Danas ću govoriti o načinu na koji ove vrste zakona, koje je Bog doneo svim stvarima, neguju ceo ljudski rod. Budući da je ovo prilično široka tema, možemo je podeliti na nekoliko podtema i o svakoj razgovarati ponaosob, ne bi li vam one bile jasno razgraničene. Tako će vam biti lakše da je dokučite i postepeno ćete moći da je razumete.

Prvi deo: Bog postavlja granice za svaku vrstu terena

Dakle, počnimo od prvog dela. Kada je Bog stvarao sve stvari, povukao je granice za planine, ravnice, pustinje, brda, reke i jezera. Na Zemlji postoje planine, ravnice, pustinje i brda, kao i različite vodene mase. Oni predstavljaju različite vrste terena, zar ne? Bog je između njih povukao granice. Kada govorimo o povlačenju granica, to označava da planine imaju svoja razgraničenja, ravnice imaju svoja razgraničenja, pustinje imaju određene granice, i brda imaju tačno utvrđeno područje. Takođe, postoji tačno utvrđena količina vodene mase, kao što su reke i jezera. Odnosno, kada je Bog stvarao sve stvari, On je vrlo jasno sve podelio. Bog je već odredio koliki prečnik u kilometrima treba da ima svaka planina i koliki je njen obim. Takođe je odredio koliki prečnik u kilometrima treba da ima svaka ravnica i koliki je njen obim. Kada je stvarao sve stvari, On je ujedno odredio i granice pustinje, opseg brda i njihove razmere, kao i ono sa čime se graniče – sve to je On odredio. Tokom čina stvaranja reka i jezera, odredio je njihov opseg – svi oni imaju svoje granice. Prema tome, šta znači to što govorimo o „granicama“? Upravo smo govorili o tome kako Bog vlada nad svim stvarima time što za sve stvari uspostavlja zakone. Odnosno, raspon i granice planina se neće širiti niti smanjivati zbog rotacije Zemlje ili protoka vremena. Oni su tačno utvrđeni, nepromenljivi, a Bog je taj koji diktira njihovu nepromenljivost. Kad je reč o područjima ravnica, njihovom rasponu, o onome sa čime se graniče – ovo je odredio Bog. One imaju svoje granice i, budući da je tako, bilo bi nemoguće da se iz tla ravnice nasumično podigne humka zemlje. Ravnica se ne može najednom pretvoriti u planinu – to bi bilo nemoguće. U ovome je smisao zakona i granica o kojima smo upravo govorili. Kada je reč o pustinjama, nećemo ovde pominjati posebne funkcije pustinja, niti bilo koje druge vrste terena ili geografske lokacije, već samo njihove granice. Pod Božjom vladavinom, ni granice pustinje se neće širiti. Ovo je stoga što joj je Bog dodelio njen zakon, njene granice. Koliko će biti njeno područje, koja je njena funkcija, sa čime će se graničiti i gde se ona nalazi – sve to je već odredio Bog. Ona neće prelaziti svoje granice, niti će premeštati svoj položaj, a njena površina se proizvoljno neće širiti. Iako su tokovi voda, kao što su reke i jezera, svi uređeni i neprekidni, oni se nikada neće premeštati van svog opsega, niti izvan svojih granica. Svi oni teku u jednom smeru, u smeru u kome treba da teku, na uređen način. Dakle, prema zakonima Božje vladavine, nijedna reka ni jezero neće proizvoljno presušiti, niti će proizvoljno izmeniti smer ili količinu svog protoka usled rotacije Zemlje ili protoka vremena. Sve ovo je pod Božjom kontrolom. Drugim rečima, sve stvari koje je Bog stvorio, usred ovog ljudskog roda, imaju svoja utvrđena mesta, područja i granice. Odnosno, kada je Bog stvarao sve stvari, njihove su granice bile uspostavljene i ne mogu se proizvoljno prepravljati, obnavljati, niti menjati. Šta označava reč „proizvoljno“? Označava da se one neće nasumično pomerati, širiti, niti će menjati svoj prvobitni oblik zbog vremenskih prilika, temperature ili brzine rotacije Zemlje. Na primer, planina ima određenu visinu, njeno podnožje ima određenu površinu, ona ima određenu nadmorsku visinu i određenu količinu vegetacije. Sve to je Bog isplanirao i proračunao, te se neće proizvoljno menjati. Kada je reč o ravnicama, većina ljudi živi u njima i nikakve klimatske promene neće uticati na njihove površine, niti na vrednost njihovog postojanja. Neće se proizvoljno menjati čak ni stvari koje se nalaze u ovim, od Boga stvorenim, raznovrsnim područjima i geografskim sredinama. Na primer, sastav pustinje, vrste podzemnih mineralnih naslaga, količina peska koji se nalazi u pustinji i njegova boja, debljina pustinjskog sloja – neće se proizvoljno menjati. Zbog čega se neće proizvoljno menjati? Zbog Božje vladavine i Njegovog upravljanja. Unutar svih ovih različitih terena i geografskih sredina koje je Bog stvorio, On svime upravlja na isplaniran i uređen način. Dakle, sve ove geografske sredine i dalje postoje i još uvek obavljaju svoje funkcije hiljadama, pa čak i desetinama hiljada godina nakon što ih je Bog stvorio. Iako postoje određeni periodi kada dolazi do erupcije vulkana i perioda kada dolazi do zemljotresa, pa nastaju velika pomeranja tla, Bog nipošto neće dozvoliti da ijedna vrsta terena izgubi svoju prvobitnu funkciju. Samo zahvaljujući ovakvom Božjem upravljanju, Njegovoj vladavini i kontroli nad ovim zakonima, sve ovo – sve ovo što ljudski rod vidi i u čemu uživa – može na Zemlji da opstane na uređen način. Zašto, dakle, Bog na ovaj način upravlja svim ovim različitim terenima koji postoje na Zemlji? Njegova je namera da sva živa bića koja opstaju u različitim geografskim sredinama imaju stabilno okruženje, tako da mogu da nastave da žive i razmnožavaju se u tom stabilnom okruženju. Sve ove stvari – kako pokretne tako i nepokretne, one koje dišu kroz nozdrve i one koje to ne čine – sačinjavaju jedinstveno okruženje za opstanak ljudskog roda. Jedino je ovakvo okruženje u stanju da odneguje generaciju za generacijom ljudskog roda, i samo ovakvo okruženje ljudima omogućava da i dalje spokojno opstaju, iz generacije u generaciju.

Ovo o čemu sam upravo govorio prilično je široka tema, pa se može učiniti pomalo udaljenom od vaših života, ali verujem da svi možete da je razumete. Drugim rečima, Božji zakoni pod Njegovom vrhovnom vlašću nad svim stvarima vrlo su važni – zaista veoma važni! Koji je preduslov za rast svih živih bića, prema ovim zakonima? On je u Božjoj vladavini. Zahvaljujući Njegovoj vladavini, sve stvari obavljaju svoje funkcije u okviru Njegove vladavine. Na primer, planine neguju šume, a šume, sa svoje strane, neguju i štite različite ptice i zveri koje žive u njima. Ravnice su pripremljena podloga da ljudi na njoj sade useve, kao i za različite ptice i zveri. Najvećem delu ljudskog roda, ravnice omogućavaju život na ravnoj zemlji i pružaju udobnost u životima ljudi. Ravnice takođe obuhvataju pašnjake – ogromne oblasti pod pašnjacima. Pašnjaci obezbeđuju biljni pokrivač za površinu zemlje. Oni štite tlo i hrane goveda, ovce i konje koji na njima žive. I pustinja obavlja svoju funkciju. Ona nije mesto predviđeno da na njemu žive ljudi; uloga joj je da vlažnu klimu učini suvljom. Tokovi reka i jezera, na pogodan način, ljudima donose pitku vodu. Kuda god da teku, ljudi će imati vodu za piće, a potrebe svih stvorenja za vodom biće na pogodan način zadovoljene. Ovo su granice koje je Bog povukao za različite predele.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Sâm Bog, jedinstveni IX“