne mogu da Ga spoznaju, onda će njihova srca, čak i ako se oni ne bave remetilačkim aktivnostima, biti puna mnogih predstava o Bogu, a čak i ako te predstave ne postanu očigledne, takvi ljudi nisu ni od kakve pomoći Božjem delu. Oni nisu u stanju da šire jevanđelje u ime Boga niti da budu Njegovi svedoci. Ovakvi ljudi su bezvredni i imbecili. Pošto nisu spoznali Boga i povrh svega su potpuno nesposobni da odbace svoje predstave o Njemu, njima se stoga sudi. Može se ovako reći: normalno je da početnici u veri imaju predstave o Bogu ili da ne znaju ništa o Njemu, ali za onoga ko veruje u Boga dugi niz godina i ko je iskusio veliki deo Njegovog dela, ne bi bilo normalno da takav čovek nastavi da gaji predstave, a još bi manje bilo normalno da neko ovakav nije spoznao Boga. Osuđeni su zato što ovo nije normalno stanje. Ovi nenormalni ljudi su svi otpad; oni su ti koji se najviše protive Bogu i koji su zabadava uživali u blagodati Božjoj. Svi takvi ljudi će na kraju biti eliminisani!

Svako ko ne razume svrhu Božjeg dela je onaj ko Mu se suprotstavlja, a onaj ko je uspeo da razume svrhu Božjeg dela ali još uvek ne traži da zadovolji Boga još se više smatra protivnikom Boga. Ima onih koji čitaju Bibliju u grandioznim crkvama i recituju je po ceo dan, a ipak niko među njima ne razume svrhu Božjeg dela. Nijedan od njih nije u stanju da spozna Boga; još manje se iko među njima može usaglasiti sa Božjim namerama. Svi su oni bezvredni, ogavni ljudi, i svako od njih stoji uzvišeno i drži predavanja Bogu. Oni se svojevoljno protive Bogu čak i kada nose Njegov barjak. Pozivajući se na veru u Boga, oni i dalje jedu ljudsko telo i piju ljudsku krv. Svi takvi ljudi su đavoli koji proždiru dušu čoveka, glavni demoni koji namerno ometaju one koji pokušavaju da stupe na pravi put i kamen su spoticanja koji sputava one koji traže Boga. Oni naizgled možda imaju „zdravu konstituciju“, ali kako da njihovi sledbenici znaju da su oni ništa drugo do antihristi koji navode ljude da se usprotive Bogu? Kako da njihovi sledbenici znaju da su oni živi đavoli posvećeni proždiranju ljudskih duša? Oni koji imaju visoko mišljenje o sebi u Božjem prisustvu zapravo su najbedniji od svih ljudi, dok su oni koji sebe smatraju niskim zapravo najuvaženiji. A oni koji misle da poznaju delo Božje i koji su, štaviše, sposobni da sa velikom pompom objavljuju delo Božje drugima, čak i kada gledaju direktno u Njega – to su najneukiji ljudi. Takvi ljudi nemaju Božje svedočanstvo, oholi su i umišljeni. Oni koji veruju da imaju premalo znanja o Bogu, uprkos tome što imaju stvarno iskustvo i praktično znanje o Njemu, oni su od Njega najvoljeniji. Samo takvi ljudi zaista imaju svedočenje i zaista su u mogućnosti da budu usavršeni od strane Boga. Oni koji ne razumeju namere Božje jesu protivnici Boga; oni koji razumeju namere Božje, a ipak ne primenjuju istinu, protivnici su Boga; oni koji jedu i piju reči Božje, a ipak idu protiv suštine Božjih reči, protivnici su Boga; oni koji imaju predstave o ovaploćenom Bogu, a pored toga razmišljaju o pobuni, protivnici su Boga; oni koji sude Bogu protivnici su Boga; a ko nije u stanju da spozna Boga ili da svedoči za Njega, protivnik je Boga. Zato vas pozivam: ako zaista verujete da možete ići ovim putem, nastavite da idete njim. Ali ako niste u stanju da se uzdržite od protivljenja Bogu, onda je bolje da odete pre nego što bude prekasno. U suprotnom, šanse da sve ispadne loše po vas postaju izuzetno velike, jer je vaša priroda jednostavno suviše iskvarena. Od lojalnosti ili pokornosti, ili srca koje žudi za pravednošću i istinom, ili ljubavi prema Bogu, nemate ni trunke. Može se reći da je vaš položaj pred Bogom u potpunom haosu. Ne možete da se pridržavate onoga čega bi trebalo da se pridržavate i niste u stanju da kažete ono što bi trebalo da se kaže. Ono što bi trebalo da primenite u praksi niste uspeli da primenite; a funkciju koju treba da ispunite niste bili u stanju da ispunite. Nemate lojalnosti, savesti, pokornosti niti odlučnosti koju bi trebalo da imate. Niste izdržali patnju koju je trebalo da izdržite i nemate veru koju treba da imate. Jednostavno, vi ste potpuno lišeni ikakvih zasluga: zar vas nije sramota da nastavite da živite? Dozvolite mi da vas ubedim da bi vam bilo bolje da zatvorite oči i odete u večni počinak, čime ćete poštedeti Boga brige za vas i patnje zarad vas. Vi verujete u Boga, a ipak ne znate Njegove namere; jedete i pijete reči Božje, a ipak niste u stanju da se držite onoga što Bog zahteva od čoveka. Verujete u Boga, a niste Ga spoznali i ostajete živi bez cilja kom biste težili, bez ikakvih vrednosti, bez ikakvog smisla. Živite kao ljudsko biće, a ipak nemate ni najmanje savesti, integriteta ili kredibiliteta – možete li sebe još uvek zvati ljudskim bićima? Verujete u Boga, a ipak Ga obmanjujete; štaviše, uzimate Božji novac i jedete darove koji su Njemu prineti. Pa ipak, na kraju još uvek ne uspevate da pokažete nimalo obzira prema Božjim osećanjima niti iole savesti prema Njemu. Ne možete ispuniti ni najobičniji od Božjih zahteva. Možete li sebe i dalje nazivati ljudskim bićima? Jedete hranu koju vam Bog obezbeđuje i udišete kiseonik koji vam On daje, uživajući u Njegovoj blagodati, ali na kraju ipak nemate ni najmanje znanje o Bogu. Naprotiv, postali ste bednici koji se protive Bogu. Zar vas to ne čini zverima nižim čak i od psa? Među životinjama, ima li ijedne koja je zlonamernija od vas?

Oni pastori i starešine koji stoje na visokoj propovedaonici i uče druge, protivnici su Boga i saveznici Sotone; ne bi li oni među vama koji ne stoje na visokoj propovedaonici učeći druge bili još veći protivnici Boga? Zar vi niste, čak i više od njih, u dosluhu sa Sotonom? Oni koji ne razumeju svrhu Božjeg dela ne znaju kako da se usklade sa namerama Božjim. Naravno, nemoguće je da oni koji razumeju svrhu Njegovog dela ne znaju kako da se usklade sa Božjim namerama. Božje delo nikada ne greši; pre će biti da je čovekovo traganje manjkavo. Nisu li oni izrodi koji se svojevoljno protive Bogu još poročniji i zlokobniji od tih pastora i starešina? Mnogo je onih koji se protive Bogu, ali među njima ima i mnogo različitih načina na koje se protive Bogu. Kao što ima svih mogućih tipova vernika, tako ima i svih mogućih tipova onih koji se protive Bogu, a svaki je drugačiji od drugog. Ni jedan jedini od onih koji ne uspeju da jasno prepoznaju svrhu Božjeg dela ne može se spasti. Bez obzira na to kako se čovek protivio Bogu u prošlosti, kada čovek shvati svrhu Božjeg dela i posveti sav svoj trud zadovoljavanju Boga, Bog će obrisati sve njegove pređašnje grehe. Sve dok čovek traži istinu i primenjuje istinu, Bog neće imati na umu šta je on učinio. Štaviše, Bog čoveka opravdava na osnovu njegovog primenjivanja istine. Ovo je pravednost Božja. Bog ne uzima u obzir period pre nego što je čovek video Boga ili iskusio Njegovo delo, bez obzira na to kako se čovek ponaša prema Bogu. Međutim, kada je čovek jednom video Boga i iskusio Njegovo delo, Bog će sva dela i postupke čoveka uneti u „hronike“, jer je čovek već video Boga i živeo usred Njegovog dela.

Kada čovek bude istinski video šta Bog ima i šta jeste, kada bude video Njegovu nadmoć i kada bude istinski spoznao delo Božje, i štaviše, kada se stara narav čoveka bude promenila, tada će čovek potpuno odbaciti svoju buntovničku narav koja se protivi Bogu. Može se reći da se svako u nekom trenutku usprotivio Bogu i svako se u nekom trenutku pobunio protiv Boga. Međutim, ako se svojevoljno pokoriš ovaploćenom Bogu i ako iz ove tačke zadovoljiš Božje srce svojom odanošću, primenjuješ istinu onako kako treba, obavljaš svoju dužnost onako kako treba i držiš se propisa onako kako treba, onda si ti onaj koji je spreman da odbaci svoje buntovništvo da bi zadovoljio Boga i onaj koga Bog može usavršiti. Ako tvrdoglavo odbijaš da uvidiš svoje greške i nemaš nameru da se pokaješ, ako istraješ u svom buntovničkom ponašanju bez i najmanje namere da sarađuješ sa Bogom i da Mu udovoljiš, onda će takva tvrdoglava i nepopravljiva osoba kao što si ti sigurno biti kažnjena i sigurno nikada neće biti usavršena od Boga. Budući da je to tako, ti si onda danas neprijatelj Boga, i sutra ćeš takođe biti neprijatelj Boga, i tako ćeš i sledeći dan ostati neprijatelj Boga; ti ćeš zauvek biti protivnik Boga i neprijatelj Boga. U tom slučaju, kako bi Bog mogao da te pusti? U prirodi čoveka je da se protivi Bogu, ali čovek ne sme namerno da traži „tajnu“ protivljenja Bogu samo zato što je promena njegove prirode nepremostiv zadatak. Da je to slučaj, onda bi bilo bolje da odeš pre nego što bude prekasno, da ne bi tvoje kažnjavanje u budućnosti postalo još strože, i da tvoja zverska priroda ne bi izbila i postala neobuzdana, sve dok tvoje fizičko telo Bog na kraju ne okonča. Ti veruješ u Boga da bi dobio blagoslove; zar ne bi bilo šteta kada bi te na kraju zadesila samo nesreća? Upozoravam vas, bolje bi vam bilo da smislite drugi plan. Bilo šta što možete da uradite bilo bi bolje od verovanja u Boga: sigurno je nemoguće da postoji samo ovaj jedan put. Zar ne biste nastavili da preživljavate da ne tražite istinu? Zašto morate na ovaj način biti u sukobu sa Bogom?